Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

SUSRET ZORANA DJINDJICA I ZAKA SIRAKA

Postignuta saglasnost o gotovo svim pitanjima

Predsednik Vlade Srbije Zoran DJindjic razgovarao je juce u Parizu sa predsednikom Francuske Zakom Sirakom.
DJindjic je, posle razgovora koji je u Jelisejskoj palati trajao duze od sat umesto predvidjenih 40 minuta, izjavio da je sa Sirakom postigao saglasnost "u gotovo svim tackama". On je precizirao da su teme bile drzavna pitanja - izmedju ostalog, odnosi Srbije i Crne Gore i Haski tribunal - kao i situacija u regionu.
"Nas zajednicki stav je da Evropa treba da ucini poseban napor jer ima posebnu sansu u ovom veku da Balkan prikljuci Evropi kroz clanstvo u Evropskoj uniji. Francuskoj u tom postupku pripada posebna uloga jer je bila kreator Evropske unije", kazao je srpski premijer.
On je ukazao da je veoma vazno da evropski politicari shvate da je to "istorijski posao", jer prvi put "imamo proevropsku politiku i demokratske vlade na celom Balkanu", ali da je potrebna snaznija ekonomska podrska siromasnim zemljama u regionu nego do sada.
"Predsednik Sirak je razumeo tu poruku i vec smo razgovarali o nekim konkretnijim stvarima za buducnost. U svakom slucaju, to je bio sustinski i veoma dobar razgovor bez mnogo fraza i diplomatije", precizirao je DJindjic.
Predsednik Sirak je, inace, ispratio premijera DJindjica do izlaza iz Jelisejske palate, sto protokol ne predvidja, i sa njime se uz razgovor, usprkos jakoj kisi, rukovao pred novinarima.
Sirak je, uz DJindjica, primio i republicke ministre za finansije Bozidara DJelica, za privatizaciju Aleksandra Vlahovica i medjunarodne odnose sa inostranstvom Gorana Pitica, kao i jugoslovenskog ambasadora u Francuskoj Radomira Diklica.
Odmah posle razgovora sa predsednikom Francuke, radni rucak za premijera DJindjica u Matinjonskoj palati priredio je njegov francuski kolega Lionel Zospen.

NATO i EU osudili napad ALBANACA na makedonske vojnike i policajce

...i Makedonija upala u zasedu...

NATO i Evropska unija izrazili su ogorcenje zbog napada na pripadnike makedonskih snaga bezbednosti u blizini granice sa SR Jugoslavijom prema Kosovu.
Osam pripadnika makedonskih snaga bezbednosti je poginulo, a sedam ranjeno u napadu albanskih ekstremista kod tetovskog sela Vejceu nedelju uvece.
"Ja sam zaprepascen i ogorcen", rekao je generalni sekretar NATO Dzordz Robertson, reagujuci na napad koji se se dogodio u subotu oko 18 casova, kada je patrola sastavljena od oko 16 policajaca i specijalaca ministarstva odbrane upala u zasedu pripadnika Oslobodilacke nacionalne armije (ONA).
Na makedonske vojnike i policajce tom prilikom otvorena je vatra iz minobacaca, rucnih bacaca i automatskog naoruzanja.
"Osudjujem taj kukavicki cin ekstremista, a moja poruka je jednostavna: napadi moraju prestati i njihova taktika nece biti uspesna", navodi se u saopstenju generalnog sekretara NATO.
Evropska unija se pridruzila NATO u osudi "zlocinackog napada" u kojem su, takodje, teze povredjena tri, a lakse cetiri vojnika.
"Taj napad je nista drugo do pokusaj ekstremista da podriju dijalog izmedju demokratski izabranih predstavnika naroda Makedonije", navodi se u saopstenju predsedavajuceg Evropske unije, Svedske.
U saopstenju se apeluje na "demokratske snage u zemlji da izoluju ekstremiste i nastave da rade na nacionalnom jedinstvu" i dodaje da je EU "spremna da pomogne u tim naporima".

PRESEVO - NATO I ALBANCI:

Nastavak pregovora 4. maja

Predsednik Partije za demokratsko delovanje (PDD) Albanaca sa juga Srbije Riza Haljimi i sef kancelarije NATO u SR Jugoslaviji Son Saliven potvrdili su juce da ce se pregovori predstavnika vlasti u Beogradu i lokalnog albanskog stanovnistva nastaviti 4. maja u Lucanima.
Saliven i Haljimi sastali su se juce u Presevu, nakon cega je sef kancelarije NATO kratko izjavio da je tema susreta "bio nastavak dijaloga i pripreme za susret koji ce se 4. maja odrzati u Lucanima". Predsednik PDD i predstavnik NATO nisu zeleli da detaljnije komentarisu susret.
Predstavnici Albanaca sa juga Srbije nedavno su upozorili da ce se povuci iz pregovarackog procesa, ukoliko NATO i vlasti u Beogradu "nastave da donose odluke bez njihovog znanja".
Oni su, takodje, nastavak pregovora uslovili obustavljanjem procesa povratka jugoslovenskih snaga bezbednosti u tamponzonu, posebno sektor B, u kome se nalaze najsnaznija uporista Oslobodilacke vojske Preseva, Medvedje i Bujanovca, isticuci da bi takav potez "mogao dovesti do krvoprolica".

