Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

NEBOJSA COVIC: NAJVECI USPEH STO NEMA ZRTAVA

Snage bezbednosti usle u poslednji deo tampon-zone

Predsednik drzavnog koordinacionog tela za jug Srbije Nebojsa Covic ocenio je sinoc da je proces povratka Vojske Jugoslavije (VJ) i srpske policije u kopnenu zonu bezbednosti na jugu Srbije bio opterecen pre svega posledicama pogresne politike bivse vlasti i pritiscima Haskog tribunala, ali je kritikovao i savezne vlasti zbog nedovoljnih sredstava za VJ.
U emisiji "Otvoreni studio" Radio-televizije Srbije iz Bujanovca, on je ocenio da je najveci kvalitet operacije povratka zdruzenih snaga to sto je protekla bez zrtava i sto je opovrgnuto uvrezeno misljenje da Srbija u ratu dobija, a u pregovorima gubi.
"Nijednog coveka nismo izgubili, ni medju pripadnicima vojske i policije, niti medju gradjanima", rekao je Covic povodom danasnjeg ulaska zdruzenih snaga bezbednosti i u poslednji deo kopnene zone bezbednosti, podsektor Centar Sektora B.
On je rekao da je povratkom zdruzenih snaga u kopnenu zonu bezbednosti zavrsena prva faza resavanja problema na jugu Srbije i da predstoji dalja, postepena integracija albanskog stanovnistva "u svim sistemima", najpre kroz obrazovanje multietnicke policije, a zatim lokalne samouprave.
Covic je ocenio da povratak drzavnih snaga predstavlja "istorijsku prekretnicu u razmisljanju gradjana ove zemlje i resavanju konfliktnih medjunacionalnih nesporazuma i netrpeljivosti".
On je rekao da je drzavno koordinaciono telo uslo u taj proces sa "nizom opterecenja", ukljucujuci "12 zatvorenih optuznica Haskog tribunala".
Naglasio je da je, zajednickim radom i razgovorima sa staresinama u VJ i MUP-u, utvrdjen pristup koji je bio "mesavina politike i diplomatije, vojnih i policijskih vestina" i koji nije podrazumevao rusenje kuca i paljenje sela.
"Politika je to ranije trazila i aplaudirala (na tome) vojsci i policiji...
Njima nista drugo nije preostalo nego da odredjene stvari i ucine", rekao je on i ocenio da odgovornost za "mnoge stvari koje su se dogadjale u zemlji ide na politicare".
Covic je precizirao da u tom pogledu pre svega misli na bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica.
On je najavio da ce biti sacinjena analiza troskova operacije povratka zdruzenih snaga bezbednosti, pri cemu je ostro kritikovao savezne vlasti zbog nedovoljnog budzeta za pripadnike VJ u okviru zdruzenih snaga.
"Taj deo nije dobro odradjen, u okviru saveznog budzeta... To je bilo neprofesionalno i neodgovorno", ocenio je Covic i dodao za to "nema opravdanja ni za jednog ministra, ni saveznog ministra finansija", a posebno ne za "ministra odbrane".
Dodao je da su njegove reci "konstruktivna kritika", jer "pare za vojsku moraju biti obezbedjene, inace je nece biti".
Govoreci o bezbednosnoj situaciji na jugu Srbije, on je rekao da je, prema vojnoj proceni, na oko 70 hektara postavljeno oko 1.500 mina, te da je za njihovo demontiranje potrebno oko 2,1 milion maraka.
Covic je rekao da ta sredstva moraju biti obezbedjena, radi sigurnosti svih gradjana.
Govoreci o procesu obrazovanja multietnicke policije, koja ce zameniti deo sadasnjih policijskih snaga na jugu Srbije, on je podsetio da je jedan kurs za pripadnike multietnickog policijskog sastava zavrsen, da je drugi u toku, a da ce treci poceti 4. juna. Ukazao je i da je raspisan konkurs za pocetnike u multietnickoj policiji, te da ce kurs za njih poceti 11. jula.
U ime Koordinacionog tela, Covic je veceras javno predlozio unapredjenje vise oficira Vojske i policije koji su, prema njegovom misljenju, najzasluzniji za uspesan povratak zdruzenih snaga u kopnenu zonu bezbednosti.

KOORDINACIONO TELO ZA JUG SRBIJE

Predlog za unapredjenje oficira VJ i MUP-a Srbije

Predsednik drzavnog koordinacionog tela za jug Srbije Nebojsa Covic predlozio je sinoc unapredjenje vise oficira Vojske Jugoslavije (VJ) i Ministarstva unutrasnjih poslova (MUP) Srbije, za koje je ocenio da su najzasluzniji za povratak drzavnih snaga u kopnenu zonu bezbednosti na jugu Srbije.
U emisiji "Otvoreni studio" Radio-televizije Srbije iz Bujanovca, Covic je rekao da Koordinaciono telo vlada Srbije i SRJ predlaze da komandant zdruzenih snaga bezbednosti general-potpukovnik VJ Ninoslav Krstic bude unapredjen u cin general-pukovnika, general-major Krsman Jelic u general-potpukovnika, a pukovnik Branislav Lukic u general-majora.
On je predlozio i da pukovnici MUP-a Goran Radosavljevic i Zarko Brakovic budu unapredjeni u cin general-majora.
Covic je predlozio i da pukovnik VJ Velizar Jovanovic bude upucen u Skolu nacionalne odbrane, a potpukovnik Branko Delibasic da bude unapredjen u cin pukovnika.
On je rekao da to "namerno kaze pred njima" i prvi put javno."Kljucna imena sam procitao i molim gradjane, gospodu, koji odlucuju o tim stvarima da iskljuce svoje sujete, jer ovi ljudi su doprineli da ova zemlja posle 13 godina gubitaka napravi iskorak ka dobitku, sto je izuzetno znacajno za nase mentalno stanje koje nas prati 13 godina", rekao je Covic.
Napominjuci da ne zeli da prejudicira odluke nadleznih drzavnih organa, on je ocenio da ce "biti ucinjena velika nepravda drzavi i narodu ukoliko oni ne budu dobili unapredjenja".
"Maksimalno cu se truditi u javnosti da to pratim, a verujem da nece biti nikakvih problema za njihovo unapredjenje", rekao je Covic i posebno naglasio da predlozene oficire za unapredjenje "ceo svet priznaje".
"Nemojte da bude opet - svi u svetu ih priznaju samo mi u Srbiji pokusavamo da filozofiramo", rekao je on.

