Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

CRNA GORA I SRBIJA - FILIP VUJANOVIC:

Dve teme buduceg dijaloga sa Srbijom

Predsednik Vlade Crne Gore Filip Vujanovic izjavio je juce da su on, potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus i visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i pitanja bezbednosti Havijer Solana nedavno u Briselu vrlo jasno dogovorili da se u obnovljenom dijalogu predstavnika Crne Gore i Srbije razgovara o mogucnosti reformisanja federacije i o posledicama njenog ukidanja.
"Posledice mogu biti ili savez nezavisnih, medjunarodno priznatih, drzava, ili to mogu biti dve nezavisne drzave, o cijim odnosima treba razgovarati", rekao je Vujanovic na konferenciji za novinare.
On je kazao da "te dve teme predstavljaju ono sto je interes svakog dijaloga i sto je sadrzaj dve ponude" o drzavno-pravnim odnosima Crne Gore i Srbije, podgoricke i beogradske.
"Ako hocemo dijalog, onda je, valjda sasvim normalno da se razgovara o obe te ponude", precizirao je Vujanovic.
Povodom izjave Slobodana Samardzica, savetnika jugoslovenskog predsednika da tema dijaloga moze da bude samo reformisanje federacije, Vujanovic je kazao da takva interpretacija opravdava prisustvo Solane novom dijalogu predstavnika Crne Gore i Srbije.
Vujanovic je rekao da je crnogorska Vlada prihvatila "sve predloge koje je inicirao Solana". On je precizirao da je prisustvo Solane u obnovljenom dijalogu neophodno "ne samo u funkciji pruzaoca dobrih usluga, vec i kao svedoka samih razgovora".
Pomenuvsi "velike neprijatnosti" u vezi sa interpretacijama crnogorsko-srpskog skupa od 26. oktobra ove godine, od strane saveznog ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovica, Vujanovic je rekao da je "dobro da Solana prisustvuje razgovorima, da cuje sta su stavovi obe strane i sta su se dogovorile".
Pojasnjavajuci sustinu dogovora na sastanku sa Solanom, crnogorski premijer je pomenuo da je visoki predstavnik EU ponudio "koncept iz cetiri dela".
U tom konceptu, kako je objasnio, definisane su teme obnovljenog crnogorsko-srpskog dijaloga, ucesnici razgovora, njihova dinamika i stav EU o ulozi u tim razgovorima.
"To je saopsteno na vrlo jasan nacin i Solana je to protumacio vrlo jasno", dodao je Vujanovic.
On je rekao da su stavovi koje je crnogorska Vlada juce saopstila o predlogu Solane za novi dijalog sa Srbijom "nastavak i potvrda vladine i drzavne politike Crne Gore koja afirmise dijalog u odnosu na jednostranost, izvesnost u odnosu na neizvesnost, upornost u odnosu na nestrpljenje".
Prihvatanjem stavova EU, koje je u Briselu izneo Solana, Vlada je, kako je Vujanovic objasnio, zapravo usvojila ono sto je i sama predlagala - da se razgovara o redefinisanju federacije, ali i o posledicama njenog ukidanja.
"Svima mora biti jasno da ce Crna Gora i Srbija, ako budu nezavisne, imati odnose prema standardima EU, sto i mi predlazemo, cime se doprinosi nasoj i regionalnoj stabilnosti ili ultimativne i revansistiscke kvazistandarde koje saopstava antikampanja protiv nezavisne Crne Gore", rekao je Vujanovic.
On je demantovao navode nekih medija da je crnogorska Vlada, jucerasnjim prihvatanjem predloga Solane, postupila mimo stavova vladajuce Demokratske partije socijalista. "DPS se na poslednjoj sednici Glavnog odbora nije ni izjasnjavao o predlogu Solane", rekao je Vujanovic.
Na pitanje da li u razgovorima o redefinisanju federacije treba da ucestvuju i predstavnici Vojvodine i Kosova, crnogorski premijer je kazao da ne mogu ucestvovati.
"To bi negiralo kompaktnost Srbije kao drzave", rekao je Vujanovic.
Prema njegovoj oceni, odnosi u DOS-u ne bi trebalo da uticu na karakter crnogorsko-srpskog dijaloga.
Vujanovic je izrazio uvjerenje da ce "finale dijaloga" izmedju predstavnika Crne Gore i Srbije biti "pravo gradjana Crne Gore da na referendumu odluce o drzavno-pravnom statusu" te Republike.
Crnogorski premijer je naglasio da ce Crna Gora biti istrajna u zalaganju za savez suverenih drzava Crne Gore i Srbije. "Mi cemo uporno objasnjavati da je savez drzava bolje resenje", rekao je Vujanovic.
On je i u odgovorima na novinarska pitanja naglasio da je vrlo vazno da se u predstojecem dijaogu cuju svi argumenti, jedne i druge strane. Bez saglasnosti, po objasnjenju Vujanovica, nije moguce nijedno resenje.
"Za savez suverenih drzava potrebna je saglasnost Srbije, a za reformisanu federaciju potrebna je saglasnost Crne Gore", precizirao je predsednik crnogorske vlade Filip Vujanovic na danasnjoj konferenciji za novinare.

