|
"Ja sam ona koja je prirodna majka svih stvari,
ljubavnica i gospodarica svih elemenata, začetni potomak sveta, poglavar
sila božanskog, kraljica neba, osnovno načelo božanskih nebesa, svetlost
boginjama: planete u vazduhu, korisni vetrovi mora, tišine pakla
pokoravaju se mojoj volji; moje ime, moje božanstvo obožava se po svem
svetu na različite načine, kroz promenjive običaje i pod mnogim imenima,
(…) Neki me zovu Juno, drugi Belona Bitki, a neki, ipak, Hekata. U
osnovi Etiopljani koji obitavaju na Istoku i Egipćani, koji su izuzetni
u mnoštvu drevnih veština i u svojim doličnim obredima me obožavaju,
zovu me Kraljica Iziz…"
Lucije Apulej (125.- 180. st. ere) "Zlatni magarac"
Ovde je, pre par hiljada godina pisac dao opis siline ženskog principa
čija tajna i danas pomera kosmos, kako našeg unutrašnjeg bivanja, tako
to može biti atribuirano i na onaj univerzum zbivanja uokolo nas i
njegove delove među kojima smo i sami, ali da pokušamo da osvetlimo
vizije ove sile na tren.
Kako je 2003. godine, objavljeno u časopisu New Scientist, na osnovu
nalaza radiologa, posle katastrofe u černobilskoj nuklearnoj elektrani,
naučnici koji su pomno i do detalja pratili (i prate) sve promene u
okolini, zahvaćenoj užasom visoke radijacije, uočili su novu biološku
pojavu.
Određena vrsta crva koja se razmnožavala aseksualno, dakle kao bespolni
organizmi, doživela je neverovatnu promenu i otpočela svoj dalji
opstanak kroz seksualno razmnožavanje, dakle kao dvopolni organizmi.
Došlo je do jasne polne podele na mužjake i ženke ovih crva. Da bi
sačuvao genetski materijal kosmos je, priroda je, pod teretom ogromne
radijacije, izvršila podelu na polove i opredelila ih za seksualno
razmnožavanje. Bio je ovo prvi i zaista važan, možda u našoj kosmičkoj
eri jedini i jasan, vidljiv, mogući dokaz ispravnosti Darvinove teorije.
Na jednoj prirodnoj vrsti manifestovala se biološka promena u cilju
njenog prilagođavanja novonastalim uslovima. Ne znamo u kolikoj će meri
ova, zaista bitna promena, uticati na socijalne odnose u ovoj vrsti crva,
da li će, možda, mužjaci, da bi se parili početi da beru cveća ženkama
ili će početi da uvežbavaju neke neobične plesačke pokrete ili će početi
da pišu samo svoju ljubavnu poeziju, kao što ne znamo ni kosmičke
razloge podele na polove kod ostalih vrsta, a posebno ne kod čovek, ali
znamo, pouzdano, da je ova podela kod ljudske vrste postala osnova za
nametanje čitavog niza osećanja, koja kroz generacije prihvatamo kao
nešto urođeno, a od kojih mnoga to nisu.
Niti je u Černobilu stvoren/a prva "žena-crv", niti je
ovakvom, sličnom, kosmičkom podelom jedinki vrsta stvorena žena među
ljudima. Navedeni zaključak bio bi nakaznost militantnosti muške pameti
koja bi da princip bespolnosti prisvoji i proglasi muškim. Kako je,
očito, nemoguće ustanoviti psihološku odrednicu bespolnog bića - koje
svoju vrstu produžava samo, ne određujući se, pri tom, prema onom pored
sebe kao prema suprotnom - tako je isto nemoguće tvrditi da je to biće
bilo "muško"; navodni budući začetnik ženskog pola, kakvom nas pričom
uveseljavaju mnogi mitovi patrijahalnih zajednica, pa i Biblija.
