Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

SRECAN BOZIC
HRISTOS SE RODI

VASINGTON

Okoncan susret Svilanovic-Olbrajt

   Sef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic izjavio je kasno sinoc, nakon 45-minutnog razgovora sa americkim drzavnim sekretarom SAD Madlen Olbrajt, da njegova poseta SAD predstavlja novu fazu u odnosima dve drzave.

   U kratkom obracanju novinarima u zdanju Stejt departmenta Svilanovic je izjavio da ocekuje ekonomsku podrsku SAD jugoslovenskoj privredi, kao i demokratskim promenama.

   Svilanovic je rekao da je sa Olbrajtovom razgovarao i o integritetu SRJ i saradnji sa Haskim tribunalom.

   "Ispunicemo svoje obaveze prema Haskom tribunalu", rekao je Svilanovic dodajuci da "postoje mogucnosti za potpunu saradnju sa Tribunalom, kao i da se sudi svim optuzenima u saradnji sa Tribunalom na teritoriji SR Jugoslavije".

   On je dodao da ce o tome biti reci prilikom posete glavnog tuzioca Haskog tribunala Karle del Ponte Jugoslaviji.

   Olbrajtova je pozdravila demokratske promene u SR Jugoslaviji, istakavsi da je "prijateljska poseta" predstavnika te drzave pre svega nekoliko meseci bila "nezamisliva".
Ona je navela da je sa sefom jugoslovenske diplomatije razgovarala o "buducnosti Jugoslavije na Balkanu, vaznosti postovanja Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, kada je u pitanju Kosovo i demokratskoj Crnoj Gori unutar demokratske Jugoslavije".

   Olbrajtova je, takodje, kazala da je "odusevljena" sto je razgovarala sa predstavnikom drzave koja je u proslim godinama bila ostar protivnik SAD.

   Ona je ocenila da su nove jugoslovenske vlasti pokazale "znacajnu diplomatsku vestinu i suzdrzanost u resavanju nedavnih kriminalnih dela na jugu Srbije" i izrazila zadovoljstvo zbog zapocinjanja dijaloga izmedju Beograda i Kfora, kao i zbog spremnosti novih vlasti da razgovaraju sa Albancima u tom regionu.

   Prema njenim recima nedavne promene u Beogradu su vidljive i u "potezima vlasti u vezi sa istragama korupcije u bivsem rezimu". "Takve promene su dokaz da Kostunicina vlada ispunjava obecanja da ce stvoriti pravnu drzavu", rekla je Olbrajtova.

   Ona je ponovila da se bivsem predsedniku SRJ Slobodanu Milosevicu i drugim optuzenima za ratne zlocine mora suditi u Hagu.

...HUMANITARNA AKCIJA NATO-a ...

NATO bacio 10 tona osiromasenog uranijuma na Kosovo

Od natovskog bombardovanja SR Jugoslavije proslo je nesto vise od godinu i po dana, a svakim danom sve je vise podataka i pokazatelja da je tokom tih operacija NATO koristio sporno naoruzanje kao sto je municija sa osiromasenim uranijumom.
Prava bura nezadovoljstva i ogorcenja cuje se ovih dana u nekim zemljama clanicama NATO nakon vesti o porastu broja pripadnika medjunarodnih snaga na Kosovu (Kfor) obolelih od kancerogenih bolesti, pre svega od leukemije. Rec je o vojnicima iz Italije, Spanije, Portugala i Belgije u sastavu Kfora.
Nemacka stampa objavila je da je do sada od raka umrlo 13 pripadnika Sfora (medjunarodne snage u Bosni) i Kfora, od kojih su petorica Italijani. Spansko ministarstvo odbrane je neposredno pred kraj prosle godine nalozilo da se medicinskom pregledu podvrgne svih 32.000 spanskih vojnika koji su bili ili su jos uvek u misijama na Balkanu.
Tokom proslogodisnjeg sudjenja liderima NATO-a u Beogradu, jugoslovenski strucnjaci izjavili su da je NATO u vise navrata tokom bombardovanja SR Jugoslavije koristio oruzja zabranjena medjunarodnim pravom, koja su izazvala ozbiljna zagadjenja zivotne sredine.
Strucnjak iz Instituta za nuklearne nauke u Vinci Radojko Pavlovic rekao je na sudjenju da je municiju sa osiromasenim uranijumom NATO koristio na osam lokacija u Srbiji i Crnoj Gori, a samo na Kosovu baceno je 10 tona te opasne materije.
"Municija od osiromasenog uranijuma radiolosko je oruzje i po svim svetskim standardima, ukljucujuci americke, smatra se izuzetno opasnom materijom, koja izaziva ozbiljna, kancerogena oboljenja ljudi", rekao je Pavlovic, koji je na sudjenju, odrzanom u drugoj polovini septembra, govorio u svojstvu vestaka.
On je rekao da je utvrdjeno da je NATO koristio to oruzje u regionima Bujanovca, Preseva i Vranja, na jugu Srbije, kao i na poluostrvu Lustica u Crnoj Gori, a da je NATO priznao da je koristio to oruzje i na Kosovu, najvise oko Prizrena.
"Svetske sile nasle su lak i jeftin nacin da se oslobode te opasne materije, sejuci je po Srbiji", rekao je tada Pavlovic.
Pozivajuci se na podatke UN, on je kazao da je NATO ispalio 31.500 metaka sa osiromasenim uranijumom, a svaki metak ima po 300 grama te materije.
"Nedavno je u Njujorku zatvorena jedna fabrika koja pravi municiju od te materije zato sto je u atmosferu pustala 500 grama osiromasenog urana. A samo na Kosovu baceno je 10 tona te materije", istakao je vestak.
On je rekao da ako se odmah ne preduzmu zastitne mere na kontaminiranim podrucjima, preti velika opasnost da posledice zagadjenja osecaju buduce generacije.
Pavlovic je jos rekao da su Sjedinjene Americke Drzave jedini proizvodjac tog oruzja.
Lideri NATO-a optuzeni su i za upotrebu kasetnih bombi tokom bombardovanja SRJ, od 24. marta do 10. juna 1999. godine.
Ujedinjene nacije su od NATO-a zatrazile preciznu informaciju o tome gde je sve koriscena radioaktivna municija tokom intervencije u Jugoslaviji, ali, kako je javila nemacka stampa, za sada nisu dobile potpun odgovor.
Sest italijanskih vojnika umrlo je sada od takozvanog "balkanskog sindroma". "Balkanski sindrom" pogodio je vojnike iz vise evropskih zemalja koji su ucestvovali u mirovnim misijama u regionu od 1992. godine.
Osiromaseni uranijum koriste Amerikanci kako bi poboljsali efikasnost projektila koji su ispaljivani 1994. i 1995. godine na Republiku Srpsku i 1999. godine tokom bombardovanja SR Jugoslavije.
Navodno je polovina tih projektila ispaljena na ciljeve u zoni na Kosovu koja je sada pod kontrolom italijanskih snaga u sastavu Kfora.
Ministarstvo odbrane Nemacke saopstilo je 2. januara da za sada nema naznaka da su se medju nemackim pripadnicima Kfora pojavila oboljenja koja bi se mogla pripisati povecanoj radioaktivnosti na Kosovu.
Istovremeno je ministarstvo najavilo da ce potpuni izvestaj o opasnosti radioaktivnog zracenja po zdravlje nemackih vojnika na Kosovu biti objavljen na prolece.
Projektili sa osiromasenim uranijumom korisceni su masovno i u ratu protiv Iraka pre deset godina.
List "Hamburger abendblat" pise i da SAD nemaju interesa da ozbiljno analiziraju posledice koriscenja projektila sa osiromasenim uranijumom na Kosovu.
Na stotine americkih vojnika koji su ucestvovali u ratu u Zalivu u medjuvremenu su oboleli od leukemije ili su dobili tesko bolesnu decu. Ukoliko bi se dokazala veza izmedju bolesti veterana Zalivskog rata i koriscenja DU-municije, Vasington bi morao da plati milijarde na odstetu, pise taj list.
Brigadni general Ceske armije Jan Petras izrazio je uverenje da najnoviji slucajevi oboljenja vojnika iz kontigenta NATO-a na Kosovu "nemaju veze za zracenjem osiromasenog uranijuma".
Petras, koji radi u sekciji za zdravstvo Generalstaba, rekao je da kod ceskih vojnika u sastavu Kfora "nisu primeceni nikakvi zdravstveni problemi".
"Ceska armija ne preduzima nikakve nove posebne mere da proveri zdravlje svojih pripadnika u misijama u Bosni i na Kosovu, jer ne veruje da najnoviji slucajevi oboljenja vojnika iz drugih kontingenata NATO-a na Kosovu imaju veze sa zracenjem osiromasenog uranijuma", dodao je ceski general.

