Nezavisne Novine

Kanada

GODISNJA PLATA POSLANIKA DONJEG DOMA IZNOSI 70.000 DOLARA

Poslanici povecavaju sebi plate

Poslanici kanadskog parlamentu uskoro ce odlucivati o predlogu specijalne komisije, koju su sami formirali, da im se povecaju plate.
Komisija je predlozila godisnji rast svih poslanickih plata od 20 odsto, a prinadleznosti premijera Zana Kretjena trebalo bi da budu uvecane cak za 42 procenta.
Do sada je godisnja plata poslanika Donjeg doma, koji su izabrani na opstim izborima, iznosila blizu 70.000 kanadskih dolara. Taj iznos je, kao i ostalim zaposlenim gradjanima, oporezovan.
Povrh toga poslanici su primali i neoporezovan dodatak u iznosu od 23.000 dolara. Uskoro bi trebalo da primaju ukupno 131.000 dolara, ali ce celu sumu morati da prijave poreznicima.
Osnovica od 185.000 koju je dobijao premijer Kretjen bice uvecana na 263.000 dolara.
Obrazlozenje potrebe za boljim platama narodnih predstavnika iz deset kanadskih drzava-provincija i tri teritorije dao je sam premijer. "Oni rade danju i nocu, cesto putuju, a vikendom se vracaju u svoje, mahom udaljene, izborne jedinice nastavljajuci da sluze biracima," rekao je Kretjen.
Reakcije su usledile vec tokom skupstinskog zasedanja. Poslanici Kanadske alijanse, parlamentarne opozicije, zalozili su se da povecanje stupi na snagu tek nakon sledecih izbora. Bivsi kanadski premijer (1979-1980), lider Progresivno-konzarvativne stranke Dzo Klark smatra da "nijedan parlament ne bi trebalo da usvoji odluku kojom njegovi poslanici sami sebi povecavaju primanja".
Najveca sindikalna unija, koja zastupa 150.000 zaposlenih u javnim sluzbama, kao i druga sindikalna organizacija, predstavnik 40.000 vladinih profesionalaca, podsetile su da se njihovim clanovima nudi povecanje od svega dva procenta.
"Ako poslanici usvoje desetostruko povecanje u odnosu na nase, krajem avgusta sticemo uslove za ostvarenje zakonskog prava na strajk", upozorili su lideri najveceg sindikata kanadskih drzavnih cinovnika.
Kanadski mediji otkrivaju i manje poznate cinjenice o raznim dodacima i posebnim pravima koje uziva vecina poslanika. Oni kojima je stalno mesto boravka udaljeno od Otave vise od 100 kilometara dobijaju naknadu za iznajmljivanje kuce ili stana u prestonici u godisnjem iznosu od 15.000 dolara. Svi poslanici imaju pravo na 64 besplatne povratne avionske karte na bilo kojoj relaciji u Kanadi, kao i neogranicen broj besplatnih voznih karata za sebe i clanove porodica.
Zan Kretjen ima dodatak od 75.000 dolara, koristi premijersku rezidenciju i sve sto uobicajeno, a besplatno, pripada sefu drzave. Vodja Kanadske alijanse Stokvel Dej dobija dodatak od 53.000 dolara i zivi u rezidenciji namenjenoj lideru opozicije. Dodatak u istom iznosu prima i Piter Miliken predsednik parlamenta, a takodje ima pravo na rezidenciju.
Sve je ipak relativno, kazu statisticari nudeci na uvid podatke iz drgih zemalja. Poslanici i senatori u SAD primaju prosecno, preracunato u kanadsku valutu, 212.000 dolara.
U Japanu je poslanicka plata samo dve hiljade dolara niza, u Nemackoj i Engleskoj slicna - 107.000 i 106.000, u Norveskoj i Francuskoj takodje - po 81.000. Kanadska poslanicka osnovica od 70.000 dolara ista je kao australijska i svedska.
U odnosu na zarade najplacenijih kanadskih privrednika, poslanicke plate, ipak deluju kao "minimalci". Proslogodisnji rekorder, izvrsni direktor televizijske kompanije "So komunikejsens" zaradio je cak 30 miliona dolara.
Milionske zarade primaju mnogi predsednici, sefovi i menadzeri velikih korporacija, kompanija, banaka i ostalih firmi, institucija i organizacija ne racunajuci dobit od dividendi na akcije i druge vrednosne papire.
Prema najnovijim dostupnim podacima kanadskog drzavnog zavoda za statistiku, sa prosecnom godisnjom platom od 109.000 dolara, najplaceniji "obicni" Kanadjani u 1999. bili su lekari. U istoj godini prosecna zarada 12 miliona zaposlenih (od 30 miliona stanovnika ove zemlje) iznosila je 31.000 dolara.
Milomir Niketic
Otava