MAKEDONIJA - LjUPCO Georgijevski:

Moguce su promene ustava Makedonije

Makedonski premijer Ljupco Gergijevski najavio je sinoc da ce narednih meseci verovatno biti promenjene odredbe ustava kako bi vlada izasla u susret zahtevima albanske manjine. "Verovatno cemo morati da odustanemo od preambule ustava ili da u nju uvedemo drugi konstitutivan narod. Veoma je verovatno da cemo uvesti drugi zvanicni jezik", rekao je Georgijevski u televizijskom obracanju naciji.
"To je dobar potez kako bi se zemlja vratila na put mira i stabilnosti", rekao je portparol ONA Nazmi Beciri nemackoj agenciji DPA.
Predstavnici Oslobodilacke nacionalne armije (ONA) pozdravili su najave ustavnih promena u Makedoniji, kojima bi se izaslo u susret albanskim zahtevima, ali su odlucno odbacili ponudu Skoplja da se, preko slobodnih prolaza, prebace na Kosovo.
Beciri je kazao da ce ustavnim promenama Albanci i Makedonci dobiti jednaka prava, sto je, kako je istakao, bio cilj ONA.
Predstavnik ONA je, medjutim, rekao da "ne moze verovati makedonskim vlastima dok traju borbe", vec je, kao pokazatelje ozbiljnih namera, potrebno da se vojska vrati u kasarne i pomogne obnova regiona u kojima se vode borbe.
Prema njegovim recima, ONA ce nastaviti da insistira na svom ucescu u pregovorima o buducnosti Makedonije, sto su i vlasti u Skoplju ali i medjunarodna zajednica, ranije vise puta, odlucno odbacili.
Odbacujuci ponudu makedonskih vlasti da pripadnici ONA, posebnim i zasticenim prolazima odu na Kosovo, Beciri je rekao da su "borci ONA iz Makedonije gde ce i ostati".

TRIBUNAL-BATIC

Uskoro optuznice protiv lidera OVK

Ministar pravde Srbije Vladan Batic izjavio je juce da ima informacije da ce glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte uskoro podici optuznice protiv celnika ilegalne Oslobodilacke vojske Kosova (OVK).
"Imam informacije da ce gospodja del Ponte uskoro podici optuznicu protiv celnika OVK Hasima Tacija, Ramosa Haradinaja i Agima Cekua", rekao je Batic .On je rekao da su te istrage vec zapocete, te da ce "neki jugoslovenski patolozi" zato biti svedoci pred Haskim tribunalom. izmedju 3. i 10. juna.
"Ocekujem da ce za mesec-dva dana te optuznice biti podignute, jer su se stekli svi uslovi za to. Ima sijaset nespornih dokaza monstruoznih zlocina poput onog u Klecki, gde su devojcice silovane pred roditeljima, a decacima odsecani delovi tela. Za to mora da se odgovara", rekao je Batic.
On je ocenio da pred Haskim sudom "ne mogu biti optuzivani samo politicki lideri Srba, vec i politicki lideri Hrvata, Muslimana, Albanaca, koji su takodje ucestvovali u ratu".
"U protivnom, ovdasnje javno mnjenje stice utisak da Haski tribunal deli selektivno pravdu", rekao je Batic.

SAMARAN U POSETI BEOGRADU

JOK moze ocekivati pomoc za obnovu sportskih objekata

Predsednik Medjunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) Huan Antonio Samaran izrazio je juce spremnost da MOK pomogne u izgradnji kuce Jugoslovenskog olimpijskog komiteta (JOK) i obnovi Omladinskog sportskog centra u Kosutnjaku.
Na konferenciji za stampu u Beogradu Samaran je izrazio zadovoljstvo sto je na kraju svog mandata dosao "u oprostajnu posetu Beogradu, da se pozdravi sa prijateljima".
"Nisam zeleo da napustim polozaj, a da jos jednom ne posetim Jugoslaviju i Beograd i setim se svega sto smo cinili da odbranimo prava sportista da ucestvuju na olimpijskim igrama", rekao je Samaran dodajuci da se sportisti "ne smeju koristiti kao moneta za potkusurivanje".
On je jos rekao da svih pet kandidata za novog predsednika MOK, po njegovom misljenju, imaju jednake sanse, jer su svi bili aktivni sportisti i dobro su upoznati sa olimpijskim pokretom. "Tokom svog 21-godisnjeg mandata, iako sam imao pravo, nikada nisam glasao, pa tako necu ni sada", dodao je.
Samaran je danas u Beogradu otvorio Muzej JOK i obisao vise sportskih objekata, a razgovarao je i sa predsednikom SRJ Vojislavom Kostunicom i premijerom Srbije Zoranom DJindjicem.

SKUPSTINA SRBIJE:

