| U FOKUSU | SRPSKA ZAJEDNICA | INTERVJU | HOROSKOP | ZDRAVLJE | KUVAR | SLAVE |

| NASLOVNA | ARHIVA | KONTAKT / REDAKCIJA |

 
 

  



 

  

ADVOKAT MIKETIC

 

EAGLE_KARATE

Stari Grad
NIKOLA TODOROVIC
 
 

  

  

 
    

Novine Toronto

 

Google        Novine Toronto
      
Linkovi

   
Kamera Borisa Spremo
  
SAIGON-VIETNAM
 

 
   
 
 
 
 
 
 
Aerodrom/Airport Toronto
Dolazak-Arrivals

Odlazak-Departures
Video klipovi
Info Toronto
FIND A JOB
ЋИРИЛИЦА - Latinica
 
 
Beograd - Ada Ciganlija
           - Trg Nikole Pašića
           - Novi Beograd
 
 
 
Stanje na putevima
Toronto - Don Valley
             - Gardiner/QEW

             - 401/400
Burlington/Mississauga (QEW)
Niagara (QEW/405/58)
Sarnia (402)
London (401)
Windsor (401)
Kingston (401)
Thousand Islands (401)
Ottawa - City Streets
 
  
 
Rekli su...
   
  
 
 
Inauguration of The Embassy of Universal Law
 
The Inauguration of The Embassy of Universal Law took place on Tuesday
24th of April 2017.
The Embassy of Universal law
(or The Embassy of Almightiness) has been established on the planet Earth for the
first time ever.
 

Ovde može da bude
i Vaš oglas!

 
OGLASITE VAŠU FIRMU, USLUGE, PROIZVODE I SERVISE
 
Ako nemate web sajt,
mi ćemo vam napraviti.
 
POZOVITE NAS !
1 416 892-9882
  

redakcija1@novine.ca
  
NOVINE Marketing
 

SRBI U RASEJANjU ZABORAVLjENI NAROD
 u fokusu

 

 

Srbi u EU bez matice
 
SRBI U RASEJANjU ZABORAVLjENI NAROD

 
Srbija kao država ne tretira srpski narod kao jedno nacionalno biće od 11,5 miliona duša. Deli ga na Srbe u matici, Srbe u regionu i Srbe u dijaspori o kojima najmanje brine ...


Novine Toronto, br. 1438 - Toronto, 12. jun 2015.

Srpska-dijaspora22.html


Položaj i status srpskog naroda u rasejanju zavisi od odnosa domicilne useljeničke države prema strancima, a posebno prema Srbima, ali i od odnosa matice prema Srbima u iseljeništvu.

Pravno gledano Srbi u tuđini imaju status iseljenika, gastarbajtera, nacionalnih manjina i zanemarenog naroda, odnosno etničke grupe. Zavisno od unutrašnje i spoljne politike, pojedine države EU priznaju Srbima status etničke grupe i pomažu aktivnosti srpske zajednice, kao što je slučaj sa Švajcarskom i Rumunijom, Mađarskom i Švedskom. Dok pojedine države EU ne haju za srpski narod iako je u većem broju prisutan, kao što su Austrija i Slovenija.

U toj istoj Staroj Evropi kako EU često naziva sebe, Srpska pravoslavna crkva je u nekim zemljama prihvaćena kao verska zajednica i njoj se plaćaju državne nadležnosti zavisno od broja vernika ili od broja polaznika u Srpskoj školi veronauke i jezika, kao što je slučaj u Švedskoj. U Nemačkoj pak Srpska pravoslavna crkva je obično udruženje građana i nema takve donacije i brigu nemačke države.

Srpska-dijaspora

To su ujedno problemi za spoljnu politiku Srbije koje ona treba da rešava kako bi status srpskog naroda u EU i ostatku sveta bio ujednačen. Međutim, Srbija kao država na tome ne radi. O Srbima u rasejanju se u matici poslednjih meseci ćuti. Dijasporu su sa svojih naslovnih strana izbrisali mnogi mediji, pa čak i list koji je namenjen Srbima u svetu je ukinio rubriku dijaspora na svom sajtu.

Srbija kao država ne tretira srpski narod kao jedno nacionalno biće od 11,5 miliona duša. Deli ga na Srbe u matici, Srbe u regionu i Srbe u dijaspori o kojima najmanje brine. Dokaz za to je činjenica da Uprava za dijasporu pri Ministarstvu spoljnih poslova još nema direktora, i činjenica da dijaspora nije ugrađena u strateška dokumenta nove Vlade Srbije.

