|
U velikoj pometnji koja u Evropskoj uniji vlada oko toga šta je moguće
učiniti da se hitno zaustavi izbeglička, migrantska kriza, i da se krene
u njeno rešavanje, mediji u EU glavnu pažnju pridaju rasulu i sukobu
koji je zbog priliva migranata i zatvaranja granica širom Unije izbio
među zemljama u Srednjoj Evropi i na Balkanu.
"Na Balkanu svi protiv svih… niko neće izbeglice", stoji
u naslovu izveštaja italijanskog lista Stampa.
Sva sredstva informisanja u Zapadnoj Evropi su s vidnom pažnjom
izvestila o novim ogradama na granicama i sukobu naročito Hrvatske i
Mađarske,
Hrvatske i Srbije,
kao i Slovenije i Austrije oko neželjenog preusmeravanja
desetina hiljada migranata.
U izveštajima i televizijskim i radio-reportažama se opisuju neredi,
sukobi imigranata s policijom na granicama i ukazuje na u EU nezapamćeno
oštre svađe Budimpešte i Bukurešta, a naročito vlasti Hrvatske i
Mađarske koja je vladu u Zagrebu optužila da je "lažima i prevarom i
Mađarske i EU" nasilno usmerila hiljade migranata u Mađarsku.
Istovremeno se sa zabrinutošću ukazuje na to da na "balkanskom putu" ne
prestaje navala migranata koji iz Turske i preko Grčke koja bi bila
dužna da štiti spoljne granice EU.
Ukazuje se i da je italijanska obalska straža spasla još blizu pet
hiljada migranata koje krijumčari dovode iz Afrike, iako je zvanično
počela vojno-pomorska operacija EU - NAVFOR s ciljem da se spreče i
unište plovila kojima krijumčari prebacuju migrante mahom preko Libije u
EU.
Ključne članice EU - Velika Britanija, Francuska, ali i vlasti u Berlinu,
koje mnogi krive da su najpre brzopletim pozivom da svi migranti dođu u
Nemačku, razbile mehanizam EU za odobravanje azila, kao i Šengenski
prostor, jer su potom uvele kontrolu granica, sada naglašavaju da se
nekontrolisana navala migranata mora zaustaviti na spoljnim granicama
Unije.
Tamo najpre treba temeljito "prosejati", naročito na granicama Grčke i
Italije, ko su izbeglice od rata i progona, a ko su oni koji dolaze zbog
materijalne koristi u Uniju, te ne mogu dobiti azil, već moraju biti
vraćeni u zemlje porekla.
Jer, kaže sada i nemački vicekancelar Zigmar Gabrijel, Nemačka ne može
primiti sve izbeglice i migrante iz Azije i Afrike, dok je upravo on
ranije tvrdio da svi mogu doći jer su potrebni kao radna snaga.
Od Evropske komisije, Evropskog parlamenta i vlada temalja Unije, svi
naglašavaju da je od presudne važnosti da se postigne čvrst dogovor i da
se bar milijarda evra da Turskoj da joj se pomogne da zbrine dva miliona
izbeglica iz Sirije na svojoj teritoriji, a prevashodno da se više ne
žmuri pred rekom migranata koji iz Sirije i Iraka, a i drugih zemalja,
kreću put Evrope.
U medijima EU je pažnju privukla izjava nemačkog vicekancelara da će
Unija idućih meseci morati da izdvoji bar pet milijardi evra za spoljnu
i unutrašnju pomoć u rešavanju migrantske krize.
I, što je prvi put da to zahteva neki visoki zvaničnik u EU, on je
zatražio da se od Vašingtona traži da se i finansijski uključi u
zaustavljanje i dugoročnije otklanjanje uzroka migrantske i krize na
Bliskom istoku, budući da, podvukao je nemački vicekancelar, SAD snose
odgovornost za sukobe i haos u Iraku.
