Sef delegacije SRJ:Svih pet drzava su ravnopravne
Sef jugoslovenske delegacije na obnovljenim pregovorima o sukcesiji, Dobrosav Mitrovic je izjavio sinoc u Briselu da ce pitanje sukcesije-podele imovine bivse SFRJ biti "ponovo preispitano u svetlu naseg otvaranja prema svetu i rasavanja svih otvorenih pitanja".
Delegacija SRJ je dosla na obnovljene pregovore sa stavom da su svih pet drzava naslednica bivse SFRJ "podjednake" u odnosu na postupak podele imovine bivse zajednicke federacije, a pitanje kontinuiteta, odnosno nacina nastanka drzava bivse SFRJ je odvojeno od sukcesije-"kao prakticnog pitanja podele imovine", rekao je Mitrovic, posle odvojenog razgovora nase delegacije s medjunarodnim pregovaracem, ser Arturom Votsom.
Prethodno su s Votsom razgovarali predstavnici Hrvatske, BiH i Makedonije, sutra ce se on sastati i sa slovenackom delegacijom, a potom ce biti odrzan zajednicki, plenarni sastanak. Izvori nekih delegacija tvrde da je Vots predlozio da se najpre postigne sporazum o podeli zlata, deviza i druge imovine u inostranstvu, pa da se potom nastave pregovori i o ostalim stavkama sukcesije.
Sef jugoslovenske delegacije je posebno podvukao da ce SRJ "insistirati i na tome da se ponovo, mnogo ozbiljnije pristupi ostvarenju prava i interesa gradjana bivse Jugoslavije koji su ostali u drugim, novim drzavama, njihove imovine, penzija i drugih pitanja".
"Sukcesija jeste postupak podele imovine drzave, ali", podvukao je Mitrovic, "za nas su vrlo znacajni gradjani. Jer, ako se razvijamo kao demokratsko drustvo, onda je u meri u kojoj je za drzavu vazna njena imovina, toliko je vazna i imovina gradjana. Pretpostavljam da ce to biti vazno i za druge sukcesore".
Jugoslovenska delegacija je, po njegovim recima, dosla u Brisel da bi najpre proucila kakav ce biti pristup SRJ pitanjima sukcesije, pa ce se tek onda poceti govoriti o brojkama, odnosno materijalnim velicinama u deobnom bilansu i onome sta bi kome od toga moglo pripasti.
On je naznacio da je delegacija SRJ dosla u Brisel da naglasi "da smo mi spremni na punu, korektnu saradnju", iako u procesu sukcesije ima sijaset pravnih slozenih i zamrsenih pitanja. "Jasno je da ce se svako starati o svojim interesima kao naslednik, a to ce ciniti i SR Jugoslavija", dodao je dr Mitrovic.
Sef delegacije SRJ je podvukao da ce se "tek razgovarati o trenutku od kog sukcesija treba da se racuna", kao i o pojmu sta je "federalna, a sta drzavna, odnosno drustvena imovina"-sto su inace bila krupna sporna pitanja u ranijim, pre dve godine prekinutim pregovorima.
Naglasio je da je jugoslovenska strana vec stavila do znanja da spremnost da se Odmah rese pojedina, iako teska imovinska pitanja, kao sto su zlatne, devizne rezerve i vrednosni papiri u Banci za medjunarodna poravnanja u Bazelu.
U tom pitanju je SRJ veoma "kooperativna", podvukao je sef jugoslovenske delegacije, napomenuvsi da je Beograd stavio do znanja da ce prihvatiti ono sto se dogovore ostale drzave-naslednice, medju kojima je, medjutim, sad oko toga izbio spor.
Mitrovic je ocenio da bi se u drugoj polovini februara mogao odrzati jos jedan plenarni sastanak predstavnika pet drzava naslednica bivse SFRJ. On je rekao da bi Vots i ostale cetiri drzave naslednice zeleli da se proces sukcesije zavrsi do leta ili jeseni iduce godine.
Kako agencija Beta saznaje u izvorima delegacija ostalih cetiri drzave naslednice, njihova ocekivanja su poglavito usmerena na to da vide kakav je stav novih vlasti u Beogradu prema ranijim kljucnim, a spornim pitanjima definicije imovine, datuma od kojeg bi se racunala sukcesija i sta je predmet podele-deobnog bilansa.