"GLAS AMERIKE" - KOSTUNICA

Pokretanje postupka protiv Milosevica u SRJ

Predsednik SR Jugoslavije Vojislav Kostunica izjavio je da se moze "ocekivati pokretanje krivicnog postupka" u zemlji protiv bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica.
U intervjuu za "Glas Amerike" (Voice of America - VOA), on je rekao da se da je to "pitanje kojim ce se pozabaviti sudovi", jer sa funkcije koju sada obavlja ne moze da se upusta u tu problematiku.
"Sa mesta na kojem se nalazim ne mogu se upustati (u sudjenje Milosevicu), jer ako bih se upustio, isao bih stopama svojih prethodnika, pa i samog Milosevica", precizirao je Kostunica.
Prema njegovoj oceni, "sud naroda" poceo je sudjenje Milosevicu jos 24. septembra i 5. oktobra, dok je "ta presuda u drugoj instanci potvrdjena na republickim izborima", 23. decembra.
Kostunica je, medjutim, dodao da postoji "sukob nadleznosti izmedju nasih sudova i nekih koji polazu pravo na sudjenje politickim ili vojnim vodjama sa ovih prostora", i izrazio sumnju u nacin funkcinisanja Haskog tribunala za ratne zlocine.
"Ja sam, naravno, veoma sumnjicav i nista se u tom stavu nece promeniti kada je rec o nacinu na koji funkionise Haski sud, ali postoji obaveza saradnje sa sudom koja se moze na razlicite nacine odvijati", kazao je Kostunica.
On je, odgovarajuci na pitanje "Glasa Amerike", rekao i da nedavno doneta Deklaracija o nacionalnim i drzavnim interesima SRJ nije ultimatum medjunarodnoj zajednici, vec da se "radi prosto o definisanju jedne nove faze u koju ulazimo".
Predsednik SRJ je ocenio da "osnovni ton" Deklaracije "poziva da se sa reci predje na dela", odnosno da zona kopnene bezbednosti na administrativnoj granici izmedju centralne Srbije i Kosova zaista postane bezbedna, kako je to definisano Rezolucijom 1244.
Kostunica je podsetio da je Kosovo prema toj rezoluciji sastavni deo SRJ i ocenio da ce "trajnije politicko resenje" biti moguce naci kada se "promeni etnicka slika Kosova" i kada se "vrate raseljena lica na Kosovo".
"Ako se promeni etnicka slika Kosova, koja ce se promeniti onog trenutka kada na Kosovu bude nesto vise Srba i (drugog) nealbanskog stanovnistva nego sto ih ima sada... kada se vrate raseljena lica na Kosovo, onda ce i mogucnost da se trazi neko trajnije politicko resenje za Kosovo postojati. Pre toga, mogucnost za to ne postoji", rekao je predsednik SRJ.
Kostunica je u intervjuu za "Glas Amerike" rekao da je, medjutim, "pitanje kratkog vremena kada ce biti uspostavljeni diplomatski odnosi sa Albanijom".
On je izrazio i ocekivanje da ce sa promenom adminstracije u Vasingtonu doci i do promene odnosa izmedju Jugoslavije i SAD, jer, kako je rekao, "nesto sto je opterecivalo odnose SRJ i SAD vise nece".