GODISNJI IZVESTAJ

Kanadi posvecena jedna strana

Amnesti Internesnl je upravo izdao svoj godisnji izvestaj o krsenju ljudskih prava u svetu. Uz navodjenje podataka iz 149 zemalja, gde ima religiozne i politicke represije u Kini, ropstva u Sudanu, maltretiranja zena u Avganistanu i torture u Jugoslaviji, jedna strana je posvecena Kanadi.
Kontrolori sprovodjenja ljudskih prava su pomenuli nekoliko slucajeva, pre svega vezanih za starosedeoce. Detaljno se opisuje 'nesluzbena praksa' policije u Saskatunu da ostavlja Indijance, pripite, pod uticajem droge ili problematicne, van grada u toku zime, kada postoji mogucnost da se smrznu. Takodje se pominje slucaj Ota Vasa, starog 55 godina, koga su policajci pretukli na smrt, ispred prodavnice u Torontu. Cetiri policajca su optuzena za ubistvo.
U izvestaju se pominje i da ni ontarijska, ni federalna vlada, nisu sprovele istragu, ni nakon ponovljenih zahteva, za ispitivanje smrti Dadlija Dzordza. Ovaj nenaoruzani demonstrant, starosedelac, stradao je kada je policija otvorila vatru na demonstrante u Ipervos Parku, 1995. godine.
Aleks Nev, predsednik engleskog ogranka Amnesti Internesnl Kanada, kaze da ljudska prava moraju da i dalje da budu stalna i globalna briga Kanadjana. To treba da se pokazuje, pre svega, kod kuce, da bi moglo da se zahteva i drugde.
Na konferenciji za stampu, Nev je primetio i da treba ispitati policijsku taktiku tokom Sveamerickog samita u Kvebek Sitiju, gde je primeceno da je suzavac koriscen iskljucivo protiv mirnih demonstranata.
Metju Kon Kam, vodja Skupstine starosedelaca, dao je svoj komentar na izvestaj. Navodeci da Kanada, jedna od zemalja pionira zastite ljudskih prava u svetu, sada takodje nalazi svoje ime u knjizi srama, on pozdravlja i pohvaljuje Amnesti Internesnl za ravnopravan tretman kanadske hipokrizije.

UPOZORENJE ZDRAVSTVENE SLUZBE

Proverite lekove protiv prehlade

Zdravstvena sluzba Kanade sa polica apoteka povlaci vise od 60 lekova protiv kaslja i prehlade, zbog toga sto sadrze supstancu povezanu sa hemoragijskim napadima, posebno kod mladih zena.
Povlace se lekovi koji u svom sastavu imaju agens fenolpropanolamin (PPA), zbog koga dolazi do izliva krvi.
Zvanicnici upozoravaju pacijente da, iz svojih kucnih apoteka, izbace sve lekove sa PPA. Oni navode da ne mogu da opravdaju upotrebu ove supstance, bez obzira koliko su retki hemoragijski odlivi.
Neke farmaceutske kompanije su vec informisale zdravstvenu sluzbu da su izvrsile izmene u svojim preparatima protiv kaslja, prehlade, sinusa i alergije, i izbacile ili zamenile PPA bezbednijim nazalnim dekongestantima.
Odluka je stupila na snagu 30. maja, a citava procedura oko izbacivanja supstance je pocela oktobra prosle godine, kada su naucnici sa Univerziteta Jejl povezali PPA sa krvarenjem u mozgu i hemoragicnim krvarenjima. Ova supstanca je, inace, bila sastavni deo lekova vise od 50 godina.
U Kanadi su supstancu koristili samo za lekove protiv kaslja i prehlade, uz obavezno upozorenje za ljude sa srcanim oboljenjima i visokim krvnim pritiskom.
U Americi PPA se nalazi, u vecim kolicinama, u dijetetskim proizvodima koji ne idu na recept.