Clanovi nekih delegacija su preneli i da "postoje sumnje" da je raniji jugoslovenski, Milosevicev rezim "potrosio ne mali deo deviznih rezervi" bivse federacije, kao i klirinska dugovanja Rusije, Iraka i drugih zemalja prema SFRJ.
Ovi predstavnici tvrde da je medjunarodni pregovarac Ser Artur Vots izneo zamisao da se pregovori zavrse vec u roku od sest meseci, ali tako sto bi se sporazum postigao o podeli onoga sto se relativno brzo i konkretno i moze podeliti, a to su zlato, devize i jos neka imovina u inostranstvu.
Ako neka od drzava naslednica u tom slucaju oceni da joj pripada veci deo, ona moze pribeci arbitrazi. Ostale stavke sukcesije bi bile razmatrane naknadno, odnosno posebno, navodni je Votsov predlog.
BRITANISKA STAMPA O SITUACIJI U SRBIJI
Milosevic se verovatno suocava sa poslednjom bitkom
Britanski dnevnik "Indipendent" ocenjuje danas da se bivsi predsednik SRJ Slobodan Milosevic suocava sa poslednjim obracunom - parlamentarnim izborima koji se odrzavaju u subotu, na kojim bi njegova Socijalisticka partija Srbije mogla da dozivi katastrofalan poraz, te dodaje da se dan kada bi se on mogao naci pred sudom - priblizava.
"Istrazivanja javnog mnenja pokazuju da bi Demokratska opozicija Srbije mogla da osvoji 70 odsto glasova. SPS, koja je ponovo izabrala Milosevica za svog lidera, daleko je iza sa 20 odsto glasova. Prema tim istrazivanjima, DOS ce odneti odlucujucu pobedu koja je neophodna da bi se okoncala Miloseviceva era", pise list.
"Indipendent" podseca da "oktobarska revolucija" nije stavila konacnu tacku na Milosevicevu vladavinu - "dok je Vojislav Kostunica preuzeo funkciju predsednika, stvarna moc se nalazi u snagama bezbednosti, ministarstvima i drzavnim kompanijama koje su i dalje u rukama Milosevicevih saveznika".
"Uprkos mnogim promenama koje su bile nezamislive pre nekoliko meseci, kao sto je uspostavljanje punih diplomatskih odnosa sa BiH, novi predsednik morao je biti veoma oprezan", pise list.
"Medjutim, u petak je policija uhapsila bivseg sefa jugoslovenskih carina Mihalja Kertesa pod optuzbom da je drzavu ostetio za vise miliona maraka. On je prvi bliski Milosevicev saradnik koji je uhapsen, ali bi njegov bivsi sef uskoro mogao da se nadje u celiji pored njegove", dodaje "Indipendent".
Lideri DOS-a jasno najavljuju da bi Milosevic mogao da odgovara pred sudom po brojnim osnovama, ali je iz njih iskljucena optuzba za ratne zlocine pred Sudom u Hagu. "Indipendent" prenosi ocenu medjunarodne organizacije za zastitu ljudskih prava Amnesti internesnl da bi posle izbora mogao da se okonca period popustanja Kostunici.
To znaci da bi zapadne vlade mogle da pocnu da vrse pritisak na njega po pitanjima kao sto je oslobadjanje albanskih zatvorenika koji se nalaze u zatvorima u Srbiji i izrucenje njegovog predhodnika Haskom tribunalu.
List upozorava, medjutim, da ce nova vlada verovatno imati druge prioritete s obzirom na tesku ekonomsku situaciju u zemlji i dodaje da Milosevic ignorise svoju sopstvenu odgovornost za godine korupcije i propasti i pokusava da svog naslednika optuzi za lose stanje u zemlji.
NEMACKA
Jos je rano za resavanje statusa Kosova
Drzavni sekretar u Ministarstvu inostranih poslova Nemacke Volfgang Isinger izjavio je da za sada ne treba traziti konacno resenje za status Kosova i da bi svaka promena granica znacila rizik da se u pitanje dovedu i druge granice u regionu.
"Postoji rezolucija UN u kojoj ne pise da se konacno pitanje Kosova mora resiti u 2000. godini. Resenje tog pitanja, kao i resenje crnogorskog pitanja, ako takvo uopste postoji, kao i sva druga granicna i teritorijalna pitanja u regionu moraju se resavati, prema shvatanju Nemacke, prema pravilima OEBS-a", rekao je Isinger u intervjuu za nemacki radio "Dojce vele".