VOJSKA JUGOSLAVIJE

Albanski teroristi spremaju napade na srpske civile

Teroristi na Kosovu i Metohiji, i pored odlucnijih mera KFOR-a, planiraju akcije protiv srpskog stanovnistva na pravoslavni Bozic, 7. januara, navodi se danas na sajtu Vojske Jugoslavije (VJ).
"Postoji mogucnost da pripadnici takozvane Oslobodilacke vojske Kosova izvrse napad na mesta u severnom delu Kosova i Metohije, gde Srbi cine vecinski deo stanovnistva. Cilj ovih akcija je zastrasivanje srpskog stanovnistva i provociranje medjunarodnih snaga.
Siptarski teroristi nalaze se u neposrednoj blizini sela Lucane i Veliki Trnovci i kontrolisu komunikaciju Lucane-Konculj-Gnjilane", navodi VJ.
Takodje se navodi da "zbog saznanja da NATO ne podrzava ostvarivanje ciljeva ekstremnih Siptara, pojedini pripadnici takozvane Oslobodilacke vojske Preseva, Medvedje, Bujanovca napustaju jedinice".
"Deo terorista je iz kopnene zone bezbednosti pobegao u Prizren, kako bi izbegao osudu sunarodnika iz Preseva. Medjutim, s ciljem razvlacenja snaga MUP-a i VJ, takozvana OVPMB nastavlja sa pripremama za izvodjenje masovnih akcija na pravcima prema Medvedji", navodi se na sajtu.
VJ jos dodaje da kampove za obuku pripadnika OVPMB finansira albanska dijaspora, a da su instruktori, mahom, bivsi oficiri oruzanih snaga Albanije. Posle obuke, teroristi se preko Kosova i Metohije prebacuju u kopnenu zonu bezbednosti i rasporedjuju u jedinice OVPMB.

IVANOVIC UPOZORIO FALZANU

Ekstremni Albanci bivse OVK se grupisu

Jedan od politickih predstavnika Srba na severu Kosova Oliver Ivanovic, preneo je juce najvisim vojnim predstavnicima multinacionalne brigade Kfora u tom delu pokrajine zabrinutost zbog "velike koncentracije Albanaca" u planinskom predelu Salje i Bajgore.

Ivanovic je komandantu multinacionalne brigade Kfora na severu Kosova francuskom generalu Kristijanu Falzanu, saopstio da "poseduje pouzdane informacije da u selima planine Bajgora, u opstini Kosovska Mitrovica, ima izmedju 700 i 800 pripadnika Kosovskog zastitnog korpusa, ali i prilican broj osoba u kamuflaznim uniformama sa vidnim oznakama zvanicno demilitarizovane Oslobodilacke vojske Kosova".
"Grupisanje uniformisanih Albanaca primeceno je i u selima Saljska Bistrica i Kosutovo u opstini Leposavic", rekao je Ivanovic.
On je generalu Falzanu preneo da postoji "realna opasnost da ekstremni Albanci napadnu putnike na magistralnom putu Mitrovica - Raska".
Portparol Kfora na severu Kosova preneo je novinarima juce u Mitrovici, da medjunarodne vojne snage ne raspolazu informacijama o grupisanju ekstremnih Albanaca na severu Kosova.
On je demantovao istovremeno informaciju Vojske Jugoslavije, da se zvanicno demilitarizovana Oslobodilacka vojska Kosova priprema za napad na srpske enklave na severu pokrajine, ukoliko drzavne snage bezbednosti u Presevskoj dolini poraze pripadnike ilegalne Oslobodilacke vojske Preseva, Bujanovca i Medvedje.

ODNOSI CRNE GORE I SRBIJE

Moguci vanredni izbori u martu, referendum do juna

Predsednistvo vladajuce Demokratske partije socijalista (DPS) Crne Gore razmatralo je na sednici u cetvrtak uvece mogucnost da predsednik Crne Gore do kraja januara raspusti republicki parlament i donese odluku o raspisivanju vanrednih izbora u drugoj polovini marta.
Kako prenose podgoricke "Vijesti" u izdanju od petka referendum o drzavnom statusu Crne Gore bi u tom slucaju bio odrzan krajem maja ili pocetkom juna.
"Ovo je jedna od najozbiljnijih opcija koju je razmatralo Predsednistvo DPS uz odobravanje vecine clanova najuzeg rukovodstva stranke. Predsednistvo je razmatralo i druge opcije koje vode ka glavnom cilju - konacnom resenju drzavnog statusa", pisu "Vijesti". List navodi da su razmatrane i varijante koje predvidjaju dogovor sa Liberalnim savezom oko ocuvanja sadasnje vlade Crne Gore i direktne pripreme za referendum.
"Predsednistvo DPS konacnu odluku o tome odlozilo je za pocetak naredne sedmice. U medjuvremenu bice obavljene konsultacije u partijskom vrhu i sa koalicionim partnerom Socijaldemokratskom partijom, kao i sa liberalima koji su se ponudili da podrze manjinsku vladu i sprece krizu vlasti nastalu izlaskom narodnjaka iz vladajuce koalicije", navode "Vijesti".

