Nezavisne Novine

BIVŠA JUGOSLAVIJA

MAKEDONSKA VLADA - KRSTEVSKI:

Zapad mora preseci kanale gerilaca

Potpredsednik makedonske vlade Zoran Krstevski apelovao je juce na medjunarodnu zajednicu da ucini vise na izolaciji albanskih ekstremista, tako sto ce pomoci u presecanju njihovog finansijskog i vojnog snabdevanja.
"Makedoniji je potrebno medjunarodno prisustvo, ali su potrebne i konkretne mere kako bi konflikt bio razresen na vreme, i bez pretvaranja u siri balkanski konflikt", izjavio je Krstevski agenciji Rojters u Dubrovniku, gde prisustvuje medjunarodnom skupu "Kljucni koraci ka evropskoj integraciji - mir i prosperitet u jugoistocnoj Evropi".
"Za nas je neodrziva situacija u kojoj medjunarodna zajednica razume i podrzava vladu i predsednika Makedonije, ali ne cini nista kako bi izolovala teroriste presecanjem njihovih kanala finansiranja i naoruzavanja", kazao je Krstevski.
On je dodao da vlasti u Skoplju "od Evropske unije i NATO ocekuju da izvrse veci pritisak na sve albanske elemente u regionu, i da se usprotive svakoj saradnji sa militantnim grupama".
Prema njegovim recima, naoruzani Albanci koji se bore protiv drzavnih snaga u zapadnoj Makedoniji, jos uvek dobijaju logisticku pomoc sa Kosova.
"Ta granica je jos uvek porozna...na drugoj (kosovskoj) strani nema regularne vojske koja bi stitila granicu", rekao je Krstevski.
On je upozorio da ce makedonske vlasti, ukoliko se bezbednosna situacija bude pogorsala, biti prinudjene da proglase ratno stanje, od cega je Zapad ranije ove godine uspeo da ih odgovori.
"Ako bezbednost u drzavi bude takva da zahteva podizanje borbene gotovosti, verovatno necemo moci da izbegnemo proglasenje ratnog stanja", kazao je potpredsednik makedonske vlade.
On je dodao da je sada "evidentno da (albanski ekstremisti) zele etnicki cistu teritoriju unutar makedonske drzave" i upozorio da bi posledica nastavka takvog procesa mogla da bude "krvoprolice".
Krstevski je podvukao da nova makedonska koncentraciona vlada radi na osnivanju albanskog univerziteta u Tetovu, gde su sukobi i poceli, i gde bi studenti ucili na albanskom, engleskom i makedonskom jeziku.
"Potrebno je vise uciniti na edukaciji i integraciji (albanske populacije). Toga smo svi svesni, ali to zahteva vreme i novac", rekao je Krstevski.
On je zakljucio da bi, u slucaju da neki ucesnici napuste postojecu siroku medjuetnicku vladinu koaliciju, bilo potrebno pronaci neki novi model saradnje, i ocenio da bi to mogla da bude i "neka vrsta tehnicke vlade".

EVROPSKA POLITIKA I BEZBEDNOST - SOLANA:

Ekstremisti u Makedoniji treba da predaju oruzje

Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana zatrazio je u Pragu da albanski ekstremisti u Makedoniji predaju oruzje i ukljuce se u civilni zivot, jer u protivnom niko s njima nece razgovarati ni o cemu.
Solana, koji je u nedelju stigao u Prag na razgovore sa ceskim liderima o evropskoj viziji bezbednosti, istakao je u intervjuu za ceske medije da je stav svetske zajednice prema problemima Balkana u 21. veku jasan.
"Oni koji su izabrali nasilje, nece imati nikakvu mogucnost da se ukljuce u pregovore. Pobunjenici moraju da predaju oruzje. Vlada onda mora na primeren nacin da zaposedne mesta koja nisu pod njenom kontrolom. To mora da se odvija pazljivo i adekvatno, uz princip da problemi zemlje koja zeli da postane deo evropskih institucija, ne mogu da se resavaju nasiljem, nego samo politicki i diplomatski", kazao je Solana.
On je ocenio da je EU vec postigla prvi od ciljeva koje je sebi postavila u Makedoniji - formirana je koaliciona vlada sa svim relevantnim makedonskim i albanskim partijama.
"Drugi cilj je sprovodjenje reformi koje su neophodne, posebno u odnosima nacionalnih zajednica ove zemlje. Makedonija ce imati evropsku perspektivu tako da probleme ovih odnosa mora da resava", kazao je visoki predstavnik EU.
EU smatra, a sa tim se, prema njegovim recima, slozila i makedonska strana, da treba doneti nove zakone o drzavnoj upravi, o upotrebi jezika i programima u medijima na vise jezika.
"U demokratski proces ukljucice se samo one partije koje su bile izabrane na legitiman nacin i koje postuju evropske vrednosti", zakljucio je Solana i pozvao albanske ekstremiste da se ukljuce u drustveni zivot, jer "nasiljem nece dobiti nista".
Solana je tokom dana o situaciji na Balkanu razgovarao sa ceskim predsednikom Vaclavom Havelom, premijerom Milosem Zemanom i ministrom inostranih poslova Janom Kavanom, u okviru diskusije o kriznim zaristima u Evropi.

