|
Još se mastilo nije osušli na Deklreaciji o strateškoj
saradnji, koju su potpisali osmoro delegata srpskih zajednica na
Konferenciji Srba iz podunavskih zemalja, u Bratislavi 11. septembra, a
iz Maribora je stigla vest da se predstavnici Štajerske zajednice odriču
svog potpisa.
Reč je o neslaganjima članova srpskih društava iz Slovenije. koji su
odmah osudili naše prisustvo u Bratislavi i odkud pravo članova
Štajerske zajednice, da potpisuju kakve zaključke za srpska pitanja, kad
u Sloveniji ima 40. srpskih društava i niko ih ništa nije pitao
Čak u Bratislavu nisu stigli predstavnici Saveza srpskih društava
Slovenije koji su bili zvanično pozvani od organizatora da dođu u
Bratislavu i taj poziv su prihvatili a nisu došli na Konferenciju. Sve
je to čudno. Ne želimo, da nas osuđuju Srbi iz 40 srpskih društava i
zato vas molimo, da nas ne stavljate među potpisnike - obavestili su
organizatora Rade Bakračević i Zdravko Majstorović, vođe Srpske
štajerske zajednice iz Maribora.
Ovaj demanti svog rada najbolji je dokaz koliko su složeni procesi
ujedinjavanja i saradnje među srpskim zajednicama u rasejanju.
Naime, u Bratislavi je 10. i 11. septembra održana 3. Međunarodna
konferencija Srba podunavskih zemalja na kojoj su učestvovali 22
predstavnika organizacija Srba iz pet podunavskih zemalja, na koju nisu
došli predstavnici srpskih društava iz Ljubljane, Praga, Tirane i
Zagreba. To, međutim, nije omelo organizatora Udruženja Srba u Slovačkoj
i predsednika Staneta Ribiča da uspešno održi Treću Međunarodnu
konferenciju Srba podunavskih zemalja, Dane srpske kulture u Slovačkoj i
da usvoje Deklereaciju o strateškoj saradnji. Konferenciju je svečano
otvorio Šani Dermaku, ambasador Srbije u Slovačkoj.
- Mala srpska kolonija u Slovačkoj, koja broji oko 700 Srba, veoma je
zainteresovana za rešavanje pitanja srpske nacionalne manjine po drugim
evropskim državama. Mi smo uspeli 2010. da dobijemo status nacionalne
manjine u Slovačkoj, i od tada organizujemo konferencije na kojima
razmatramo goruća pitanja našeg naroda u rasejanju. I ovog puta smo
raspravljali o aktualnim problemima Srba u zemljama u kojima žive. O
gubljenju nacionalnog identiteta Srba u rasejanju kao posledica
asimilacije i integracije. o saradnja sa maticom Srbijom i o međusobnoj
saradnji udruženja Srba u rasejanju - rekao nam je domaćin Stane Ribič,
Srbin iz Trnave u Slovačkoj.
Iz izlaganja učesnika, kao što su, dr Aleksandar Radovan i dr Rajko
Kornja iz Rumunije, dr Nebojša Kuzmanović iz Matice srpske iz Novog Sada,
Marko Lopušina, ekspert za dijasporu iz Beograda, dr Srđan Mijalković i
Zoran Aleksić iz Austrije, Jelena Ćirić iz Češke, mr Rade Bakračević i
general Milan Aksentijević iz Slovenije, Vera Pejić Sutor iz Mađarske i
Stane Ribič moglo se čuti da su problemi srpskog narod au podunavskim
zemljama različiti i specifični, zavisno od statusa kakav Srbi imaju u
ovim državama.
Mi u Sloveniji smo izbrisan narod i nemamo nikakva prava, dok Srbi u
Austriji imaju status etničke ili autothone grupe bez političkih prava.
U Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Slovačkoj iu Češkoj, gde Srbi imaju
status nacionalne manjine njihov identitet je sačuvan i razvija se u
saradnji sa vladama tioh država - istakao je general Milan Aksentijević,
koji je zato što nije prihvatio slovenačkoi državljanstvo proglašen
nepostojećim čovekom u Sloveniji.
Delegati iz Rumunije su naglasili da Srbi u Banatu gube idenitet, jer se
zbog asimilacije tope i gube i jer je u srpskim školama sve manje đaka.
U Češkoj su Srbi pak razjedinjeni i posvađani, tako da i pored
postojanja pet organizacija, loše su organizovani.
Učesnici Konferencije su se složili da deo odgovornosti za ove probleme
pada i na maticu Srbiju, koja sve manje pažnje poklanja Srbima u
dijaspori i koja još nije izabrala direktora nove Uprave za dijasporu
pri Munistarstvu spoljnih poslova. Zato su delegati podunavskih zemalja
uputili apel Vladi Srbije, u kome se kaže.