PREDLOG CRNE GORE O STATUSU REPUBLIKA

Kako do nezavisnosti

Crnogorska vlada usvojila je pred Novu godinu platformu o novim odnosima Crne Gore i Srbije, kojom se predvidja buduci savez nezavisnih i medjunarodno priznatih drzava.
Crnogorski funkcioneri su najavili da ce se referendum o drzavnom statusu Crne Gore odrzati u prvoj polovini ove godine.
Ustav Crne Gore predvidja da se o promeni drzavnog statusa, oblika vladavine i promeni granice ne moze odlucivati bez prethodno sprovedenog referenduma gradjana.
Prema crnogorskom Ustavu, republicki parlament vecinom glasova ukupnog broja poslanika donosi odluku o raspisivanju referenduma. Dvotrecinska vecina svih poslanika potrebna je kada se donosi odluka o promeni Ustava.
Ako se predlog za promenu Ustava odnosi na odredbe o drzavnom statusu, "danom usvajanja predloga Skupstina se raspusta, a nova Skupstina saziva u roku od 90 dana od dana kada je predlog usvojen".
Prema Ustavu Crne Gore, nova Skupstina odlucuje dvotrecinskom vecinom svih poslanika "samo o onim promenama Ustava koje sadrzi usvojeni predlog, odnosno o usvojenom predlogu za donosenje novog Ustava".
Po tumacenju crnogorskih eksperata za ustavno pravo, republicki parlament, analogno svom pravu da raspise referendum vecinom glasova ukupnog broja poslanika, verifikuje referendumsku odluku gradjana takodje vecinom glasova, bilo deklaracijom, proglasom ili odlukom.
Ako bi na referendumu gradjani doneli odluku o nezavisnosti Crne Gore, onda bi se, prema tim tumacenjima, morali raspisati izbori za ustavotvornu Skupstinu, posto takav referendumski ishod znaci stvaranje nove drzave, koja mora doneti i novi Ustav i konstituisati nove organe vlasti.
Funkcioneri opozicione Socijalisticke narodne partije postojece ustavne norme tumace tako kao da je potrebna dvotrecinska vecina u parlamentu i za verifikaciju referendumske odluke gradjana o nezavisnosti Crne Gore.
Medjutim, ustavni eksperti tvrde da se dvotrecinska vecina odnosi samo na promene ustava Crne Gore, kada je ona u okviru postojece zajednicke drzave.
Dvotrecinska vecina, kao nuzna "overa" referendumske odluke o nezavisnosti, po tom tumacenju, kosi se sa nacelom suverenosti gradjana prilikom odlucivanja na referendumu.
Strucnjaci za ustavno pravo ocenjuju da Ustav SRJ ni u jednoj svojoj odredbi "nema nikakvu legislativu u odnosu na odluku o drzavnom statusu Crne Gore".
Prema njihovom tumacenju, jugoslovenski ustav se ne moze "mesati" u ove stvari, posto se sve bitne odluke o drzavnom statusu donose u republici clanici zajednicke drzave.
Crnogorski eksperti za ustavno pravo smatraju da bi tek posle konstituisanja nezavisne drzave mogao da usledi i eventualni savez sa Srbijom u odredjenim oblastima, sa zajednickim poslovima, a ne zajednickim organima.
Koji bi se poslovi obaljali zajednicki uredilo bi se, prema tim strucnjacima, medjudrzavnim ugovorom.

DEMOKRATSKI CENTAR - MICUNOVIC:

Crnogorska platforma ishitrena

Lider Demokratskog centra Dragoljub Micunovic juce je ocenio da je platforma crnogorske vlade o uredjenju buducih odnosa u federaciji "ishitrena" politicka odluka, kao i da vlast u Srbiji crnogorski stav o otcepljenju smatra "losim i negativnim".
Micunovic je na konferenciji za novinare rekao da je ta platforma "ishitrena politicka odluka", kao i da ce vlast u Srbiji uskoro izgraditi svoju platformu.
On je ocenio da je otcepljenje "lose i negativno" jer bi takva odluka bila politicki, ekonomski, privredno i na drugi nacin nekorisna, kao i da "komplikuje stav" o buducem statusu Kosova jer bi osamostaljenje Kosova, koje bi, po njegovoj oceni, nakon otcepljenja Crne Gore bilo moguce, "vodilo u balkanske ratove".
Takodje, prema njegovoj oceni, otcepljenje Crne Gore suprotno je sadasnjim svetskim tendencijama kao sto su integracija i spajanje drzava. On je najavio posetu parlamentarne delegacije Strazburu, 22. januara, kada ce jugoslovenska delegacija u statusu gosta prisustvovati sednici Saveta Evrope, kao i skoro otvaranje kancelarije te organizacije u Beogradu.
On je ocenio da od bezbednosne situacije na Kosmetu, kao i njenog resavanja, zavisi i status Kosova u okviru Srbije, kao i ustavna resenja u Jugoslaviji.
Micunovic je ocenio da ce bezbednosna sitacija u pokrajini moci biti ocenjena kao "dobra" tek kada se svaki prognanik iz pokrajine vrati u svoj dom i dodao da ce zbog "zabrinjavajuce" situacije na jugu Srbije medjunarodna zajednica morati da da "brzi odgovor oko zone bezbednosti".
On je ocenio da "pokretanje privrede" i stabilizacija, posebno velikih sistema kao sto je Elektroprivreda Srbije nece moci da bude ostvarena bez velikih ulaganja stranih kompanija i dodao da razvoj malih preduzeca treba da bude stimulisan u saradnji sa Evropskom bankom za razvoj, dok od gradnje saobracajnica u Srbiji, u saradnji sa Paktom za jugoistocnu Evropu, "zavisi zaposlenost, standard i zadovoljstvo ljudi".

