Nezavisne Novine

BIVŠA JUGOSLAVIJA

BANjALUKA

17.000 nestalih lica

Nepoznata sudbini 2.500 lica u Hrvatskoj i 3.600 osoba u SRJ, ukljucujuci Kosovo

Predsednik Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) Jakob Kelenberger izjavio je da se u BiH jos uvek vodi kao nestalo 17.500 lica i istakao da ova medjunarodna organizacija "nece odustati u trazenju odgovora o njihovoj sudbini".
"Entitetske vlasti u BiH moraju razmenjivati informacije i pokusati pronaci odgovor o sudbini tih ljudi i mi to od njih ocekujemo", istakao je Kelenberger u izjavi banjaluckim "Nezavisnim novinama".
On je rekao da je od 1995. godine kada je prijavljeno 20.000 nestalih, MKCK do sada dobio odgovore za sudbinu oko 3.000 lica.
Kelenberger je podsetio da je Radna grupa za trazenje nestalih osoba 1999. godine suspendovana zbog neefikasnosti i da se trenutno radi na formiranju radne grupe koja ce imati predstavnike entitetskih i drzavnih vlasti BiH.
Predsednik MKCK-a je izrazio nadu da ce nove vlasti BiH "vise saradjivati po ovom pitanju".
Kelenberger je naglasio da je u BiH i dalje najveci problem Srebrenica, gde se kao nestalo vodi oko 7.000 osoba.
On je precizirao da se u Hrvatskoj jos uvek trazi odgovor o sudbini 2.500 lica, dok u SRJ, ukljucujuci Kosovo, taj broj iznosi 3.600 osoba.

SASTANAK MINISTARA ODBRANE ZEMALJA JUGOISTOCNE EVROPE

Trajkovski odbacio mogucnost izmene makedonskog ustava

Makedonski predsednik Boris Trajkovski juce je odbacio mogucnost promene makedonskog ustava u cilju federalnog uredjenja Makedonije, sto je jedan od glavnih zahteva albanske manjine u toj zemlji.
Trajkovski je na sastanku ministara odbrane zemalja jugoistocne Evrope upozorio da Skoplje nece direktno pregovarati sa albanskim pobunjenicima koji su se mesec dana borili sa makedonskim snagama.
"Mi vodimo intenzivan politicki dijalog, ali necemo odgovoriti onima koji predlazu koncept federalne drzave", rekao je on i ocenio da se "u proteklih 10 godina pokazalo da pozivi na federalizaciju jedva prikrivaju aspiracije za etnicki cistu drzavu".
Kljucni zahtev albanske manjine u Makedoniji je promena ustava kojom bi se toj manjini dodelio status konstitutivnog naroda. Oni, takodje, zahtevaju veca prava u domenu kulture i upotrebe jezika, kao i vece prisustvo na svim administrativnim nivoima.
Govor Trajkovskog je jasno reflektovao zabrinutost makedonskih vlasti da bi znacajniji ustupci albanskoj manjini izazvali snaznu reakciju medju vecinskim stanovnistvom slovenskog porekla.
Trajkovski je ponovio stav Skoplja da je kriza u Makedoniju dosla sa Kosova.
"Plan terorista se ne donosi na unutrasnju situaciju u Makedoniji. Njihov cilj je situacija na Kosovu. Nasi napori nece uroditi plodom ukoliko se medjunarodna zajednica ne pobrine za uzroke krize na Kosovu", rekao je on.
Makedonski predsednik je ocenio da je "jedino konacno i istinsko resenje koje ce doneti stabilnost Balkanu odlucan i konacni obracun sa militantnim ekstremizmom".

KRIZA ZBOG NAPADA ALBANSKIH EKSTREMISTA

Dzoana preneo Trajkovskom podrsku OEBS-a

Predsedavajuci OEBS-a, rumunski sef diplomatije Mircea Dzoana podrzao je juce u Skoplju makedonske vlasti i nacin na koji se one odnose prema krizi izazvanoj napadima albanskih ekstremista.
Dzoana je podrsku OEBS-a preneo makedonskom predsedniku Borisu Trajkovskom. U saopstenju sa njihovog susreta navodi se da je Dzoana, distancirajuci se od svih ekstremizama, izrazio spremnost za pruzanje svake pomoci koju zatrazi makedonska vlada i dodao da nije dosao u Makedoniji da posreduje.
Trajkovski je rekao da ce Makedonija i dalje ulagati napore kako bi bila primer medjuetnickog sazivota u regionu i dodao da niko u zemlji nema nameru da otvara albansko-makedonski dijalog.
Makedonski predsednik je na sastanku sa predsedavajucim OEBS-a istakao da se intenzivni politicki razgovori odnose na poboljsanje zivota svih gradjana, a ne zasebnih etnickih zajednica, dodaje se u saopstenju iz kabineta makedonskog predsednika.