PREMIJER SRBIJE, ZORAN DJINDJIC:

Nije iskljucena rasprava u DOS-u o iskljucenju DSS

Premijer Srbije Zoran DJindjic rekao je juce da Predsednistvo DOS-a za sada nece raspravljati o iskljucenju Demokratske stranke Srbije (DSS) iz koalicije, ali nije iskljucio tu mogucnost ukoliko DSS narednih dana nastavi politiku koju je opisao kao "antireforsmku".
On je na konferenciji za novinare rekao da bi DSS mogao biti iskljucen iz DOS -a i da bi toj stranci mogli biti oduzeti mandati u Skupstini Srbije ako za to glasa dvotrecinska vecina clanova predsednistva DOS-a.
"Trenutno smo se zaustavili na pitanju poverenja predsedniku parlamenta", rekao je DJindjic, povodom zahteva poslanicke grupe DOS-a za smenjivanje Dragana Marsicanina, potpredsednika DSS sa mesta predsednika Skupstine Srbije.
On je rekao da ce "neminovno doci do te tacke (opstanka DSS u DOS-u) ukoliko DSS ostane na antireformskom kursu", koji je, kako je dodao, demonstriran glasanjem protiv Zakona o radu u nacelu.
DJindjic je rekao da je tim povodom vec bilo neformalnih konsultacija lidera DOS-a, jer DSS, kao koalicioni partner postaje "zesca opozicija i od same opozicije".
On je kao "bizarne" odbacio optuzbe Marsicanina da vlada izaziva politicku krizu, jer se protivi inicijativi te stranke za usvajanje zakona o saradnji sa Haskim tribunalom.
"Prilicno bizarno je optuziti ovu vladu da ne zeli saradnju sa Haskim sudom, a promovisati DSS za nekoga ko to zeli", kazao je DJindjic, koji nije iskljucio mogucnost da zakon o saradnji sa Hagom bude usvojen na saveznom nivou.
On je rekao da to zavisi od poslanika Socijalisticke narodne partije Crne Gore, te da se "i na tome radi".
DJindjic je optuzio DSS da je izneverila "cvrst dogovor" postignut sa vladom da ce podrzati Zakon o radu, ako ostale stranke DOS-a podrze paket zakona u oblasti pravosudja koji je predlozila DSS.
"Ponasanje DSS je najobicnije i najprimitivnije krsenje tog dogovora", rekao je DJindjic, navodeci kao drugi razlog zahteva za smenjivanje Marsicanina to sto se on, iako predstavlja skupstinsku vecinu, tri puta suprotstavio zakonima koje je ona predlozila.
On je optuzio DSS i da je, pored suprotstavljanja Zakonu o radu, falsifikovala snimak skupstinske sednice da bi optuzila ostatak DOS-a za manipulaciju tokom glasanja.
Na pitanje da li su moguci vanredni izbori, DJindjic je ocenio da vlada trenutno ima podrsku vecine u parlamentu i da su izbori moguci samo ako se ta situacija promeni.
Povodom prihvatanja crnogorske Vlade da razgovara sa predstavnicima Srbije i SRJ o preuredjenju odnosa DJindjic je rekao da i Vlada Srbije apriori podrzava sve predloge o dijalogu, a o mogucem prisustvu predstavnika Evropske unije Havijera Solane tom dijalogu kaze da Vlada Srbije nema nista protiv ucesca bilo koga u svojstvu "svedoka", ali da je protiv arbitriranja u odlucivanju o buducnosti Srbije i Crne Gore.
"Apriori smo spremni za sve razgovore. Nadamo se da pristajanje crnogorske vlasti nije samo formalno", rekao je DJindjic, dodajuci da je prisustvo stranih zvanicnika predstojecem dijalogu pozeljno radi procene da li su ponude predstavnika Srbije fer ili zelja za dominacijom.
DJindjic je rekao i da je vlada usvojila danas predloge zakona o lokalnoj samoupravi, univerzitetu i ombudsmanu, odnosno narodnom advokatu, koji ce biti upucen na javnu raspravu.
On je podsetio da je nacrt zakona o lokalnoj samoupravi bio na visemesecnoj javnoj raspravi, te da predstavlja vazan korak ka decentralizaciji vlasti. Dodao je da unapredjenje regionalne autonomije nije moguce dok ne bude promenjen Ustav Srbije, ali je najavio da ce do tada biti usvojen poseban zakon koji ce obezbediti vecu autonomiju Vojvodine.
Potpredsednik vlade Zarko Korac rekao je da Predlog zakona o univerzitetu vraca autonomiju i omogucava postepene reforme u oblasti visokog obrazovanja.
Kao novinu, on je naveo uvodjenje institucije studentskog parlamenta, koji ce imati ulogu u odlucivanju i upravljanju univerzitetom.
Korac je rekao da ce vlada jos jednom razmotriti nacrt zakona o radiodifuziji, te da ce posebno imati u vidu primedbe koje su upucene iz Vojvodine i od Srpske pravoslavne crkve.
Premijer Srbije je rekao da je Vlada Srbije usvojila socijalni program za zaposlene koji ostaju bez posla u cetiri velike banke za koje je predvidjena rekonstrukcija.
Na konferenciji za novinare u vladi on je rekao da verovatno da ce neke od tih banaka biti zatvorene, ali ih nije precizirao.
Srpski ministar finansija Bozidar DJelic rekao je da program za rekonstrukciju bankarskog sistema podrazumeva iste uslove za one koji rade u tom sektoru i ostalim.
On je kazao da je obrazovan i poseban savet za bankarski sistem, u kojem su, pored njega, ministri Dragan Milovanovic, Aleksandar Vlahovic, kao i predstavnici saveznih institucija, ukljucujuci guvernera Narodne banke Jugoslavije Mladjana Dinkica.
DJelic je rekao da je vlada, u odgovoru Saveznom ustavnom sudu, podrzala i zakon o uvodjenju jednokratnog poreza na ekstradohodak, od koga se ocekuje oko sto miliona maraka.
Ministar je kazao da je taj porez, od koga se ocekuje prihod od oko sto miliona maraka, bio jedno od kljucnih predizbornih obecanja DOS-a. Dodao je da je do sada prikupljeno 29,7 miliona maraka, te da ce ostalih oko 70 miliona biti obezbedjeno prinudnom naplatom.
Predstavnici vlade saopstili su i da je na sednici imenovan Savet za borbu protiv korupcije, sastavljen od nezavisnih strucnjaka.
Medju clanovima tog saveta su Zagorka Golubovic, Vladimir Goati, Vojin Dimitrijevic, Mirjana Vasovic i Cedomir Cupic.

