Nezavisne Novine

BIVŠA JUGOSLAVIJA

BANjALUKA - SKUPSTINA RS

Postignut dogovor o postizbornoj alijansi

Postizbornu alijansu, koja ce imati vecinu u skupstini Republike Srpske, cinice Srpska demokratska stranka (SDS), Partija demokratskog progresa (PDP), Socijalisticka partija RS (SP RS) i Demokratski narodni savez (DNS).
To je saopstio predsednik dosadasnjeg sastava skupstine RS Petar DJokic, isticuci da su stranke koje cine alijansu, odluku o tom postizbornom savezu objavile tokom danasnjeg konsultativnog sastanka politickih partija koje su na novembarskim izborima osvojile mandate u republickom parlamentu.
On je rekao da je ta alijansa otvorena i za druge politicke partije.
DJokic je kazao da je na konsultativnom sastanku potvrdjeno da ce konstitutivna sednica Narodne skupstine RS biti odrzana 16. decembra, kada bi nova alijansa trebalo da ponudi svoje kandidate za skupstinsko rukovodstvo.
Prema njegovim recima, jos nije postignut dogovor o licnostima koje bi trebalo da zauzmu odredjene funkcije u skupstinskom rukovodstvu, dodajuci da je za sada izvesno da ce jedno od mesta potpredsednika Narodne skupstine RS pripasti predstavnicima bosnjackog naroda.
"Svoje predloge da li su Stranka demokratske akcije (SDA) i Stranka za BIH, ali je Stranka za BIH, po svemu sudeci, spremna da odustane od tog mesta", kazao je DJokic.
On je rekao da ce se u subotu prvo obaviti ceremonija svecanog polaganja zakletve poslanika, uz verski obred u crkvi Svete trojice u Banjaluci i da ce konstitutivna sednica parlamenta poceti u 12 casova.
Tokom sednice, dodao je on, konstituisace se rukovodstvo parlamenta, a potom ce novoizabrani predsednik i potpredsednik RS poloziti svecanu zakletvu.
Predvidjeno je da su u radu sednice formiraju i ostala skupstinska radna tela.
Na pocetku konstitutivne sednice Narodne skupstine RS, po prvi od formiranja srpskog entiteta, bice intonirana himna BIH, a nakon nje i himna "Boze pravde".
Novina u radu parlamenta RS bice i to sto ce poslanici bosnjacke i hrvatske nacionalnosti, koji nece polagati svecanu zakletvu pred svestenim licima Srpske pravoslavne crkve, zajedno sa srpskim poslanicima poloziti zajednicki tekst zakletve sekularnog karaktera.

SAD-RS

Ne protivimo se vladi RS sa demokratskim SDS-om

Medjunarodni medijator za Bosnu i Hercegovinu, Kristijan Svarc Siling ocenio je da je moguce da se u Republici Srpskoj (RS) formira vlada u kojoj bi ucestvovala Srpska demokratska stranka (SDS), pod uslovom da ta partija postuje demokratske principe i dejonski mirovni sporazum.
On je ovo saopstio u sredu u Banja Luci nakon sastanka sa novoizabranim predsednikom RS Mirkom Sarovicem.
Komentarisuci jucerasnju izjavu americkog ambasadora u BiH, Tomasa Milera, u kojoj se navodi da "americka administracija nece podrzati vladu u kojoj ce ucestvovati SDS", Siling je rekao da je to misljenje americkog ambasadora, dodajuci da "ni Miler nije siguran kako ce ubuduce izgledati nova americka administracija".
"Zadatak koji je pred SDS-om je da promeni nacin razmisljanja u glavama svojih ljudi, i ako u tome uspe, mislim da americka vlada nece imati nista protiv takve strukture vlade u kojoj bi ucestvovao SDS", istakao je medjunarodni medijator za BiH.
Sarovic nije dao izjavu za novinare. Iz njegovog kabineta je saopsteno da je u toku razgovora ocenjeno da je postignut napredak na povratku izbeglica u oba entiteta BiH i da ce taj proces biti nastavljen.
Nakon razgovora sa Sarovicem, medjunarodni medijator za BiH sastao se sa potencijalnim kandidatom za mandatara u RS, inace liderom Partije demokratskog progresa (PDP), Mladenom Ivanicem.