Što je najgore država Srbija krši sopstvene zakone koji se odnose na Srbe van Srbije. Srpska dijaspora, koja u Srbiju godišnje šalje oko četiri milijarde evra, godinu dana nema adresu u Srbiji kojoj može da se obrati za pomoć i obaveštenja, niti ima kome da uputi svoje predloge i zahteve.

Skupština Srbije je usvojila Zakon o dijaspori i Srbima u regionu 2009, koji je ustanovio Savet za Srbe u regionu, kojem predsedava predsednik Republike. Zakonom je definisano da se Savet sastaje najmanje jednom u tri meseca. Međutim, ovo telo sastalo se samo dva puta za poslednje tri godine, a poslednji put za Vidovdan 2013.

Pre pet godina konstituisana je Skupština dijaspore i Srba u regionu, koja bi trebalo da bude krovna organizacija celokupnog rasejanja, ali se nije sastala poslednje dve godine, a neće ni ove 2015. Tako se stvorila situacija da matica krši vlastite zakone u svom odnosu prema sprskom nacionalnom biću u tuđini.

Srpska-dijaspora

Postavlje se onda pitanje ako matica Srbija nema jedinstven stav prema statusu Srba u rasejanju, kako će onda zemlja EU i njihova vlast da gradi svoj odnos prema podeljenim Srbima na srpski narod iz Srbije, iz Republike Srpske, iz Crne Gore, iz BiH i iz Hrvatske.

Istovremeno u zemljama EU srpski narod je sve masovnije poprimio strano državljanstvo i utopio se u Nemačku, Austriju, Švedsku, Francusku, Švajcarsku. U Švedskoj postoji udruženje Srba koje insistira na tome da naši ljudi više ne budu samo Srbi, već i Šveđani i da se predstavljaju jao švedski Srbi. I za to traže podršku države i matice Srbije, ali je ne dobijaju, jer otadžbina ne iskazuje janso svoj stav prema dijaspori.

Odnosi Srbije i njene dijaspore od završetka Drugog svetskog rata do danas prošli su kroz razne faze državnog i maćehinskog odnosa preme iseljenom narodu. Jugoslavija je uhodila, hapsila i ubijala srpske emigranata tokom Brozove vladavine. Doduše, u to vreme SSRNJ kao politička organizacija brinula je o statusu srpskih radnika na privremenom radu u zemljama Staroj kontinenta, jer je Tito ugovorio izvoz gastarbajtera iz naše otadžbine. SSRNJ je osnivao klubove i društva, slavio sa njima Dan mladosti i Dan republike, da bi lakše Srbe pretvorio u Jugoslovene i da bi kontrolisao iseljene radnike u državama zapadne Evrope. Istovremenoi Titova Jugoslavija je sa stranim zemljama regulisala status Jugoslovena i Srba u Evorpi, pa su oni dobili status radnika na privremenom radu ili gastarbajtera.

U doba vladavine Slobodana Miloševića iseljeni Srbi su korišćeni za masovne demonstracije u otadžbini i dijaspori, koje su organizovali lažni ujedinitelji, odnosno saradnici Udbe.

Kada su demokrate došle na vlast posle 5. oktobra 2000. obećavale su povratak kralja, monarhiju, uspostavljanje srpske tradicije, povratak Srba iz dijaspore, restituciju njihove imovine, i čak njihov dolazak na vlast. Ništa se od toga stvarno nije dogodilo, jer su čelnici SPO i SRS koji su to obećavali, i DOS zaboravili na srpsku dijasporu. Samo je otvoreno Ministarstvo za dijasporu, koje je služilo iseljenicima i gastarbajterima kao šalter za klanjanje, za traženje pomoći i za saradnju, za koju demokratska država nije ni danas spremna.

Srbi su raseljeni i žive u 159 država sveta. Sa svakom od tih država matica Srbija bi trebalo da ima biletelarni ugovor o regulisanju odnosa i statusa Srba u tim zemljama, ali ih nema. Srba u dijaspori ima oko 2,5 miliona.

Srpska-dijaspora

Najviše ih je u Severnoj Americi, preko pola miliona, koji imaju status iseljenika, potom u Nemačkoj, oko 400.000 sa statusom radnika na privremenom radu i u zemljama regiona, Rumunija, Mađarska, Hrvatska, sa statusom nacionalne manjine.

Bez statusa su Srbi u Sloveniji, Austriji, gde su među najbrojnijim stancima, ali i u Australiji i drugim državama. Zašto, pa zato što njihova matica ne vodi o njima brigu kao majka, već kao maćeha.