SKUPSTINA SRBIJE

Marsicanin podneo neopozivu ostavku

Predsednik Skupstine Srbije Dragan Marsicanin podneo je veceras neopozivu ostavku na mesto predsednika republickog parlamenta.
"Podnosim neopozivu ostavku da bi se vec jednom zavrsila ova prica", kazao je Marsicanin obracajuci se poslanicima.
Podnosenju ostavke prethodila je visecasovna rasprava o inicijativi za smenu Marsicanina, koju je podnela poslanicka grupa DOS-a u Skupstini Srbije.
Marsicanin je pre podnosenja ostavke poslanicima kazao da u trazenju njegove smene "nema niceg licnog kao ni u filmu 'Kum'".
"Naravno da ovde nema niceg licno, kao ni u 'Kumu 1' kada prijatelj prijatelja ubije, a pre povlacenja oroza kaze - nista licno. Ovde se radi o sukobu koncepcija o neobrazlozenom zahtevu za smenu, jer se odnosi na jedan deo moguce argumentacije za iskljucenje DSS iz DOS-a", kazao je Marsicanin.
On je dodao da "treba da se zna ko je vlast ko opozicija", kao i da je DS bila "izlozena kritici u vrlo neobicnoj raspravi bez argumenata" i izrazio razocaranje jer poslanici DOS-a nisu javno izneli kritike na njegov rad.
"Moram biti malo lican, razocaran sam da cu biti lisen funkcije, a da Skupstinu Srbije ostavljamo ako ne u gorem, a onda ne ni u malo boljem stanju", kazao je Marsicanin.
On je dodao da su "stvarni povodi" za njegovu smenu "pokusaj da se u Srbiji izazove parlamentarna, a i politicka kriza" i dodao da danasnjim obrazlozenjem premijera Srbije Zorana DJindjica za njegovu smenu "spada ljaga sa njegovog imena".
"Konstatacijom da DJindjic trazi moje razresenje sa mnogo vise obraza moci cu da idem pred gradjane Srbije", kazao je Marsicanin.
Sef poslanickog kluba DOS -a Cedomir Jovanovic optuzio je DSS da je "konstantno izbegavala odgovornost za politicke poteze koje je DOS zajednicki vukao" i da je "stalnom proizvodnjom afera degradirala novu vlast", kao i da je stupila u "otvorenu koaliciju" sa strankama koje su politicki protivnici DOS-a.
"Glasacemo za smenu Marsicanina zato sto kao predsednik parlamenta vise nema autoritet za normalno funkcionisanje parlamenta. Ovo nije tragedija za Srbiju, ovo je razumna parlamentarna procedura", kazao je Jovanovic i zahvalio se Marsicaninu na dosadasnjoj "profesionalnoj saradnji".
On je kazao i da ce DOS "iz ovoga izaci jaci s obzirom da vise nece biti osporavanja koje je odvlacilo paznju od onoga cime smo zelleli da se bavimo".
Sef poslanicke grupe Demokratske stranke Srbije (DSS) Dejan Mihajlov upitao je poslanike DOS-a da li ce nakon glasanja protiv Marsicanina moci da "pogledaju gradjane Srbije u oci", jer, kako je ocenio, smena Marsicanina moze da "dodatno destabilizuje drzavu".
"Pitam i da li moze DOS da nas pogleda u oci, kao sto mi mozemo gradjane Srbije? Ova inicijativa za smenu predstavlja diskreditaciju skupstine i poslanika, i pokusaj izrsne vlasti da upravlja parlamentom. Da li hocete da budete lutke u pozorisnoj predstavi, u kojoj cete biti lutke kojima ce se upravljati iz kabineta?", kazao je Mihajlov.
On je optuzio DOS da krsi koalicioni sporazum jer po tom sporazumu mesto predsednika parlamenta pripada DSS-u.
"Ako neko krsi koalicioni sporazum, krsite ga vi. Mesto predsednika skupstine pripada DSS-u i vi to dobro znate. Ovo je povod za ozbiljniji obracun dva koncepta, koncept za poverenje i vracanje poverenja u medjunarodnu zajednicu i reforme u zemlji, i drugi kome nista sveto nije, ni sporazum, ni zakoni, vec samo licni i stranacki interes. To su dva koncepta za koja imate pravo izbora. Odgovornost je na vama", porucio je Mihajlov.
Poslanici Srpske radikalne stranke (SRS) ocenili su tokom rasprave da je Marsicanin "prva zrtva rada DOS-a".
Poslanik radikala Tomislav Nikolic kazao je da su se poslanici DOS-a okupili u parlamenti da "seku glave". "Okupili ste se da secete glave. Secite, to je vasa glava, nicice vam nove. Vi ste zaista najgora vlast koja se u Srbiji pojavila", kazao je Nikolic.
Nakon predloga sefa poslanicke grupe DOS-a Cedomira Jovanovica da glasanje o smeni Marsicanina bude javno, dok je predsedavajuci parlamenta tu tacku stavljao na dnevni red, Marsicanin je izasao za govornicu i podneo neopozivu ostavku.