Neprihvatljiv ustavni okvir za privremenu samoupravu Kosova

Skupstina Srbije zavrsila je sinoc vanrednu sednicu usvajanjem deklaracije kojom je Ustavni okvir za privremenu samoupravu Kosova ocenila neprihvatljivim i predlozila medjunarodnoj zajednici da revidira taj dokument, u saradnji s predstavnicima svih nacionalnih zajednica na Kosovu.
Za deklaraciju nisu glasali poslanici opozicionih partija Srpske radikalne stranke (SRS) i Stranke srpskog jedinstva (SSJ), koji su trazili usvajanje strozih zahteva medjunarodnoj upravi na Kosovu.
Tekst Deklaracije o stanju na Kosovu i Metohiji, obavezama madjunarodne zajednice i Vlade Republike Srbije, utvrdila je radna grupa sastavljena od sefova poslanickih grupa i predsednika parlamenta Dragana Marsicanina.
U radu te grupe nije ucestvovao predstavnik opozicione SRS. Za razliku od radikala i SSJ, poslanici Socijalisticke partije Srbije (SPS) podrzali su deklaraciju.
U raspravi pre usvajanja deklaracije, sef poslanicke grupe SPS Branislav Ivkovic ocenio je da je danasnja sednica bila prilika da se pokaze jedinstvo politickih partija u odnosu na situaciju na Kosovu, ali je izrazio nezadovoljstvo brojem poslanika u sali.
Ivkovic je ocenio da skupstinska deklaracija "ne unosi svadju sa medjunarodnom zajednicom", vec trazi dosledno postovanje Rezolucije 1244.
Sef poslanicke grupe DOS Cedomir Jovanovic ocenio je da deklaracija predstavlja razuman odgovor parlamenta Srbije, kao najodgovornije drzavne institucije, na Ustavni okvir Kosova, te da su, prilikom utvrdjivanja njenog teksta, "maksimalno uvazeni predlozi opozicije".
On je rekao da je namera deklaracije da insistira na pravima koja proizilaze iz Rezolucije 1244, ali i da potvrdi da su drzavni organi spremni da u potpunosti odgovore na obaveze iz Rezolucije.
Direktan prenos skupstinskog zasedanja bilo je vise puta kratko prekidan, a predsednik parlamenta Dragan Marsicanin rekao je da je to zbog "nestanka struje u studijima Radio-televizije Srbije (RTS)".
U Deklaraciji je navedeno da Kfor i UNMIK "nisu obezbedili minimalne uslove koji omogucavaju izlazak Srba i ostalog nealbanskog stanovnistva" na novembarske izbore na Kosovu.
Od civilnih i vojnih vlasti UN zatrazeno je da obezbede postovanje Rezolucije 1244, povratak prognanih i izbeglih, kao i da u najkracem roku rasvetle sudbinu svih kidnapovanih i nestalih lica u periodu od dolaska Kfora na Kosovo.
Od Saveta bezbednosti UN zatrazeno je da strucno i nepristrasno oceni saglasnost Ustavnog okvira za privremenu samoupravu Kosova sa Rezolucijom 1244.

SKUPSTINA SRBIJE O SARADNjI SA TRIBUNALOM U HAGU

Poslanici u Skupstini Srbije o odlaganju odluke SNP

Predstavnici DOS-a u Skupstini Srbije ocenili su juce da ce Socijalisticka narodna partija prihvatiti predlog jugoslovenskog zakona o saradnji sa Haskim tribunalom, dok su poslanici opozicionih stranaka ostro kritikovali mogucnost da jugoslovenski gradjani budu isporuceni tom medjunarodnom sudu.
Sef poslanicke grupe DOS-a u Skupstini Srbije Cedomir Jovanovic (DS) rekao je da mu je "donekle logicno" odlaganje SNP da saopsti svoj stav o spornim odredbama predloga zakona o saradnji sa Hagom "jer je to manir politickog ponasanja koji je karakterisao Slobodana Milosevica".
"S obzirom da su dugo vremena proveli u njegovoj blizini, jasno mi je odakle vuku takvu vrstu inspiracije. Nije dobro sto se ne dogovaramo oko stvari koja bitno utice na sam zivot u zemlji, nije dobro sto izbegavamo razgovor o zakonu jer se time ostavlja prostor koji je sam po sebi pravno neuredjen", kazao je Jovanovic novinarima u Skupstini Srbije.
SNP, prema njegovim recima, "veoma jasno zna kakvi su uslovi sa kojima smo se suocili pri povratku u medjunarodnu zajednicu, na te uslove su pristali njeni predstavnici u saveznoj administraciji, veoma su jasno upoznati sa posledicama jednog vise nego problematicnog odnosa prema medjunarodnoj zajednici koji proizilazi iz konstantnog odlaganja konkretnog izjasnjavanja po pitanju zakona".
"Ne sumnjam da ce u nedelju oni pristati da glasaju za taj zakon, ali mislim da smo izgubili dragoceno vreme", kazao je Jovanovic
Komentarisuci donatorsku konferenciju koja ce biti odrzana 29. juna, Jovanovic je rekao da je "stav SAD jasan i direktno vezan za sposobnost u preuzimanju i realizaciji koje prate prava koja su proistekla iz povratka Srbije odnosno SR Jugoslavije u medjunarodne institucije".
"Mislim da smo delimicno vec pruzili kvalitetan odgovor na takvu vrstu zahteva koja nam je stigla iz Vasingtona, pre svega u vezi sa definisanjem zakonske procedure posle koje bi bilo moguce uspostaviti stabilan, konkretan i pravno uredjen odnos nase drzave i Medjunarodnog suda za ratne zlocine u Hagu", kazao je on.
"Ukoliko mi usvojimo prvo na nivou (Savezne) vlade, potom u Vecu gradjana i Veca republika (Savezne skupstine) zakon o saradnji sa Medjunarodnim tribunalom, mislim da ce za uzvrat biti umanjeni ti prvi stavovi SAD prema donatorskoj konferenciji. Sa druge strane, ocekujem da do promene tog stava dodje ne samo zbog jasne spremnosti na saradnju koja ce biti izrazena u zakonu sa nase strane, vec i zbog pritisaka koji ce iz Evrope sigurno otici preko Atlantika", kazao je Cedomir Jovanovic.
On je ocenio da ce svi strani drzavljani koje je tribunal optuzio, a koji se nalaze u Jugoslaviji, biti isporuceni Hagu.
Jovanovic je rekao da je jugoslovenska strana, "kroz odnos prema (bivsem gradonacelniku Prijedora) Milomiru Stakicu definisala pravila ponasanja koja nas obavezuju u svakoj slicnoj situaciji". "Svi strani drzavljani koji se nalaze u Srbiji i SR Jugoslaviji, a za kojima je raspisana medjunarodna poternica, bice tretirani onako kako je bio tretiran gospodin Stakic", kazao je on.
"To su licnosti koje se terete za teska krivicna dela i oni zbog toga moraju odgovarati onako kako je definisano zakonom", kazao je Jovanovic.
Predsednik Skupstine Srbije Dragan Marsicanin (DSS) ocenio je da su predstavnici SNP -a "sve rekli" kada su objasnili da su im "potrebne konsultacije i objasnjenja njihovom clanstvu i gradjanima Crne Gore".
"Znajuci o kakvom se zakonu radi, to je potpuno razumljivo. Radi se o sustinski vaznom dokumentu za SR Jugoslaviju i potrebno je da se uz dodatne konsultacije zavrse ti pregovori", rekao je Marsicanin novinarima u skupstini.
"Kako je nagovesteno, to ce biti ucinjeno u nedelju i mislim da ce biti postignuto kompromisno resenje, da ce zakon biti donet i da cemo time pokazati medjunarodnoj zajednici da smo u potpunosti spremni da na osnovu valjanih pravnih osnova saradjujemo sa medjunarodnim sudom i realizujemo svoje medjunarodne obaveze", kazao je Marsicanin.