Ima doduše država koje prete Srbiji da se ne meša u njihove unutrašnje odnose i pokazuje interesovanje za Srbe, koji su njeni građani. Poznato je naime da Srbi olako uzimaju strano državljanstvo i da radije postajui Nemci, nego li što ostaju Srbi.

Možda je i taj prekor i takva vrsta asimilicije razlog što niko od državnih institucija u Srbiji nema precizne podatke o broju Srba, srpskih naučnika, diplomaca, sportista, a i srpskih klubova i udruženja u rasejanju.

Ministarstvo spoljnih poslova ima nepotpun adresar klubova u 49 zemalja, a Kancelarija za dijasporu raspolagala je sa listom od oko 500 u 90 država sveta. I dok u MSP rade na potpunoj evidenciji, dobili smo podatke da u Sloveniji ima 38 klubova, u Švajcaraskoj oko 70, koliko i u Švedskoj, u Rumuniji 32, u Nemačkoj stotinu, Francuskoj 40, a u dalekoj Australiji 41. U Austriji ima 60 klubova u savezu i 10 van njega, od toga najviše u Beču - 11. U Danskoj je aktivno 6 klubova i udruženja, u Rusiji i Češkoj po dva, a na Malti, u Kini i Grčkoj po jedno.

Srpska-dijaspora-Kancelarija-za-saradnju-sa-dijasporom

Srpsko društvo "Sinđelić" iz Geteborga je među prvim, pre četiri decenije, osnovano u Evropi. Pored Folklornog ansambla, okosnice društva su Košarkaški klub, Šahovski klub, Fudbalski klub, Organizacija žena i Penzionersko društvo. Klub danas ima 987 članova.

U rasejanu SPC ima oko 200 hramova, parohija, crkveno-školskih opština na svim kontinentima. Od 38 eparhija SPC većina se danas nalazi van Srbije, odnosno u drugim otadžbinskim zemljama, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, ali i u inostranstvu i dijaspori. U svetu postoji i 130 srpskih medija, uglavnom amatreske organizacije, bez profesionalaca.

Imamo u tuđini i 356 grobalja i spomenika kulture. To su sve srpski tragovi u tuđini, koji mogu da se aktiviraju i iskoriste za promociju srpskog naroda i podizanja njegovog ugleda. Umesto toga država je izvela niz velikih prevare nad Srbima u rasejanju i time zloupotrebila vlastiti. Prva je bila sa akcijama pomoći otadžbini, gde su milioni upućeni srpskom narodu i izgradnji zemlji završili u fondovima kojima danas raspolažu pojedinci.

U isto vreme, devedesetih dok je otadžbina gorela zbog rata i bombardovanja, humanitarni radnici iz dijaspore su maltretirani na carini, a njihova humanitarna pomoć u lekovima, hrani, medicinskoj opremi, odeći i pomagalima je kriminalizovana i preprodavana na pijacama po srpskim zemljama. Miloševićeva vlast se nije bavila pregovorima sa evropskim državama oko statusa naših ljudi, već je formirala fantomsku Svetsku srpsku zajednicu koja je glumila srpskog ujedinjitelja na Starom kontinentu.

Treća velika prevara matice prema dijaspori izvođena je punu deceniju zloupotrebom državnog prava na mobilizaciju naših državljana u rasejanju. Naime, i pored toga što je SFRJ ugašena, što je JNA raspuštena, što su vojne obaveze drastično smanjene, pa i ukinute, matica je devedesetih i sve do 2009. godine hapsila i osuđivala mlade Srbe iz inostranstva, zato što nisu služili vojni rok.

Srbima iz rasejanja se na vraća nekad oduzeta imovina, a dobijanje srspkog pasoša i državljanstva se debelo naplaćuje. Najgore je što su vršene mahinacije prilikom poslednjeg glasanja Srba u rasejanju koji su učestvovali na izborima u Srbiji. Time je iskazan stav da država nije zainteresovana za političko angažovanje srpskog naroda napolju, a ni kod kuće.

Država Srbija nema političku volju da uključi dijasporu u javni i politički život. To se najdrastičnije vidi po tome da Srbija nikada nije popisala, dakle nije izbrojala koliko Srba živi u inostranstvu i nikada nije objavila spisak državljana Srbije sa pravom glasa u dijaspori. Jer, ambasade i konzulati imaju spiskove vlasnika srpskog pasoša i državljanstva, ali taj podatak skrivaju i biračkim telima dostavljaju nepotpune spiskove glasača u rasejanju. Zato je malo Srba iz dijaspore na listi ljudi sa pravom glasa.

