Nezavisne Novine

KANADA

POSLE IZBORA

Parlamentarci se ne zaklinju na odanost Kanadi?

Judzin Belmar, novi-stari clan Parlamenta, je ponovo promenio tekst zakletve, koju je polozio prilikom prihvatanja parlamentarne duznosti.
Uobicajeni tekst sadrzi zaklinjanje na odanost kraljici Elizabeti II. Belmar je, iza ovog dela teksta, dodao sledeci:"Svecano se obavezujem da cu biti odan Kanadi i da cu svoje duznosti clana Donjeg doma parlamenta obavljati posteno i ispravno, u skladu sa Ustavom Kanade."
Umesto da objasni ovakav cin, on je postavio pitanje: "Zasto smo mi, verovatno, jedina zemlja na svetu, u kojoj se predstavnici zakonodavnih tela ne obavezuju na odanost svojoj zemlji?"
Ovo je vec treci put da ovaj poslanik dopunjuje tekst zakletve. Jos od 1991. godine, on pokusava da inicira uvodjenje zakona kojim bi se i formalno izmenila sadrzina teksta svecane obaveze parlamentaraca.
Njegov predlog su minirali predstavnici Parlamenta, clanovi Bloka Kvebekva, jer njima ovakav tekst ne odgovara. Zbog svojih separatistickih namera, oni ne zele da se zaklinju na odanost Kanadi. Belmarov gest je, ipak, u skladu sa novijim uzlaznim trendom izrazavanja nacionalnog ponosa i odanosti Kanadi medju stanovnistvom. To pokazuje i opredeljivanje o etnickoj pripadnosti, gde se sve veci broj izjasnjava kao Kanadjanin. Takva mogucnost, sa tom odrednicom na listi nacionalnosti, se pojavila 1996. godine, kada je bila na zacelju liste, a vec iduce godine ta kategorija ce biti prva na listi ponudjenih pri izjasnjavanju stanovnika.

JOS UVEK SE NE ZNA SASTAV VLADINOG KABINETA

Zan Kretjen zeli da razmisli

Zan Kretjen ne zuri sa objavljivanjem sastava svog kabineta. Jos uvek se ne zna da li ce biti promena u ministarskim foteljama.

Izvor iz Liberalne stranke je rekao, da je protekli vikend Kretjen proveo u svom rodnom Sevinigenu, uz konstataciju da su to prvi dani slobodni dani posle 24. oktobra, kada je zvanicno pocela kampanja.
Izvor smatra da Kretjen zeli da razmisli pre nego sto donese konacnu odluku. Moze se desiti da on promeni samo par imena, uz mogucnost rekonstrukcije kabineta tokom 2001. godine.
Sem dvojice ministara koji su izgubili na izborima, Rejmonda Cena i Bernija Bodroa, ostatak kabineta je na broju. Uz praznike koji predstoje, i raspored obaveza koje premijer ima za nastupajucu nedelju, svi su izgledi da ce na sastav kabineta morati da se priceka jos koji dan. Najranije bi do objave moglo doci do kraja nedelje, medjutim, verovatnije je da treba pricekati do pocetka sledece.

NEIZVESNOST NAPOKON OKONCANA

Tanker usao u Kanadu

Kanadska obalska straza je prvo odbijala da tanker sa naftom udje u teritorijalne vode Kanade, juzno od Njufaundlenda, zato sto iz njega curi nafta, medjutim, na kraju je dozvola ipak izdata.
Na tankeru Eastern Ponjer, duzine 339 metara, sa tovarom od 1,9 miliona barela sirove nafte, je u sredu primecena pukotina, ali nije bio u opasnosti od veceg ostecivanja tokom oluje sa uraganskim vetrom i talasima od sedam metara.
Posle otkrica pukotine, posada je prebacila 13.500 barela nafte iz ostecenog tanka u drugi.
Kapetan tankera je kasnije uveravao vladine sluzbenike da tanker vise ne curi, medjutim oni su trazili cvrsce dokaze o sigurnosti broda.
Posto tanker, na svom putu do rafinerije u Njufaundlendu, prolazi kroz jedno od najbogatijih ribnih lovista na svetu, obalske vlasti nisu zelele da odobre ulazak u kanadske teritorijalne vode. Obalska straza je cak svojom letelicom kontrolisala plovilo.
Kada su se uverili da je na brodu sve pod kontrolom, odobren je ulazak tankeru. Medjutim, na njemu ce biti i kanadski pilot, a obalska straza ce ga pratiti od ulaska u Placentia Bay. Posle pristajanja, ronioci ce proveriti da li ce nafta curiti dok se istace.