DUSAN MIHAJLOVIC :

...o organizovanom kriminalu

U Beogradu postoji osam organizovanih kriminalnih grupa koje se bave ilegalnom prodajom nafte, droge, kafe, a trgovina oruzjem i ljudima im je usputna delatnost, izjavio je ministar policije Srbije Dusan Mihajlovic.
U intervjuu koji objavljuju danasnje "Vecernje novosti", Mihajlovic je rekao da osim tih grupa kriminalaca, postoje i "interesantni pojedinci, koji uglavnom deluju samostalno, kao slobodni strelci".
"Tih vodecih osam grupa pocelo je na beogradskom asfaltu naplatu dugova, reketiranje, dilovanje narkoticima, da bi presli na krupnije poslove - prodaju nafte, cigarete, kafe, droge... Sefovi im nisu u institucijama, ali njihovi pipci jesu, i to ne samo u policiji", rekao je Mihajlovic.
Ministar policije je rekao da ima vise pretendenata na "mafijaski presto", ali je dodao da se "moze govoriti o nekoj podeli posla i specijalizaciji medju njima".
"Deo njih pokusava da legalizuje aktivnosti i da se predstave kao novi biznismeni koji mogu da doprinesu preporodu nase ekonomije", rekao je Mihajlovic.
Na pitanje da li ce im to biti dopusteno, Mihajlovic je odgovorio da je "svaki legalan posao dopusten" i da je "mudro to sto najinteligentniji medju njima pokusavaju da napuste kriminal i uloze pare u legalne poslove".
Mihajlovic je jos rekao da je "vrh mafije bio u vrhu bivse vlasti, ali ne u drzavnim organima".
"Rec je o pojedincima u organima izvrsne, politicke, zakonodavne, policijske, bezbednosne, vojne i diplomatske strukture. Cak ni Komesarijat za izbeglice nije bio zaobidjen. Sa tom strukturom srodio se i slepio vrh podzemlja...Sada je ta mafija obezglavljena", rekao je ministar policije.
Upitan da li su tacne glasine da je jedan od najblizih saradnika bivseg jugoslovenskog predsednika Nikola Sainovic bio na celu nuklearnog lobija i da je vodio poslove skladistenja nuklearnog otpada na krajnjem jugu Srbije, Mihajlovic je odgovorio da to ne moze da potvrdi.
Na dodatno pitanje da li to moze da demantuje, Mihajlovic je odgovorio: "Ne mogu to da potvrdim".