Sef poslanicke grupe Socijalisticke partije Srbije Branislav Ivkovic rekao je da se SNP nalazi u "specificnoj situaciji". SNP je postigla "relativno dobar uspeh" na izborima u Crnoj Gori i "SPS ce uvek stajati uz one snage u Crnoj Gori koje se zalazu za Jugoslaviju".
SNP je, prema Ivkovicevim recima, "pod strahovitim pritiskom i verovatno odredjenim ucenama jer se opstanak Savezne vlade vezuje za njihove ustupke u vezi sa Haskim tribunalom".
"Pouzdano znam da nijedan od rukovodecih ljudi u SNP nije za definisanje ekstradicije u zakonu o saradnji sa Haskim tribunalom", rekao je on. Na pitanje da li ce SPS stati iza SNP-a i ako on odluci da podrzi taj predlog zakona, Ivkovic je odgovorio: "A sto bismo stali?". Upitan da li bi SPS formirao saveznu vladu sa SNP-om u slucaju raspada koalicije koja drzi vlast na saveznom nivou, on je odgovorio: "Naravno da bi".
Branislav Ivkovic je ocenio da "ovoj drzavi i ovom narodu nije potrebna nikakva donatorska konferencija, vec korektan odnos medjunarodne zajednice prema njemu i ispunjenje duga dela medjunarodne zajednice koji je ucestvovao u ilegalnom i prljavom ratu protiv ovog naroda".
"Svaka donatorska konferencija predstavlja ponizenje za ovaj narod. Ovaj narod ima svoje pare koje su zamrznute u bankama zemalja koje zele da se pojave na donatorskoj konferenciji. Nek oni nama odmrznu nase pare, neka nam priznaju kamate na nasa sredstva, a ovaj narod je pametan i vredan i sa svojim parama moze da podigne proizvodnju", kazao je Ivkovic.
Sef poslanicke grupe Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelevic izrazio je protivljenje izrucenju jugoslovenskih gradjana tribunalu.
On je ocenio da Haski sud treba da podigne optuznice protiv vise gradjana drugih bivsih jugoslovenskih republika i Kosova - Milana Kucana i Janeza Janse "makar zbog pogibije 180 jugoslovenskih vojnika" 1991. godine, kao i Agima Cekua "zbog njegovog delovanja u medackom dzepu i delovanja na Kosovu i Metohiji" i protiv bivseg komandanta "Oslobodilacke vojske Kosova" Hasima Tacija.
"Niko nije optuzen, samo srpski lideri", kazao je Pelevic.
Saradnjom sa Hagom "ne skida se kolektivna krivica sa naseg naroda kao sto kazu politicari iz DOS-a, nego naprotiv, svaljuje se kolektivna krivica na srpske drzave i srpski narod", rekao je Pelevic. "Onda ce time opravdati i bombardovanje NATO i onda ce nam traziti ponovo Muslimani i Hrvati ratnu odstetu koju mi nemamo odakle da platimo. To je krucijalni dokaz da su Srbi krivi i ceo svet ce reci - Srbi su krivi jer su jedino oni optuzeni", dodao je on.
Pelevic je rekao da se SSJ zbog toga "principijelno ne slaze" sa izrucenjem jugoslovenskih gradjana Hagu i ocenio da je "ispod svakog dostojanstva postupak (saveznog ministra pravde) Momcila Grubaca koji je prvo podneo (glavnom haskom tuziocu) Karli del Ponte nacrt zakona o saradnji sa tribunalom na odobravanje, pa tek onda poslanicima Savezne skupstine". "To je ispod dostojanstva svake normalne, suverene drzave", rekao je on.
Predsednik SSJ je jos ocenio da ce "ove vlasti ispuniti svaki americki zahtev".

SRBIJA I HASKI TRIBUNAL - ZORAN DJiDJiC:

Izrucenje ne moze biti odluka republicke vlasti

Premijer Srbije Zoran DJindjic odbacio je juce mogucnost da konkretni vidovi saradnje sa sudom u Hagu, koji podrazumevaju izrucenje optuzenih, budu preneti na republicki nivo, kako zahteva Socijalisticka narodna partija (SNP).
DJindjic je novinarima u Skupstini Srbije kazao da je taj predlog SNP-a "suprotan saveznom Ustavu", kao i da bi "u svetu bio protumacen kao jos jedan nas trik".
"Glavna prepreka u razgovorima je na kom nivou ce biti doneti propisi o konkretnoj saradnji sa sudom u Hagu, koji ukljucuje i tu neprijatnu stvar, a to je izrucenje. Taj zakon mora da sadrzi izrucenje jer u svim zakonima u drugim zemljama on sadrzi tu tacku i bez nje ne bi bio taj zakon", kazao je DJindjic.
On je kazao da "ne misli" da bi se odlukom o saradnji sa sudom u Hagu "nasa situacija drasticno poboljsala", ali je dodao da je "siguran" da ce se "drasticno pogorsati ako tog zakona ne bude".
"Kolege iz SNP-a predlazu da se ta materija o saradnji podeli, da taj deo o nacelnoj saradnji bude na saveznom nivou, a deo o konkretnoj saradnji na republickom, sto je suprotno saveznom Ustavu. U svetu bi to ponovo bilo protumaceno kao nasi trikovi, da smo doneli te zakone da bi prosla donatorska konferencija, a onda ih osporili u skladu sa nasim Ustavom", kazao je premijer Srbije.
On je ocenio da bi takav odnos prema donosenju zakona o saradnji sa Haskim tribunalom "jako ostetio ugled nase zemlje" i doveo je u "ekonomsku, politicku i medjunarodnu krizu".
"Nas predlog je da taj zakon bude donet na saveznom nivou i da po tekstu bude skoro identican kao sto su zakoni u drugim zemljama. To jesu neprijatne stvari, ali tesko da mozemo da ih izbegnemo", kazao je DJindjic.