MEDJUNARODNI PROGRAM G-8

Zeleni insistiraju da Kanada ne prihvati program

Grupa najrazvijenijih industrijskih zemalja sveta, G-8, dala je predlog za medjunarodni program za pomoc Rusiji da izgradi postojenje za disponovanje plutonijuma iz prostalih nuklearnih bojevih glava, tako sto ce ga konvertovati u smesano oksidno gorivo. Taj predlog podrzavaju SAD, Britanija, Francuska i Japan, dok se Nemacka ne slaze. Kanada jos nije dala svoju konacnu odluku.
Predstavnici zelenih insistiraju da Kanada ne prihvati ovaj predlog. Oni napominju da ce taj program, vredan oko 2 milijarde dolara, povecati opasnost od nuklearnog naoruzavanja, posto se dobijeno gorivo moze koristiti za proizvodnju oruzja. Jedan aktivista zelenih iz SAD-a, Damon Moglan, citirao je dokument Medjunarodne agencije za atomsku energiju, u kome stoji da se gorivo moze upotrebiti kao 'materijal za za proizvodnju komponenata za nuklearne eksplozive, bez transmutacije ili dodatnog obogacenja'.
Tobijas Mancmejer, nuklearni strucnjak zelenih, predlaze imobilisanje plutonijuma u staklo, odnosno vitrifikaciju.
Majkl Sonesi, portparol Ministarstva inostranih poslova, potvrdio je da vlada jos nije zauzela zvanican stav po ovom predlogu, ali da se raspravljanje o njemu ocekuje na sledecem sastanku grupe u DJenovi. On je dodao da ce vlada prihvatiti program ukoliko je on bezbedan, pogodan za prirodnu sredinu i ne potpomaze nuklearno naoruzanje. Sonesi je potvrdio da su, u nekoliko navrata, upriliceni susreti sa predstavnicima zelenih, kada je konstatovana obostrana zabrinutost oko pojedinih aspekata programa.

NOVOSTI ZA IMIGRANTE

U planu su ID karte za imigrante

Federalna vlada planira da za nove imigrante uvede identifikacione kartice iz kojih ce masina moci da procita licne podatke sa njihovim aktuelnim imigracionim dosijeom.
Ovakva mera se uvodi da bi se sprovela uspesnija borba protiv laznih dokumenata. Procenjuje se da u zemlji ima oko 200.000 ilegalnih useljenika.
Ministarstvo za drzavljanstvo i imigraciju se savetovalo sa nekoliko firmi koje prave ovakva dokumenta. Najverovatnije ce kartice, velicine i oblika pogodnog za nosenje u novcaniku, praviti ista firma, LaserCard, koja je angazovana i za pravljenje americkih zelenih kartona. Za razliku od americkog dokumenta, ovde se ne predvidja otisak prsta. Bilo je veoma zucnih protivljenja tom tipu biometrije, tako da je vlada svesna da to treba izbeci, ukoliko zeli da ucini napredak.
Ipak, jos uvek se ne zna na koji ce nacin karta biti osigurana od mogucih imitacija ili zloupotreba. U Otavi ocekuju da ce morati da naprave bar dva miliona novih karti u sledecih pet godina. To ce biti mnogo prikladniji i sigurniji dokument, gotovo kao pasos, posebno za one imigrante koji prelaze granicu. U ministarstvu kazu da ce uz pomoc karte biti jednostavno potvditi stalnu dozvolu boravka. Ona ce imigrantima davati potvrdu njihovih prava na aerodromima, carini i na drugim mestima.
Sada imigranti, koji ulaze u zemlju, imaju pasos zemlje iz koje poticu, uz kanadski dokument, nazvan IMM1000, koji se cesto lazira.

ONTARIO

Imigranti brze do zaposljenje

Provincijska vlada Ontarija je odlucila da izdvoji 12 miliona dolara za pomoc imigrantima da se brze zaposle u okviru svojih profesionalnih kvalifikacija. Dajan Kaningam, ministarka obuke, koledza i univerziteta, rekla je da u provinciji ima puno novih gradjana, obrazovanih i strucno osposobljenih, ali je primeceno da je potrebno previse vremena za dobijanje licenci i akreditacija. Ona je dodala da nema potrebe vracati u skole da bi ponovo naucili vec savladano, kada im u sustini treba samo nadgradnja.
Ovim novcem ce se finansirati utvrdjivanje oblasti u kojima postoji nedostatak radne snage i nacini da se izbegne dugotrajna obuka i ucenje.
Vec postoje dva projekta za ubrzanu obuku medicinskih sestara i farmaceuta. Obuka za sestre ce poceti septembra i bice obuhvaceno 400 prijavljenih. Oni ce uciti engleski, teoriju posla, radne obaveze i zastitu, kao i pripremu za ispit i ucenje. Pretpostavlja se da ce za vecinu najveci problem predstavljati jezik.
Sestre ce raditi u nekoliko bolnica, Toronto's Njoodgreen Community Centre, the Kababayan Community Centre, St. Michael's Hospital i Yee Hong Centre.