AMERICKA STAMPA:
Hag mora da osvetli i diskredituje Milosevicevu politiku
Iako je u prvom pojavljivanju pred Haskim tribunalom odbio da se izjasnjava, Slobodan Milosevic ce, kad-tad, morati da se suoci sa optuzbama, a tada bi svoju odbranu mogao da izgradi na dugogodisnjim kontaktima koje je sa zapadnim liderima imao povodom okoncanja sukoba na Balkanu, ocenjuje danas americki dnevnik "Cikago tribjun".
Prema pisanju lista, Milosevicevi branioci se nadaju da ce te razgovore moci da upotrebe kako bi opovrgli navode tuzilastva da je bivsi jugoslovenski predsednik tokom protekle decenije rukovodio kampanjom etnickog ciscenja.
Dnevnik navodi da su Milosevicevi advokati vec nagovestili da ce kao svedoke odbrane pozvati bivseg britanskog ministra inostranih poslova Daglasa Herda i britanskog pregovaraca za Balkan Lorda Dejvida Ovena, a da je pomenut i americki posrednik Ricard Holbruk, koji je takodje imao brojne susrete sa Milosevicem.
Iako medjunarodni strucnjaci, kako navodi list, sumnjaju da ce tako poznati svedoci ponistiti optuzbe da je Milosevic odgovoran za ratne zlocine, "vec samo njihovo prisustvo moglo bi da pretvori sudjenje u bolnu retrospektivu onoga sto su Vasington i Evropa ucinili, i sto nisu ucinili da okoncaju krvoprolice".
"Ukoliko Milosevic uspe da pozove visoke zapadne politicke lidere u klupu za svedoke, Tribunal ce biti veoma efikasan u tome da baci svetlo na ono sto se dogadjalo za vreme bosanskog genocida", smatra Pol Vilijams, profesor prava na Americkom univerzitetu u Vasingtonu, koji je predstavljao vladu BiH u vreme Dejtonskih pregovora.
"Plesali smo s djavolom kako bismo postigli Dejtonski sporazum, to je cinjenica koja ce biti ogoljena", kazao je Vilijams.
Kada sudjenje Milosevicu bude pocelo, optuznica se, kako navodi list, po svoj prilici nece odnositi samo na zlocine na Kosovu, vec i na one pocinjene tokom ratova u Hrvatskoj i BiH.
Dnevnik pise da ce tuzioci tada morati da dokazu da je Milosevic "imao komandnu odgovornost nad sirokom lepezom oruzanih snaga: regularnom jugoslovenskom armijom, lokalnim milicijama, jedinicama bosanskih Srba i grupama ozloglasenih paravojski, koje su ukljucivale i obicne kriminalce, lopove i iskusne ubice".
Komandna odgovornost, prema objasnjenju profesora prava sa univerziteta Depol, Serifa Basijunija, ukljucuje izdavanje naredjenja za cinjenje ratnih zlocina, svest o postojanju takvih zlocina i njihovo ignorisanje, kao i nepreduzimanje mera protiv lica koja su ih izvrsila.
Komentarisuci eventualnu Milosevicevu komandnu odgovornost za zlocine vrsene tokom poslednje decenije, Basijuni kratko kaze: "Nema teorije da on nije znao za to".
Slobodan Milosevic je, medjutim, bio dovoljno pazljiv da se drzi podalje od borbi u Bosni, primecuje "Cikago tribjun", dodajuci da se on redovno sretao sa zapadnim politicarima kako bi razgovarao o okoncanju sukoba, zbog cega bi nalazenje konkretnih tragova za njegovu komandnu odgovornost moglo da bude otezano.
Dnevnik ipak dodaje da pojedini strucnjaci za Balkan veruju da samo prosirena optuznica protiv Milosevica moze da pribavi dovoljno dokaza za sistematicnu prirodu pocinjenih zlocina i ceo sistem vrednosti koji je iza njih stajao.