DEMANT - ZORAN DJINDJIC:

Dinkic prica izmisljotine

Premijer Srbije Zoran DJindjic demantovao je danas izjavu guvernera Narodne banke Jugoslavije (NBJ) Mladjana Dinkica da izmedju vlade i NBJ postoji spor oko problema "Postanske stedionice", kao i da je bilo direktnih pritisaka vlade na izbor generalnog direktora tog preduzeca.
U izjavi za danasnji "Blic", DJindjic je Dinkiceve optuzbe nazvao "cistom izmisljotinom" i naveo da to nije prva izmisljotina guvernera NBJ.
U vezi slucaja "Postanske stedionice", DJindjic je rekao da se radi o potpuno jasnom pravnom slucaju koji je izneo sudija Privrednog suda, dodajuci da nije ucestovao ni u jednoj fazi spora, kao i da je za problem saznao tek kada se vratio iz Novog Pazara.
On je ocenio da se u tom slucaju radi o tome da je mimo zakona i procedure izbora direktora, iz NBJ pokusano da se nametne direktor, navodeci da je Republika Srbija vecinski vlasnik "Postanske stedionice", i da njenom imovinom NBJ ne moze da raspolaze. DJindjic je rekao da se afera pravi iako je nema i predlozio je formiranje nezavisne komisije koja ce proceniti o cemu je rec. On je izrazio zaljenje sto Dinkic pre svoje izjave nije pozvao ministre u vladi i informisao se ili trazio sastanak.
Prema DJindjicevim recima, Dinkic samo prebacuje obaveze na srpske vlasti, jer je najjednostavnije da on obeca isplatu devizne stednje koja se i inace placa iz budzeta Srbije, kao i ostala obecanja NBJ stedisama Srbije.
DJindjic je kazao da ga ne bi cudilo da Dinkic sada obeca stedisama "Dafiment banke" da ce im sve biti izplaceno u jednom komadu i zatim sve uputi na ministra finansija Srbije.
"Mnogo je stvari koje treba da budu dovedene u red, a pre svega ponasanje odgovornih ljudi. Svako treba da radi svoj posao i odgovara za njega. Nazalost, to ovde nije slucaj", ocenio je premijer Srbije.

CACAK - MLADJAN DINKIC:

Laki je malo nervozan

Guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic prokomentarisao je danas u Cacku izjave republickog premijera Zorana DJindjica recenicom iz pozorisnog teksta Dusana Kovacevica - "Laki je malo nervozan".
On je povodom jucerasnjih DJindjicevih izjava novinarima, rekao da nije vreme za svadje, vec je vreme da se radi.
Dinkic je istakao da on u svojim reagovanjima povodom slucaja Postanske stedionice nije "prozvao" DJindjica i izrazio cudjenje kako se "Dindjic u tome pronasao".
"Nisam, kao sto je DJindjic hteo da prikaze, prigrabio mesto guvernera NBJ, vec je Skupstina Jugoslavije donela odluku i ko nije zadovoljan mojim radom ima mogucnosti da zatrazi moju smenu," rekao je Dinkic, odgovarajuci na novinarsko pitanje na promociji nove novcanice od 200 dinara u galeriji "Nadezda Petrovic" u Cacku.
On je jos rekao da njegova intervencija nije bila povodom kadrovskih resenja u Postanskoj stedionici, vec protiv uvodjenja predlikvidacionog postupka u Stedionicu, "samo zbog toga sto neko nije zadovoljan kadrovskim resenjima".
"Rekao sam i da niko ne sme da vrsi politicki pritisak na sud, mada to nije radjeno javno, vec tako da se ne vidi", rekao je Dinkic.

CRNA GORA - SNP, Predrag Bulatovic:

Trazili smo vreme za konsultacije sa clanstvom

Predsednik Socijalisticke narodne partije (SNP) Crne Gore Predrag Bulatovic izjavio je da je ta partija trazila dodatno vreme za konsultacije sa svojim clanstvom o zakonu o saradnji SRJ s Haskim tribunalom i izrazio nadu u opstanak SRJ.
Bulatovic je u intervjuu radiju "Glas Amerike" na srpskom jeziku rekao da SNP zeli da pitanje saradnje sa sudom u Hagu proveri u celini partije i medju najsirim clanstvom u organima stranke.
"Tacno je da su u opticaju razne varijante koje govore i o tome da je moguc kraj Jugoslavije. Ja licno mislim da je opredeljenje gradjana Crne Gore i Srbije mnogo zilavije da se odrzi SRJ nego sto je znacaj samog zakona", kazao je Bulatovic.
On je rekao i da "medjunarodni faktor insistira na tome da DOS, suocen sa ogromnim problemima i raskorakom koji objektivno postoji izmedju onoga sto su javno obecali gradjanima Srbije i realnosti, mora da ubrza proces".
"Svesni smo svoje odgovornosti i pozicije, ali smo svesni i sta vecina gradjana Crne Gore koja nas podrzava objaktivno zeli", kazao je Bulatovic.
Isticuci da je cilj SNP-a da doprinese "stabilizaciji prilika i ocuvanju SRJ, a da se ne ugroze drzavni i nacionalni interesi", Bulatovic je kazao da ce se clanovi organa SNP "suociti sa onim sto se trazi da se usvoji u saveznom parlamentu i to ce opredeliti odluku."
On je naveo da se po pitanju saradnje sa Haskim tribunalom "otvaraju pravne dileme" i da odredjeni broj ljudi "brine hoce li biti ugrozena ustavna pozicija SRJ", ocenjujuci da je DOS-u "veoma tesko da sam donese tu odluku i da takvu odluku treba da podeli sa SNP".
Prema njegovim recima, medju biracima SNP-a i "u Crnoj Gori uopste postoji veliki otpor" prema isporucivanju jugoslovenskih drzavljana osumnjicenih za ratne zlocine.
Na pitanje sta je sporno oko saradnje sa tribunalom u Hagu, Bulatovic je kazao da "nije sporno nista, pa i sudjenje u zemlji, ali ocigledno Haski tribunal, medjunarodna zajednica i SAD insistiraju na predaji", dodajuci da se oko takvog stava "sada vodi velika rasprava" i da je to "faktor otpora unutar Crne Gore."