SRBIJA I CRNA GORA - VUKOVIC:

Protiv ucesca organa SRJ u pregovorima o redefinisanju odnosa

Predsednik Izvrsnog odbora Demokratske partije socijalista (DPS) Crne Gore Miodrag Vukovic izjasnio se protiv ucesca jugoslovenskih organa u pregovorima o redefinisanju odnosa izmedju Srbije i Crne Gore.
Vukovic je za sutrasnje izdanje beogradskog dnevnika "Blic" ocenio da je izjava predsednika SRJ Vojislava Kostunice da u tim pregovorima treba da ucestvuju i organi savezne drzave "pravno i politicki neutemeljena".
"Kostunica zna da su Crna Gora i Srbija stvarale prvu, drugu i trecu Jugoslaviju, na njih prenosile deo svog suvereniteta, sto znaci da je izvorni suverenitet, pa i pravo da odlucuju o sebi, uvek bio u drzavnom portfelju Crne Gore i Srbije, a prenesen suverenitet na nivou sve tri Jugoslavije", rekao je celnik DPS.
On je ocenio i da jugoslovenski predsednik zna da je "aktuelna SRJ i cetvrta Jugoslavija napravljena ustavnim udarom od 6. jula 2000. godine". Prema njegovim recima, u menjanju Ustava ucestvovali su samo organi Srbije dok ga je Crna Gora bojkotovala.
"Kostunica zna da organi aktuelne SRJ nemaju ni narodni ni formalni legitimitet drzave Crne Gore. Narodni, jer je na izbore za organe te drzave izaslo samo 20 odsto gradjana Crne Gore, a da u dogovoru o njenoj strukturi koja je apsolutno struktura unitarne drzave nisu ucestvovali legitimni predstavnici Crne Gore", kazao je Vukovic.
On je ocenio da Crna Gora "s puno prava ne moze prihvatiti aktuelnu SRJ kao drzavu po meri svojih drzavnih, nacionalnih i gradjanskih interesa".
Prema njegovim recima, o sudbini SRJ mogu razgovarati samo predstavnici vlada Crne Gore i Srbije, potom parlamenti obe republike, a na kraju bi u dve federalne jedinice bio organizovan referendum.
Funkcioner DPS je kazao da bi predsednik SRJ mogao da ucestvuje u pregovorima legitimnih predstavnika Crne Gore i Srbije.
"Od njega gradjani Crne Gore samo to traze. Na to ga obavezuje i obaveza postovanja nesumnjivog i kada je norma u pitanju. Ustav aktuelne SRJ je izraz nasilja, pa i drzava konstituisana na Ustavu stvorenim nasiljem tesko da moze biti demokratska i prihvatljiva za sve sklone demokratiji", rekao je Vukovic za "Blic".

GSS - KNEZEVIC:

O odnosima sa Crnom Gorom posle formiranja Vlade

Clan Predsednistva Gradjanskog saveza Srbije (GSS) Gaso Knezevic ocenio je danas da Srbija, bez konstituisane Skupstine i Vlade, ne moze ozbiljno da udje u resavanje "crnogorskog pitanja" i nesuglasica oko nove reforme te federalne jedinice o redefinisanju odnosa u SRJ.
Knezevic, koji je i ministar za vise i visoko obrazovanje u prelaznoj Vladi Srbije, na konferenciji za novinare kazao je da vlast u Crnoj Gori mora "ozbiljno da se zamisli nad onim sto cini", jer na taj nacin ni Srbiji, ni Crnoj Gori, kako je rekao, "nece biti bolje".
"Bez konstituisane Skupstine i Vlade ne mozemo da udjemo ni u jedno ozbiljno resenje crnogorskog pitanja. To koci ne samo prosperitet obe federalne jedinice, vec i nastavak reformi u Srbiji", kazao je on.
Knezevic je ocenio da neslaganja Srbije i Crne Gore vise nisu rezultat "borbe (vlasti u Crnoj Gori) protiv (bivseg predsednika SRJ Slobodana) Milosevica", vec o "konfliktu sa istom demokratskom vlascu (u Srbiji) kakva je, u najmanju ruku, i u Crnoj Gori".
On je kazao da ponavljanje izbora na 19 izbornih jedinica odlaze kostituisanje poluga vlasti u Srbiji, jer ni posle njihovog ponavljanja "nece doci" do pomeranja u mandatima poslanika u Skupstini Srbije.
Knezevic je rekao da zbog ponavljanja izbora konstituisanje Skupstine i Vlade moze da se ocekuje tek od 20. januara "i kasnije". "To otvara problem vakuuma vlasti, jer nijedno goruce pitanje u Srbiji ne moze da se stavi na dnevni red, a da ne postoji mogucnost da ga bilo ko iz tripartitne prelazne Vlade ne minira", kazao je Knezevic.
Na pitanje novinara zasto se jos uvek ne zna ime ministra unutrasnjih poslova iz redova Demokratske opozicije Srbije (DOS), Knezevic je kazao da je u pitanju "nesrecan sticaj okolnosti".
"Najvise bih voleo kada bi u ovoj zemlji javnosti bilo bitno ko ce biti ministar za ekologiju i kulturu, a ne ministar policije", kazao je on.
Knezevic je izrazio i ocekivanje da ce ministar inostranih poslova SRJ Goran Svilanovic, koji je i predsednik GSS-a, uspeti tokom svoje posete SAD-u da se izbori za jasan stav americke administracije o vezi sa "gorucim problemima na jugu Srbije".
On je upozorio i na "nepreciznost koja se iskrala" pri objavljivanju novog Zakona o finansiranju politickih stranaka, jer se, kako je naglasio, ne radi o "nacionalizaciji imovine Socijalisticke partije Srbije", vec o "ispravljanju neprirodne aproprijacije".
Knezevic je objasnio da je imovina koju je SPS preuzeo od bivseg Saveza komunista "neprirodna aproprijacija", jer je u pitanju "drustvena imovina" koju je SPS preuzeo kao "privatno lice" bez ikakve naknade.
Zamoljen da kao ministar za vise i visoko obrazovanje prokomentarise mogucnost uvodjenja veronauke u skole, Knezevic je kazao da je "veronauka u smislu istorije religije svakako potrebna", ali da ju je nemoguce uvesti bez "ozbiljne revizije u zakonskom sistemu".
"U multikonfesionalnoj zemlji, kakva je nasa, veronauka bi morala da obuhvati i razlicite religije. Bez ozbiljne revizije u zakonskom sistemu, uvodjenje veronauke je nemoguce", kazao je Knezevic.