Ono, što je polnim razdvajanjem stvoreno to je ženstvenost u oba pola. U
jednom kao objava, koliko zavodljiva toliko i zaštitnička; u drugom kao
žudnja, koliko dodiriva jednostavnošću predaje ljubavnom činu, toliko i
nedoseziva, čak i svim sveukupnim tvorevinama duha na bilo kom polju
ljudskih stvaralačkih napora - religije, filozofije, umetnosti - a gde
je žuđena bila pokretačka sila.
Taj novonastali fenomen ženstvenosti biće bitan element, ako ne i
pokretač igre, a igra se, u ljudskom svetu, uzdiže na kategorijama
emotivnog. Ženstvenost će odigrati i još uvek igra, važnu a možda i
ključnu ulogu kako u ustanovljavanju emotivnih kategorija civilizacije
tako i u pokretanju muške agresivnosti bilo, ratničke bilo poslovne. U
tom smislu, društvena igra manipulacije civilizacijskih dimenzija,
oslonjena na bitan detalj ženstvenosti, na ženski seksepil, utvrdila se
kao instrument formulacija muškog.
Kakve god da utvrdimo teorije o razlozima stvaranja svih preistorijskih
Venera: Vilendorfske, Lespuške ili… nikada zaista nećemo znati prave
motive i pravi smisao njihovog umetničkog razloga, ali ipak ćemo im
teško dati drugu dimenziju, u zajednici u kojoj su nastale, sem čiste
siline seksualne draži u svom vremenu.
Sa utvrđivanjem istorije na krvi prolivenoj krvlju, srednjevekovni
germanski junaci će, u Valhali, noć pred bitku, provoditi sa valkirama,
u bahanalijama; srpski junaci, u svojim jahanjima kroz epsku poeziju,
često će susretati vile - sve su ovo arhitipalne predstave namenjene
činu ostavljanja semena, pre odsudne bitke, da bi se obezbedili novi
čitaoci, slušaoci istih starih mitova, kao i nove ruke za zarđalo gvožđe
mačeva i pušaka, oružja koje još uvek ubija.
Ono što će kasnije, istorijske civilizacijske grupe, pak, uspeti da
razviju jeste korišćenje ženstvenosti u svrhu nametanja i svake druge,
podmukle ideje ili kategorije, koja nastoji da potčini psihu sebi, kroz
urođenu, kosmičku naklonost seksepilu žene. U tom smislu i sa takvim
ciljem Francuska buržoaska revolucija će pred narod isturiti golosisu
slobodu, na slici Delakoaa, "Sloboda na barikadama", da bi se nametnula
apstrakcija slobode kao izazovna zavodljivost privlačne ženstvenosti.
Američko slobodno zidarstvo uzdići će na freske svojih hramova
prethodnicu čuvene junakinje stripova, Vondrvumen, u vidu nove boginje,
"Kolumbije koja razgoni tirane" ili verzije koja poziva građane svojim
ciljevima, čitaj: njihovim ciljevima.
Industrijsko-poslovna revolucija i Evrope i Amerike će, sa
ništa manjim žarom, poleteti da sretne svoje mušterije ističući na
svojim novčanicama i obveznicama privlačnost ženstvenosti, u vidu raznih
boginja, vila i sličnih pod čijim je obličjem seksepil bio politički
korektan i prihvatljiv u svom vremenu.
U svakom slučaju, u poremećenom svetu dominantno muških emocija kojima
treba služiti, kako u krimićima tako i u romantičnim pričama, kao
pokretačka sila emotivnog sveta postavlja se žena, odnosno upravo, u
ovom ili onom vidu - ženstvenost. Jer svaki naš izbor, bezmalo uvek,
uslovljen je našim emotivnim predodređenjem. Zaista, gore od toga je
samo kada smo ogoljeni do potpune fizičke snage i nemamo nikakav
društveni izbor osim da budemo gola radna snaga na tržištu rada; u tome
i jeste surova moć tržišta rada da u potpunosti obezemotivi, kako
jedinku tako i čitave društvene slojeve. Sa takvima se lako izvode
socijalne promene, prevrati, revolucije jer ženstvenost je urođeni izbor
ka kome muško stremi.