On je precizirao da to znaci da granice ne smeju biti menjane ili odredjivane "dekretom" ili uz pomoc velikih sila, vec pomocu jedne regionalne mirovne konferencije, na kojoj bi bili uzeti u obzir stavovi svih zainteresovanih strana, suseda i etnickih grupa.
"Medjutim, jos nije sazrelo vreme za jednu takvu konferenciju. Rat na Kosovu je jos uvek u svezem secanju, a od demokratskih promena u Beogradu proslo je kratko vreme", rekao je nemacki diplomata, dodajuci, medjutim, da su demokratske promene u Beogradu stvorile vazan preduslov da se razmislja o jednoj takvoj konferenciji i da se sedne "za isti sto sa Beogradom".
Upitan da li postoji neki recept da se preduprede i pravazidju etnicki konflikti, on je kazao da nemacka vlada sa partnerima u Evropskoj uniji pokusava da poboljsa sposobnosti medjunarodne zajednice da deluje u tom pravcu, posto smatra "da instrumenti medjunarodne zajednice, koji deluju preko UN i OEBS-a, nisu ni izdaleka dovoljni".
On je ocenio da su najbolja prevencija i strategija za prevazilazenje kriza "prosirenje Evropske unije na istok i Pakt stabilnosti za jugoistocnu Evropu, koji vode postepenom ugradjivanju vrednosti EU u druge drzave.
Komentarisuci kritike da se "nova" Jugoslavija prima u medjunarodnu zajednicu, a da prethodno nije ispunila neke osnovne zahteve, poput pune saradnje sa Haskim sudom, Isinger je podvukao da "medjunarodna zajednica nije odustala i nece odustati od zahteva da se izruce ratni zlocinci Haskom tribunalu".
"Ta obaveza postoji i upucena je novim jugoslovenskim vlastima. Drugo pitanje je, koji su trenutni prioriteti. Nemacka vlada, a i njeni partneri, smatraju da je odlucujuci momenat bio da se smeni nepravedni rezim Milosevica, i to, kao sto se i desilo - demokratskim putem", rekao je Isinger.
On je ocenio da se opozicija koja je preuzela vlast u Jugoslaviji sada nalazi pred ogromnim reformama, od kojih je deo i da se "sprovedu i zahtevi medjunarodne zajednice, koji su za mnoge decenijama indoktrinirane Jugoslovene, tesko prihvatljivi".
Zbog toga, prema njegovoj oceni, novoj jugoslovenskoj vladi "treba dati jos malo vremena da se snadje i odredi sopstvene prioritete i ucini prve korake".
EVROPSKI PARLAMENT I KOSTUNICA
Osloboditi sve politicke zatvorenike
Evropski parlament izrazio je zabrinutost zbog polozaja politickih zatvorenika u Srbiji i pozvao predsednika SRJ Vojislava Kostunicu da preduzme sve sto moze kako bi oni bili pusteni na slobodu.
"Evropski parlament poziva predsednika Kostunicu da preduzme sve moguce korake kako bi obezbedio oslobadjanje svih politickih zatvorenika iz doba (bivseg predsednika SRJ Slobodana) Milosevica koji su jos pritvoreni u zatvorima u Srbiji", navodi se u rezoluciji Evropskog parlamenta.
U dokumentu, objavljenom na internet sajtu Parlamenta, navodi se da bi "ukoliko politicki zatvorenici Milosevicevog rezima ostanu politicki zatvorenici i pod novim rukovodstvom" to "nanelo stetu politickom kredibilitetu novog predsednika".
Apelujuci da bude pronadjeno resenje dostojno nove demokratije u Srbiji, Evropski parlament izrazava uverenje da bi predsednik Kostunica trebalo da pomiluje sve politicke zatvorenike ili bi oni trebalo da budu oslobodjeni na osnovu novog zakona o amnestiji, ciji nacrt priprema Savezno ministarstvo pravde.
Kosovski Albanci medju njima mogli bi da budu predati UNMIK-u, imajuci u vidu Rezoluciju 1244 UN, precizira se u dokumentu.