PARLAMENTARNA KRIZA U MAKEDONIJI

Gerogijevski i Crvenkovski razgovarali o koaliciji

Makedonski premijer i lider vladajuce VMRO DPMNE Ljupco Georgijevski razgovarao je juce u Skoplju sa liderom opozicione Socijaldemokratske stranke Makedonije (SDSM) Brankom Crvenkovskim o mogucem stvaranju sire koalicije u koju bi usla i parlamentarna opozicija.
Nakon dvocasovnog razgovora u vladi Makedonije ni Georgijevski ni Crvenkovski nisu davali izjave.
U zajednickom saopstenju sa sastanka navodi se da je Crvenkovski obrazlozio Georgijevskom ideju o stvaranju koalicije u koju bi usla i parlamentarna opozicija.
Georgijevski je izneo svoje predloge i objasnjenja, a dvojica lidera dogovorili su se da se ponovo sastanu iduce nedelje i da ne komentarisu jucerasnji susret, navodi se u saopstenju.

SLOVENIJA O SUKCESIJI - MEJAK :

Ocekujemo dogovor o vise pitanja u Briselu

Sef slovenackog tima za sukcesiju Miran Mejak izjavio da je, na osnovu vise bilateralnih razgovora nakon ljubljanskog sastanka o podeli imovine bivse SFRJ, ocekuje da ce u nastavku pregovora biti nesto konacno dogovoreno.
Mejak je agenciji Beta rekao da "ima osecaj" da ce se na sastanku u Briselu od 9. do 11. aprila "verovatno zavrsiti" podela imovine izmedju bivsih jugoslovenskih republika u Banci za medjunarodna poravnanja u Bazelu (BIS), kao i penzija, arhiva i stecenih prava.
Sef slovenackih pregovaraca je istakao da to ocekuje iako se od prethodnog sastanka, odrzanog krajem februaru u Ljubljani, nije desilo nista bitno novo.

MAKEDONIJA

Robin Kuk bio u Skoplju

Makedonija ce uloziti sve napore da bi bila primer medjuetnickog suzivota u regionu i nema nameru da otvara "nekakav makedonsko-albanski dijalog", rekao je predsednik Boris Trajkovski u jucerasnjem razgovoru sa sefom britanske diplomatije Robinom Kukom.
Makedonski predsednik Boris Trajkovski i premijer Ljupco Georgijevski imali su zajednicki susret sa ministrom inostranih poslova Velike Britanije Robinom Kukom, koji je doputovao u jednodnevnu posetu Makedoniji.
Glavna tema razgovora Trajkovskog i Georgijevskog sa Kukom bio je nacin na koji se Makedonija suocava i suprotstavlja napadima ekstremnih teroristickih grupa koje su usle na teritoriju Makedonije sa Kosova, saopstio je kabinet makedonskog predsednika.
"Kuk je preneo jasnu poruku da ce ekstremisti i teroristi biti izolovani, naglasivsi u tom kontekstu i ulogu snaga Kfora. Sef britanske diplomatije ponudio je Makedoniji vojno-tehnicku i logisticku podrsku", pise u saopstenju.
"Intenzivni politicki razgovori su za bolji zivot svih gradjana a ne za pojedine etnose. Makedonija ima osnovu za taj dijalog i on ce dati rezultate samo ukoliko se medjunarodna zajednica koncentrise na izolaciju i razoruzavanje grupacija na Kosovu koje mora biti jasno definisano kao zariste destabilizacije regiona", rekao je Trajkovski u razgovoru sa Robinom Kukom.
Kuk ce u toku dana posetiti Tetovo i imace razgovore sa liderima albanskih politickih stranaka - liderom Demokratske partije Albanaca Arbenom Dzaferijem i predsednikom Partije demokratskog prosperiteta Imerom Imerijem.