CRNA GORA I VOJSKA JUGOSLAVIJE - VIJESTI:

Novi komandant Druge armije bio pod prismotrom KOS-a

Podgoricki dnevnik "Vijesti" pise danas da je novoimenovani komandant Druge armije Vojske Jugoslavije (VJ), general-potpukovnik Jagos Stevanovic, bio pod prismotrom vojne sluzbe bezbednosti (KOS) poslednjih godinu dana.
"Stevanovic se nalazio pod 'obradom' KOS-a jer se na funkciju nacelnika Staba Druge armije nije ponasao kao 'jastreb' u nastojanjima rezima Slobodana Milosevica (bivseg predsednika SRJ) da destabilizuje Crnu Goru", navodi list, pozivajuci se na izvor "blizak vojnom vrhu".
"Vijesti" ocenjuju da je Stevanovicev dolazak na celo Druge armije VJ "izraz nuzde i kompromisa izmedju zahteva Crne Gore za uklanjanje dosadasnjih komandanata u Podgorici i tvrdokornog stava Vojislava Kostunice (predsednika SRJ) i Nebojse Pavkovica (nacelnika Generalstaba VJ) da se u Crnoj Gori na tom planu ne promeni nista".
"Cinjenica da ga je (Stevanovica) KOS 'snimao' godinu dana, sa crnogorskog aspekta za Stevanovica predstavlja plus", ocenjuje podgoricki list.
"Vijesti" podsecaju da je na funkciju nacelnika Staba Druge armije imenovan general-major Milomir Miladinovic, dosadasnji komandant Drinske divizije u Valjevu.
"On ima sve generalske reference, ali tek treba videti da li ce se u Podgorici ponasati kao 'srpski kadar'", kaze anonimni sagovornik podgorickog dnevnika.
Prema navodima lista, novo ime u Drugoj armiji je i pukovnik Vukajlo Cadjenovic, "Crnogorac iz Backe" (u Vojvodini), koji je postavljen za komandanta Podgorickog korpusa.
"To je kompromisno resenje koje tek treba da pokaze svoje opredeljenje, ali pod uslovom da ne tumaci Ustav i zakone kao Pavkovic", ocenjuju "Vijesti".
Za dosadasnjeg komandanat Druge armije VJ, general-pukovnika Milorada Obradovica, koji je premesten za pomocnika nacelnika Generalstaba za kopnenu vojsku, sagovornik lista tvrdi da se samo "sklonio u zavetrinu od ociju crnogorske javnosti", ali da na novoj duznosti "njegov uticaj nije nista manji i bezopasniji".
Podgoricki dnevnik navodi i da je novi komandant Ratne mornarice, kontradmiral Radomir Grujic, poznat po "povremenom jurisnickom ponasanju u tumacenju politike Slobodana Milosevica, zbog cega se i nasao na spisku 'nepozeljnih' Evropske unije".
"Za 'zasluge' iz vremena NATO bombardovanja mogao bi da se suoci i sa nekim medjunarodnim institucijama", tvrde "Vijesti".
List navodi da je novoizabrani specijalni savetnik saveznog premijera, general-pukovnik Ratomir Ristic, "kadar srpske Drzavne bezbednosti, koji se poslednjih 15 godina bavio admnistrativnim poslovima".
"Specijalni savetnik saveznog ministra odbrane, general-pukovnik Blagoje Kovacevic, poznati je partijski aktivista Socijalisticke narodne partije, koji je u uniformi bio na kongresu te partije 1997. godine. Zato mu je i prestala sluzba u armiji, kada je na njenom celu bio general Momcilo Perisic", pisu "Vijesti".
Taj list je ocenio i da je predsednik SRJ Vojislav Kostunica "prekrsio zakon", unapredjujuci veci broj generala.

PDS - VUKSANOVIC:

Momcilo Perisic ce biti potpredsednik vlade Srbije

Potpredsednik Pokreta za demokratsku Srbiju (PDS) Slobodan Vuksanovic potvrdio je danas da ce predsednik te stranke Momcilo Perisic biti potpredsednik vlade Srbije zaduzen za nacionalnu bezbednost.
Vuksanovic, medjutim, nije mogao da kaze ko ce biti ministar policije u buducoj republickoj vladi.
On je na konferenciji za novinare ocenio da su prvi dani 2001. godine presudni za buducnost Kosova, kopnene zone bezbednosti, SRJ, ali i celog regiona.
Potpredsednik PDS je ocenio da su albanski teroristi nervozni zbog demokratskih promena u Jugoslaviji i da zato izazivaju incidente u kopnenoj zoni bezbednosti, pokusavajuci da od Srbije naprave trajno zariste.
On je naveo da je "izvor svih problema" teroristicka organizacija na Kosovu, kao i da je Kfor odgovoran za resavanje tog zarista.
Prema njegovim recima, ukoliko medjunarodne organizacije zaustave ulaske terorista u kopnenu zonu bezbednosti, nece biti potrebe da intervenisu jugoslovenska vojska i policija.
Potpredsednik PDS je naveo da ce Kfor ostati vise godina na Kosovu i da ce se suociti sa velikim problemima ukoliko ne resi sadasnje stanje.
Vuksanovic je najavio da ce PDS u Skupstini Srbije insistirati na pazljivoj proceni rada i odgovornosti direktora u drzavnim i privrednim institucijama i omogucavanju glasanja jugoslovenskim drzavljanima u inostranstvu.
On je ocenio da nakon demokratskih promena ne treba smenjivati direktore po automatizmu, vec da treba pazljivo ispitati nacin na koji su oni radili u svojim institucijama.
Ilustrujuci tu inicijativu, potpredsednik PDS je naveo da se njegovoj stranci obratila grupa lekara iz Klinicko-bolnickog centra Bezanijska kosa trazeci da direktor te klinike Momcilo Babic i dalje nastavi da obavlja svoju funkciju zbog dobrog rada u pethodnom periodu.
Komentarisuci inicijativu da se omoguci glasanje jugoslovenskim drzavljanima u inostranstvu, Vuksanovic je kazao da se to mora desiti vec na prvim sledecim izborima i dodao da bi prilikom glasanja nevladine organizacije, a posebno CESID, mogle pomoci drzavnim organima tokom glasanja u ambasadama i konzulatima.