SKUPSTINA SRBIJE

Natasa Micic novi predsednik Skupstine

Novi predsednik Skupstine Srbije je Natasa Micic iz Gradjanskog saveza Srbije, koja je na tu funkciju juce izabrana, nakon sto je dosadasnji predsednik parlamenta Dragan Marsicanin iz Demokratske stranke Srbije (DSS) podneo neopozivu ostavku.
Posle izbora za predsednika parlamenta Natasa Micic se zahvalila poslanicima na poverenju, isticuci da je rec pre svega o jednoj obavezi i odgovornosti.
"Zahvaljujem se i onima koji za mene nisu glasali, jer su zeleli da sa mene skinu veliku obavezu i odgovornost", rekla je ona.
Nastavak sednice Skupstine Srbije, na kojoj ce se nastaviti rasprava o pojedinostima o predlogu zakona o radu, zakazana je za ponedeljak, 10. decembar.
Natasa Micic izabrana je sa 125 glasova poslanika, 79 je bilo protiv, 35 poslanika nije zelelo da glasa, a jedan je bio udrzan.
Glasanju o novom predsedniku parlamenta, prethodila je neopoziva ostavka Dragana Marsicanina na tu funkciju.
Parlamnent je juce ceo dan raspravljao o inicijativi poslanicke grupe DOS za smenjivanje Dragana Marsicanina sa mesta predsednika parlamenta, optuzujuci ga za krsenje koalicionog sporazuma DOS.

SRJ-EBRD

Neophodna hitna reforma bankarskog sektora u SRJ

Direktor beogradskog predstavnistva Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Henri Rasel ocenio je juce da je u SRJ ucinjen veliki napredak u procesu tranzicije, ali da je ostalo jos posla pre svega u oblasti restrukturiranja bankarskog sektora.
Na prezentaciji publikacije EBRD-a "Izvestaj o tranziciji 2001. godine", Rasel je rekao da je ove godine u izvesaj iz 27 zemalja clanica EBRD-a po prvi put ukljucena i SRJ i da je pozitivno ocenjen pocetak reformi.
Prema njegovim recima, najveci napredak ucinjen je u oblasti liberalizacije cena, monetarne stabilnosti, a pozitivno je ocenjen i Zakon o privatizaciji u Srbiji.
"Jugoslavija je u ovoj godini imala najveci napredak od svih zemalja u tranziciji, ali to je posledica i niske polazne osnove sa kojoj je usla u proces", reko je Rasel.
Ekonomski strucnjak EBRD-a Piter Senfej istakao je da bankarski sektor mora biti konsolidovan, uz ucesce probranih stranih banaka. Izvestaj je pripremljen sredinom godine, tako da je prema njegovim recima, najslabije ocenjen upravo proces reformi u bankarskom sektoru.
Isticuci da je neophodna reforma u oblasti socijalne zastite, Senfej je rekao da je i dalje potrebno pomagati najsiromasnije slojeve stanovnistva, s tim sto pomoc mora biti precizno usmerena.
U izvestaju EBRD-a, dobro je ocenjena liberalizacija cena, ali je ukazano da taj proces mora biti nastavljen, uz dalje podizanje cena energenata kako bi bilo postignuto efikasno upravljanje energetskim resursima.
Senfej je rekao da je u zemljama jugoistocne Evrope, ukljucujuci i SRJ, najveci problem veliki debalans u spoljnotrgovinskoj razmeni, koji iznosi i 10 odsto bruto drustvenog proizvoda (BDP). "Veliki uvoz u odnosu na vrednost izvoza, nije odrziva u srednjorocnom periodu", kazao je Senfej.
On je procenio da ce rast BDP u ovoj godini u SRJ biti pet odsto, sto je posledica pre svega rasta u poljoprivredi i nesto manje u oblasti usluga, dok ce inflacija biti 40-45 odsto.
Do kraja 2002. godine inflacija u SRJ bice ispod 20 odsto, rast BDP pet odsto, dodao je Senfej.
Potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus ocenio je da je za povecanje investicija i nastavak zapocetog procesa tranzicije u SRJ potrebna politicka stabilnost.
"Imamo istorijsku sansu da u iducoj godini stanemo na noge i u naredne tri godine obnovimo ono sto je unisteno u proteklih 10 godina", rekao je Labus, na prezentaciji "Izvestaja o tranziciji u 2001. godini" Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
On je dodao da ce vlada ciniti sve da stvori politicke uslove za priliv inostranih investicija.
"Treba da saradjujemo sa svetom, ali sada treba sve da uradimo da ne zavisimo vise od strane pomoci, vec od rada i investiranja", kazao je Labus, pozitivno ocenjujuci saradnju sa EBRD.
On je naglasio da EBRD po prvi put u svom desetogodisnjem radu pomaze privredu jedne zemlje i kroz kredite za obrtni kapital u ukupnom iznosu od 65 miliona evra, a prvi takav kredit dobio je pirotski "Tigar" u iznosu od cetiri miliona evra.
Kredite ce najverovatnije dobiti, kako je najavio, i vrsacki "Hemofarm", "Sintelon" iz Backe Palanke i zrenjaninski "Dijamant".
Guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic izrazio je zadovoljstvo sto je EBRD dobro ocenila politiku kursa dinara u SRJ, dok bi prema njegovoj oceni i pocetak restrukturiranja bankarstva dobio pozitivnu ocenu da je izvestaj radjen u drugom delu godine.
"Glavne reforme u bankarskom sistemu bice zavrsene u prvom kvartalu 2002. godine. Napravili smo program koji je fiskalno odrziv i koji nece ugroziti poverenje u banke", kazao je Dinkic.
Kroz proces privatizacije stici ce veci obim stranih investicija u narednoj godini, a imamo najavu da ce proce strukturalnih reformi svetske finansijske institucije podrzati sa povecanim iznosom sredstava, kazao je Dinkic.
On je rekao da vec u januaru treba da stignu sredsta od Evropske unije u iznosu od 40 miliona evra, sa Svetskom bankom su u toku pregovori o kreditu za strukturalno prilagodjavanje, a i novi stend baj aranzman sa Medjunarodnim monetarnim fondom, bi prema ocekivanju guvernera, trebao da bude veci.