CRNA GORA - SNP

Moguca ostavka Predraga Bulatovica

Podgoricki list "Dan" najavio je danas mogucnost da lider Socijalisticke narodne partije (SNP) Crne Gore Predrag Bulatovic podnese ostavku u slucaju da ishod unutarpartijske rasprave o zakonu o saradnji sa Haskim tribunalom bude suprotan njegovom stavu.
Podgoricki dnevnik navodi da je Bulatovic "protiv" zakona o saradnji sa Haskim tribunalom koji bi predvidjao izrucenje jugoslovenskih drazavljana, dok je potpredsednik SNP i savezni premijer Zoran Zizic za to da se "zakon hitno usvoji".
Bulatovic i Zizic su, uoci jucerasnje sednice Glavnog odbora, proveli citavu noc u sedistu partije u Podgorici.
"O cemu se razgovoralo nije poznato, ali je iz Beograda procurila vest da je Bulatovic, pritisnut sa svih strana, izjavio da je spreman da podnese ostavku na mestu predsednika partije", pise "Dan".
Bulatovic je u predizbornoj kampanji tvrdio da SNP, dok je on na njenom celu, "nece nikada glasati" za zakon koji podrazumeva izrucenje jugoslovenskih drzavljana Haskom sudu.
Glavni odbor SNP-a nije doneo konacnu odluku o tom zakonu, vec ce se u naredna tri dana o tome izjasniti opstinski odbori.
Bulatovic je izjavio da ce najjaca crnogorska opoziciona partija "ostati jedinstvena ma kakva odluka o Hagu bude doneta".

CRNA GORA

Skupstina Crne Gore nastavlja sednicu 5. juna

Skupstina Crne Gore nastavice u utorak, 5. juna, svoju konstitutivnu sednicu, saopstila je danas informativna sluzba crnogorskog parlamenta.
Crnogorski parlament ce, kako se navodi u saopstenju, raditi po dnevnom redu koji je utvrdjen 24. maja.
Kako je tog dana obavljena samo verifikacija poslanickih mandata, ocekuje se da ce u nastavku sednice biti izabran novi predsednik Skupstine Crne Gore. Za tu funkciju Liberalni savez Crne Gore predlozio je svoju portparolku Vesnu Perovic.
Sednica je 24. maja prekinuta jer je Demokratska partija socijalista (DPS) zatrazila pauzu, da bi, kako je obrazlozila, obavila neophodne politicke konsultacije.
Kasnije se ispostavilo da je razlog prekida sednice bio taj sto je Liberalni savez, neocekivano, podneo predlog da novi predsednik Skupstine Crne Gore bude Vesna Perovic.
DPS i Socijaldemokratska partija (SDP) su proslog ponedeljka potpisale sporazum sa Liberalnim savezom, i prihvatile da na funkciju predsednika parlamenta stupi Vesna Perovic.
Liberali su, tim sporazumom, obecali punu podrsku manjinskoj vladi DPS i SDP na period od godinu dana.

CRNA GORA - SVETOZAR Marovic:

Vaznije je biti poslanik nego ministar

Doskorasnji predsednik crnogorskog parlamenta i potpredsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Svetozar Marovic izjavio je juce ce politicku karijeru nastaviti kao poslanik u Skupstini Crne Gore.
"To je vaznije nego biti ministar. Ponosan sam sto cu biti u poslanickim klupama", rekao je Marovic u intervjuu radiju Slobodna Evropa.
On je demantovao informacije da u DPS-u postoji "frakcija" koju on predvodi i da ce osnovati novu partiju.
"DPS je velika demokratska partija u kojoj prevladavaju razlicita misljenja i individualni stavovi, a ne horska misljenja", kazao je Marovic i dodao da ce "zvanican stav DPS-a uvijek imati njegov glas", te da nije navikao da "mijenja dresove".
Marovic je odbacio kao neistinite pojedine novinske napise o navodnom njegovom sukobu sa crnogorskim predsednikom i liderom DPS-a Milom DJukanovicem, navodeci da njegov odnos da DJukanovicem "prevazilazi prijateljstvo".
Govoreci o uredjenju buducih odnosa izmedju Srbije i Crne Gore, Svetozar Marovic zalozio se za sto hitnije otpocinjanje dijaloga izmedju razlicitih politickih partija u Crnoj Gori, kao i za razgovor sa predstavnicima vlasti u Srbiji.
Potpredsednik DPS-a dodao je i da bi referendum o buducem statusu Crne Gore trebalo da bude organizovan tako da "njegove rezultate priznaju svi".
Na konstitutivnoj sednici crnogorskog parlamenta prosle nedelje verifikovani su mandati novim poslanicima, cime je Marovicu prestao mandat predsednika Skupstine.
Novi predsednik Skupstine Crne Gore bice portparol Liberalnog saveza Vesna Perovic.
Liberali su podrsku manjinskoj vladi DPS-a uslovili izborom Peroviceve za predsednika parlamenta.