LONDONSKA STAMPA

SAD ce treziti hapsenje Milosevica ili nema novca!

Odgovornost vlasti vec je pocela da brise pobednicke osmehe sa lica novih srpskih reformista. Buduci premijer Zoran Djindjic, pise danas londonski "Fajnesl Tajms", danas je suocen je sa porukom dvojice americkih senatora da ce medjunarodna zajednica traziti hapsenje Slobodana Milosevica kao uslov za ekonomsku pomoc.
U prvoj poseti americkih poslanika Jugoslaviji posle uspostavljanja diplomatskih odnosa, dvojica vodecih republikanskih senatora, Arlen Spekter i Dzordz Voinovic, jasno su predocili da ce napredak u hapsenjima ratnih zlocinaca biti povezan sa pruzanjem pomoci.
Mada nisu govorili u zvanicnoj funkciji - ni jedan od senatora nema polozaj u buducem kabinetu predsednika Busa - za dvojicu gostiju se smatra da prenose diplomatski stav Vasingtona.
Nove vodje u Srbiji se siroko razlikuju u pitanju sta da se radi sa Milosevicem. Na jednom kraju je DJindjic koji je voljan da uhapsi Milosevica i njegove saveznike da bi se raskinulo sa prosloscu i da bi se dao legitimitet novoizabranim partijama. Na drugom kraju je predsednik Vojislav Kostunica koji kaze da je estradicija protivna jugoslovenskom ustavu.
Ipak, novi srpski reformisiti su svesni da im je potrebna medjunarodna podrska i novac da bi privredu proveli kroz tranziciju i sprecili da Srbija utone u dublju krizu.
Oni se nadaju da ce do kraja prvog kvartala ove godine potpisati stend-baj zajam sa Medjunarodnim monetarnim fondom i da ce poceti pregovore o reprogramiranju 11,8 milijardi dolara duga.
Proslog vikenda, zamenik saveznog premijera Miroslav Labus je predlozio da se ubrzaju akcije drzave prema ratnim zlocinima i objavio krajnji rok, 31. mart, da se "resi problem" Milosevica.
Jedan predlog je da Milosevicu treba da se sudi prvo u Srbiji, a zatim ga predati da se suoci sa optuzbom za ratne zlocine. To resenje bi zadovoljilo novu vlast u Srbiji i dalo bi joj vreme da ubede javnost kako je ekstradikcija jedina mogucnost.
Ali, to bilo manje prihvatljivo za Karlu del Ponte, vrhovnog tuzioca haskog suda, koja treba da doputuje u Beograd 22. januara.

FUNKCIJE I ORUZJE

Visoki funkcioneri zaduzivali oruzje i municiju

Nekoliko bivsih visokih jugoslovenskih funkcionera zaduzilo je proteklih godina vise pistolja, automatskih pusaka i municiju u Saveznom ministarstvu unutrasnjih poslova, saznaje danas agencija Beta iz izvora bliskih saveznoj administraciji.
Prema tim izvorima, proverama u Saveznom MUP-u utvrdjeno je da je jugoslovenski drzavni tuzilac Vukasin Jokanovic 1994. godine, kada je bio ministar u Saveznoj vladi, zaduzio pistolj "CZ 99", automat "Hekler", 200 metaka kalibra devet milimetara, hemijski pistolj, hemijsku pusku i jedan pancir.
Margit Savovic zaduzila je 1995. godine, kada je bila ministar u Saveznoj vladi, pistolj tipa "Zastava", kalibra 7,65 milimetara i 50 metaka istog kalibra.
Provere dokumentacije, navode izvori Bete, pokazale su i da je bivsi savezni premijer Radoje Kontic zaduzio oruzje u martu 1999. godine, iako je skoro godinu dana pre toga smenjen sa funkcije. Skupstina SRJ izglasala je nepoverenje Radoju Konticu 18. maja 1998. godine.
On je 27. marta 1999. godine zaduzio pistolj "Zastava 7,65", rezervni okvir i 50 metaka kalibra 7,65 milimetara, navode izvori Bete.
Provere u Saveznom MUP-u pokazale su i da su 1998. i 1999. godine dvojica "pratilaca" tadasnjeg premijera SRJ Momira Bulatovica zaduzila vecu kolicinu oruzja i municije.
Bulatovicevi "pratioci" Sreta Rogosic i Dragan Jovanovic zaduzili su 11, odnosno 16. juna 1998. godine dva "heklera", dva pistolja "CZ 99", tri "kolta 38 SP", deset "vecih" okvira za municiju za "heklere", 450 metaka kalibra 9 milimetara, 150 metaka kalibra 38 SP, pistolj "Herstal" i rezervni okvir za taj pistolj.
Sreta Rogosic zaduzio je 13. januara, 10. februara i 27. marta 1999. godine tri "heklera", 750 metaka kalibra 9 milimetara, 125 metaka kalibra 38 SP, pistolj "CZ 99", zatim "Kolt 38 SP", futrolu za taj kolt, opasac za pistolj "CZ 99", osam belih pancira, tri "parena" pancira i pet zastitnih maski.
On je takodje zaduzio jos dva "heklera", 180 metaka kalibra devet milimetara, sest vecih okvira za municiju, dve automatske puske, dva borbena kompleta sa ukupno 300 metaka i jednu transportnu torbu.