Potpisan istorijski sporazum

Pojacana kontrola granice sa Amerikom

Kanada i SAD su u Otavi potpisale istorijski sporazum o vecoj saradnji i pojacanoj kontroli 49. paralele. Sa kanadske strane potpise na dokument je stavio drzavni branilac Lorens MekOli, a sa americke drzavni tuzilac Dzon Eskroft.
Gospodin Eskroft je istakao da su se dve suverene zemlje saglasile da sporazum predstavlja rezultat napora obe zemlje na pronalazenju nacina da se poveca efikasnost otkrivanja, sprecavanja i kaznjavanja terorista, uz istovremeno ocuvanje sloboda.
Sporazumom se, izmedju ostalog, regulisu obaveze obe strane na obezbedjivanju dodatnog ljudstva, kombinovanog sastava iz redova policije i sluzbenika ministarstava za imigraciju obeju zemalja. Njihov prvenstveni zadatak je da ubrzaju prelazak preko granice, koji je znacajno u zastoju posle septembarskih dogadjaja u Americi.
Sprazumom se usaglasavaju i zahtevi za vize, tako da ce spiskovi zemalja od cijih gradjana se ocekuje da pribave vize za Ameriku i Kanadu biti slicni, uz moguca blaga odstupanja. To se pre svega odnosi na gradjane iz Kube, Meksika i Argentine.
Posebnim sporazumom je dogovorena razmena podataka iz digitalne databaze otisaka prstiju izmedju FBI-ja i kanadske policije, sto je presedan u praksi americkog Biroa.
Americka strana je angazovala, privremeno, kako naglasavaju, stotine pripadnika garde, odnosno placenih vojnika, da kontrolisu granicu, uz oko 200 vojnika koji ce iz helikoptera nadgledati desavanja. Oni odbijaju tvrdnje da to znaci militarizaciju granice, ali poznavaoci prilika kazu da to moze biti sledeci korak, ukoliko se nastavi sa sprovodjenjem Eskroftovih planova.
Ministarka za imigraciona pitanja, Elinor Kaplan je takodje prisustvovala potpisivanju sporazuma. Ona je rekla da su ministarstva obeju zemalja saglasna da saradjuju po pitanju razmene informacija, posebno o onima koji nisu dobili vizu za bilo koju od dve zemlje, a zele da predju granicu.
Sa druge strane, koalicija kanadskih poslovnih grupa je izdala saopstenje u kome isticu da traze zdravorazumski pristup u obezbedjivanju sigurnosti na granici. Oni insistiraju na usaglasavanju vazecih propisa za carinjenje, imigraciju i trgovinu u obe zemlje.
Predstavnici opozicije, pak dovode u pitanje cinjenicu da ce se Kanadjani osecati bezbednijima samim tim sto su americki gardisti i helikopteri prisutni na granici. Lider Alijanse Stokvel Dej, pominjuci da bi vlada trebalo da se bavi izbeglicama bez dokumenata, sumnja u ispravnost odluke o odbrani najduze nebranjene granice u novijoj istoriji.

RTS - BOGOLjUB KARIC:

Ne plasim se za imperiju

Biznismen i vlasnik kompanije "Braca Karic" Bogoljub Karic izjavio je sinoc da se ne "plasi za svoju imperiju" i porucio stedisama da ne treba da brinu za novac koji imaju u "Astra banci", koja je u likvidaciji.
U intervjuu za Radio-televiziju Srbije (RTS), Karic je optuzio "centre moci" da su se obrusili na njegovu kompaniju, ali nije zeleo da ih imenuje, isticuci da "jos nema prave podatke".
On je rekao da je spreman da plati sav porez na ekstraprofit, koji je odredjen njegovoj kompaniji, ali je istakao da je taj zakon "selektivan" i da je "najveca steta za Srbiju".
"Nikada se nisam bavio ilegalnim poslovima, ni cigaretama, ni naftom. Uvek sam se bavio legalnim poslovima", podvukao je Karic.
On je odbacio tvrdnje da je "Astra banka" bila nelikvidna i nesolventna, i porucio da ce od druge polovine januara poceti isplata devizne stednje stedisama te banke.
"Kaubojski, nenadano, banka je otisla u likvidaciju. Postoje tendencije da odredjeni ljudi danas ne zele da mi platimo taj porez. 'Astra banka' ima sredstva da vrati uloge klijentima i stedisama", rekao je Karic.
On je dodao da se "u svetu ni piljare ne likvidiraju na taj nacin" i da bi trebalo da postoji neki rok i red za likvidaciju.
"Ova banka nije ucestvovala ni u jednoj pljacki Srbije, ni u zajmu za preporod Srbije, ni u staroj deviznoj stednji, najvecoj pljacki u Srbiji, niti preko piramidalnih banaka, niti preko fondova za zdravstvo", rekao je Karic.
"Ja da sam hteo da pljackam ljude ovde, to bih uradio 1997. godine i ranije, kada mi je onaj bivsi rezim to nudio. Ali, ja nisam kupovao ni oruzje, ni viskije, nista... a onih koji su to radili nema na spisku (ekstraprofitera)", naglasio je Bogoljub Karic.
Na pitanje da li je likvidacija "Astra banke" uvod u raspad ili oduzimanje Mobtela, u kome porodica Karic ima vecinsko vlasnistvo, Bogoljub Karic je odgovorio da je to moguce, "ako ti centri moci hoce da nastave da pljackaju".
"Treba nam pomoc Vlade Srbije da se racun Mobtela deblokira. Raspad Mobtela moguc je pod jednim uslovom - ako Republicka uprava javnih prihoda ne bude htela da deblokira Mobtel, to ce biti problem, jer ce zapasti u teskoce. Ako nas deblokiraju, moci cemo da platimo ekstraprofit", rekao je Karic.
Na pitanje kako je uspeo da se obogati u vreme najtezih godina Srbije, u vreme ratova i sankcija, on je odgovorio "vrlo lako" i nastavio: "Potrebno je samo da imate malo pameti i dobrog rada".
Upitan zasto je novac prebacivan na Kipar, Karic je rekao da je Kipar bio zemlja koja je jedina u vreme sankcija prihvatala srpske kompanije i da o toj zemlji uvek treba pricati "sa zahvalnoscu".
Upitan da li ce nastaviti da ulaze u Srbiji, on je odgovorio: "Bio bih srecan da sam poslusao bracu i da sam otisao u inostranstvo. Vozio bih se na jahtama, suncao bih se u Monte Karlu..."
"Ne znam cega bih se plasio i zasto bih isao u zatvor, sta sam ja to uradio", rekao je Karic na kraju intervjua, priznajuci da mu je voditelj tim pitanjem "malo digao pritisak".

Oslo

Stogodisnjica dodele Nobelovih nagrada

Svedjanin, Alfred Nobel je odlucio da se jedna od nagrada koja nosi njegovo ime dodeljuje u Oslu.
Obelezavajuci ove godine stotu godisnjicu dodele Nobelovih nagrada, Oslo je juce ugostio skoro sve zive laureate, uz ovogodisnje dobitnike, generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kofija Anana i predsednika Generalne skupstine Juznokorejanca Han Seung-Soa, koji je nagradu primio u ime svetske organizacije.
Tokom boravka u Norveskoj oni ce razgovarati na temu koju im je predlozila zemlja-domacin: "Konflikti u 20. veku i resenja za 21. vek".
U testamentu sastavljenom 1895. godine, uzimitelj dinamita je precizno zapisao da nagradu za mir dodeljuje komitet koji ce imenovati norveski parlament (Storting). Priznanja za fiziku, hemiju, medicinu i knjizevnost Nobel je prepustio raznim institutima i akademijama iz svoje domovine.
Nobel nije obrazlozio izbor Osla a neki istoricari smatraju da mu je namera bila da "utesnu nagradu udeli mladjem skandinavskom bratu" posto je Norveska u to vreme jos bila u uniji sa Svedskom. Unija se raspala 1905.
"Moguce je da je Nobel odlucio da Norveska dodeljuje nagradu za mir zato sto je smatrao da je to najmanje vazna nagrada. Godinama je radio na svom testamentu, a nagrada za mir se pojavljuje tek u konacnoj verziji," izjavio je Frans presu Olav Velstad, direktor istrazivackog odeljenja Instituta Nobel.
Ima i drugih teorija. Po jednoj, Alfred Nobel je zeleo da umanji pretnju od konflikta u trenutku kada su, krajem 19. veka, u Norveskoj poceli da se javljaju separatisticki pokreti. Po misljenju drugih, namera mu je bila da nagradi napore Stortinga za resavanje medjunarodnih problema.
Na Nobela je, kazu, jako uticala baronesa Berta fon Sutner (Bertha von Suttner), knjizevnica i pocasna predsednica Stalnog medjunarodnog biroa za mir, sa kojom je on bio blizak prijatelj. Ta austrijska aristokratkinja, veliki pacifista, bila je i prva zena koja je dobila Nobelovu nagradu za mir, 1905, devet godina posle smrti svog prijatelja.
Nobelova nagrada za mir je vremenom postala sastavni deo politickog zivota nezavisne norveske kraljevine. Izbor clanova Nobelovog komiteta cesto se podudara sa prioritetima diplomatije.
Tako je 1906. nagradu dobio americki predsednik Teodor Ruzvelt za posredovanje u rusko -japanskom konfliktu.
Taj izbor je savrseno odgovarao Norveskoj koja je upravo dobila nezavisnost i koja nije imala mnogo prijatelja, smatra Ivar Libek, jedan od autora knjige "Nobelova nagrada za mir: 100 godina za mir."
Godine 1994. nagradu su zajedicki dobili izraelski premijer i ministar inostranih poslova Jicak Rabin i Simon Peres, i lider Palestinaca Jaser Arafat - samo godinu dana posto su u Oslu potpisali sporazum koji je bio plod mirovnih napora Norveske.
Istoricarka Hilde Henriksen Vage kaze da je Jaser Arafat predlozio da se tajni mirovni pregovori vode u Oslu jer je bio uveren da je Norveska proizraelski orijentisana. Vodj Palestinaca je, dodaje ona, smatrao da ce time postaviti most ka Sjedinjenim Americkim Drzavama, takodje proizraelski orijentisanima.
Sto godina posle dodele prve nagrade, i posle 250 ratova, u ponedeljak 10. decembra, nagradu za mir primice predstavnik UN i generalni seketar UN Kofi Anan - dok u Avganistanu jos besni rat.