CLANOVI PRELAZNOG ADMINISTRATIVNOG VECA KOSOVA

Trajkoviceva, Rugova, Haradinaj i Taci u OEBS-u

Clanovi Prelaznog adminstrativnog veca Kosova (PAVK) Rada Trajkovic, Ibrahim Rugova, Ramus Haradinaj i Hasim Taci prisustvovali su u Becu sednici Stalnog saveta Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
"Obratili smo se ambasadorima zemalja-clanica OEBS i izneli svoje vidjenje aktuelne situacije na Kosovu", rekla je Trajkoviceva u izjavi jugoslovenskim novinarima nakon sednice Stalnog saveta.
Ona je podsetila da je, iz ugla srpske zajednice, preduslov za odrzavanje fer i slobodnih izbora na Kosovu poboljsanje bezbednosne situacije za Srbe, povratak srpskih izbeglica i resenje za pitanje nestalih lica.
"Od dolaska Kfora i UNMIK-a, sa Kosova je proterano 250.000 Srba, 1.300 je ubijeno, 1.300 kidnapovano, a ti procesi jos nisu zaustavljeni. Zbog toga zahtevamo uspostavljanje bezbednosti za srpsku zajednicu, povratak svih onih koji zele da se vrate i razresenje sudbine kidnapovanih lica", istakla je Trajkoviceva.
Ona je dodala da ce srpska zajednica pristupiti registraciji glasaca za predstojece izbore na Kosovu, cak i pre ispunjenja uslova, dok ce o izborima "naknadno odluciti".
Trajkoviceva je jos kazala da bi princip koji je primenjen na jugu Srbije trebalo preneti na Kosovo.
"I tamosnju srpsku zajednicu treba da obezbedjuju oni kojima stanovnistvo veruje kako bi se proces iseljavanja zaustavio, i povratak izbeglica zapoceo. To znaci povratak VJ, sto je i po rezoluciji 1244 predvidjeno", objasnla je ona.
Trajkoviceva je pozdravila odluku ambasadora SRJ u OEBS-u Branka Milinkovica o podrzavanju donosenja budzeta za predstojece izbore na Kosovu. "Na taj nacin Srbi sa Kosova i zvanican Beograd pokazali su dobru volju i izjasnili se za integraciju Kosova", naglasila je ona.
Rugova, Haradinaj i Taci zalozili su se za odrzavanje opstih izbora, ocenjujuci da oni vode ka daljem napretku na Kosovu.
"Buducnost Kosova je u nezavisnosti, a potom u integraciji u EU", rekao je Rugova.
On je, medjutim, odgovarajuci na prethodno izlaganje Trajkoviceve, ukazao da je pre rata na Kosovu zivelo svega oko 200.000 kosovskih Srba, te da su ostatak cinili policija, vojnici i administrativni sluzbenici iz Srbije.
Izuzev Rade Trajkovic, svi su pohvalili nedavno usvojeni ustavni okvir Kosova.
"Ustavni okvir predstavlja okvir za nezavisnost i u njemu nema govora o vezama sa SRJ. Ni jedan od amandmana koji su podneli srpski eksperti nije prihvacen ili su prihvaceni u sasvim izmenjenom obliku. Za nas je to neprihvatljivo", kazala je Trajkoviceva.
Ona je, medjutim, dodala da posto su sve relevantne medjunarodne institucije to prihvatile ne preostaje nista sem da srpska zajednica trazi dodatne bezbednosne garancije.
Sef misije OEBS na Kosovu Dan Everts, koji je Stalnom savetu podneo izvestaj, ukazao je da je Ustavnim okvirom zagranatovano da nacionalni interesi manjinskih zajednica na Kosovu nece biti ignorisani.
On je naveo da je tim dokumentom predvidjeno da od 120 poslanickih mesta, 20 pripadne manjinama. Tako je, na primer, za Srbe planirano da pored osvojenih mesta, dobiju zagarantovanih 10 mesta, ukazao je on.
"Izborni proces je nacin da se uspostave harmonija i demokratija na Kosovu", zakljucio je on.

NACELNIK GENERALSTABA VOJSKE JUGOSLAVIJE

Povratak u centralni deo sektora B uglavnom zavrsen

Nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije (VJ) general-pukovnik Nebojsa Pavkovic izjavio je da je povratak zdruzenih snaga bezbednosti u centralni deo sektora B kopnene zone bezbednosti uglavnom zavrsen, i da je ostalo jos samo da deo policijskih snaga izvrsi postavljene zadatke.
Pavkovic je, na konferenciji za novinare u Garnizonu VJ u Bujanovcu, naveo da su snage VJ "na predvidjenim tackama" uspostavile kontakt sa predstavnicima Kfora.
"Nesto kasniji kontakt predstavnika MUP-a uslovljen je time sto oni ulaze u naseljena mesta i obavljaju malo specificniji zadatak. Sa vojnickog aspekta zadatak je zavrsen onog trenutka kada se uspostavi kontakt na kontrolnim tackama sa jedinicama Kfora", rekao je Pavkovic.
Prema njegovim recima, u operaciji povratka u centralni deo sektora B kopnene zone bezbednosti ucestvovalo je oko 2.000 pripadnika VJ.

STALNI SAVET OEBS-a

Usvojen budzet za kosovske izbore

Stalni savet Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) usvojio je u Becu budzet za predstojece opste izbore na Kosovu, u visini 21,65 miliona eura.
Usvajanje budzeta usledilo je nakon pazljive i duge pripreme, pri cemu su predstavnici 55 zemalja clanica stalnog saveta navise poteskoca imali oko odredjivanja tehnickih aspekata budzeta.
Kako se saznaje, pojedine delegacije su, u toku procesa pripreme donosenja ove politicke odluke, imale primedbe na visinu budzeta.
Delegacija SRJ podrzala je, na osnovu odluke Savezne vlade o podrsci registracije Srba i saradnji sa OEBS-om u izbornom procesu, usvajanje budzeta za kosovke izbore.
Ambasador Jugoslavije pri OEBS-u, Branko Milinkovic izjavio je da podrska budzetu ne prejudicira stav SRJ vezan za ucesce Srba na izborima, te da ce to zavisiti od daljeg razvoja dogadjaja.
Sef misije OEBS-a na Kosovu Dan Everts ocenio je u izjavi jugoslovenskim novinarima da je najava ucesca srpske zajednice u registraciji biraca na Kosovu pozitivan signal.
On je izrazio uverenje da ce zajednickim zalaganjem na izborima zakazanim za 17. novembar ucestovati pripadnici svih zajednica na Kosovu.
Sednici Stalnog saveta OEBS-a prisustvovali su i clanovi Prelaznog adminstrativnog veca Kosova (PAVK) Rada Trajkovic, Ibrahim Rugova, Ramus Haradinaj i Hasim Taci.