SUKOBI I NESTABILNOST

Makedonija sve manje moguca kao zajednicka drzava

Makedonija je usla u sukobe i nestabilnost cije se trajanje ne moze predvideti, izjavila je u Atini profesor Medjunarodnih odnosa Univerziteta u Skoplju Biljana Vankovska.
Govoreci u Udruzenju dopisnika strane stampe na poziv grcke nevladine organizacije "Balkanske mreze poverenja" Vankovska je odbacila vladajucu teoriju po kojoj je kriza u Makedoniju "uvezena" sa Kosova.
Ona smatra da je koren problema Makedonije odnos izmedju "(albanske) manjine koja ce - po statistici - za manje od 15 godina postati vecina, i (makedonske) vecine koja ce tada biti manjina u svojoj drzavi".
Vankovska je rekla da je "vrlo pesimisticna" i ocenila da "resenje ne moze biti vojno jer nije vojna ni priroda problema", dok je nemogucnost politickog resenja u tome sto "nestaje politicki legitmitet" vlasti Makedonije i sto politicke stranke, "kao deo problema, ne mogu biti deo resenja".
Iako smatra da strano posredovanje moze voditi resenju, Vankovska je odbacila mogucnost uspeha sadasnjeg angazovanja generalnog sekretara Evropskog saveta Havijera Solane koga, od napada NATO na SRJ 1999, Albanci vide kao "spasioca", a Makedonci kao pristrasnog jer je "bombardovao Srbe" i to "u interesu iste nacionalne grupe za koju sada posreduje" - Albanaca.
Govoreci o buducnosti Makedonije za koju strahuje, Vankovska je rekla da je "vreme kljucni faktor, a ono istice" i dodala da su sastanci najavljeni za iducu nedelju i kasnije "previse daleko" da bi to ulivalo optimizam.

HRVATSKA - SUDJENJE GOSPICKOJ GRUPI

Odbijen zahtev za produzenje istrage

Vanraspravno vece Zupanijskog suda u Rijeci odbilo je kao neosnovan zahtev branilaca "gospicke grupe", optuzene za ratne zlocine nad srpskim civilima na podrucju Gospica 1991. godine, da se produzi istraga.
Predsednik Veca Ante Gatara precizirao je da je odbacen zahtev branilaca optuzenih za nastavak istrage o ratnim zlocinima, jer je do sada, kako je rekao, prikupljeno dovoljno dokaza za podizanje optuznica protiv penzionisanog generala Mirka Norca, Tihomira Oreskovica i ostale trojice optuzenih.
Kako je on najavio, glavna rasprava u tom procesu mogla bi poceti u maju, kada ce se cuti i ostali detalji vezani za dogadjaje na lickom podrucju 1991. godine.

PREDSAVNISTVO BIH

HDZ Lideri narusavaju ustavni poredak BiH

Predsednistvo BiH ocenilo je na sednici da "opstrukcija i otvoren bojkot funkcija oruzanih snaga u Federaciji BiH, kao i prikriveni i otvoreni bojkot legalnih organa vlasti i pokusaj stvaranja paradrzavnih struktura predstavljaju grubo narusavanje suvereniteta i ustavnog poretka BiH".
Nakon rasprave o politickoj situaciji u zemlji, Predsednistvo BiH osudilo je svaki oblik politizacije oruzanih snaga i pruzilo "apsolutnu podrsku vladi i drugim organima Federacije BiH da, u saradnji sa Sforom, bez odlaganja uspostave zakonito stanje u Vojsci FBiH.
"Posebno je nedopustivo da naoruzanje i vojna oprema budu prepusteni ilegalnim grupama. Pokusaji stvaranja paravojnih formacija u formi 'samoorganizovanja pripadnika odbrambeno-oslobodilackog rata iz reda hrvatskog naroda' predstavljaju destruktivno delovanje prema VFBiH. To je bilo moguce zbog visokog stepena politizacije dela VFBiH koji je pod direktnim nadzorom vodjstva Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH", navodi se u zakljuccima koje je novinarima procitao portparol Predsednistva BiH Boris Kujundzic.
Predsednistvo BiH podrzalo je krivicnu prijavu protiv bivseg ambasadora BiH pri sedistu Ujedinjenih nacija u Njujorku Muhameda Sacirbegovica.
Prihvacen je izvestaj o radu Drzavne granicne sluzbe u 2000. i plan rada sluzbe za ovu godinu.