"Jedna od najvaznijih stvari na sudjenju je da se osvetli ne samo Milosevic, vec i ideologija i politika koju on predstavlja", ocena je Norma Sigara, profesora u komandno-stabnoj akademiji americkih marinaca i specijalnog savetnika Haskog tribunala.
"Kao i u Nirnbergu, postoji cela jedna politika koja treba da bude izneta na svetlo dana, a zatim diskreditovana i delegitimizovana", kaze Sigar.
"Istovremeno, pracenje zlocina isuvise daleko unazad u proslosti namece nove probleme. Dok su zlocini vrseni, istrazitelji su morali da uce kako da identifikuju pocinioce i potom prikupe informacije koje bi mogle da dokazu njihovu umesanost. To je cesto bilo tesko u sukobu koji je ukljucivao tri strane, i strucnjaci kazu da su rani dokazi nekompletni", pise cikaski dnevnik.
"Kada je doslo do erupcije na Kosovu, medjutim, Tribunal i vlade koje su ga podrzavale, pre svega SAD i Britanija, postali su uspesniji u dokumentovanju ratnih zlocina".
Bivsi americki diplomata zaduzen za pitanja ratnih zlocina, Dejvid Sefer, precizirao je da je njegova vlada obezbedila "veliku kolicinu vazdusnih snimaka" iz vremena sukoba na Kosovu.
Ti snimci, kako list prenosi Seferove reci, obuhvataju i slike "opkoljavanja ljudi, njihove deportacije, kopanja masovnih grobnica, praznjenja masovnih grobnica i razaranja civilnih gradova sirom Kosova".
Sefer je dodao da postoji i na hiljade svedocenja koje su prikupili SAD i humanitarne i izbeglicke organizacije, pise dnevnik.
GRCKA - MAKEDONIJA
Grcka kritikuje stavove NATO
Predstavnistvo Grcke u NATO je izrazilo neslaganje sa analizom krize u Makedoniji koju je sastavio Vojni komitet NATO, prenela je iz Brisela grcka drzavna novinska agencija MPA.
U dokumentu grckih stavova se, suprotno analizi, ukazuje da "uzrok krize nisu pretenzije etnickih Albanaca na ravnopravnost", vec je potrazivanje prava "samo paravan za (njihove) prave objektivne ciljeve" koji nisu navedeni.
Predstavnistvo Grcke ima primedbu i na to sto se u analizi NATO finansiranje oruzane borbe Albanaca u Makedoniji "pominje uopsteno.., a ne imenuju se zemlje gde se novac prikuplja i nacin na koji se prebacuje... gerilcima" i "ne procenjuje se visina tog doprinosa".
Sledeca grcka primedba na analizu NATO je na "uopsten navod o naoruzanju gerilaca, bez utvrdjivanja izvora.., pravaca i baza za snabdevanje, kolicine... i moguceg trajanja borbe uz postojece zalihe".
Grcko predstavnistvo ukazuje i na to sto u analizi NATO "uopsteno pominjanje stavova (Makedoniji) susednih zemalja prema krizi ne odrazava stvarnost, vec je nuzno analizirati i oceniti: prvo - reagovanje zvanicnih i nezvanicnih krugova i organa Albanije i Kosova, i, drugo - finansiranje borbe iz albanskih izvora, snabdevanje iz Albanije, koriscenje albanske teritorije kao baze za pregrupisanje i snabdevanje gerilaca".
Grcki predstavnici ukazuju i na "jednostranost Vojne komisije NATO" jer ona "analizira moguce nacine delovanja samo vlasti Skoplja (Makedonije), dok je za gerilce prihvacen stav 'gledaju i deluju' u skladu sa reakcijama zvanicne vlasti".
"Stvarnost je medjutim drugacija" - pise u grckom vidjenju gde stoji da "gerilci imaju inicijativu u akcijama posto je slabost vladinih snaga cinjenica" i da "vlada Skoplja (Makedonije) postupa na osnovu rezultata koje postizu gerilci i na osnovu pritiska medjunarodne zajednice koji je jednostran jer nema ozbiljnog pritiska na gerilce".
