|
Prva prestonica Provincije Kanada, grad Kingston na jezeru Ontario, nije
ni nalik imenjaku sa Jamajke, ali je ljupka varoš puna zaostavština iz
kanadske istorije. - Na poslednjem popisu trećina žitelja kanadskog
Kingstona potvrdila da nisu vernici.- Vojska i dalje najveći poslodavac
Kada je naš omiljeni profesor geografije u Klasičnoj gimnaziji prvi put
pomenuo Kingston, a ima tome blizu šest decenija, objasnio je da je to
prestoni grad tadašnje britanske kolonije Jamajke. Ne pamtim šta je još
kazivao, sem ono o robovima koje bičem isteruju iz potpalublja da bi
radili na plantažama. Jasnije se sećam jedino tinejdžerskog maštanja o
tom ostrvu u tada za nas dalekom Karipskom moru. Šuštave palme
natkriljuju beli pesak, prozirno more se mreška, a na horizontu sunce
zalazi ružičastim tragom. Usred tog rajskog vrta, sanjario sam,
vragolaste crne Jamajčanke u bikiniju od lišća mame trbušnim plesom
momke na igru. I na sve ostalo.
Na izmaku šeste decenije, kao već osedeli bivši tinejdžer, dođoh u
Kingston. Ali ne onaj na Jamajci. Ovaj Kingston skućio se na jezeru
Ontario u istoimenoj kanadskom provinciji i trenutno je pod debelim
snežnim pokrivačem. Sunce zubato, priobalje jezera zaleđeno, a žene ni
nalik na razgolićene Jamajčanke iz momačkih slika. Sva ženska godišta u
ovom kanadskom Kingtonu ušuškana su u tople jakne, bunde i duboke čizme.
Gaze odsečno i žurno, misle na posao. Dodir sa Jamajkom uglavnom je
turističko klimatski. Kanađani vole da preseku svoju oštru zimu
sunčanjem na karipskim ostrvima. Najpopularnija je Kuba, valjda i zato
što je u proseku najjeftinija i za turiste najsigurnija.
 Gledam
aranžmane: sedmodnevni boravak ol inkluziv sa direktnim letom od Otave
do kubanskog Varadera može se naći i za osamsto kanadskih dolara, petsto
manje nego za sličan na Jamajci ili Barbadosu.
Kanadski Kingston sa svojih 130 hiljada stanovnika gleda na spoj dve
velike vode. Nadomak grada izliva se jezero Ontario formirajući moćnu
reku Sen Lorens. Ona odatle kreće na put dug 1.200 kilometara i ogromnim
levkom ulazi u Atlantski okean. Veza sa okeanom zaslužna je što su na
obalama Sen Lorensa nikli veliki gradovi Kvebek Siti i nešto južnije
Montreal.
Do njih danas doplovljavaju prekookeanski brodovi i džinovski kruzeri
istom trasom kojom su preko Atlantika ranijih vekova stizali teretnjaci
sa imigrantima. Oba grada, kao i Kingston, razvili su se iz vojnih
logora podignutih na uzvišenjima da bi se bolje kontrolisali plovni
putevi. Svugde, pa i u Kanadi gde su lako zaposeli francuske posede,
Britanci su na takvoj kontroli plovidbe zasnivali vojnu strategiju i
gradili pomorsku nadmoć.
Za Kanađane Kingston je grad iz istorijskih udžbenika. Bio je prva
prestonica Provincije Kanada, preteče Konfederacije iz koje je nikla
današnja Kanada sa deset provincija i tri teritorije. Kao vesnik
ujedinjenja raznorodnih područja u jedinstvenu zajednicu, Kingston će
imati posebno mesto i u svetkovinama , kada Kanada slavi 150. rođendan.
Nije baš mnogo za naciju burne istorije i vekovnih trvenja anglofona i
frankofona u zemlji koja sada grabi ka 40 miliona žitelja uz pomoć
širokogrudog prijema useljenika.
Blagonakloono su primani i Srbi iz cele Juge kada su ovamo stizali u
talasima ratnih devedesetih godina prošlog veka. Najnoviji kanadski
popis obavljen pre pet godina registrovao je da u toj zemlji živi 80.320
Srba.
Kanadski Kingston leži na sredokraći između prestonice Otave na severu i
najvećeg grada Toronta na jugozapadu. Blizu je i Montreal. Po dvesta
kilometara u svakom pravcu nikakva je razdaljina za kanadske pojmove, pa
se u Kingston rado dolazi na izlet. Na kafu, ručak i uživanje u
ambijentu prohujalih vremena.