SKOLSTVO

Zimsko vreme donosi nove probleme

Skolski odbor oblasti Toronto je suocen sa tavim nedostatkom dovoljnog broja kvalifikovanih nastavnika, da je prinudjen da prima i one koji nisu osposobljeni za ovaj posao, i one koji nisu podneli dokaze o nekaznjavanju.
Oni su izjavili da su, zbog masovnog penzionisanja nastavnog osoblja, angazovali i nenastavno osoblje da bi pokrili casove. Ovaj problem je sada narocito izrazen i zbog sve mladjeg kadra koji se zaposljava, i to uglavnom zenskog roda, tako da je povecan i broj porodiljskih odsustva. Zimski period, uz grip i prehlade, cini da je broj odsutnih nastavnika jos veci.
Rod Tomson, izvrsni direktor za organizovanje nastave, je izjavio da direktori moraju da poznaju i veruju onima koji su na zameni. Rekao je da Odbor nastoji da napravi bazu podataka sa imenima onih koji bi mogli da uskoce u nastavu, i da ce provere biti obavljene odmah po okoncanju pravljenja baze. Oni koji rade na zameni moraju biti punoletni, sa zavrsenom srednjom skolom i ne mogu raditi vise od deset dana odjednom.
Kada nastavnik iznenada oboli, a u skoli nema zamene, direktor moze da spoji odeljenja, on licno odrzi nastavu, ili u skoli nadje nekoga drugog da to uradi, kao na primer svog pomocnika. Onda kada sve to izostane, skola moze potraziti zamenu.
Tokom novembra 114 zamena je prosecno dnevno bilo angazovano u osnovnim, a 50 u srednjim skolama.
Beri Vajsleder, predsednik torontskog Udruzenja nastavnika na zameni, je postavio pitanje koliki je stvarni nedostatak broja nastavnika. Ako ih zaista nema dovoljno, onda se treba upitati zasto nema oglasa za ta radna mesta u novinama. On navodi da su podaci Odbora zastareli, jer se na njima nalaze i imena ljudi koji su u medjuvremenu dobili stalni posao. Dodao je da provinciju treba okriviti za nedovoljno finansiranje Odbora, da bi on mogao da obavlja i ovu vrstu zaduzenja.
Dodatni problemi sa zamenama su i biranje dela grada u kome bi neki od njih zeleli da rade, njihov angazman u nekim drugim poslovima ili njihova bolest u trenutku kad ih pozovu da nekoga odmene. Placanje takvih lica se povecalo minimalno u poslednjih devet godina, te oni sada dobijaju samo 128 dolara dnevno, odnosno oko 40 dolara manje nego dodatno nastavno osoblje.

PRVI KANADSKI KOSMONAUT SE POVLACI

Mark Garno nece vise u svemir

Prvi kanadski kosmonaut Mark Garno, 51, je rekao da ce ovaj let najverovatnije biti njegov poslednji boravak u svemiru. Zadovoljan postignutim, on je rekao: "Ostvarili su se svi moji snovi, cak mnoge stvari, o kojima nisam mogao ni da sanjam, su mi se dogodile. Ali, ne treba biti nezajazljiv. Dodje trenutak kada se moraju napraviti promene."
On je sada u trecoj svemirskoj misiji, tokom svoje sesnaestogodisnje karijere kosmonauta. Kao prvi Kanadjanin u svemiru, on je 1984.godine bio poslat kao strucnjak za opremu. On sam je taj zadatak opisao kao "sklanjanje drugima sa puta", dok je ovog, treceg, puta zaduzen za neke od tehnicki najopasnijih i najizazovnijih zadataka misije. Iz unutrasnjosti Endeavoura, on je vodio svemirsku "setnju" dvojice drugih kosmonauta i nadzirao postavljanje solarnog krila na vasionsku stanicu.