Kao dokaz za to u grckoj analizi je navedeno to sto se politicki predstavnik albanske "Oslobodilacke narodne armije" (ONA) Ali Ahmeti "slobodno krece izmedju Pristine i Tirane, dajuci izjave i izdajuci saopstenja", a Gezim Ostremi, "bivsi sef staba Kosovskog zastitnog korpusa koga finansira medjunarodna zajednica je posle izbacivanja iz KZK imenovan za vojnog sefa ONA".
Grcka delegacija ukazuje da Vojni komitet NATO nije analizirao "sposobnost i finansijsku i vojnu izdrzljivost Skoplja (Makedonije) da nastavi borbu, niti koliko bi to trajalo, kao ni mogucnost intervencije medjunarodne zajednice po naredjenju za uspostavljanje reda u toj zemlji i kako bi na to reagovale umesane strane".
Iz tih i drugih razloga predstavnici Grcke u NATO smatraju da su predlozi Vojnog komiteta NATO za okoncavanje krize u Makedoniji koje MPA nije prenela, samo "spisak zelja".
GRCKA - MAKEDONIJA
Grcki oficiri zatrazili da ucestvuju u akciji NATO
Vise od 500 grckih ofricira zatrazilo je da bude uvrsteno u buduce medjunarodne snage NATO koje bi se rasporedile u Makedoniji u okviru resavanja krize u toj zemlji, tvrdi danas solunski list "Angelioforos".
Ranije je objavljeno da je Grcka za slanje u Makedoniju opremila jedan oklopni bataljon sa nesto vise od 300 dobrovoljaca, vojnika i oficira, koji ce biti dodatno placeni.
Pozivajuci se na grcke vojne izvore, solunski list tvrdi da se ne smanjuje interesovanje za odlazak u Makedoniju, kao i da su izdaci angazovanja bataljona procenjeni na 400 miliona drahmi mesecno (2.300.000 maraka).
ATINA - BEOGRAD
Grcka odmah isplacujetri miliona evra
Grcka ce odmah Beogradu isplatiti tri miliona evra za obnovu privrede, a od septembra ce poceti isplatu jos 50 miliona, obavestio je predsednika SRJ Vojislava Kostunicu sef grcke diplomatije Jorgos Papandreu u telefonskom razgovoru.
Papandreu i Kostunica su razgovarali "o nedavnim zbivanjima, a posebno o obnovi (privrede) za koju je zainteresovan Beograd", saopstio je predstavnik Ministarstva Panajotis Beglitis.
Grcka je proslog petka na Donatorskoj konferenciji za SRJ u Briselu ponudila nesto vise od 53 miliona evra pomoci.
Grcka je od stupanja DOS na vlast oktobra prosle godine dala 25,4 miliona evra za podrsku budzetu SRJ, za uvoz energenata i humanitarnu pomoc.
TRIBUNAL U HAGU
Karla del Pontre trazi hapsenje Karadzica i Mladica
Predsednik vlade Republike Srpske (RS) Mladen Ivanic izjavio je u Tribunalu u Hagu da ce usvajanje zakona omoguciti saradnju RS sa Tribunalom a glavni tuzilac Karla del Ponte rekla je da umesto praznih obecanja i izgovora trazi hapsenje Radovana Karadzica i generala Ratka Mladica.
Trazim da policija RS uhapsi Karadzica i Mladica, rekla je Karla del Ponte na konferenciji za novinare sa Ivanicem i predsednikom Tribunala Klodom Zordom .
U prvoj poseti Tribunalu premijer Ivanic je razgovarao sa najvisim funkcionerima sva tri dela Tribunala u Hagu.
Na konferenciji za novinare nakon razgovora Ivanic je na engleskom jeziku govorio o potrebi usvajanja zakona o saradnji RS sa Tribunalom i izrazio optimizam da ce zakon biti usvojen za oko tri nedelje.