Evropski parlament pozvao je, istovremeno, obe strane - kosovske Albance i novo vodjstvo u Beogradu - da "sprovedu istragu o sudbini nestalih osoba, kako Srba tako i Albanaca, koji su nestali pre, za vreme i posle sukoba na Kosovu" i da tako "ponovo uspostave temelje poverenja izmedju dve grupe, sto je vitalni uslov za mirovni razvoj na Kosovu".
U rezoluciji se istice da Evopski parlament osudjuje nedavno nasilje na Kosovu i u podrucju administrativne granice pokrajine i Srbije kod Preseva.
Parlament "poziva sve ukljucene strane da ne povecavaju napetost u zoni bezbednosti izmedju Kosova i Srbije u vreme kada, posle izbora predsednika Kostunice, postoje realne sanse za postizanje mirnog i trajnog sporazuma izmedju Srba i Albanaca, kojim bi bio resen ovaj produzeni konflikt".
Uz apel Kforu da "pojaca kontrolu granice sa Srbijom kako bi bili spreceni dalji napadi albanskih ekstremista", Evropski parlament je pozvao UN i Savet bezbednosti da "uspostave politicke uslove za pocetak pozitivnog i konstruktivnog dijaloga izmedju jugoslovenske Savezne vlade i politickih lidera Kosova".
FRANCUSKA
15 miliona maraka za SRJ
Francuska ce sa 50 miliona franaka (15 miliona nemackih maraka) finansirati vise infrastrukturnih i drugih projekata u SRJ, o cemu su juce sporazum potpisali sef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic i francuski ambasador u Beogradu Gabrijel Keler .
Ambasador Keler je, posle potpisivanja sporazuma u Saveznom ministarstvu za inostrane poslove, precizirao da ce polovina te sume biti investirana u opremu za eletkricne centrale u SRJ.
Osim toga, Agencija za medjunarodni razvoj francuske vlade finansirace i izgradnju sistema za preciscavanje pijace vode u Beogradu, Novom Sadu i Nisu, kao i malih elektrana u SRJ.
Ostatak novca ce biti utrosen na projekte povratka jugoslovenskih strucnjaka iz inostranstva, kazao je ambasador Keler.
On je rekao da je to samo deo od 240 miliona franaka, sa koliko Francuska ucestvuje u hitnoj pomoci od 200 miliona evra koju Evropska unija pruza Jugoslaviji.
"Ucinicemo sve sto mozemo da ubrzamo i proces povratka SRJ u medjunarodne finansijske institucije. Verujemo da ce proces povratka Jugoslavije u Medjunarodni monetarni fond biti okoncan do kraja godine, u Evropsku banku za obnovu i razvoj mozda vec sutra, a u Medjunarodnu investicionu banku i Svetsku banku tokom 2001. godine", naglasio je Keler.
Francuski ambasador je dodao da sledece godine ocekuje i prve velike investicije evropskih finansijskih institucija u SRJ.
Sef jugoslovenske diplomatije Svilanovic ocenio je da je od septembarskih izbora saradnja izmedju Francuske, kao i drugih zemalja EU, i SRJ "izvanredna".
Svilanovic je konstatovao da je Francuska, kao predsedavajuci EU, omogucila "veliko diplomatsko otvaranje" SRJ i izrazio zahvalnost vladi u Parizu za to. Prema njegovim recima, Francuska je odigrala veliku ulogu i u priblizavanje ne samo SRJ, vec i drugih zemalja u regionu, Evropskoj uniji, kazao je Svilanovic.
On je najavio da ce predsednik SRJ Vojislav Kostunica u cetvrtak, 21. decembra, otputovati u jednodnevnu zvanicnu posetu Parizu, tokom koje ce se sastati sa predsednikom Francuske Zakom Sirakom, premijerom Lionelom Zospenom i ministrom inostranih poslova Iberom Vedrinom.
PALERMO
Mafija obezbedjuje novo bogatstvo na Balkanu
Pitanje da li je mafija potucena, nezamislivo pre 10 godina, dominiralo je ove sedmice na konferenciji u Palermu, posvecenoj potpisivanju konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog i organizovanog kriminala.
"Mafija je u opadanju, nije vise ono sto je bila pre 10 godina", izjavio je londonskom dnevniku Telegraf generalni podsekretar UN Pino Arlaki, zaduzen za borbu protiv organizovanog kriminala i sverca droga, a mozda i vodeci autoritet za sicilijansku mafiju.