BECKI NEDELJNIK "Profil" - VOJISLAV KOSTUNICA

Kostunica za minimalnu i funkcionalnu federaciju

Predsednik SR Jugoslavije Vojislav Kostunica rekao je da bi najbolje resenje za Srbiju i Crnu Goru bio opstanak u "minimalnoj i funkcionalnoj federaciji", sa sirokom autonomijom, ili drzavnoscu za obe jedinice u okviru medjunarodno priznate drzave.
"To bi bilo najbolje resenje i zbog toga sto je biracko telo u Crnoj Gori podeljeno po tom pitanju", rekao je Kostunica u intervjuu beckom nedeljniku "Profil", ocenivsi da bi bilo "vrlo opasno da se prosiri lista novostvorenih drzava na Balkanu".
On je upozorio da bi osamostaljenje Crne Gore "moglo podstaci druge etnicke zajednice da traze sopstvenu drzavu ili povecaju vec postojece drzave, kao sto su albanske ambicije za stvaranjem 'Velike Albanije' ili 'Velikog Kosova' i sto je nedavno demonstrirano nemirima u Makedoniji".
"Nasa zamisao o projektu federalne drzave polazi od toga da Srbija i Crna Gora stoje na sopstvenim nogama. Gledano iznutra Srbija i Crna Gora bi bile skoro kompletne drzave, gledano iz inostranstva one bi predstavljale jednu drzavu. Mislimo samo na nekoliko federalnih kompetencija kao sto su spoljna politika, kontrola vazdusnog prostora, monetarna i finansijsko-politicka odgovornost. Mi to nazivamo minimalnom i funkcionalnom federacijom", objasnio je on.
Na pitanje o daljoj sudbini bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica Kostunica je rekao da sudovi u Jugoslaviji treba prvo da se bavi njime i njegovom odgovornoscu.
"To doprinosi i jacanju novih demokratskih institucija, bez nezavisnog sudstva ne moze se cak ni sanjati o demokratskoj pravnoj drzavi", kazao je on.
Na pitanje o mogucnosti da Milosevic posle procesa u Beogradu bude izrucen Haskom tribunalu, Kostunica je rekao "da zivimo u periodu u kojem nekad razmisljamo strateski i orijentisano na buducnost, ali i da nekad mislimo od dana do dana, kao i da je u ovom trenutku rec o tome da se Milosevicu sudi u zemlji".
On je dodao da se Haski tribunal ne moze ignorisati "jer je nasa zemlja clanica UN i da zbog toga ima medjnarodne obaveze".
"Medjutim, saradnja ne znaci kooperaciju bez 'ako i ali' - na primer, ako moramo da se odreknemo nekih elemenata naseg suvereniteta ili nacionalnog dostojanstva. Postoje jake indicije za izvesnu pristrasnost Haskog tribunala", ukazao je on.
Na primedbu novinara da se pred Haskim tribunalom nalaze i hrvatski generali, predsednik SRJ je prokomentarisao da je osudjen samo jedan hrvatski general, a ni jedan sef generalstaba.
"U sluacju ljudi iz Srbije ili Republike Srpske (RS) medju optuzenima su predsednici (Milosevic, Srbije Milan Milutinovic, bivsi lider bosanskih Srba Radovan Karadzic, bivsa predsednica RS Biljana Plavsic), jedan predsednik parlamaneta (RS Momcilo Krajisnik), prakticno celokupno politicko i vojno rukovodstvo. Hrvati i Muslimani koji snose odgovornost za ratne zlocine se cesto ili uopste ne pominju, kao ni Albanci", naglasio je on.
Na pitanje da li se kao predsednik SRJ oseca odgovornim i za Srbe koji zive van granica zemlje Kostunica je odgovorio da je "samo predsednik Jugoslavije", da ima "normalne osecaje za Srbe kao zemljake koji zive van Jugoslavije".
"Skoro citav vek ziveli smo u prvoj i drugoj Jugoslaviji u jednoj zemlji. Zbog toga postoje posebni odnosi sa ljudima. Dakle, sa Srbima koji danas zive u Bosni i Hercegovini ili drugim bivsim jugoslovenskim republikama, ili dijaspori. U smislu da su oni clanovi iste nacionalne zajednice imam poseban odnos kao predsednik Jugoslavije. Ja sam samo predsednik ljudi koji zive u ovoj zemlji, bilo da su Srbi, Crnogorci, Albanci, Madjari ili Bosnjaci", rekao je on.
Na pitanje o odgovornosti Srbije za prethodne ratove predsednik Kostunica je podsetio da je stvaranje prva Jugoslavije 1918. godine pored volje Srba, Hrvata i Slovenaca, bilo omoguceno i zahvaljujuci velikim silama.
"EU je 1990. imala veliki uticaj na razvoj dogadjaja koji su doveli do raspada Jugoslavije. Naravno bilo je konflikata i unutar zemlje izmedju oligarhija u republikama. Ali da je bilo dovoljno angazmana, strpljenja i dobre volje na strani medjunarodne zajednice pre svega EU, Jugoslavija je mogla biti spasena - bar za izvesno vreme. Kasnije bi ili opstala ili bi se raspala, ali miroljubivo i bez sile", rekao je on.
Kostunica je podsetio da su sva politicka rukovodstva tada imala svoj udeo u odgovornosti, istakavsi primer Milosevica i bivseg hrvatskog predsednika Franje Tudjmana.
"Milosevicu je u osnovi bilo stalo samo do ocuvanja vlasti. On nije nacionalista nego samo komunisticki aparatcik, koji je bio spreman da primeni sva sredstva da bi ostao na vlasti. U Hrvatskoj je 1990. sa Tudjamnovom partijom nastalo nesto pretece sto je Srbe u toj republici podsetilo na strasna vremena tokom ustaske drzave u Drugom svetskom ratu. Milosevic je manipulisao strahovima koji su nastali iz te situacije, a oba politicara su radila u istom pravcu" rekao je on.
On je dodao da drugi aspekt Miloseviceve odgovornosti lezi u tome da "ni u najmanjoj meri nije pokusao da resi problem Albanaca na Kosovu".
"Nije pokusao da integrise Albance, a posledica je bila da su oni potpali pod ideju nezavisnog Kosova", objasnio je sef jugoslovenske drzave. Na primedbu da njegov raskid sa starim rezimom nije dovoljno radikalan i da su mnogi Milosevicevi ljudi i dalje na funkcijama predsednik Kostunica je rekao da je u Srbiji zaista izvrsen raskid sa starim sistemom, dok su u drgim zemljama nastalim posle raspada bivse Jugoslavije ostala ocuvana "bivsa komunisticka rukovodstva".
"Cak i u Crnoj Gori - (predsednik Crne Gore Milo) DJukanovic je do pre par godina bio Milosevicev covek, a pre toga aktivan u Komunistickoj partiji. Danas u Srbiji, sem nekoliko izuzetaka, je potpuno drugacija situacija. Vecina nasih ministara i politickih funkcionera nisu iz starog sistema. Uzmite moj primer, premijera (Srbije) Zorana DJindjica i mnogih drugih u politickom rukovodstvu - mi nismo bili clanovi starog rezima, vec njegovi protivnici kao ljudi koji su se zalagali za ljudska prava i disidenti", naglasio je on.
Kostunica je dodao da je situacija drugacija u drzavnom aparatu, gde su ostali mnogi od ranije.
"Pre promene smo strahovali od novog rata ovog puta u okviru Jugoslavije. Na kraju smo shvatili da su ti ljudi u aparatu prihvatili pravila nove igre. Za nas je bilo vazno da vidimo da li je neko ko je radio za raniju vlast dovoljno kompetentan, lojalan i da li prihvata pravila igre. To nam je bilo dovoljno", rekao je on.
O daljoj sudbini Demokratske opozicije Srbije (DOS) on je kazao da je to savez 18 partija koji je bio neophodan da bi se izvrsile promene u Srbiji i Jugoslaviji.
"Mozda ce se DOS na sledecim izborima podeliti, ali je to sasvim normalno, jer je taj savez ostvario nekoliko svojih politickih ciljeva", objasnio je on.
Kostunica je u intervjuu beckom nedeljniku "Profil" ukazao i na razlike u politici Evrope i SAD prema Balkanu.
"Amerikanci inkliniraju ka politici jakih reci koja kasnije dolazi u sukob sa realnoscu. U novoj americkoj administraciji to se ocigledno promenilo. Osecamo izbalansiraniji pristup koji je vise svestan realnosti. Sada je na delu vise realna politika i to je dobro", zakljucio je on.

VOJISLAV KOSTUNICA:

Nisam se sastao sa DJindjicem

Predsednik SR Jugoslavije Vojislav Kostunica demantovao je danas da se sastao i razgovarao sa premijerom Srbije Zoranom DJindjicem uoci i posle DJindjicevog razgovora sa crnogorskim predsednikom Milom DJukanovicem.
Povodom teksta iz beogradskog dnevnika "Glas javnosti", iz Kostunicinog kabineta je saopsteno je "nije odrzan nijedan sastanak DOS-a na kojem bi se o tome razgovaralo".
"Zato susret DJindjic-DJukanovic treba tumaciti samo kao ono sto on zaista i jeste - susret dvojice ljudi koji vec godinama prijateljuju i saradjuju", pise u saopstenju iz kabineta predsednika SRJ.
U saopstenju se izrazava nada da ce se razgovori o buducnosti savezne drzave i odnosima Srbije i Crne Gore "voditi u nesto cvrscim institucionalnim okvirima, kako to dolikuje demokratskoj drzavi i da nece zavisiti od licnih simpatija ili antipatija".
"Isuvise dugo je sve u ovoj zemlji zavisilo od pojedinaca i njihovih cudi", navodi Kostunicin kabinet.