- Zahtevamo da se ponovo osnuje Ministarstvo za dijasporu Vlade
Republike Srbije i time pruži odgovarajuća pomoć naporima Srba u
rasejanju da se izbore i poprave svoj status u zemljama u kojima žive.
Tražimo da se sredstva namenjena kulturnim aktivnostima Srba u
inostranstvu mogu dodeliti isključivo srpskim organizacijama
registrovanim u inostranstvu koje su evidentirane u matici.
Insistiramo da matica prestane da deli Srbe na one u rasejanju i one u
regionu i da se u tom smislu donese akt o podjednakom statusu i tretmanu
svih Srba koji žive van matice. Odlučno apelujemo na nadležna
ministarstva da maksimalno pojačaju podršku osnivanju dopunskih škola
srpskog jezika svuda gde su one potrebne. Zahtevamo obnavljanje i
uspostavljanje lektorata srpskog jezika u inostranstvu, kao i
strukturalnu i sistemsku pomoć u radu na statusu i položaju srpskog
jezika i pisma u Evropi.
Vladi Republike Slovenije je upućen protest zbog brisanja Srba sa spiska
žitelja ove države i zbog nerešavanja statusa nacionalnih manjina za
Srbe, koji tamo imaju, na primer, Italijani i Romi. Taj protest upućen
je i Evropskoj Uniji, jer Slovenije na poštuje Evropsku konvenciju o
ljudskim pravima i slobodama i presudu o odšteti izbrisanim Srbima.
Bezrezervno je podržana i inicijativa SPKD "Prosvjeta" Austrija da
Evropski parlament usvoji rezoluciju kojom se 22. april proglašava danom
sećanja na srpske žrtve genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj za vreme
Drugog svetskog rata.
Da bismo nastupali jedinstveno u matici Srbiji, ali i u zemljama Evrope
gde živimo mi smo potpisali Dekleraciju o strateškoj saradnji i zaštiti
nacionalnog identiteta srpskog naroda, koja previđa da srpske zajednice
održavaju zajedničke skupove i manifestacije, da štitimo svoj nacionalni
integritet i razvijamo srpku kulturu i suživot u zemljama Podunavlja i
čitavog regiona Balkana i centralne Evrope - rekao nam je Stane Ribič.
Ovaj dokument potpisali su oragnizacije i pojedinci iz Srbi iz Slovačke,
Češke, Rumunije, Mađarske, Slovenije i Srbije. A podržali su ga Šani
Dermaku, ambasador Srbije u Slovačkoj, slovački akademik Jan Jankovič i
Jan Varšo, bivši ambasador Slovačke u Srbiji. Oni su potpisali i
podržali predlog Marka Lopušine da se Stanetu Ribiču, patrioti koji je
doprineo da Srbi u Slovačkoj dobiju status nacionalne manjine i da budu
uvršćeni u Evropsku povelju nacionalnih jezika, Republika Srbija dodeli
orden Nemanjića.
U okviru programa Dani srpske kulture u Bratislavi su održani koncerti
Velikog srpskog orkestra AKUD "Sonja Marinković" iz Novog Sada. Održava
je svetska premijera filma "Zaboravljeni" o 6.000 srpskih vojnika, koji
su pokopani na vojnom groblju u Velikom Mederu. Radili su ga Miroslav
Bata Petrović, Srđan Ilić i Tibor Vajda. Održana je i promocija pet
knjiga srpskih autora "Kosovo" Dušana Prorokovića, "Srbi u Slovačkoj"
Ljubivoja Cerovića, "Logor i groblje u Nađmeđeru" Lasla Varge, "Narodi
na tlu Vojvodine" Ljubivoja Cerovića i "Srbi u istočnoj Evropi" Marka
Lopušine - kaže Anica Ribič, član Udruženja Srba u Slovačkoj.
U divnom hotelu "Suza" u kome je ova manifestacija održana organizovana
je i izložba fotografija Svete carske lavre manastira Hilandara, čiji
mje autor glavni urednik fotografije u "Pečatu" Milan Timotić. I izložbe
fotografija Milivoja Miše Jocića "Život", kao i izložbu komornih
skulptura srpskog vajara Stojadina Cvetkovića.
Na prijemu u Ambasadi Srbije magistar Rade Bakračević, predsednik
društva Štajerska zajednica i glavni i odgovorni urednik Štajerskih
novosti uručio je nagradu "Zlatno pero Štajerske" Stanetu Ribiču,
dopisniku iz Slovačke za uspehe u novinarstvu. Bakračević je u imenu
društva Štajerska zajednica iz Maribora predao njegovoj ekselenciji
Šaniju Dermakuju, ambasadoru Republike Srbije u Slovačkoj, umetničku
grafiku profesora Lojza Logara, poznatog slovenačkog akademskog slikara
i specijalista grafičara.
Tekst i foto:
Marko Lopušina
|