Mnogi u Palermu se ne slazu s njim, pa cak ni borbeni gradonacelnik Leoluka Orlando, koji je obavio dramaticno "ciscenje" u gradskoj vladi i dodaje da moze samo da kaze da se sada godisnje prebroje desetine leseva, umesto ranijih stotina.
Marija Falkone, setra najslavnijeg istraznog sudije u borbi protiv mafije, DJovanija Falkonea koji je poginuo od podmetnute bombe maja 1992, kaze da "nije pametno govoriti o smrti mafije - ona samo spava" i pita kako se moze govoriti o tome da je mafija savladana kada su na slobodi jos uvek neki od velikih bosova, ukljucujuci najveceg Bernarda Provencana.
Palermo je oziveo od kako su Falkone i njegov prijatelj sudija Paolo Borselino ubijeni u razmaku od sest meseci. Milioni dolara su stigli iz inostranstva da bi se ocistio grad. Svojina mafijasa je kompletno konfiskovana, neki od blokova stanova su pretvoreni u skole, dok je vila jednog zatvorenog mafijasa pretvorena u kasarnu karabinjera.
Zaplenjene su i ukupno 34 razne nekretnine bivseg gradonacelnika, Orlandovog prethodnika, za koga on kaze da nije bio prijatelj mafije, vec se zna da je bio u mafiji.
Vrhunac ceremonije nove konvencije protiv kriminala bilo je svecano otvaranje centra UN za dokumentaciju o mafiji u mestu Korleone, cuvenom centru "trougla smrti" u zapadnim visoravnima na Siciliji i veoma poznatom iz holivudskih filmova o Kumu.
Gradonacelnik Korleonea, DJuzepe Ciprijani, pokusao je da malo prizemlji euforiju na proslavi kojoj su prisustvovali generalni sekretar UN Kofi Anan i predsednika vlada 20 zemalja, podsecajuci da je porodica Korleone i dalje najjaci klan mafije i da se u okolnim selima "jos uvek osecaju miris nasilja i strah".
Vecina italijanskih reformatora shvata da sindikati organizovanog kriminala imaju izuzetno unosne nove poslove. Sicilijanska mafija je sada duboko ukljucena u sverc droga, duvana, oruzja i ljudi preko Balkana.
Sverc ljudi i trgovina maloletnicima i zenama nisu, medjutim, ukljuceni u Konvenciju jer se vecina clanica UN nije slozila, vec su pokriveni u okviru dva odvoena protokola.
Veruje se da se preko Balkanskog poluostrva u Evropsku uniju svake godine prosvercuje preko milion ljudi, a vecina prolazi kroz ruke mafije i njenih lokalnih saradnika.
Prosle godine 942 gangstera su osudjena zbog sverca ljudi i drzanja zena, uglavnom prostitutki, u ropstvu.
Sverc ljudi brzim brodovima preko Jadranskog mora ne opada, iako italijanske vlasti svakog meseca uhvate stotine ilegalnih useljenika.
Mafija na jugoistoku Italije, koja samu sebe naziva Ujedinjena sveta kruna, osvojila je trziste ilegalnog duvana, koji je mnogo unosniji nego vecina droga, i dominira privredom u Crnoj Gori.
Preko 40 odsto svih isporuka heroina u zapadnu Evropu stize sa Kosova i iz Bosne preko mafije i njenih filijala, utvrdile su tamosnje mirovne snage NATO.
Jedan od najalarmantnijih problema je sverc oruzja preko Balkana listi klijenata koja obuhvata pokrete ETA i IRA. Detonator bombe koja je nedavno eksplodirala u Spaniji poreklom je iz Hrvatske, a raketa RP-7 ispaljena na sediste M16 u Londonu proizvedena je u Jugoslaviji i gotovo sigurno je kupila mafija na Kosovu.
Nedavno su italijanski karabinjeri na Kosovu usli u trag isporukama ruskog oruzja "bumbar" koje ispaljuje neku vrstu napalma iz cevi bazuke. Jedno ispaljivanje iz tog oruzja moze da unisti sve zivo u velikom podrucju, a veruje se da su ga koristile ruske trupe u Groznom.