SAOPSTENjE DS

Demanti napisa stampe o susretu DJindjic-DJukanovic

Demokratska stranka demantovala je sinoc pisanje beogradskog lista "Glas javnosti" o "pozadini susreta" predsednika Vlade Srbije Zorana DJindjica i crnogorskog predsednika Mila DJukanovica, i istakla da izvor za takve napise nije mogao biti niko iz vrha te stranke.
"Rad Demokratske stranke (DS) i njenih funkcionera je javan i nije podlozan nikakvim zakulisnim radnjama. Pozivanje na zasticene izvore iz vrha partije puka je neistina i tvorevina maste smisljena na podizanje tiraza", navodi se u saopstenju DS-a.
U saopstenju se, medjutim, ne navodi koje su tvrdnje iz teksta "Glasa javnosti" neistinite.
"Glas javnosti" je objavio da su srpske vlasti "spremne da prihvate" da u njihovoj delegaciji u pregovorima sa Crnom Gorom "ne bude Vojislav Kostunica ili bilo koja druga licnost koja bi smetala" DJukanovicu.
Pozivajuci se na izvore iz vrha Demokratske stranke, "Glas" je objavio da taj susret, koji je odrzan u cetvrtak uvece, nije prosao bez ikakvih rezultata kao sto je zvanicno saopsteno, niti je obavljen bez "blagoslova" predsednika SRJ Vojislava Kostunice.
Taj list je objavio da je pre razgovora sa DJukanovicem, DJindjic imao sastanak sa Kostunicom i da su "tada 'zacrtani' uslovi ispod kojih Srbija nece pristati".
Vest da se Vojislav Kostunica sastao sa DJindjicem uoci ili posle razgovora srpskog premijera sa DJukanovicem demantovana je juce i iz kabineta predsednika SRJ.

NOVI SAD - MIODRAG VukoviC:

Uslovi liberala su prihvatljivi za DPS

Potpredsednik Demokratske partije socijalista (DPS) i savetnik crnogorskog predsednika Miodrag Vukovic izjavio je juce da su uslovi koje je ponudio Liberalni savez Crne Gore (LSCG) za formiranje nove crnogorske vlade za DPS "prihvatljivi".
Vukovic je u intervjuu za danasnji broj novosadskog "Dnevnika" rekao da njegova partija "prihvata" sve uslove liberala jer se sa njima "slaze po pitanju nezavisne Crne Gore, demokratije i referenduma".
"Sto se tice njihovih zahteva za pojedina ministarstva, nijedna funkcija u Crnoj Gori nije vaznija od drzave i njene buducnosti. Glasovi 57 odsto gradjana za nasu koaliciju, liberale i albanske partije, a za politicki projekat nezavisne Crne Gore, obavezuju nas da formiramo zajednicku vladu", kazao je Vukovic.
On je naveo da dok je DPS, zajedno sa Socijaldemokratskom partijom (SDP) Crne Gore, bila u koaliciji sa Narodnom strankom (NS), ta stranka je u vladi "imala pet jakih mesta".
"NS je imala cetiri ministarstva i jednog potpredsednika vlade, a LSCG isto traze potpredsednika. NS je imala ministra pravde, LSCG trazi sada to mesto. NS je imala jos dva ministarstva, a liberali traze ministarstvo policije", rekao je Vukovic i dodao da je "sve prihvatljivo", a da li ce u pregovorima "i na kraju biti bas sve tako, znace se".
On je rekao da nijedno ministarstvo "nije sporno, ako se napravi dobar dogovor" izmedju tri stranke i to "pravilno rasporedi".
"Sve vreme je gospodin (predsednik Crne Gore Milo) DJukanovic apostrofiran da zagovara secesiju, nezavisnu Crnu Goru, a svi su namerno ili slucajno zaboravili na autenticnu partiju koja je punih deset godina pri projektu nezavisne Crne Gore. Postalo je opterecenje da samo mi nosimo projekat koji ima blizu 60 odsto podrske u narodu", kazao je Vukovic.

DPS - Kovacevic:

Pocinju razgovori sa LSCG

Clan Izvrsnog odbora Demokratske partije socijalista Rajko Kovacevic najavio je da ce sutra poceti razgovori njegove partije sa Liberalnim savezom Crne Gore (LSCG) o formiranju koalicione Vlade.
Kovacevic je rekao da partijski organi DPS jos nisu raspravljali o ponudi LSCG. On je rekao da ce "danas ili sutra" poceti razgovori Koalicije "Pobjeda je Crne Gore" sa Liberalnim savezom o "postizbornom koalicionom dogovoru i konstituisanju nove vlade". Kovacevic je rekao da su predlozi LSCG "ozbiljni".
"Ni jedno ministarsko mesto ni funckija nisu vazni u odnosu na ciljeve koje Crna Gora i njeni gradjani zele da ostvare," naveo je funkcioner DPS.
Kovacevic je ponovio optuzbe da se jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica otvoreno umesao u predizbornu kampanju u Crnoj Gori. On je optuzio Kostunicu da se "jos otvorenije umesao u prilike u Crnoj Gori" i da je "licno finansirao i dirigovao snagama koje su 5. oktobra bile ne samo protiv Crne Gore, nego i protv njega".
Kovacevic je kazao da je "jedan visoki funckioner DOS-a ovih dana rekao da je iz saveznog budzeta snagama protiv Crne Gore uplaceno dva miliona maraka".
On je upitao da li ce taj novac biti prikazan u saveznom budzetu i da li je Socijalisticka narodna partija korisnik saveznog budzeta.

NARODNA STRANKA - PREDRAG DRECUN:

Spremi smo da liberalima damo i premijersko mesto

Visoki funkcioner Narodne stranke Predrag Drecun izjavio je da je Koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" spremna da Liberalnom savezu Crne Gore (LSCG) ustupi sva mesta koja je trazila od koalicije "Pobjeda je Crne Gore", kako bi LSCG stupio u savez sa "Zajedno za Jugoslaviju".
Drecun je izjavio za podgoricke "Vijesti" da je "Zajedno za Jugoslaviju" spremna da se odrekne u korist LSCG svih mesta, ukljucujuci i premijersko, koje je trazila od koalicije "Pobjeda je Crne Gore".
On je rekao da njegova koalicija "ne bi pravila smetnju" ni sto se tice funkcije ministra policije.
Komentarisuci zahtev liberala da se na prvoj skupstinskoj sednici donese odluka o raspisivanju referenduma, Drecun je kazao da Koalicija za Jugoslaviju i za to ima resenje "koje bi bilo prihvatljivo za liberale", ali je odbio da iznese njegove detalje.
LSCG je trazio za postizborni savez sa Koalicijom "Pobjeda je Crne Gore" najvaznija mesta u novoj Vladi, ukljucujuci i mesto ministra unutrasnjih poslova.