Gabriel je naveo da su i arapske zemlje Zaliva, koje ne prihvataju
izbeglice, krive za podjarivanje ratova i sukoba u Siriji i Iraku jer su
oružjem i novcem pomagale islamiste koji tamo sad zavode teror.
Većina političara na vlasti u Zapadnoj Evropi smatra da se ključna kriza
i rat u Siriji mogu vremenom rešiti diplomatski i politički, ako s
vlasti ode sirijski predsednik Bašar el Asad, ali se sada ih sve više
procenjuje da je za to nužno uspostaviti vojnu saradnju s Rusijom i
uništiti "Islamsku državu Sirije i Iraka".
U medijima i diplomatskim izvorima Unije u Briselu se sa zebnjom i
nevericom očekuje najpre novo hitno zasedanja ministara pravosuđa i
policije, u utorak, a u sredu i šefova država ili vlada EU koji bi
morali usvojiti opipljive mere za obustavu i dugoročnije rešavanje haosa
s imigrantima.
Jer se ne vidi kako bi vrlo odbojne istočne članice EU prihvatile
pretnju Nemačke da će biti kažnjene blokadom izdašnih sredstava iz
fondova Unije, ako ne pristanu na obavezno preusmeravanje još 120.000
izbeglica, pored 40 hiljada ranije pristiglih u Italiju i Grčku, za šta
je manje-više postignuta nagodba.
Nemačka kancelarka Angela Merkel će, kako se navodi, zahtevati da se s
ciljem hitnog gašenja požara s izbeglicama takva odluka donese posebnom,
"kvalifikovanom većinom" glasova, što je mehanizam odlučivanja među
članicama EU koji može biti primenjen, ali bi se time samo zaoštrio
politički sukob i kriza unutar Unije.
Francuski predsednik Fransoa Oland se svrstao na stranu Berlina u
zahtevu da se sadašnji talas od ukupno 160 hiljada pristiglih ratnih
izbeglica i ekonomskih migranata obavezno preraspodeli među članicama
Unije.
Oland je upozorio da bi Šengenska zona bez granica mogla da bude
ugrožena ako se na spoljnim međama EU hitno ne uspostave čvrst nadžor i
"leteće straže", a prevashodno ulazni popisni centri za migrante.
Tu bi se, utvrđivanjem identiteta i uzimanjem otisaka prstiju i drugih
podataka, izbeglice iz ratova i političkih, verskih i etničkih progona
odmah razdvojile od ekonomskih migranata, čime bi bilo jasno ko može
dobiti azil u EU.
Za sada je glavnina krize prebačena na Balkan, gde su Srbija i
Makedonija dobile simboličnu pomoć Brisela, gde se doduše priznaje da su
te dve zemlje izvan Unije žrtve nesloge među članicama EU, a naročito
nesposobnosti da se s Turskom, ali i s Grčkom dođe do nagodbe o
zaustavljanju i nadzoru navale migranata.
Rat u Siriji očigledno još dugo neće prestati, primetio je u raspravi na
francuskoj televiziji Bris Ortefe, bivši ministar u vladi Nikole
Sarkozija, a demografski proračuni UN jasno pokazuju da će rast
stanovništva u Aziji biti nesmanjen, dok će stanovništvo Afrike sa
sadašnjih milijardu i 200 miliona do 2050. godine porasti na dve
milijarde i 400 miliona.
Još pre nekoliko godina je tadašnji visoki predstavnik EU za spoljnu i
bezbednosnu politiku Havijer Solana na zatvorenom bezbednosnom
savetovanju sa čelnicima EU i NATO rekao da će se stanovništvo Afrike
udvostručiti, a već sada tamošnje države nisu u stanju da svojim
žiteljima obezbede dovoljno hrane i, što će biti novi veliki problem, ni
vode.
Otuda će desetine miliona ljudi krenuti, kazao je Solana, ka najbližem
području gde mogu naći posao, hranu i vodu, a to je Evropska unija.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