EKSHUMACIJA U HRVATSKOJ

Iz grobnice izvadjeno 11 tela Srba

Eksperti sudske medicine pronasli su danas u masovnoj grobnici u Debelom brdu posmrtne ostatke 11 osoba, najverovatnije srpskih civla ubijenih u jesen 1991. godine za vreme sukoba na podrucju Gospica.Pretpostavlja se da je na ovoj lokaciji u lickoj opstini Udbina sahranjeno 24 ubijenih srpskih civila.
Kako prenose hravtski mediji, ekshumacija je pocela danas, a sprovode je strucnjaci Zavoda za sudsku medicinu rijeckog Medicinskog fakulteta, po nalogu istraznog sudije Sajonara Kuline.
To je prva istraga jednog hrvatskog suda o ratnim zlocinima koje su pocinili Hrvati.
Ekshumaciji prisustvuju predstavnici rijeckog zupanijskog suda, zupanijskog tuzilastva i advokati Tihomira Oreskovica i drugih optuzenih pripadnika "gospicke grupe".
Iskopavanje tela iz ove masovne grobnice zapoceto je na osnovu svedocenja jednog od svedoka u procesu protiv Oreskovica i clanova "gospicke grupe".
Pretpostavlja se da je u periodu sukoba na podrucju Gospica ubijeno oko 100 Srba.

BIH

Predlog o Smanjenju oruzanih snaga

Ministar odbrane Federacije BiH Miroslav Prce izjavio je da se slaze sa predlogom medjunarodne zajednice o smanjenju oruzanih snaga u celoj BiH na 15.000 ljudi.
"Nama i jeste projekcija da smanjimo vojsku na 0,5 odsto profesionalnih vojnika po stanovniku. Ali, smatramo da to treba izvesti u dinamici od nekoliko godina, jer je ovo posebna kategorija zaposlenih koji su bili u ratu i tesko je odjednom smanjiti za 50 odsto, kako je rekao sef misije OEBS u BiH Robert Beri", rekao je Prce u izjavi za danasnje sarajevsko "Oslobodjenje".
On je naveo da je hrvatska komponenta vojske Federacije BiH u narednoj godini nameravala da pocne znacajnije otpustanje vojnika, jer se ocekivalo da im se iz Hrvatske dodeli 100 miliona kuna.
"Tako bi mogli da zbrinu i otpuste oko 2.500 ljudi, ali posto ta sredstva nisu odobrena, verovatno cemo ici dinamikom od 15 odsto smanjenja godisnje", kazao je Prce dodajuci da racuna da bi se za otprilike dve godine moglo doci do trazene brojnosti u vojsci.