Svima je jasno da ce borba protiv takvih aktivnosti dugo potrajati. Cak su i ugovori o pripremi za skup UN sada pod istragom zbog sumnje da su zakljuceni sa firmama koje rade za mafijase.
Gradonacelnik Palerma priznaje da mafija i dalje ima najveci uticaj na najveci deo poslova u gradu i dodaje da u najvecem delu podrucja oko luke jos uvek cetiri od pet malih firmi placa zastitni porez mafiji.
KIJEV
Cernobil -simbol i pretnja
Kada je svecano pred televizijskim kamerama zauvek iskljucen poslednji preostali reaktor u ukrajinskoj elektrani u Cernobilu, prestao je da radi najveci svetski simbol opasnosti od nuklearne energije.
Pritiskom na dugme za "brzu hitnu odbranu" pocece i dugi proces potpunog zatvaranja elektrane koja je 1986. izazvala najvecu civilnu nuklearnu katastrofu u svetu.
Cetrnaest godina posle nesrece, preostali su zabetonirani spaljeni i visoko radioaktivni ostaci reaktora broj cetiri i mali spomenik podignut grupi od 30 vatrogasaca koji su stradali boreci se sa pozarom koji je izbio.
Procenjuje se da je vise hiljada ljudi umrlo zbog zracenja koje je izbilo iz zapaljenog omotaca reaktora, a svaki sesnaesti Ukrajinac i milioni stanovnika Rusije i Belorusije su oboleli od posledica te radijacije.
Cernobil okruzuje zabranjena, ozracena zona od 30 kilometara, za koju naucnici tvrde da ce biti nemoguca za zivot vise stotina godina.
Eksperti ne iskljucuju mogucnost lancane reakcije u nuklearnom gorivu koje je zaliveno u betonskom sarkofagu, sto bi onda dovelo do eksplozije, a taj drugi "Cernobil" bi imao nepredvidive posledice.
Tokom poslednjih nekoliko godina dva puta je registrovano neobjasnjivo zracenje neutrona i gama zraka, a ostaci, nakupljeni ispod reaktora koji je eksplodirao, polako prodiru u zemlju, ugrozavajuci okolne vodene tokove i kasnije snabdevanje vodom za pice vise miliona ljudi.
Uklanjanje i skladistenje nuklearne magme iz sarkofaga jos uvek nije aktuelno jer bi takva operacija bila suvise teska, opasna i pre svega preskupa.
Reaktori jedan i dva vec su iskljuceni - drugi posle velikog pozara 1991. a prvi pet godina kasnije, kada mu je istekao upotrebni vek.
Poslednji, treci reaktor je uz povremena iskljucenja ipak obezbedjivao Ukrajini pet odsto potrebnih kolicina struje. Ukrajinski predsednik Leonid Kucma je pocetkom ove godine pristao da se taj pogon zatvori u zamenu za finansijsku pomoc sa zapada za isporuku dva nova reaktora u drugim elektranama u zemlji.
Zbog tehnickih problema preostali reaktor je dva puta iskljucen u poslednje dve nedelje, a ponovo je ukljucen da bi na svecanoj ceremoniji, koju je u televizijskom prenosu pratilo mnogo visokih stranih gostiju i novinara, zauvek bio stavljen van upotrebe.
U okviru ceremonije danas ce se u crkvi Svete Sofije u Kijevu, 125 km juzno od Cernobila, odrzati sluzba kojoj ce prisustvovati predstavnici svih religija u zemlji, a potom ce se u Nacionalnoj palati sa domacinima sastati visoki gosti iz Rusije i Belorusije.
Proslavi, navode agencije, odbili su da prisustvuju zaposleni u Cernobilu, njih 6.000, koji su suoceni sa neizvesnom buducnoscu jer ce tokom osam godina, koliko ce biti potrebno da se ukloni sve preostalo gorivo iz reaktora broj tri, broj radnih mesta postepeno biti smanjivan, a vecina radnika ne veruje u vladina obecanja o penzijama i socijalnoj zastiti.
Kucma je ponovo juce nastojao da ubedi radnike iz Cernobila da ce se drzava, iako u velikim ekonomskim teskocama, pobrinuti za njih, da niko nece biti zaboravljen, ali mu oni nisu poverovali jer ocekuju samo minimalne naknade.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam | Disclaimer |
Copyright © 1996-2000 Nezavisne NOVINE
POWERED by City Design 2000