 U
centru Kingstona očuvano je puno zgrada iz osamnaestog i devetnaestog
veka, dekorativnih fasada viktorijanskog doba. Neke su pretvorene u
muzej kao zdanja od istorijskog značaja, u ostalima su ljupki restorani,
tradicionalni pabovi, poslastičarnice, prodavnice suvenira. Kad malo
otopli, ulice vrve od ljudi sa fotoaparatima. Slikaju istoriju.
Najviše monumentalnu Gradsku kuću sa kupolom iznad
stubišta po uzoru na pročelje rimskog hrama. Većnica se smatra jednim od
najlepših kanadskih zdanja iz 19. veka i kao sve slične zgrade tog
vremena projektovana je da deli funkciju administrativnog centra i
gradske tržnice.
Ne zaboravimo ni Fort Henri. Nekadašnje jako vojno utvrđenje na brdu
iznad Kingstona još je u funkciji. Turističkoj. U prostranom dvorištu
bivše kasarne opasane bedemom sa kulama i dalje špartaju vojnici.. Nose
prave uniforme iz viktorijanskog doba i originalno naoružanje. Škotski
strelci u kiltovima gaze strojev korak i prikazuju postrojavanje. Straže
se smenjuju uz zvuke gajdi, a tobdžije pune đulad i pucaju po ondašnjim
pravilima.
Ulazak u tvrđavu u sezoni od maja do septembra košta 18 dolara.
Izračunajte kolika je to novca kada ovo zdanje sa Uneskove liste svetske
baštine godišnje primi 150.000 posetilaca. Samo od ulaznica sa svim
popustima skupi se više od 2,5 miliona dolara svake godine. A tu su još
i usluge restorana sa zaista izvanrednim vojničkim menijem, pa prihodi
od organizovanja venčanja i raznih drugih prigoda.
Priroda je reci Sen Lorens kraj Kingstona podarila više od hiljadu
ostrva sa bujnim zelenilom. Čak i ona najmanja, zapravo stene koje štrče
iz vode, pokrivena su mešavinom zimzelenog i listopadnnog drveća.
Na većini ostrva kućice kao iz dečije mašte, sa dokovima za omanje jahte
i stepenicama koje se uz stenu veru do ulaznih vrata. Okolo vrt jarkih
boja kao i fasade, negde i bazen ili teniski teren, a opet ni jedna
vikendica ne liči na drugu. Na pojedinim ostrvima napravljeni su i
zamkovi, na onim sićušnim svetionici.
Brodska krstarenja kroz to bajkovito šarenilo i zelenilo,
u okviru tura sa predznakom Hiljadu ostrva, masovna su turistička
atrakcija. Vijuganje prolazima između ostrva traje više sati i
jedinstveno je uživanje za ljubitelje prirode. Na ukrcavanje se obično
čeka u dugim redovima iako nije jeftino tridesetak dolara po osobi za,
recimo, sat i po plovidbe. Vojska je i danas čvrsto ušančena u Kingstonu.
Najveći je poslodavac na području grada zahvaljujući velikoj vojnoj bazi
i prestižnom Kraljevskom vojnom koledžu. Po broju radnih mesta, ali i po
živosti koju daje gradu, sledeći je Univerzitet Kvins, jedan od
najstarijih u Kanadi. Od njegovih 20.000 studenata čak 90 odsto dolazi
van Kingstona. Tako bar kažu podaci iz najnovijeg popisa, u kojem ima
još puno zanimljivosti. Recimo, da se na pitanje o verskom opredeljenju,
gotovo trećina žitelja Kingstona izjasnila da nisu vernici. Sa dva
procenta zaostatka iza ne-vernika sledi najveća verujuća grupa,
rimokatolici.
Na staroengleskom Kingston znači kraljev grad. Ovaj kandski dobio je to
ime kada su britanski lojalisti, posle američke revolucije u 18. veku,
pohrlili na sever ne želeći da ostanu podanici Vašingtona. Preimenovanje
grada u Kingston u tim okolnostima trebalo je simbolično da pokaže da je
to i dalje teritorija britanske Krune.
Naš omiljeni geografičar, ako se dobro sećam, nije pominjao ovaj,
kanadski Kingston. Ni druge, sem onog na Jamajci. Ko, zaista, zna koliko
još njihovih imenjaka ima po belom svetu, kao svedočanstvo da je tu
stajala britanska čizma u slavno vreme Imperije, toliko velike da u njoj,
kako se govorilo, sunce nikad ne zalazi.
Mladen Bačlić
Otava/Beograd
|