ZATECENO NAORUZANJE NA KOSOVU RUSKE I KINESKE PROIZVODNJE

Na Kosovu oko 60.000 komada lakog naoruzanja

Na Kosovu u ovom trenutku ima izmedju 55 i 60 hiljada komada lakog naoruzanja, a revolver moze ilegalno da se kupi za 11 dolara, receno je na otvaranju konferencije o sprecavanju krijumcarenja malog i srednjeg oruzja u Beogradu.
Predstavnik nevladine organizacije "Leks" Jan Dejvis rekao je da, u nedostatku zvanicnih podataka, pretpostavlja da je kolicina oruzja na Kosovu mnogo veca. Dejvis je kazao, izmedju ostalog, da je zateceno naoruzanje na Kosovu uglavnom ruske i kineske proizvodnje i da je stiglo u tu pokrajinu preko Albanije.
On je dodao da "postoje informacije" da su SAD naoruzavale ilegalnu Oslobodilacku vojske Kosova, iako se zaduzene za prevenciju krijumcarenja oruzja, kao i da ima saznjanja, mada ne i dokaza, da su Kfor i Vojska Jugoslavije prodavali oruzje Albancima i Srbima na Kosovu za vreme "Miloseviceve ere".
Podaci koje je izneo Dejvis su deo izvestaja koje ce sastaviti tim od 12 strucnjaka koji je nedavno boravio u Presevu, Pristini i Beogradu. Tim strucnjaka se susreo, kako je rekao Dejvis, sa predstavnicima medjunarodne zajednice na Kosovu, vlade i vojne industrije, ali ne i predstavnicima albanske zajednice.
Izvestaj ce biti predstavljen krajem juna, na konferenciji Ujedinjenih nacija, ali ce nacrt izvestaja biti dostupan u naredne dve nedelje.
U lako naoruzanje spadaju revolveri, manje automatsko oruzje, neke vrste protivtenkovskog i protivavionskog, rucne bombe, municija i drugo, rekao je Dejvis.
Zvanicnik Ministarstva unutrasnjih poslova Srbije Bozo Prelevica rekao je novinarima da je taj skup priprema za junsku konferenciju UN, kao i da ce iz rada konferencije biti jasno da je "Kosovo kljucni deo u krijumcarenju naoruzanja i destabilizacije regiona".
Prelevic je dodao da su na Kosovu pronadjene rakete tipa "ambrust" i izrazio zaljenje sto one nisu mogle biti izlozene zajedno sa ostalim zaplenjenim oruzjem u holu Skupstine grada.
"Ne znam zbog cega" Albanci nisu dosli na skup, iako su pozvani. Dvodnevni skup organizovali su MUP Srbije, Savezno ministarsvo odbrane i nevladina organizacija "Leks", a ucestvovace predstavnici 25 zemalja.

SAVET EVROPE I SRJ - ZORAN ZIVKOVIC :

SRJ u Savetu Evrope pocetkom sledece godine

Jugoslovenski ministar unutrasnjih poslova Zoran Zivkovic izrazio je juce ocekivanje da ce Jugoslavija "najverovatnije pocetkom sledece godine" biti primljena u clanstvo Saveta Evrope.
Zivkovic je novinarima u Strazburu, gde je govorio na Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti Evrope, kazao da je odobravanje statusa SRJ kao specijalnog gosta u Kongresu nastavak povratka Jugoslavije u medjunarodnu zajednicu.
"Mislim da je to jasan nastavak opredeljenja vlasti SRJ i Srbije, kao i lokalnih vlasti u zemlji, da Jugoslavija treba da bude deo Evrope i sveta. To znaci povratak u sve institucije. Ocigledno je da i te medjunarodne institucije zele da mi budemo ponovo njihovi clanovi", rekao je jugoslovenski ministar.
Komentarisuci izjavu zamenika sefa UNMIK-a Toma Kenigsa da ce opsti izbori na Kosovu biti odrzani u novembru i pored nezadovoljstva jugoslovenskih vlasti, Zivkovic je ocenio da je "Kenigs covek koji ima zadatak da obavi svoj deo posla".
"Ja sam siguran da on to radi najbolje sto je moguce na toj teritoriji. Medjutim, mislim da znacaj tog zadatka zamagljuje pogled i da se ne vidi da ne postoje osnovni uslovi za normalan zivot, a kamoli za demokratske izbore na Kosovu", rekao je ministar unutrasnjih poslova SRJ.
On je naveo da se u juznoj srpskoj pokrajini jos nalazi nekoliko desetina hiljada naoruzanih Albanaca, koji su "potpuno van kontrole".
"Stalna represija prema Srbima i drugim nealbancima, medjusobni obracuni naoruzanih Albanaca su ambijent gde je nemoguce sprovesti izbore. Ocigledno da jos uvek medjunarodna zajednica ima samo to kao svoje opredeljenje i viziju i preostaje na nama politicarima iz Jugoslavije da pokusamo da im sto vise objasnimo ono sto se realno desava dole i pokusamo da tu odluku promenimo", rekao je Zivkovic.
Komentarisuci sukobe u Makedoniji, jugoslovenski ministar je kazao da su to zariste otvorili albanski teroristi shvativsi da "nista ne mogu da urade na jugu Srbije".
"Mislim da postoji apsolutno jasna veza izmedju onoga sto se desava na Kosovu, jugu Srbije i Makedoniji i da medjunarodna zajednica treba da shvati, a mislim da se to vec desava, da ona preko svojih institucija mora da bude neprijatelj terorista. Ne Albanaca, vec svih onih koji zele da oruzjem ostvare svoje politicke ciljeve", rekao je Zivkovic.