Nezavisne Novine

Kanada

KANADA I UN

Kanada vise nije najpozeljnije mesto za zivot

Kako se saznaje iz nekih izvora, po rangiranju Programa za razvoj Ujedinjenih nacija, Kanada nije vise najpozeljnije mesto za zivot. Posle uzastopnih sedam godina na vrhu liste, ove godine je morala da ustupi primat Norveskoj. Sada smo na trecem mestu, ispred nas je jos i Australija.
Dalji redosled prvih sedam je ovakav: Svedska, Belgija, SAD (takodje pad, sa treceg mesta), Island.
Program za razvoj meri sveukupan kvalitet zivota u 174 zemlje sveta, na osnovu cetiri parametra - zivotnog veka stanovnika, opismenjenosti odra-slih, broja upisanih u skole i bruto nacionalnog dohotka po glavi stanovnika.
Izvestaj ce biti predsta-vljen sledeceg utorka u Meksiko Sitiju, tako da ce tek tada biti poznati svi detalji rangiranja. Komentari zvanicnika UN i kanadske vlade ce biti poznati tek posle toga. Jedina dostupna izjava je bila ona koju je dao Fransoa Koutu, iz Programa. On je rekao da su razlike izmedju vodecih zemalja veoma male.
Postoji sumnja da su podaci bili poznati i ranije, ali da ih Kretjen nije pomenuo na proslavi Dana Kanade bas zato sto je znao redosled zemalja.
Predstavnici opozicije su, medjutim, vec iskazali svoja razmis-ljanja na ovu temu. Oni smatraju da novost ima svojih pozitivnih stra-na, jer se vlada nece vise uljuljkivati cinjenicom da je Kanada najbolje mesto za zivot na svetu. Neki od njih veruju da su uzrok za losiji plasman Kanade problemi sa prirodnom sredinom i veliki javni dug. Najveci broj, ipak smatra da ce vlada napokon prestati da se hvalise prvim mestom i da ce neke stvari morati da se promene i neki nakupljeni problemi da se rese.

JOS JEDNA MERA ZA KORISNIKE SOCIJALNE POMOCI

Agencije ce traziti lica koja su dobila vise novca

Vlada Majk Harisa nastavlja kampanju srezivanja socijalne pomoci, zapocetu ustolicenjem pre sest godina.
Vlada je proslog meseca raspisala tender pozivajuci agencije specijalizovane za uterivanje dugova da im pomognu u pronalazenju korisnika socijalne pomoci kojima su isplaceni veci iznosi. Agencije ce, najvero-vatnije od oktobra, poceti da tragaju za ljudima, kojima je u poslednjih dvadeset godina, isplaceno u proseku 3.900 dolara vise od predvidjenog, bilo zbog administrativne greske, bilo zbog neprijavljivanja promene u visini prihoda.
Ontarijska vlada racuna da je ovaj nacin dala gotovo 300 miliona dolara. Ovaj potez je poslednji pokusaj da se udje u trag prekomerno izdvojenom novcu.
Zastupnici interesa siromasnih naglasavaju da su korisnici socijalne pomoci najcesce zaposleni na slabo placenim radnim mestima, te da nisu u mogucnosti da vrate pretplatu.
Ian Morison, advokat, specijalizovan za zakon o socijalnoj pomoci, u svojoj izjavi insistira na mogucim greskama, koje su se vec i ranije desavale. Nakon podnosenja zalbi, dolazilo je do ispravki u korist korisnika socijalne pomoci. Ali zalbe se mogu podnositi Social Assistance Appeal Tribunal samo dok se prima pomoc.
Den Majls, portparol ministra za komunalna i socijalna pitanja, napominje da ce svi imati mogucnost zalbe, jer ce sluzbe-nik ministarstva biti na raspolaganju kao medijator.
Protivnici najnovijeg poteza vlade kazu da je njegova prevashodna uloga sakupljanje politickih poena.
Konzervativci, pak, nizom mera zele da smanje 'krug zavisnosti', tako da sada ima 432.000 hiljade korisnika socijalne pomoci, za razliku od milion, koliko ih je bilo 1995. godine. Najavili su i proveru na drogu i druge zavisnosti, kao i test iz pismenosti i matematike.