KULTURA U TORONTU

Pocele pripreme za festival

Pripreme za 13. festival alternativnog pozorista u Torontu su vec pocele. Upravo je u toku primanje prijava za narednu sezonu, i to ce trajati do 29. januara. Uz prijavu ide i uplata od 550 dolara (plus GST). Organizatori ocekuju da ce se oko 300 teatarskih kompanija prijaviti za 70 termina ostavljenih za umetnike iz Ontarija. Ostalih 30 su rezervisani za stvaraoce iz drugih delova Kanade i inostranstva.
Naredni festival unosi neke promene u svoju dosadasnju koncepciju. Sada je namera da se prihvate i predstave od 90 minuta, jer je predvidjeno da u programu bude 16 termina za predstave sa ovolikim trajanjem. Dosadasnja praksa je bila da su ucestvovale samo predstave u trajanju od jednog sata.
Festival je, takodje, najavio takmicenje za novi dramski tekst. Da bi se uslo u konkurenciju, potrebno je do 15. decembra predati tekst, uz uplatu od 25 dolara i biti medju prvih 80 prijavljenih. Najbolji dobija nagradu od 300 dolara, uz termin za izvodjenje.
Dodatne informacije mozete dobiti na telefon 416-966-1062, u festivalskoj kancelariji u Blur St.V., suit 507, ili na Internet adresi: http://njnjnj.fringetoronto.com

ZDRAVSTVO

Neki lekari duplo placeni

Primeceno je da vecina kanadskih lekara deo svoje zarade dobija za privatne usluge svojim pacijentima a, po nekim procenama, taj broj ce sve vise da raste.
Zato je uradjeno ispitivanje, koje je pokazalo da 56% lekara, i opste prakse i specijalista, oko 10 procenata svog dohotka , ili cak i vise, direktno naplacuje od svojih pacijenata. Neka predvidjanja pokazuju da se Kanada krece ka modelu zdravstvene sluzbe kao u vecini zapadnih zemalja, gde zagarantovana zdravstvena zastita funkcionise paralelno sa privatnom, i tako se i obavlja.
Objasnjavajuci ovakvu situaciju, jedan od ispitanih lekara je rekao: "Mozete li zamisliti Zana Kretjena kako deset meseci ceka na snimanje kolena? Ja ne mogu. Njemu ce se koleno snimiti kada, i kako, on kaze. Znaci, vec postoji dvojni sistem - rang i novac donose privilegije."
Jedan drugi lekar je izrazio misljenje da smo svi u sustini doprineli da dodje do toga, jer smo svi, svidjalo nam se to ili ne, svesno ili ne, ucestvovali u ulaganju privatnog novca u zdravstvo.
Po Kanadskom institutu za informacije u zdravstvu, privatno ulaganje u zdravstvene usluge je na nivou od oko 30%. Veci deo tog novca odlazi na izdvajanja tipa godisnjih administrativnih izdvajanja za lekare, plus naplacivanje ponovnog izdavanja recepata, davanje doznaka, lekarskih pregleda za kampove, radove, savete preko e-mailova ili telefona, i druga ispitivanja, kao i za naocare i druga vizuelna pomagala, slusna pomagala, lekove i stomatoloske usluge. Druga znacajna sredstva dolaze od od onih koji su privatno zdravstveno osigurani.
Procenat privatnog placanja lekarima iz privatnog sektora raste, tako da je od 0,9%, 1991.godine, doslo do 1,2%, 1997. godine.
Ovo istrazivanje je izvrseno od 5.-19. septembra, a njime je obuhvaceno 453 kanadskih aktivnih lekara.
Insos Reid je za Medical Post, isto tako, dosao do podatka da oko 40% lekara uopste ne uzima gotovinu od svojih pacijenata.