LIBERALI-REAGOVANjE

Odbacena mogucnost saradnje sa JU koalicijom

Predsednik Liberalnog saveza Crne Gore Miroslav Vickovic odbacio je mogucnost da liberali formiraju postizborni savez sa koalicijom "Zajedno za Jugoslaviju".
Visoki funkcioner koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" Predrag Drecun izrazio je spremnost te koalicije da ispuni sve zahteve koje je LS postavio koaliciji "Pobjeda je Crne Gore" i da uz to liberalima ustupi i mesto premijera nove vlade Crne Gore.
Vickovic je agenciji Beta rekao da bi Liberalni savez mogao da pregovara sa projugoslovenskom koalicijom samo ukoliko bi ona promenila svoj program.
"Gospodin Drecun i njegova koalicija se zalazu za mrtvu Jugoslaviju, on zna da Jugoslavija ne postoji i da je fikcija. Kad promene program i kad se budu zalagali za nezavisnu i demokratsku Crnu Goru, mozemo razgovarati" o koaliciji, rekao je predsednik LSCG.
Vickovic je kazao da njegova partija zasad i ne razmislja o saradnji sa koalicijom "Zajedno za Jugoslaviju" ili sa Narodnom strankom, ciji je Drecun potpredsednik.
"Oni sada hoce da dignu tenziju kod koalicije 'Pobjeda je Crne Gore'", ocenio je Vickovic.

SNP - SRDJA Bozovic:

Nema referenduma

Jedan od potpredsednika Socijalisticke narodne partije Crne Gore (SNP) Srdja Bozovic izjavio je da u Crnoj Gori nema i ne moze bite referenduma o njenoj nezavisnosti bez saglasnosti koalicije "Zajedno za Jugoslaviju". Na konferenciji za novinare, on je rekao da nema ni promene Ustava Crne Gore bez podrske dvotrecinske vecine u republickom parlamentu.
"Za takav stav imamo jasnu i nedvosmislenu podrsku relevetnih medjunarodnih subjekata", rekao je potrpredsednik SNP-a, koja je, zajedno sa Narodnom strankom i Srpskom narodnom strankom clanica koalicije "Zajedno za Jugoslaviju".
Bozovic je zatrazio od crnogorskih vlasti da definisu politiku koja je prilagodjena realnosti i interesima Crne Gore, sa dominantnim ciljem da odgovara, ako ne svima, onda velikoj vecini gradjana, kako bi se "pomirili i ujedinili". "Sve drugo je igranje vatrom koja moze da dovede do sukoba i nasilja, sto, hocemo da verujemo, niko ne zeli u Crnoj Gori", rekao je Bozovic.
On je ocenio da je koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" politicki pobednik na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori, koji nisu bili "ni demokratski, ni slobodni".
Prema Bozovicu, suparnicka koalicija "Pobjeda je Crne Gore", imala je monopol nad drzavnim institucijama, policijom i drzavnim medijima.
"Vladajuca koalicija je utrosila ogromna finanisjska sredstva ciji se obim ne moze precizno utvrditi i iz izvora koji nisu legalni", rekao je Bozovic, dodajuci da je sve to bilo angaozavano radi ostvarenja projekta nezavisne Crne Gore.
Bozovic je naglasio da je rezultatima parlamentarnih izbora "zaustavljen primitivni separatizam rezima i smirena euforija oko nezavisnosti Crne Gore".
"I nestrpljivi separatisti i najesktremniji zagovornici crnogorske nezavisnosti i ekspresnog referenduma vise nisu tako sigurni da ce on biti odrzan u nekom kratkom vremenu", rekao je Bozovic.

ALEKSANDAR SIMIC:

Nema izgleda da predlozi Srba budu prihvaceni

Beogradski advokat i clan Radne grupe za izradu Pravnog okvira samouprave na Kosovu Aleksandar Simic izjavio je danas da za sada ne vidi spremnost predstavnika medjunarodne zajednice na Kosovu da prihvate "kljucne argumente" srpskih predstavnika u Radnoj grupi.
"Za sada ne vidim nikakvu spremnost da se prihvate nasi kljucni argumenti koji su iskazani kroz desetak amandmana na predlozeni tekst Pravnog okvira", rekao je Simic nakon jucerasnjeg sastanka sa sefom Civilne misije UN na Kosovu Hansom Hekerupom i njegovim saradnicima.
On je, medjutim, dodao da su predstavnici medjunarodne zajednice na Kosovu "voljni da o njima (amandmanima) diskutuju, i da pokusaju da privole albansku stranu da neke od tih argumnata prihvate".
"Mi smo realni optimisti i pored velikih razlika. Dacemo sve od sebe da se nasi kljucni zatevi prihvate i ukljuce u konacni tekst nacrta Pravnog okvira", rekao je Simic i najavio nastavak rada Radne grupe za danas.

