|
Kad je započeo Balkanski rat 1912. godine,
odrezala je svoje guste kike, utegla grudi i prijavila se kao
dobrovoljac u Drinsku diviziju kao Milun Savić.
Legenda o Milunki je započela sa Milunom Savićem, a završiće se sa
pričom o najviše odlikovanoj ženi u istoriji ratovanja, Milunki Savić.
U rat je otišla kao dobrovoljac da zaštiti brata jedinca Miluna. Sve do
prvog ranjavanja, niko u odredu nije ni slutio da je Milun u stvari
Milunka.
Hrabro je jurišala na neprijatelje, bombe je bacala sa neverovatnom
preciznošću.
Uvek u prvim borbenim redovima, molila je Boga da je kuršum ne zakači u
grudnom delu jer je znala da posle toga više ne može biti Milun.
I bila ranjena kod Skadra, u Bregalničkoj bici 1913. godine.
U bolnici je otkriveno da je Milun u stvari Milunka Savić, devojka iz
sela Koprivnica kod Raške.
Rođena 24.juna 1890.godine, uz dve sestre imala je i brata Miluna.
Obično srpsko ime Milunka je postalo simbol za hrabrost. Posle
balkanskih ratova, došao je Veliki rat. Bila je među prvim dobrovoljcima.
Radomir Putnik slao ju je da bude bolničarka, ali Milunka to nije želela.
Puška, bajonet, bombe su bili njeno oružje, i uvek u prvim redovima.
Srpska istorijska sudbina je bila u rukama hrabrih vojnika. Najveća
inspiracija na frontu je bila Milunka.
U toku povlačenja srpske vojske preko Albanije, u januaru 1916.godine
bila je teško ranjena.
Preneta je u Bizertu na lečenje. Čim se oporavila, vratila se na front.
Iscrpljeni vojnici, na granici života i smrti su šaputali:"Kad može
Milunka, možemo i mi…"
Istakla se u borbma na Kajmakčalanu. Bila je član elitnog odreda "Gvozdeni
puk".
U okuci kod Crne reke zarobila je 23 bugarska vojnika.
Nakon oslobođenja Bitolja , Milunka se pridružila Moravskoj jurišnoj
četi da nastavi borbe u rovovima.
O njenom junaštvu i podvizima govorilo se u savezničkim armijama. U
Milunkinu čast elitini strani pukovi su stajali u stavu mirno. Ratne
zastave su u njenu čast spuštane na pozdrav.
O velikom i hrabrom borcu pisala je sva strana štampa.
Bila je ranjena 9 puta. Posle svakog oporavka, vraćala se u jednicu i
bila u prvim borbenim redovima.
Milunka, tako jednostavno ime koje je odmah ušlo u legendu. Ime ovenčano
slavom u svim ratnim hronikama sveta. Bila je svetli primer vojničke
čast i hrabrosti. Njeni bezbrojni podvizi su se graničili sa
neverovatnim. Umela je da oseti pravi čas za napad, a njena preciznost u
bacanju bombi je bila vrhunska. Bila je neustrašiva i veoma omiljena
među vojnicima. Nikad nije dozvolila da vojnički moral padne, hrabrila
ih je i uvek išla napred.
Solunski front, Gorničevska bitka, Bajina Bašta, Crna reka, Kajmakčalan,
Bitolj, su samo neka od poprišta gde se borila.
Franuski general Saraj je odlikovao Ordenom francuske Legije časti.
Generali Petar Bojović i Živojin Mišić su je odlikovali Karađorđevom
zvezdom sa mačevima.
Zatim je usledio još jedan Orden Francuske Legije časti, da bi potom
stiglo najveće francusko odlikovanje Ratni krst sa zlatnom palmom.
Ostalo je zapisano da je tada 7 miliona francuskih vojnika širom sveta
stajalo u stavu mirno pozdravljajući najveću herionu Velikog rata.
 Milunka
je jedina žena ratnik koja je dobila ovo najveće francusko odličje.
Nosilac je Albanske spomenice, zlatne i srebrne medalje za hrabrost
Miloš Obilić, spomenice za ratove i ujedinjenje, kao i ruskog Krsta
svetog Đorđa Pobedonosca, Spomenice oslobodilačkih ratova 1012-1913
godine, britnaskog ordena Svet Majkl, kao i mnogih drugih.
Milunka Savić je najviše odlikovana žena u ratovima. Zbog svoje
hrabrosti bila je prozvana srpska Jovanka Orlenaka.
Franskuski general Franš D'Epere joj je nudio da
dođe da živi u Fransku uz najveće počasti.
Obila je.
Bila je i ostala verna svojoj Srbiji. Ponosna na svoje poreklo, smatrala
je da joj je mesto u Srbiji.
Kad se rat završio, na svaku vojnu svečanost je odlazila u šumadijskoj
nošnji, na grudima su joj blistala ordenja.
Vojnici su je stajali u stavu mirno da je pozdrave. Bila je ponosita i
dostojanstvena.
Po završetku Velikog rata, Milunka je dobila službu u Sarajevu. Tamo je
upoznala bankarskog činovnika Veljka Gligorevića za koga se udala. Iz
braka koji je vrlo kratko trajao, Milunka je rodila devojčicu Milenu.
Po dolasku u Beograd, zaposlila se kao čistačica u Hipotekarnoj banci
gde je dočekala penziju.
Uz svoju ćerku, usvojila je još tri devojčice koje su odrasle u skromnoj
Milunkinoj kućici na Voždovcu.
 Pored
ovih devojčica, Milunka je iškolovala još 32 dece koja su pronašla
utočište u njenom malom domu. Bila su to ratna siročad ili deca daljih
rođaka.
Da bi othranila ovoliki broj dece, Milunka je pored svog posla u banci,
šila vojničke šinjele. Za vreme Drugog svetskog rata je bila uhapšena i
sporvedena u logor na Banjici.
Kad je odvojena u grupu za streljanje, nemački oficir je video njeno ime
na spisku. Pitao je da li je to čuvena Milunka Savić, najhrabrija žena
Velikog rata. Salutirao joj je i oslobodio je.
Puštena je iz logora.
Kraj rata je dočekala u svojoj skromnoj dvorišnoj kućici
na Voždovcu. Zaboravljena od svih, svoje dane je provodila radeći i
pomažući svakom ko joj se obratio za pomoć.
Tek kad je jedan članak osvanu u novinama o teškom
životu srpske Jovanke Orleanke, 1972. godine dodeljen joj je skroman
stan u naselju Braće Jerković. Stan je bio na IV spratu bez lifta,
ostarela i oronula Milunka nije mogla da se penje stepeništem.
Posle tri šloga, umrla je u stanu 5.oktobra 1973.godine.
Tek 2013.godine Milunka je preneta u Aleju velikana. Žena koja je imala
najveća vojna odličja i vojne počasti je bila zaboravljena od svoje
zemlje. Od obećanja da će zaživeti muzej i internet stranica o Milunki
Savić, ostalo je samo obećanje.
Za razliku od Srbije, u Francukoj postoji muzej posvećen Milunki Savić.
Bila je bliska sa Arčibaldom Rajsom, Franse D'Epereom, Admiralom
Gepratom, poštovana i cenjena širom Evrope, pala je u nemilost u svojoj
zemlji.
Ovu tužnu priču o Milunki Savić, morala sam da Vam zabeležim, da ne bi
ostala neispričana i da bi je otrgla od zaborava. Ona je potvrda da
ostaje briga za naše sinove i kćeri koje je Srbija iznedrila.
Radmila Mićić
|