Ivanic je rekao da je RS u saradnji sa Tribunalom ucinila neke male ali vazne korake kao sto su omogucavanje saslusanja i predaja nekih dokumenata, ali da ubuduce treba uciniti vise.
On je izjavio da zeli da vidi optuznice za zlocine nad Srbima i da bi to doprinelo promeni stava u RS, jer bi ljudi videli da Tribunal ima jednak stav prema svim stranama u sukobu u BiH.
Glavni tuzilac Karla del Ponte rekla je da je sa Ivanicem razgovarala o stanju saradnje i posebno o hapsenju i predaji optu-zenih.
"U svakom trenutku vlasti RS znaju ili mogu da znaju gde se nalaze najtrazeniji begunci od pravde. Pored toga, dobro je poznato da Ratko Mladic uziva zastitu pripadnika VRS", izjavila je Del Ponteova.
Ona je istakla da su Karadzic i Mladic na slobodi vece sest godina i da to "ne bi bilo moguce bez podrske RS".
"To je neprihvatljivo i mora prestati sada. Ne prihvatam prazna obecanja i izgovore. Zahtevam odlucnu akciju vlasti RS da policijske snage, koje imaju 8.000 ljudi i koje su obucene i opremljene uz pomoc medjunarodne zajednice konacno krenu u ta hapsenja uz podrsku Sfora ukoliko bude potrebno. To je pravna obaveza i stvar politicke volje", izjavila je Karla del Ponte.
Na pitanje kada ce Karadzic i Mladic biti u Hagu premijer RS je odgovorio da ne zna. On je rekao da svi odgovorni za ratne zlocine treba da se brane u pravnom postupku i da snose odgovornost za zlocine koje su pocinili.
"Moramo prvo videti da li je tacno da nasa policija i vojska stite te ljude.
Prvo moramo proveriti da li je to tako. Nuzna je razmena informacija, a do sada nisam dobio nikakve informacije od medjunarodne policije ili Sfora o tome gde se ti ljudi nalaze", izjavio je Ivanic.
Na opasku da je pre vise od godinu dana tadasnji premijer RS u tribunalu ispricao identicnu pricu o potrebi donosenja zakona koji ce omoguciti saradnju Ivanic je odgovorio da je sada on premijer, da je zakon podnet sku-pstini RS i da veruje da ce zakon biti donet. On je rekao da je zakon potreban da bi obaveza i postupak saradnje sa tribunalom bili regulisani.
VASINGTON
Imenovan novi sef FBI
Robert Miler (56), koji je imenovan za direktora americke federalne policije FBI, bivsi je drzavni tuzilac koji je vec imao vazne zadatke u Ministarstvu pravde za vreme predsednikovanja Dzordza Busa starijeg.
Miler, za razliku od svog predhodnika Luisa Friha, nije "covek iz FBI", ali je vrlo bli-zak sa ministrom pravde Dzonom Eskroftom kojem je bio pomocnik od januara do maja. Do sada je bio drzavni tuzilac u San Francisku (imenovan 1999. go-dine), a pre toga je upravljao odeljenjem za ubistva drzavnog tuzioca u Vasingtonu.
Milera je 1990. godine biv-si predsednik Dzordz Bus imenovao za sefa kriminalistickog odseka Ministarstva pravde. Na toj funkciji, on je nadgledao sudjenje bivsem predsedniku Paname Manuelu Antoniju Norijegi (osudjen zbog sverca droge i pranja novca), kao i istragu o eksploziji boinga 747 kompanije Pan Am iznad skotskog sela Lokerbi.
Novi sef FBI je tri godine sluzio kao oficir u americkoj mornarickoj pesadiji, od cega godinu dana u Vijetnamu. Odlikovan je bronzanom zvezdom i drugim vojnim odlikovanjima.
Rodjen je 7. avgusta 1944. u Njujorku. Ozenjen je i ima dvoje dece.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
Copyright © 1996-2001 Nezavisne NOVINE
POWERED by