PRAVNI OKVIR SAMOUPRAVE NA KOSOVU - ALEKSANDAR Simic:

Nerealne ambicije Albanaca za odvajanje od SRJ

Beogradski advokat i clan Radne grupe za izradu Pravnog okvira samouprave na Kosovu, Aleksandar Simic, smatra da su nerealne ambicije Albanaca da pravnim dokumentom a potom i izborima za pokrajinsku Skupstinu, mogu da izdejstvuju osmostaljenje i izdvajanje Kosova iz sastava Savezne Republike Jugoslavije (SRJ).
Aleksandar Simic i pravnik Dusan Celic, odnedavno su ispred zajednice Srba i vlasti u Beogradu ukljuceni u rad tela koje na Kosovu priprema dokument za privremeno zakonsko uredjenja pokrajine.
U intervjuu agenciji Beta, Simic je nakon ucesca u dvema raspravama o zakonu za privremeno uredjenje Kosova, ocenio da su albanski clanovi Radne grupe "nestrpljivi u izradi Pravnog okvira za Kosovo, da smatraju da je vreme da dobiju neku vrstu paraustava i da ce posle trogodisnjeg mandata poslanika u Skupstini moci da regulisu status Kosova koje ne bi bilo u sastavu Jugoslavije".
"To uopste ne odgovora stvarnosti i mislim da ce Albanci imati veliki problem da se suoce sa realnoscu koju karakterise trenutno specificna misija UN, koja nema presedan u medjunarodnom pravu i uspostavljena je na Kosovu da bude onoliko dugo koliko je potrebno da se uspostavi najpre pomirenje a kasnije i medjunacionalna koegzistencija", objasnio je Simic.
On je dodao da je "Kosovo na pocetku jednog procesa za koji se ne zna kada ce se zavrsiti".
Simic smatra da "medjunarodni predstavnici Radne grupe iskreno tumace Rezoluciju 1244 drzeci se njenih ogranicenja koja se odnose na priznavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ i Kosova unutar nje".
Ekspertski tim SRJ je najbitniju grupu amandmana usmerio na uvodjenje principa konsensualne umesto vecinske demokratije u rad buduce Skupstine Kosova.
"To je teorijski model razvijan zadnjih decenija u modernoj politickoj i ustavno-pravnoj misli pre svega na zapadu i odnosi se na sredine u kojima postoje nereseni multietnicki odnosi", objasnio je Aleksanadar Simic.
On je naveo da se prema tom sistemu, odluke ne mogu donositi prostom vecinom i da je iskljuceno njihovo preglasavanje.
"Time se omogucava da se predstavnici dve ili vise etnickih grupa na jednoj teritoriji usaglase oko njihovih vitalnih interesa", naglasio je on.
"Ovakav vid odlucivanja je skup, zahteva vreme i moze da blokira donosenje bitnih odluka, ali cilj zbog kojeg se ona uspostavlja - koegzistenicija i suzivot, prevazilazi sve moguce negativnosti", rekao je Simic.
Pojasnjavajuci funkcionisanje takvog sistema odlucivanja Simic je rekao da bi Skupstina Kosova, u kojoj je planirano da bude 120 poslanika, prema modelu srpske strane imala i desetoclane delegacije Srba, Albanaca i ostalih zajednica.
Predlozima tih delegacija bilo bi onemoguceno vecinsko glasanje i pribegavalo bi se specijalnoj proceduri donosenja odluka.
Ako prvi stepen usaglasavanja ne bi pomogao, problem bi se preneo na buduce predsednistvo Skupstine Kosova, sastavljeno od pet clanova, tri Albanca, jednog Srbin i jednog pripadnika drugih zajednica.
Predsednistvo bi imalo rok od osam dana da mirno resi spor uz postovanje argumentacije i jedne i druge strane.
U radu Predsednistva iskljuceno je preglasavanje a ako problem tu ne bude resen, onda bi se islo na specijalni panel, sastavljen od tri clana, predstavnika zajednice koja pokrece proceduru, predstavnika organa koji je predlagac akta i treceg predstavnika koji je ili izaslanik UN ili licni izaslanik generalnog sekretara, koji bi u roku od tri dana morao da donese konacnu odluku, naveo je Simic.
Ta odluka opet ne bi trebalo da se zasniva na davanju prava jednoj ili drugoj strani po svaku cenu i morala bi da ima obrazlozenje zbog cega jedno pitanje zadire u bit interesa jedne nacionalne zajednice ili ne.
Simic istice da je u ovom trenutku tesko tacno odrediti koji su to vitalni nacionalni interesi nacionalnih zajednica na Kosovu a moglo bi ih definisati tek nakon nekoliko odluka medjunarodnog izaslanika.
Spektar nacionalnih interesa je vrlo sirok, smatra Simic i dodaje da oni zadiru kako u oblast kulture i obrazovanja tako i u neka komunalna pitanja.
Naziv Pravni okviri samouprave na Kosovu je prema recima clana srpske zajednice u Radnoj grupi za izradu dokumenta najprihvatljiviji, jer ne prejudicira konacni status Kosova a upotrebljava se i u Rezoluciji 1244 SB UN.
Advokat Simic kaze da se supstancijalna autonomija na Kosovu predvidjena Rezolucijom 1244 sa pravnog aspekta moze tumaciti na vise nacina, medjutim, uglavnom preovladava stav da to ne mogu biti manja prava od onih koja koja su bila propisana autonomijom Ustavu iz 1974.godine u bivsoj SFRJ.
Iako su se srpski predstavnici veoma kasno ukljucili u pripremu nacrta Pravnog okvira, skoro pri kraju, medjunarodni pravnici su prihvatili da predstavnici srpske zajednice amandmanima obnove rad u izradi predloga zakona, posto je prethodno advokat DJordje Aksic, nakon jedne odrzane rasprave, zbog bezbednosnih razloga napustio ucesce u Radnoj grupi.
Predstavnici Albanaca su odbili da razmatraju amandmane jugolsovenske ekspertske grupe, koje su sa druge strane medjunarodnih pravnici ravnopravno uvrstili u sve segmente radne verzije Zakonskog okvira, rekao je Simic.
Predstavnici Srba u Radnoj grupi su se u izradi amandmana rukovodili principom da se u buducem dokumentu, koji je uslov za odrzavanje izbora za Skupstinu Kosova, mora pomenuti Savezna Republika Jugoslavija, u kojoj je Kosovo, kao pokrajina sastavni deo i da se to ne moze skrivati jer je taj odnos jasno odredjen Rezolucijom 1244.
Drugi princip kojim su se jugoslovenski pravnici vodili je da pravosudje ne moze u ovom trenutku da bude predmet ovog dokumenta.
Simic objasnjava da je taj zahtev srpske strane zasnovan na oceni da je "postojece pravosudje na Kosovu suprotnost deljenju pravde, to je prosto deljenje nepravde i da Srbi apsolutno nemaju poverenje u postojece pravosudje na Kosovu".
"Mi smatramo da pravosudje treba da ostane pod ingerencijom specijalnog izaslanika UN na Kosovu, sto bi bio pocetak sticanja poverenja Srba u kosovsko pravosudje", rekao je Simic.
"Ako bi pravosudje bilo pod igerencijom buduce Skupstine Kosova i izvrsne vlasti, ono ne bi imalo medjunarodni karakter, ne bi imalo bilo kakve sanse da postane nepristrasno, i u ovom trenutku u nacrtu dokumenta nema elemenata ni za kakav pravosudni sistem, bilo da se radi o pstinskom, okruznom ili pokrajinskom nivou", preneo je advokat Simic stav srpske strane.
Medjutim, kaze on, "medjunarodna zajednica i albanski pravnici smatraju da ima elemenata da pravosudje bude obuhvaceno dokumentom, pri cemu bi medjunarodni administrator imao nposrednu kontrolu nad pravosudjem".
U tom kontekstu predsedavajuci Radne grupe Aleksandar Berg Olivije obecao je jugoslovenskim pravnicima da ce broj medjunarodnih sudija i tuzilaca na Kosovu sa sadasnjih osam biti udvostrucen ili utrostrucen.
Srpski predstavnici u Radnoj grupi su na predlog medjunarodnih pravnika inkorporirali svoje amandmane u postojeci nacrt dokumenta i ocekuju raspravu o izradi Pravnog okvira za samoupravu na Kosovu.