GRCKA I MAKEDONIJA

Papandreu angazovan na pokretanju dijaloga

Ministar inostranih poslova Grcke Jorgos Papandreu je u stalnom kontaktu sa rukovodstvom EU i sa sefovima diplomatija Nemacke, Francuske i Velike Britanije, Joskom Fiserom, Iberom Vedrinom i Robinom Kukom, radi pruzanja pomoci u pokretanju pregovora o prevazilazenju krize u Makedoniji, saopstili su juce predstavnici grckog ministarstva inostranih poslova.
Predstavnik ministarstva Panajotis Beglitis precizirao je na konferenciji za novinare u Atini da je cilj te inicijative da se pregovorima dodje do "jasnih i konkretnih politickih promena" u Makedoniji.
Upitan o predlogu makedonskih akademika da se kriza prevazidje razmenom delova teritorija i stanovnistva izmedju Makedonije i Albanije, Beglitis je rekao da je "politika Grcke poznata", odnosno da se ona zalaze za resavanje krize u Makedoniji "politickim pregovorima".
Predstavnik je dodao da "treba biti realan" i naglasio da "ne zeli i ne treba da komentarise scenario akademika", koji je juce bez komentara preneo mali deo grckih medija.
Atinski dnevnik "Katimerini" u opsirnoj analizi krize tu ideju nije ni pomenuo, ali je ocenio da se stanje ubrzano pogorsava i da se "Albanci i Slavomakedonci groznicavo pripremaju za veliki sukob".

SUKOBI U MAKEDONIJI

Kod sela Matejce ranjen makedonski specijalac

Pripadnik specijalne jedinice makedonske policije ranjen je juce u eksploziji mine ispaljene sa polozaja Oslobodilacke nacionalne armije (ONA) iz sela Matejce kod Kumanova.
Taj pripadnik makedonskih specijalnih jedinica povredjen je u minobacackom napadu, tokom kojeg je na polozaje makedonskih snaga bezbednosti ispaljeno desetak projektila kalibra 120 milimetara.
Sporadicna rafalna pucnjava cula se u kod sela Otlja i Slupcane, gde je, medjutim, tokom citavog dana novinarima bio zabranjen pristup.
Izvor blizak makedonskoj policiji rekao je agenciji Beta da pripadnici ONA traze da povlacenje civila iz mesta oko kojih se vode borbe nadgleda Medjunarodni komitet Crvenog krsta i OEBS-a, kao i da ne ucestvuju makedonske vlasti.
Kako je javila skopska televizija "A1" pripadnici ONA u Makedoniju ulaze mahom preko Skopske Crne gore, odnosno sela Brest i visova Covek i Vlahin grob, gde se nalazi i glavno skladiste naoruzanja ONA. Iz tih sela pripadnici ONA se upucuju prema kumanovskim selima, ali i albanskom selu Aracinovo kod Skoplja.
Prema istoj informaciji, ta kota se nalazi na 1.402 metara visine, odakle ONA, ako zeli, moze dejstvovati na Skoplje.

MAKEDONIJA - DzAFERI:

Polozaj Albanacabice uskoro poboljsan

Predsednik Demokratske partije Albanaca (DPA) u Makedoniji, Arben Dzaferi ocenio je u nedelju da ce se kriza u Makedoniji okoncati "poboljsanjem" polozaja Albanaca u toj zemlji.
Dzaferi je rekao da Makedonija nikada nije imala "svoju strategiju za albansko pitanje, vec je imala bledu kopiju, cak i smesniju od strategije Srbije prema Albancima na Kosovu".
"Sada makedonske vlasti shvataju da Srbi vise nemaju uticaja u regionalnom kontekstu, pa nastoje da sami resavaju krizu i, buduci da u tome ne uspevaju, primenju druge esktremne metode. U poslednje vreme cak traze teritorijalne podele, kantonizacije i druge oblike koje su prethodno na histerican nacin odbijali", rekao je Dzaferi u emisiji Televizije Kosovo.
Komentarisuci pisanja makedonskog lista "Vecer" koji je juce objavio ideju nekoliko clanova Makedonske akademija nauka i umetnosti o razmeni teritorija izmedju Makedonije i Albanije, on je upozorio da taj "dokument nosi sa sobom niz opasnosti, jer se time otvara Pandorina kutija".
"Ukoliko bi takvo nacelo bilo prihvaceno, propali bi svi projekti medjunarodne zajednice, kako u BiH, tako i na nekom drugom prostoru", dodao je lider DPA.
Prema oceni Dzaferija, taj projekat sa sobom nosi i opasnosti od "brojnih neprimerenih apetita makedonskog nacionalizma".
"Tako se broju od 500.000 Albanaca u Makedoniji, koliko ih ima prema zvanicnom popisu, daje teritorija koliko i Makedonci traze za sebe od Albanije za dve do tri hiljade Makedonaca, koliko se veruje da zive u toj susednoj drzavi", kazao je Dzaferi.
On je ukazao da nakon svega sto se dogodio u Makedoniji postoji potreba za postizanjem "istorijskog sporazuma izmedju Makedonaca i Albanaca, jer je upravo rat osvestio mnoge da treba postici upravo takav sporazum".
Da bi bilo postignuto mirno resenje krize, dodao je on, potrebno je u taj proces ukljuciti i predstavnike naoruzanih Alabanaca iz Oslobodilacke nacionalne armije.
Dzaferi se, takodje, zalozio za "svestrano i ozbiljno angazovanje svih albanskih cinilaca", jer su u Makedoniji, kako je rekao, "ugrozeni globani interesi Albanaca".
Dijalog u Makedoniji ce zavrsiti poboljsanjem polozaja Albanaca u Makedoniji, gde ce Albanci dobiti takav polozaj, koje ce na neki nacin biti uznemiravajuci za Makedoniju, kazao je lider DPA.
Ilustrujuci takvu ocenu, Dzaferi je rekao da, prema jednoj analizi, u drzavnoj administraciji radi oko 4.000 Albanaca, a prema zahtevima za proporcionalnu zastupljenost, trebalo bi da ih bude najmanje 18.000.

REPUBLIKA SRPSKA - IVANIC:

Vlada ne prihvata politicku odgovornost za incidente

Premijer Republike Srpske (RS) Mladen Ivanic izjavio je juce da vlada RS, "ne moze prihvatiti politicku odgovornost" za incidente koji su se pocetkom maja desili u Trebinju i Banjaluci, kada je spreceno postavljanje kamena temeljca za obnovu porusenih dzamija u tim mestima.
"Vlada je odgovorna za ono sto se desavalo u RS, posebno sto MUP nije uspeo da obezbedi red prilikom odrzavanja pomenutih ceremonija", istakao je Ivanic obracajuci se poslanicima nakon podnesenog izvestaja vlade o politicko-bezbednosnoj situaciji u RS posle navedenih incidenata.
On je podsetio da je vlada vise puta javno osudila incidente, izvrsila smenu rukovodstva MUP-a RS i nalozila policiji da izvrsi kompletnu istragu o uzrocima i posledicama pomenutih dogadjaja.
Ivanic je optuzio neke politicke partije da su pomenute dogadjaje "iskoristile u politicke svrhe i za izazivanje opste nestabilnosti u RS".
"Neprimereno je da je jedan broj politickih partija iz ove sale isao sa zahtevom za ukidanjem RS", rekao je Ivanic, zakljucujuci da u RS do sada nije zabelezeno da je jednom verskom obredu kao u Banjaluci, prisustvovao toliko veliki broj politicara i stranih diplomata.
Ivanic je najavio da ce vlada RS ubuduce ukazivati na slicne probleme u Federaciji BiH i traziti konkretnu odgovornost za neka ubistva koja su se ranije desila u tom entitetu, o kojima je u poslednje vreme opsirno pisala stampa u RS.
Premijer RS je jos rekao da je vlada donela odluku da nadoknadi materijalnu stetu koja je u incidentima naneta na objektima Islamske verske zajednice u Banjaluci i Trebinju.
Ministar policije RS Dragomir Jovicic ocenio je da je MUP imao zadatak da obezbedi skupove i da ce ubuduce u slicnim situacijama, policija uciniti sve da se slicni incidenti ne ponove.
On je podsetio da je CJB Trebinje do sada podneo 10 prekrsajnih i cetiri krivicne prijave protiv ucesnika nemira, a CJB Banjaluka 40 prekrsajnih i 11 krivicnih prijava.
Tokom poslanicke rasprave o ovoj tacki dnevnog reda poslanici iz Federacije BiH, nisu podrzali izvestaj vlade zato sto se u njemu ne navodi ko je organizator demonstracija.
Poslanicki klub Stranke demokratske akcije (SDA), kao predlog zakljucaka, zatrazio je smenu Vlade RS na celu sa premijerom Ivanicem.
Predsednik parlamenta RS Dragan Kalinic podsetio je poslanike SDA da je prema poslovniku o radu skupstine kao uslov za razmatranje ovakve inicijative, neophodno obezbediti 20 potpisa narodnih poslanika.
Poslanik Srpske demokratske stranke (SDS) Mico Josipovic ocenio je da je u BiH na delu "agresivna fundamentalisticka politika u cilju stvaranja incidentnih situacija, kako bi se unistila RS".