HRVATSKA I TRIBUNAL U HAGU

Vlada nije dobila informacije o optuzenima

Hrvatski premijer Ivica Racan je izjavio da hrvatska Vlada nije dobila nikakvu informaciju od Tribunala u Hagu o imenima osoba nad kojima se sprovodi istraga o pocinjenim ratnim zlocinima na tlu Hrvatske.
Racan je tako, nakon sinocnjeg sastanka koordinacionog tima sestorice o odnosima Haga i Hrvatske, demantovao izjavu zamenika glavnog tuzioca Haskog Tribunala Grejema Bluita.
Bluit je juce potvrdio da ce uskoro biti zavrsene optuznice za zlocine pocinjene u akciji hrvatske vojske "Oluja", avgusta 1995. godine, ali nije imenovao osobe protiv kojih ce te optuznice biti podignute.
Bluit je rekao da u ovoj godini nece vise biti optuznica, a o tome hoce li optuznice za akciju "Oluja" biti javne i tajne, Tribunal ce se rukovoditi stavom Hrvatske, preneli su juce hrvatski mediji.
Racan je saopstio da je sinoc telefonom razgovarao i sa predsednikom Hrvatske Stjepanom Mesicem koji je navodno decidirano rekao da u svojim kritickim izjavama o saradnji Hrvatske sa Tribunalom nije spomenuo Vladu, niti ministre u Vladi.
Predsednik Odbora za spoljnu politiku Sabora Zdravko Tomac ocenio je da deo Tribunala, na celu sa Bluitom, pokusava da operacije HV "Bljesak" i "Oluja" prikaze kao akcije protiv Srba.
Prema njegovim recima, "Oluja" je bila oslobodilacka akcija, a hrvatska vlast se ne protivi procesiranju pojedinacnih zlocina, ali tako da se sudi pojedincima, a ne politickom i vojnom vodjstvu.
Hrvatska Vlada, rekao je Tomac, nece braniti zlocince, ali ce braniti dostojanstvo hrvatskoga naroda.
Prema njegovim ocenama, postoje snage koje iz razlicitih razloga zele da "naknadno menjaju istoriju na ovim prostorima".
Stav Vlade prema Haskom Tribunalu je jasan, ali on ne znaci povratak na politiku Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) prema Hagu, rekao je Tomac i dodao da bi istrage Tribunala morale poceti od zlocina kojima je rat zapoceo - od onih u Vukovaru.
Predsednik Poslanickog kluba HDZ-a, Vladimir Seks, ocenio je da se Vlada prevarila u ocekivanjima da Hag nece biti poligon za politicke igre.
Seks ocenjuje da novi stav Vlade prema Haskom sudu predstavlja njen zaokret prema politici HDZ-a.
Prilikom saradnje s Haskim Tribunalom trebalo bi postici nacionalni konsenzus, rekao je Seks i dodao da bi Vlada, ako postoje dokumenti sa imenima optuzenih, o tome morala obavestiti javnost.
Predsednik Hrvatskog narodnog saveza (HNS) Vesna Pusic izjavila je da ne zna nista o tom dokumentu, ali je dodala kako smatra da bi Mesic i Racan trebalo da pozovu glavnog tuzioca Tribunala na razgovor o saradnji Hrvatske sa Tribunalom.
Bivsi ministar unutrasnjih poslova Ivan Jarnjak (HDZ), koga su mediji dovodili u vezu sa osobama protiv kojih se u Hagu vodi istraga, takodje je kazao da nema informacija o pomenutom dokumentu.
"Strasno je spekulisati o imenima ljudi koji treba da idu u Hag, kao da je rec o nagradama", rekao je on.
Upitan da li ce se odazvati ako protiv njega bude podignuta optuznica, Jarnjak je odgovorio da se "nikada nigde nije neodazvao", dodavsi da mu nije jasno zbog cega bi mogao biti pozvan u Hag.
Poslanik Istarskog demokratskog sabora (IDS), Damir Kajin, izjavio je da najnovije vesti iz Haga govore da nijedna informacija koja dolazi izvrsnoj vlasti ne moze ostati sakrivena od javnosti ni 24 sata.
Poslanici bi o tome, kao i o kopernikanskom obrtu prema Tribunalu, trebalo da budu obavesteni, kazao je Kajin.
Prema njegovim ocenama, Haski Tribunal je imao gresaka u svojim nastupima kada je nametao kako treba pisati i sta se moze objavljivati u pojedinim novinama, ali, dodao je on, cinjenica je da Hrvatska ima Ustavni zakon o saradnji s Hagom, i njega mora da se pridrzava.
Ministar za evropske integracije, Ivan Jakovcic (IDS), izjavio je da cvrsto stoji iza svih zakljucaka hrvatske Vlade u vezi sa saradnjom s Haskim sudom, izrazivsi uverenje da ih podrzava vecina hrvatskih gradjana.
"Mislim da mozemo ocekivati da ce medjunarodni politicki zvanicnici razumeti stavove hrvatske Vlade koje je izrekla u pogledu saradnje s Medjunarodnim sudom u Hagu", ocenio je Jakovcic i istakao da je najvaznije naglasiti odgovornost pojedinaca za pocinjene zlocine.

MAKEDONIJA

Georgijevski razmislja da angazuje Antu Markovica

Portparol makedonske vlade Antonije Milosovski potvrdio je da je doskorasnji vladin savetnik za reforme, hrvatski ekspert Ante Markovic kontaktirao s premijerom Ljupcom Georgijevskim, koji je prethodno raspustio vladinu komisiju za reforme.
Prema pisanju skopskog lista "Vest", Milosovski nije hteo da komentarise razgovore Georgijevskog i Markovica, ali nije iskljucio mogucnost da Markovic ponovo bude angazovan kao asistent za reforme koje sprovodi vlada.
"Vest" navodi da se povodom ponovnog pojavljivanja Markovica u Makedoniji u javnosti spekulise o raskidu izmedju VMRO-DPMNE i DA, koja je svojevremeno angazovala Antu Markovica.
Prema pisanju tog lista, najbrojnije su spekulacije da je lider DA, Vasil Tupurkovski bio upoznat i saglasan sa vracanjem Markovica na reformsku scenu u Makedoniji.
Vladini izvori, medjutim, to negiraju i kazu da ce, ukoliko Georgijevski bude saglasan da ponovo primi Markovica, to biti tezak udarac za Tupurkovskog.
Ante Markovic bio je poslednji premijer bivse SFRJ.