SEF DRZAVNOG KOORDINACIONOG TIMA ZA JUG SRBIJE

Covic negira izjave o ulasku u sektor B tamon zone

Sef drzavnog koordinacionog tima za jug Srbije Nebojsa Covic negirao je izjave drugih predstavnika vlasti da ce najkasnije do 20. maja Srbija preuzeti kontrolu nad citavom Kopnenom zonom bezbednosti, uz administrativnu granicu sa Kosovom.
Potpuno je netacno da ce do tog datuma jugoslovenske zdruzene znage bezbednosti uci i u sektor B tampon zone. Svi koji pricaju o nekakvim datumima govore ishitreno, ne vodeci racuna da li ce priciniti stetu drzavnom i nacionalnom interesu, rekao je Covic na vanrednoj konferenciji za novinare u Bujanovcu.
Ministar pravde Srbije Vladan Batic rekao je juce da ce Srbija povratiti suverenitet nad celom Kopnenom zonom bezbednosti "najkasnije do 20. maja".
"Do sredine maja mi cemo uspostaviti potpuni suverenitet na citavoj zoni bezbednosti, ukljucujuci i taj sektor B koji je najproblematicniji. Znaci, najkasnije do 20. maja Srbija ce ponovo imati suverenitet na 400 kvadratnih kilometara svoje teritorije", rekao je Batic.
Sektor B kopnene zone bezbednosti prostire se na delu teritorije opstina Vranje, Bujanovac i Presevo, u kojima se jos nalaze naoruzani pripadnici Oslobodilacke vojske Preseva, Medvedje i Bujanovca.
Na vanrednoj konferenciji za novinare u Bujanovcu, sef drzavnog koordinacionog tima Nebojsa Covic rekao je i da se manipulise povlacenjem srpske policije iz sela Lucane.
"Nasa policija se povukla sa odredjenih polozaja i povukla bi se i sa svih ostalih da nije dobijena eksplicitna informacija Kfora...da ce pripadnici (ilegalne) Oslobodilacke vojske Preseva, Bujanovca i Medvedje zauzeti nase polozaje nakon povlacenja", rekao je Covic.
On je ponovio spremnost da policija napusti polozaje u Lucanu i da doprinese stvaranju humanitarne zone, koja bi omogucila normalnu nastavu u Osnovnoj skoli "29. Novembar".
"Dok mi hapsimo nase policajce i za sitne prekrsaje, ekstremisti za to vreme postavljaju mine".
o cemu govore i danasnji incidenti" u kojima su povredjena tri pripadnika Vojske Jugoslavije, rekao je Covic.
On je jos rekao da multietnicka policija na tom prostoru moze odmah da bude formirana i da se na posao vrate svi Albanci koji su bili zaposleni pod uslovom da nemaju nekakva kriminalna opterecenja.
"Hocemo da primenjujemo evropske i svetske norme i u tim razgovorima mi smo se priblizili u stavovima NATO-a i Kfora, koji su nasi partneri", rekao je Covic.
On je ponovo apelovao na naoruzane Albance da ostave oruzje i uniforme i pruzio garancije da protiv tih ljudi nece biti pokrenuti nikakvi postupci pod uslovom da ne postoje jasni, precizni i istiniti dosijei da su ucinili krivicna dela.
"To su vrlo tvrde odluke Savezne i republicke vlade i mi na tim stavovima i dalje stojimo. Apelujem na sve albanske gradjane da se manu oruzja, uniformi i hajducije po brdima", rekao je Covic.

MOMCILO TRAJKOVIC:

