|
15+
 Pismeni
zadatak."Gde da padne baš pred 8. mart?!
I još treba ćirilicom. Ko još piše ćirilicom. Kako da napišem na
ćirilici da volim cool ribe, sa staylingom?
Al ajd, nema veze.
Šta danas da napišeš o ženi? Ovaj svet bre totalno poludeo. Kao fol
slobodne smo, možemo da radimo šta hoćemo...ma sve je to ekstra, ali
nema blage veze sa životom. Ja volim žene bez predrasuda, slobodne i
koje znaju šta žele. Sve bre neke folirantkinje, najbitnije im je da
furaju firmirane krpice i dobre frajere...
Ufff...ne ide mi ovo. Profanka kada pročita ima da se šlogne. Ma naravno
sad ću da raspalim po kevi, da je ona moj idol i ima da uglavim petaka
garant"
 20+
Kucka po najnovijem modelu mobilnog telefona. Sve liči na ubrzani snimak,
dok sa dva prsta maestralno preleće po tastaturi sitnih slova. Hukće,
nervira se.
“8 mart?! - ko izmisli ovaj praznik. Nemam pametnija posla, nego da
jurim po cvećarama, i kupujem, po paprenim cenam, cvećke za sve ženske
ukućane i okolinu. Ne znam gde mi je glava od fakulteta.
A i onaj nazovi dečko, se ne javlja. Verovatno misli da i ja očekujem
isto to glupo cveće. U ostalom pa šta i da mi donese, šta će da mu fali”.
Mobilni zvoni. “Ćaoooo. Večeras?!
Pa dobro može ako insistiraš.”
30+
 Već
je 7 uveče. Sedi u kancelariji i pakuje stvari.
Konačno je završila. Uzima uveo karanfil sa stola, gasi svetlo i izlazi
na ulicu. Ledeni vetar je razbija.
Ulazi u kola, pali ih i nemo gleda kroz staklo.
Prolaze parovi. 8 mart je.
Priseća se majčinih reči:"Pa da samo ti radi, a kada ćeš da se udaš i
rađaš decu? Nemaš još puno vremena."
Gde da nađem muža? Da stanem na sred ulice i da se derem: Znate moja
mama misli da mi je vreme. Javite se.
A šta ako ja želim još uvek svo vreme ovog sveta za sebe?
40+
 Uspela
je da izađe ranije sa posla. Super. Imaće vremena da završi sve oko dece,
da sve sredi i da se spremi za večeras. 8 mart je. Jurca po kući,
uzbuđena što izlaze. Dolaze klinci, bebisiterka, on...
...vriska i galama...ništa je ne smeta. Izlazi u novoj haljini,
namirisana i blistava. On je gleda zaljubljenim pogledom, daje joj cveće
i kutijicu. Odlaze u hladnu noć.
50+
 Uleće
u kuću. Baca kese po podu i usput se skida i uleće u kupatilo. Nikog
nema, milina. Sprema se i sređuje. Dolaze omladinci, uleću u frižider i
odlaze u svoje sobe, neprestano kuckajući nešto po mobilnom, sa naravno
slušalicama u ušima da ih niko u prolazu slučajno ne zaustavi. Ne
obazire se, navika valjda.
Dolazi i on, smorenog lica. Opet su ga maltretirali u firmi. Ljubi je (u
obraz), u prolazu, i čestita 8. mart. Imamo li neki plan za večeras?
Ja idem malo do grada, a ti si verovatno umoran za akciju?
Dušo ti si divna. Provedi se lepo. Ja ću malo sport na daljinski a i
neki biznis treba da završim na Kidžidžidžiju.
Namontirana i namirisana ulazi u auto. Čeka je ekipa, pesma i cvet...
 60+
Tiho je u kući. On još nije stigao. Polako se presvlači. Gleda se u
ogledalu i lagano rukom na kojoj je po neka pega, prelazi preko lica.
Sitne bore podsećaju je na sve predivne trenutke njenog života. Dok se
polako šminka, kroz glavu joj proleću neki davno zaboravljeni leptirići.
Smeška se samo za svoju dušu. Čuje vrata. Vreme je. Odlaze na specijalno
mesto, unapred rezervisano. 8. mart je, dan divnih žena.
70+
Stoji pred ogledalom u hodniku. Lepo je stoji ova nova crvena tufnasta
haljina. Možda je ipak trebala da kupi tamnije boje?! Ova crvena ne
odgovara baš njenim godinama. Ali nije odolela - toliko je razdragana,
radosna kada je gleda. Stoji i dalje, sada već pomalo zbunjena.
Da li sam došla ili pošla? Ma zar je to važno. Otvara vrata i izlazi
napolje. Zar je išta više važno u ovim godinama, sem lepog žaketića i
sunčanog dana.
Ivana Đorđević
|