U čemu je problem?

Stranke na vlasti se boje glasova Srba iz rasejanja da ne promene izborni rezultate, jer ne mogu da kontrolišu glasače iz dijaspore.

Primetno je da u poslednje vreme Statistički zavod Srbije insistira na podatku iz popisa da u tuđini živi svega 313.000 Srba iz Srbije, kao da ostali Srbi nisu važni matici. Evo tih statističkih podataka kojima se srpska dijaspora svodi na par stotina hiljada ljudi iz Srbije:

Statistika svedoči da 313.411 stanovnika Srbije živi čak u 159 zemalja sveta. Najveći broj emigranata iz Srbije - čak 70.488 osoba - živi i radi u Austriji. Nemačka je druga obećana zemlja za naše sunarodnike i u njoj živi 55.999 stanovnika Srbije. Za njom sledi Švajcarska u kojoj se naselilo 41.008 Srba iz Srbije, Italija u kojoj živi 23.340 osoba iz Srbije i Francuska u kojoj je nastanjen 20.231 naših bivši sugrađanin.

Time se iskazuje tvrdnja države da ona preuzima brigu o državljanima Srbije u tuđini, ali ne i o ostalim Srbima koji su deo nacionalnog bića srpskog naroda.


Srpska-dijaspora-Kancelarija-za-saradnju-sa-dijasporom

Zbog svega toga treba priznati da za ovako ponižavajući odnos države Srbije kao matice prema rasejanim Srbima po svetu snosi i sama dijaspora, koja se neprestano ponaša o kao ucveljeno dete, a ne kao odrasli čovek.

Svedoci smo neprestanog sagniranja i molećivih zahteva za pomoć, sa jedne strane, a sa druge strane, pojava pojedinaca koji se predstavljaju kao veliki ujedinjitelji Srba u dijaspori, zarad lične promocije i koristi. Potrebno je da se dijaspora sama organizuje, da se sama bori sa svojim problemima, da izabere svoje predstavnike i podnese otadžbini svoj nacionalni program za zadacima, ali i zahtevima.

Neophodno je da srpska dijaspora deluje kao jedno nacionalno biće, a ne kao skup klubova zavičajnog karaktera, kao zajednica posvađanih Srba unutar Crkve, unutar srpske kolonije, unutar zemlje u kojoj žive i rade.

Mi svuda u državama EU imamo duple saveze Srba, hramove sa duplim imenima svetaca, raskolnike, frakcionaše, bunadžije, Srbe koji priznaju ili ne priznaju vlast u Srbiji, a svi oni gledaju da kupe stan u Beogradu.

Potrebno je da Srbi u svakoj od država EU imaju svoju JEDNU i JEDINU krovnu organizaciju koja će da predstavlja njihove interese u toj zemlji, ali i u Srbiji. Šira srpska javnost i mediji u matici ne znaju ko je ko u dijaspori, ko koga predstavlja i kome treba pomoći da lakše obrazuju svoju decu ili da se bave srpskom kulturom.

Zašto se iseljeni Srbi ne ugledaju na rasejane Jevreje i ne foriraju Svetski Srpski savez i artikulišu svoje interese i odnos prema zemlji domaćinu, ali i matici. Sve dok se dijaspora ne bude složna i jedinstvena, dok ne iskazuje svoj jedinstveni stav prema EU i prema Srbiji kao matici, države EU, a i država Srbija će i dalje da igra na nejedinstvo i neslogu u dijaspori kao argument za svoju nepažnju prema srpskom narodu i prema Srbima u dijaspori kao delu nacionalnog bića izvan otadžbine.

Marko Lopušina,
istraživač dijaspore
Prag, 11. jun 2015.
 

 
  

 

 
 
 
Oglasavanje Marketing
Novine Toronto
 

Free Downloads
 
Google - Chrome
MOZILA Firefox
MSN Messanger
Apple iTunes
Apple Quick Time Player
Adobe Flash Player

 
Java
Bit Torrent
Skype
Real Player
Win Media Player


Antivirus
AVG Antivirus FREE

  

 
Spyware

Spybot FREE
AD-Aware FREE
 
File Compress & Encrypt
Win Zip
Win Rar
 

Britic
Glas dijaspore

EURO Market
  
The Lord Byron Fundation for Balkan Studies

 
Serbia Tourist Guide
Zavicaj


Plaćanje kred. karticom
Credit Card Payment


Copyright © 1996-2017 "NOVINE Toronto"