Nastavak razgovora o ukidanju carina

Predsednik Saveznog komiteta za Kosovo i Metohiju Momcilo Trajkovic izjavio je da je sa sefom Civilne misije UN na Kosovu Hansom Hekerupom dogovorio nastavak razgovora o ukidanju uredbe UNMIK-a o uvodjenju carina na administrativnoj granici Kosova i Srbije.
Trajkovic je tom prilikom ponovio predlog da to pitanje razrese ekspertske grupe UNMIK-a i Savezne Vlade.
"Gospodin Hekerup je prihvatio da se razgovori nastave, i ocekujem odgovor kada ce se nastaviti", kazao je Trajkovic.
"Mi smo spremni da sutra nastavimo razgovore, jer smo vec formirali ekspertsku grupu", izjavio je predsednik Saveznog komiteta za Kosovo i Metohiju.
On je izrazio ocekivanje da ce u vezi sa tim pitanjem biti postignut kompromis i dodao da je od sefa civilne misije zatrazio da se sretnu novokonstituisani Komitet za kidnapovana i nestala lica i predstavnici UNMIK jedinice za trazenje nestalih i kidnapovanih.
"Sto pre se mora obelodaniti istina o licima koja su do sada identifikovana, ali i da se odgovori zasto se tela ne predaju rodbini. Treba razresiti i pitanje ucesca jugoslovenskih eksperata u identifikaciji i intenzivirati potragu za ljudima o kojima se jos nista ne zna", rekao je Trajkovic. "Smatram da je gospodin Hekerup dobro razumeo taj nas zahtev", dodao je on.
Predsednik Saveznog komiteta preneo je Hekerupu zahtev predsednika Savezne Vlade Zorana Zizica da poseti Kosovo.
Upitan da li se i saveznom premijeru moze dogoditi kao i prosle nedelje grupi saveznih i republickih funkcionera kojima je uskracena mogucnost da posete Kosovsku Mitrovicu, Trajkovic je odgovorio da se nada da takvih problema nece biti.
"Ako ovde slobodno mogu da dodju predsednici Republike i Vlade Albanije, kao i razni ministri, zasto ne bi mogao da dodje i savezni premijer, jer je po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN ovo suverena teritorija Jugoslavije", dodao je on.
Trajkovic je, takodje, kazao da ce "od toga zavisiti nasa dalja saradnja i dobicemo odgovor da li medjunarodna zajednica zeli iskrenu saradnju".

PRESEVO

Albanaci traze nov pristup pregovorima

Politicki i vojni predstavnici Albanaca sa juga Srbije naglasili su da su "neprihvatljive i neobavezujuce" sve odluke o resavanju krize u Presevskoj dolini koje su prihvacene bez pristanka albanske strane, uslovljavajuci svoje dalje ucesce u pregovorima definisanjem tacaka o kojim ce se razgovarati.
U dokumentu koji je potpisalo 12 najznacajnijih predstavnika albanskih politickih stranaka i Oslobodilacke vojske Preseva, Bujanovca i Medvedje (OVPBM), zahteva se hitan prekid rasporedjivanja jugoslovenskih snaga bezbednosti u Presevsku dolinu, te potpuna obostrana demilitarizacija tog podrucja.
Predstavnici Albanaca sa juga Srbije podrzali su formiranje multietnicke policije i rasporedjivanje tih snaga "prema dogovorenoj dinamici".
"Razgovori ce biti pripremljeni po odredjenom planu i sa odredjenim dnevnim redom, sto ce biti odobreno od svih strana u razgovorima, u suprotnom albanska strana nije zainteresovana za formalne razgovore", navodi se u prvom dokumentu koji su potpisali listom svi znacajni politicki i vojni predstavnici Albanaca sa juga Srbije.
Na dokumentu se iznad pecata OVPBM nalaze potpisi Sefceta Muslijua, Mustafe Sacirija, Ridvana Cazimija, Jonuza Muslijua, Halila Selimija, Rize Haljimija, Sadika Jasarija, Nasera Azirija, Zecrije Fazlijua, Saipa Kamberija, Veljija Jahe i Ismajila Hajdinija.

NARODNI POKRET "Otpor"

Inicijativa za povracaj konfiskovane imovine

Narodni pokret "Otpor" pozvao je sve gradjane koji poseduju dokumentaciju o nepravednim osudama i konfiskaciji imovine tokom komunistickog perioda da te podatke dostave pokretu kako bi se svi slucajevi nasli u zahtevu za njihovom rehabilitacijom.
Kampanja za preciziranje Zakona o rehabilitaciji nepravedno osudjenih lica i povracaja konfiskovane imovine zapocela je juce a trajace dok se ne prikupi sva dokumentacija, kazala je koordinator akcije Jelena Homen na konferenciji za novinare.
Jelena Homen je rekla da ce pokret zahtevati od nadleznih organa da vrati svo vlasnistvo koje je konfiskovano u komunistickom periodu, upozorivsi da se "nastavlja praksa oduzimanja imovine".
Ona je navela da je u toku prodaja konfiskovane kuce u Lackovicevoj ulici u Beogradu, ocenivsi da je takav potez nove vlasti "nedopustiv".
Vlasnici oduzete imovine uglavnom su mrtvi, ali ce povracaj imovine i rehabilitacija nepravedno osudjenih gradjana predstavljati moralnu nadoknadu za njihove potomke, kazala je Jelena Homen.
Dokumente o nepravednim presudama i konfiskaciji imovine od 1945. godine do danas gradjani mogu da dostave u prostorije pokreta u Knez Mihailovoj ulici 49 u Beogradu, svakog radnog dana od 17 do 19 sati.
Aktivista "Otpora" Momcilo Veljkovic najavio je manifestaciju "Dani otpora u Pozarevcu" od 2. do 9. maja, u znak secanja na policijske torture i sikaniranja politickih neistomisljenika za vreme bivse vlasti.
Cilj akcije je da Pozarevac bude proglasen "otvorenim gradom", kazao je Veljkovic, najavivsi mnoge kulturne, sportske i drustvene dogadjaje tokom te manifestacije.
Ucesnici ce "posetiti" i bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica u zatvoru i ukazati mu da je on izjednacen sa ostalim gradjanima, najavio je Veljkovic.
Veljkovic je podsetio da su njega i jos dvojicu gradjana 2. maja prosle godine u Pozarevcu pretukli Marko Milosevic, sin bivseg jugoslovenskog predsednika i njegovi telohranitelji.
Nakon toga aktivisti "Otpora" bili su u zatvoru, a protiv njih je pokrenut krivicni postupak, kazao je Veljkovic.
Veljkovic je rekao da "zrtve u tom dogadjaju zahtevaju rehabilitaciju" od novih vlasti, kao i da su, zbog sumnje da su krivicno delovali u oblasti pravosudja u tom slucaju, podnele krivicnu prijavu protiv tadasnjeg predsednika Vrhovnog suda Srbije Balse Govedarice i predsednika Okruznog suda u Pozarevcu Slobodana Cogurica.