Tako će se na ulazu u tamu vremena, ovoga u kome smo, pred njujorškom
lukom, uzdići ogromna skulptura, zvana Gospa Sloboda, u stvari tipična
boginja Hekata, gospodarica tame koja priziva svojom bakljom, slična
brojnim predstavama Hekate u antičkom svetu, od trotelesne do jednotelne.
 Na
drugoj strani nad Kijevom će se uzdići azijatsko-budistički grandiozna
razjarenost ženke, Majke Roditeljske, koja zove u pobedu, i u šta bi
drugo, nego i ona u slobodu. (!) Po predanju tako je slično bila
grandiozna drevna boginja Atina, kojoj se niko više ne obraća niti iko
pamti njenu silu, niti iko pamti suze majki za sinovima palim nje radi,
osim kada istoričari (često) prizovu mitsko u pomoć da bi rastumačili
istorijsko. /!?/
Grandioznost, smirene ili razjarene, ženstvenosti i tu je i tamo je da
inspiriše navodnom besmrtnošću za stvarno krvoproliće i stvarne, nasilne
smrti. Geofizički, negde na pola puta između ovih dveju stoji i jedna
mediteranska Bogomajka koja, kroz hiljade godina, uporno, ništeći
svetačkom odeždom sopstvenu ženstvenost, oplakuje svoga sina,
pokušavajući da tako stane na put i mraku strasti i krvoproliću, i mraku
strasnog krvoprolića.
Ovome se jednako agresivno pridružuje savremena industrijska roba, koja
traži svoje kupce uz pomoć čak i vizija neukusne ženstvenosti, posebno
na tržištu tehnoloških predmeta, bela tehnika, automobili… "sve bolje
radi praćeno seksepilom".
Sve ovo su samo muške vizije koje su imale nenadanu posledicu, a ta je
bila da su se stvarne žene, sa imenom, patnjom i prezimenom, kroz vekove,
posebno potonje, opirale ovakvom modelovanju žene u vidi stvarnih
kreatorki politike, kulture, stvaralaštva… uzdižući se nad mušku
mitomaniju, ka možda jednom modelu srećnijem za čovečanstvo jer zaista,
moć ženine sile vezuje (nas) sa zvezdama. Dakle, od žuđene koja je
inspirisala svojom ženstvenošću žena je postala i sama stvarna
stvaralačka sila.
Neosporno je da je kosmički smisao života da vrste podnesu tragediju
polnosti i seksualnosti, ali ništa manje nije sporno da samo čovekova
vrsta ima tu snagu i moć duha da ulepša tu tragediju i da joj da
univerzalnu estetsku dimenziju, dokazujući i tako Ničeovu tezu da je
smisao postojanja u osnovi samo estetski, pa makar to bilo i malim,
banalnim detaljem, u socijalnom rasporedu sveta, kakav je "međunarodni
dan žena". A crvić, ako ga koja srcoradosnica nađe uz cvet, koji je
možda dobila ovoga dana, samo je tu da podseti na uzvišenu lepotu
veličanstvenosti tragedije u kojoj je, kao i naše, i to nesretno biće
samo dramatični učesnik.
I, za kraj, da ovde ne idemo u ređanje imena velikih, znanih žena koje
su sebe uspostavile kao vrednosnu odrednicu u ovoj ili onoj oblasti
društvenog zalaganja u savremenom svetu, spomenimo se onih tu, među nama,
u našoj maloj zajednici onog zajedničkog porekla sa juga, upornih i
vrednih u svojim nakanama, koje naše dnevno postojanje očaravaju i sa
malo više od samo ženstvenosti, i tako nam svu dramu postojanja čine
podnošljivijom. I obavezno se setimo, sa zahvalnošću, da smo svi, ma kog
pola bili, rođeni od neke mučene majke.
Radovan Gajić
|