SARAJEVO

Oficiri prisvojili automobile ministarstva odbrane

Hrvatski oficiri i podoficiri u Vojsci Federacije BiH, koji su odlukom novog ministra odbrane Mije Anica udaljeni sa duznosti jer zagovaraju formiranje hrvatske samouprave u BiH, prilikom napustanja radnih mesta otudjili su nekoliko stotina sluzbenih vozila iz voznog parka ministarstva odbrane.
Anic je u izjavi za danasnji sarajevski "Dnevni avaz" najavio da ce uskoro uputiti javni poziv svima da vrate automobile, a da ce, ukoliko to ne ucine, protiv njih biti preduzete sankcije.
"Bicemo prinudjeni da na silu oduzmemo ono sto je vlasnistvo ove institucije. Van svake pameti je da se oficiri, podoficiri i komandanti, bez obzira na cinove, voze u audiju A6 ili A8", izjavio je Anic.
On je rekao da ce, ukoliko ti koraci ne daju rezultate, uslediti krivicno gonjenje protiv njih zbog kradje drzavnog vlasnistva.

REPUBLIKA SRPSKA

Otvorena SOR-ova baza kod Bratunca

U mestu Glogova, nedaleko od Bratunca, opstine u istocnom delu Republike Srpske, danas je otvorena baza multinacionalne divizije "Sever" u kojoj ce boraviti 150 americkih vojnika.
Svecanosti otvaranja baze "Konor" prisustvovali su komandant Sfora general Majkl Dodson, komandant multinacionalne divizije Sever sa sedistem u Tuzli general Volter Sarp, americki ambasador u BiH Tomas Miler, kao i nekoliko funkcionera RS i predstavnika lokalnih vlasti u Bratuncu.
Predstavnici medjunarodne zajednice i Sfora najavili su nameru da u ovoj godini napore i finansijsku podrsku fokusiraju u istocni deo RS, kako bi se obezbedio odrziv povratak i ekonomski razvoj ovog podrucja.
"Ova baza podignuta je kako bi se obezbedio siguran povratak izbeglica", kratko je prisutnima porucio ambasador Miler.
Ministar za izbeglice i raseljena lica RS Mico Micic ponovio je spremnost vlasti ovog entiteta da dosledno primene imovinske zakone i aneks 7 Dejtonskog mirovnog sporazuma o povratku izbeglih.
Zamenik ministra unutrasnjih poslova RS Brane Pecanac rekao je da u ime MUP-a RS moze da garantuje sigurnost povratnicima u ovo podrucje i bezbednost za sve gradjane ovog entiteta.
Baza "Konor", koja je ime dobila po americkom nacionalnom junaku iz Drugog svetskog rata, prva je baza Sfora u ovom delu RS.

SRJ i BIH

Parafiran Ugovor o carinskoj saradnji

Predstavnici Savezne vlade i Saveta ministara Bosne i Hercegovine parafirali su danas u Beogradu Ugovor o carinskoj saradnji i uzajamnoj pomoci.
U saopstenju Saveznog sekretarijata za informisanje navodi se da je delegaciju BiH predvodio pomocnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Milenko Tesic, a SRJ direktor Savezne uprave carine Vladan Begovic.
Na sastanku u Beogradu, 4. i 5. aprila, ocenjeno je da "krsenje carinskih propisa nanosi stetu privrednim, finansijskim i opstim interesima dveju drzava, ukljucujuci i entitete", kao i da je ugovor potreban zbog znacaja tacnog obracuna carinskih dazbina i primene propisa o kontroli.
Ugovorom je predvidjeno obezbedjivanje mera za laksi i brzi putnicki saobracaj, pruzanje pomoci u sprecavanju narusavanja carinskih propisa i nadzor na granicnim prelazima.
Predvidjena je, izmedju ostalog, i saradnja u borbi protiv ilegalnog prometa robe kao sto je oruzje, municija, antikviteti i slicno, zatim dostavljanje obavestenja o vrednosti carinske robe i njenom poreklu.