SUKCESCIJA BIVSE SFRJ

BIH i Makedonija nisu minirale sporazum u Beogradu

Viceguverner Centralne bake Bosne i Hercegovine Kemal Kozaric, jedan od clanova delegacije BIH na pregovorima o sukcesiji imovine bivse Jugoslavije, izjavio je da "BiH nije minirala sporazum u Beogradu".
"Slovenija, Hrvatska i SRJ bile su za kljuc MMF-a po kome bi SRJ pripalo 36,52, Hrvatskoj 28,49, Sloveniji 16,39, BiH 13,20 i Makedoniji 5,40 posto 'kolaca'. Kljuc MMF-a je ucesce zemalja naslednica u otplati nasledjenog vanjskog duga SFRJ.", rekao je Kemal Kozaric danasnjem "Dnevnom avazu".
On je dodao da je "delegacija BIH prvo bila za kljuc Evropske centralne banke (ucesce u stvaranju zajednickog bruto proizvoda i broj stanovnika), koji joj daje ucesce od 15,77 odsto raspodele, da bi posle reterirala na srednje resenje, izmedju 13,2 i 15,77 odsto".
"Tim predlogom smo cak bili konstruktivniji od stava za koji su nas ovlastile vlasti BIH, pod uslovom da naknadno dobijemo takvu saglasnost", izjavio je Kozaric.
On je odbio spekulacije pojedinih medija da su BiH i Makedonija "minirale sporazum u Beogradu", podsecajuci da bi srednje resenje znacilo da BiH pripada negde izmedju 75,3 i 63 miliona dolara, te procentualno isti toliki iznos deonica, ukoliko se sve strane sloze.
Sukcesija imovine bivse Jugoslavije podrazumeva raspodelu 46 tona zlata, deviznih sredstava cija ukupna vrednost po srednjem kursu iznosi 477 miliona americkih dolara, te 8.000 deonica bivse drzave, na Republike koje su bile u sastavu SFRJ.

SKOPLjE

Makedonija ne zuri da dobije zlato bivse SFRJ

Makedonija ne zuri da postigne dogovor o podeli zlata i deviznih rezervi bivse SFRJ, vrednih oko 437 miliona dolara, koje se nalaze u Banci za medjunarodna poravnanja u Bazelu, pre nego sta dodje do celokupne sukcesije imovine bivse drzave, izjavio je danas guverner Narodne banke Makedonije Ljube Trpevski.
On je ovo rekao na konferenciji za novinare u Skoplju, na kojoj je govorio o rezultatima jucerasnjeg razgovora u Beogradu sa svojim kolegama iz ostale cetiri bivse jugoslovenske republike.
Trpevski je rekao da su na tom sastanku pokrenuta prava pitanja oko podele zajednicke imovine, kao sto su ukupan iznos deviza SFRJ deponovanih u svim bankama u svetu, problem nevracenih dinara nakon monetarnog osamostaljenja pet drzava i upada u monetarni sistem SFRJ putem emitovanja nelegalnog novca kojim su neke od bivsih republika kupovale devize iz jugoslovenskih deviznih rezervi.
"Kada budu razresena ova pitanja bice jasno ko koliko treba da uzme. Mislim da ce neko morati da vraca, a ne da uzima", istakao je makedonski guverner.
Prema njegovim recima, Makedonija u ovom trenutku nema potrebu i interes za brzom podelom bazelskog zlata, zato sto na osnovu tog zlata koristi beskamatni kredit od 15 miliona dolara banke u Bazelu.
Guverner Makedonske Narodne banke istakao je da guverneri centralnih banaka iz pet bivsih republika SFRJ nisu postigli saglasnost oko kljuca za raspodelu bazelskog zlata.
"SRJ, Slovenija i Hrvatska insistiraju da to bude po kljucu koji predlaze Medjunarodni monetarni fond, a Makedonija i BiH prema predlogu Evropske centralne banke", rekao je Trpevski.
On je ocenio da je SRJ iznenada promenila stav prihvatanjem kljuca MMF-a i pored toga sta joj to ne odgovara, zato sto joj se zuri da sta brze dobije svoj deo nasledstva.
Prema recima Trpevskog, dobra vest sa jucerasnjih razgovora u Beogradu je stav SRJ da odustaje od dosadasnje tvrdnje da je deo zlata deponovanog u Bazelu pripadao kraljevini Srbiji.
On je dodao da je ovom promenom stava postignuta saglasnost da su svih 46 tona zlata imovina bivse SFRJ.