DAVOS - FORUM

Veliko obezbedjenje za Svetski ekonomski forum u Davosu

Za sledeci Svetski ekonomski forum u Davosu, koji ce se odrzati od 25. do 30. januara, predvidjene su izuzetne mere bezbednosti da bi se izbegli bilo kakvi incidenti i u tom zimskom odmaralistu su vec zabranjene sve manifestacije, saopstila je lokalna policija.
Kongresni centar ce uz policiju tokom Foruma obezbedjivati i vojska iz svih svajcarskih kantona, kao i iz Lihtenstajna.
Prvi put je savezna svajcarska vlada ponudila i finansijsku pomoc kantonu Graubinden u kojem se nalazi Davos da bi se ucesnicima obezbedila zastita.
Krajem decembra gradska uprava u Davosu je vec odbila zahtev za manifestacije koji je trazila "Koordinacija protiv Svetske trgovinske organizacije (STO)".
Na proslogodisnjem Forumu demonstracije protiv STO su izazvale vise incidenata sa snagama obezbedjenja.

ANALIZA BECKOG "STANDARD-a"

Sta bi se desilo da je Staljin ubio Tita?

Becki dnevnik "Standard" objavljuje opsirnu analizu o tome sta bi se dogodilo da je Sovjetski savez 1948. godine uspeo da likvidira Josipa Broza Tita, ocenjujuci da bi nakon toga oko austrijske pokrajine Koruska "zasigurno izbio novi svetski rat".
Dnevnik navodi da je tokom proleca 1948. godine Austrija vodila pregovore oko povlacenja stranih vojnih snaga, odnosno oko drzavnog ugovora na osnovu kojeg se ta zemlja obavezala na vecnu neutralnost.
"Tada su Sovjeti pravili najvece probleme, jer britanski premijer Vinston Cercil i americki predsednik Heri Truman, nisu uspeli da ubede Moskvu na povlacenje iz Austrije", pise dnevnik.
U Madjarskoj i Cehoslovackoj komunisti su se konsolidovali na vlasti, i Nemackoj je pretila podela, a u isto vreme Jugoslavija je postavila teritorijalne zahteve u Austriji, koje je potom povukla.
U toj zagrejanoj atmosferi procula se vest da je Tito, do tada verni sledbenik SSSR-a, raskinuo sa Moskvom. Staljin je tada Tita nazvao "megalomanskim patuljkom", medjutim sef jugoslovenske drzave se nije dao ustrasiti i odupreo se sovjetskom diktatu, pise "Standard".
Raskid izmedju Beograda i Moskve uskoro postaje jedna bitna smernica u svetskoj politici, jer je izazvao podelu u svetskom komunizmu", istice "Standard".
Na pitanje "sta bi se dogodilo da je Staljin ubio Tita" publicista i prevodilac Ivan Ivanji ukazao je da su postojali konkretni planovi za uklanjanje Tita u Beogradu pistoljem na gas i otrovom.
"Ja cak znam da je neko angazovan za izvrsenje tog ubistva, ali atentat nije uspeo", rekao je Ivanji. Slicnu teoriju 1993.godine objavio je i ruski istoricar Dimitri Volkogonov.
Ivanjiju, kao i Manfredu Rauhenstajneru, istoricaru i direktoru beckog vojnog muzeja, jasno je da bi Jugoslavija bez Tita odmah pristupila Varsavskom paktu, sto bi se najpre odrazilo na jug Austrije, gde bi bila podignuta "celicna zavesa".
"Jugoslavija bi tada postala najgora zemlja istocnog bloka, jer bi bez Tita ta zemlja bila potpuno ukljucena u Varsavski pakt i nakon SSSR-a bila bi najjaca zemlja", rekao je Ivanji.
Ivanji i Rauhenstajner polaze od toga da bi tada Jugoslavija obnovila svoje teritorijalne zahteve prema Austriji.
"Ako bismo sada fantazirali mogli bismo zamisliti da bi 1949. godine naslednik Tita, staljinisticki ministar za privredu Andreja Hebrang, uz sovjetsku podrsku, zatrazio povratak Trsta, Koruske i juzne Stajerske u Sloveniju", analizira Ivanji dodajuci da je "treci svetski rat mogao izbiti na jugoslovensko-austrijskoj ili jugoslovensko-italijanskoj granici".
"Rusi bi pokusali da tamo vezu americke i zapadne trupe, kako bi na drugom mestu izvrsili napad. Preko Austrije i Nemacke Sovjeti bi pokusali sa masivnom upotrebom tenkova, da marsiraju napred, jer su Rusi zeleli da stignu do Sredozemnog mora. Jadransko more bi vec imali nakon Titove smrti, a potom bi mobilizirali francuske i italijanske komuniste da bi se domogli Atlantika", kaze dalje publicista i bivsi Titov prevodilac, dodajuci da bi protiv toga SAD upotrebile "samo nekoliko" primitivnih atomskih bombi.
Prema oceni lista "Standard" bila su moguca dva scenarija u slucaju ubistva Tita: prvi je da bi Austrija nakon sovjetskog preuzimanja vlasti u Beogradu bila skroz iza "celicne zavese", druga da bi vojno podrzani teritorijalni zahtevi staljinisticki dominirane Jugoslavije izazvali Treci svetski rat.
Takodje, dnevnik ukazuje da bez Tita ne bi bio moguc reformski komunizam niti komunisticka sizma. Bivseg jugoslovenskog predsednika "Standard" je okarakterisao kao "crvenog Habsburga", zato sto je u bivsoj SFRJ uspeo da ujedini jugoslovenske drzave i narode.