TORONTO I OLIMPIJADA

Skocice cene nekretnina, ukoliko grad bude domacin

Ocekuje se da se povecaju cene nekretnina na lokacijama u blizini olimpijskih terena, ukoliko Toronto dobije organizaciju Igara 2008. godine. Neki procenjuju da povecanje moze ici i do 40 procenata u narednih sedam godina.
Ima vise razloga za to. To se, pre svega, odnosi na vrednost zemljista na kome ce se graditi objekti za Olimpijadu, ali i renoviranje ili rusenje postojecih zgrada. I inace, radovi na poboljsanju okruzenja u centru grada, kao sto su parkovi, transport i promena namene industrijskog zemljista u stambeno, ucinice da i bez Olimpijade, cene nekretnina narastu za jednu petinu.
Jedno istrazivanje je pokazalo da otprilike cetvrtina stanovnika Toronta planira da ode iz grada i iznajmi svoj stan gostima, posto se predvidja da iznajmljivanje stanova bude unosan posao. Ako se ponove iskustva iz nekih drugih olimpijskih gradova, renta moze biti bar duplo visa nego normalna. U Sidneju su, na primer, davali trostruko vise od uobicajenih cena.

ODLAZAK PISCA

Nema vise Mordekaja Rihlera

Umro je Mordekaj Rihler, poznati pisac, dobitnik najznacajnijih nacionalnih knjizevnih nagrada, autor deset romana, nekoliko knjiga za decu, scenarija i drugih dela.
Njegovo pisanje je karakterisala narativnost i divna energija humora. Za njega se govorilo da ne pripada striktno ni jednoj od dve vodece kanadske struje - ni engleskoj ni francuskoj. On je pre svega bio stanovnik Kanade i Monteala, grada kome se vracao uvek iznova sa nesmanjenim interesovanjem za opisivanje uspomena iz detinjstva i svojih jevrejskih korena.
Poredili su ga sa Filipom Rotom i Solom Belouom, njegovim savremenicima, Amerikancima.
Najpoznatije knjige su mu Joshua Then and Nonj, Solomon Gursky Njas there, St. Urbain's Horseman i Cocksure, ali, ostace upamcen kao autor The Apprenticeship of Duddy Kravitz.
Umro je samo pet meseci posle svog sedamdesetog rodjendana, posle duze i teske bolesti.

POJACANA KONTROLA

Ratnim zlocincima nije mesto u Kanadi

Federalna ministarstva za imigraciju i pravdu su izdala saopstenje da su prosle godine iselili cetrdeset dvoje ljudi koji su optuzeni za ratne zlocine. Interesantno je da nijedna osoba nije bila nacista, vec su svi bili osumnjuceni za novije zlocine. Takodje je za 644 lica odbijeno izdavanje dokumenata za ulazak u zemlju.
Ove brojke su vece nego prethodnih godina, jer je, po recima ministarke Kaplan, federalna vlada preduzela znacajne korake da pojaca aktivnost protiv ratnih zlocinaca, kako unutar tako i van granica zemlje. Zelja vlade je da Kanada ne postane obecana zemlja za one koji su pocinili ratni zlocin i zlocin protiv covecnosti, sada ili u proslosti.
Predstavnici jevrejske zajednice insistiraju da vlasti preduzmu ozbiljnije korake da pohvataju zlocince iz II svetskog rata koji zive u Kanadi.
Ima ljudi koji rade bas na tim slucajevima, ali su procesi dugotrajni, jer moze da traje cak i vise od cetiri godine dok se slu-caj ne resi pred Federalnim sudom i ne dodje do deportovanja.
Vlada moze da goni one koji su osumnjiceni da su izvrsili ratni zlocin, ili da su pripadali grupi poznatoj po brutalnosti.