SKUPSTINA SRBIJE - JovanoviC:

DSS ostaje bez mandata, ako ne promeni politiku

Sef poslanicke grupe DOS-a u Skupstini Srbije Cedomir Jovanovic izjavio je juce da ce DOS "sankcionisati pokusaj Demokratske stranke Srbije (DSS) da trazi glasanje o poverenju Vladi Srbije" i najavio mogucnost oduzimanja poslanickih mandata toj stranci.
"DSS moze da pokrene inicijativu za rusenje Vlade, ali dobila je mandate na listi DOS-a i nismo spremni da s tim mandatima raspolazemo na taj nacin. Njihov pokusaj cemo sankcionisati onako kako smo cinili i sa drugim strankama i poslanicima koji koalicioni dogovor nisu postovali", rekao je Jovanovic novinarima posle sednice Skupstine Srbije na kojoj je izabran novi predsednik parlamenta.
Skupstina Srbije juce je izabrala Natasu Micic za novog predsednika parlamenta, umesto Dragana Marsicanina iz DSS koji je podneo neopozivu ostavku.
Jovanovic je novinarima rekao da je ostavkom Dragana Marsicanina DOS "oslobodjen velikog balasta koji je pratio status DSS u okviru koalicije".
"Mislim da je danasnja rasprava pokazala da medju nama (DSS i DOS) postoje nepremostive razlike, te je i za nase drustvo i za nas same bolje da idemo svako svojim putem. Njihovi interesi (DSS-a) suprotni su interesima koje mi zastupamo", rekao je Jovanovic.
On je odbacio mogucnost raspisivanja izbora u Srbiji pre 2004. godine, jer, kako je ocenio, "nema razloga za njihovo odrzavanje", dodavsi, medjutim, ako "DOS drugacije ne odluci".
"Vanredni izbori nisu izbori koje zeli DOS. DSS ce za to morati da potrazi koalicione partnere upravo u tim poslanickim grupama u kojima su i danas dobili podrsku, ali ta koalicija ne moze biti pobednicka koalicija", kazao je Jovanovic.
On je ocenio da je politika DSS-a "konfuzna" i da je to razlog zbog koga ta stranka "treba da nastavi samostalni put, ali bez podrske DOS-a i bez mandata koje je dobila kao clanica te koalicije".
"Ako ostanu pri takvim stavovima, nemoguce je da ostanu clanica DOS-a, jer ne postuju nasa programska nacela. Ako zele da ostanu u DOS-u, morace radikalno da promene svoju poziciju", rekao je Jovanovic.
Sef poslanicke grupe Demokratske stranke Srbije (DSS) u Skupstini Srbije Dejan Mihajlov rekao je novinarima da je sednica pokazala da je DOS prekrsio koalicioni sporazum kojim je regulisano da mesto predsednika parlamenta pripada DSS-u.
"Jedna velika grupacija porusila je i prekrsila koalicioni sporazum koji su svi potpisali, a prekrsili su ga oni koji su se na taj sporazum pozivali i sada se videlo njihovo pravo lice", kazao je Mihajlov.
On je izbegao da odgovori na pitanje da li ce DSS pokrenuti inicijativu za glasanje o poverenju Vladi Srbije, rekavsi da ce ta stranka uraditi "ono sto je, pre svega, najbolje za drzavu i za gradjane" i da se nece baviti "iskljucivo stranackim interesima".
"Pokretanju inicijative za nepoverenje vladi pribecicemo ako procenimo da je to dobro, videcemo", kazao je Mihajlov.

SRS - dragan TodoroviC:

Izbori resenje za krizu u Srbiji

Predsednik Izvrsnog odbora Srpske radikalne stranke (SRS) Dragan Todorovic izjavio je juce da bi raspisivanje novih izbora na svim nivoima bilo najbolje resenje za politicku krizu u Srbiji.
Ocenjujuci da je raspad vladajuce koalicije DOS u toku, Todorovic je na konferenciji za novinare rekao da predstavnici DOS-a koji "danas pokusavaju da se izvuku i kazu da nisu ta kolicija i da nisu odgovorni za svu stetu koju je Srbija pretrpela, pokusavaju da izbegnu politicku odgovornost za svoje postupke i cinjenja" u DOS-u.
On je naveo i da ce jedina korist od toga sto Demokratska stranka Srbije i Demokratska stranka "iznose sav prljav ves" biti sto ce "narod u Srbiji imati prilike da definitivno vidi ko upravlja Srbijom".
Todorovic je istakao da je najbolji nacin da se razresi situacija u Srbiji raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora na svim nivoima, kako bi Srbija "sa sto manje stete izasla" iz krize i kako bi "posledice novog DOS-a, odnosno nove koalicije unutar republickog parlamenta, bile sto manje".
"Imate prilike da vidite da je u Skupstini Srbije uspostavljena nova koalicija. To je ostatak DOS-a i Stranke srpskog jedinstva (SSJ)", kazao je Todorovic, navodeci da je ta koalicija uspostavljena zbog toga sto je "DOS odnosno (srpski premijer) Zoran DJindjic sada u mogucnosti da kontrolise SSJ iz istih razloga zbog cega je to mogao i (bivsi predsednik SRJ) Slobodan Milosevic".
"Zbog toga je potrebno da se sto pre izadje na vanredne parlamentarne izbore jer ce ta koalicija naneti dodatne stete Srbiji i srpskom narodu", ocenio je Todorovic.

SRBIJA - G17:

Zakon o radu savremen i prihvatljiv

Predlog Zakona o radu savremen je, a njime ponudjena resenja za tranzicioni period su veoma dobra, rekla je danas saradnica Instituta G17 Mirosinka Dinkic.
"Zakon je tacno dozirao ono sto nam treba", rekla je Dinkiceva na konferenciji za stampu Instituta G17.
Ona je precizirala da je zakon savremen jer bitno priblizava odnose na srpskom trzistu rada onima iz zemalja razvijene trzisne privrede i istovremeno sadrzi i "staro i postojece cega nismo odmah mogli da se odreknemo jer je za njegovo usvajanje potreban drustveni konsenzus".
Dinkiceva je rekla da je sadasnje radno zakonodavstvo proizvodilo "neprirodan odnos zaposlenih i onih koji organizuju proizvodnju, ali nisu vlasnici kapitala" sto je za posledicu imalo ogromne probleme sa troskovima proizvodnje, neodgovornost i zaposlenih i poslodavaca i na kraju neefikasnost preduzeca.
Ona je ocenila da ce novopredlozena zakonska resenja omoguciti efikasno resavanje "godinama kumuliranog problema viska zaposlenih" u preduzecima i dati poslodavcu mogucnost izbora u zaposljavanju radnika.
"Ugovor o radu je kljucni instrument regulisanja radnog odnosa, dok je kolektivni ugovor neobavezujuci ukoliko ga poslodavac ne potpise sto je veoma bitno jer se samo ovim putem moze doci do razlicitosti u ispoljavanju pojedinacnih znanja i sposobnosti kao bitnog uslova izrazavanja konkurentnosti na trzistu rada", rekla je Dinkiceva.

CRNA GORA - SKUPSTINA

Burna rasprava o svercu duvana nastavak 11. decembra

Skupstina Crne Gore nastavice u utorak, 11. decembra raspravu o produzenju rada Komisiji koja ispituje tacnost navoda zagrebackog lista "Nacional" o "balkanskoj duvanskoj mafiji".
Opoziciona Koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" zatrazila je da se toj komisiji produzi rad do marta naredne godine. Rad Komisiji istekao je 3. novembra.
Danasnja rasprava o svercu cigaretama i navodima "Nacionala" protekla je burno, pogotovu u toku popodneva, kada je u skupstinsku salu dosao ministar policije Andrija Jovicevic.
Povod za njegov dolazak bilo je jucerasnje istupanje u parlamentu poslanika Koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" Predraga Popovica, koji je zapitao zasto je sef podgoricke Sluzbe drzavne bezbednosti Zoran Milickovic razgovarao u Zagrebu sa Sreckom Kestnerom, koga je, kako je naveo Popovic, crnogorska vlast okarakterisala kao kriminalca.
Jovicevic je juce odgovorio da je Milickovic putovao u Zagreb na poziv Kestnera privatno, jer ga poznaje od ranije, ali da je istovremeno Kestneru pruzio garancije da je bezbedan da dodje u Crnu Goru i svedoci pred Komisijom za "Nacional".
Jovicevic je rekao da je odobrio Milickovicev put u Zagreb, te da je on tamo isao privatno jer nadlezni organi Hrvatske nisu reagovali na raniji zahtev crnogorskog MInistarstva policije.
Ministar policije je rekao da je Milickovic razgovarao sa Kestnerom kao jednim od aktera afere "Nacional" i u kontekstu zahteva drzvanog tuzioca Crne Gore Bozidara Vukcevica da Ministartsvo policije ispita navode "Nacionala" o svercu duvana.
Jovicevic je rekao da Ministarstvo jos nije zavrsilo istragu po ranijem zahtevu drzavnog tuzioca "zbog slozenosti problematike i nedostupnosti pojedinih lica", koja se pominju u navodima "Nacionala".
Joviceve tvrdnje izazvale su zestoku reakciju pojedinih opozicionih poslanika. Politicki lider Liberalnog saveza Miodrag Zivkovic optuzio je Ministarstvo policije da je narusilo suverenitet Hrvatske jer je njegov sluzbenik bez odobrenja hrvatskih organa boravio u Zagrebu.
Doskorasnji predsednik Komisije za "Nacional" i sef poslanickog kluba Socijalisticke narodne partije Vuksan Simonovic zamerio je Jovicevicu zato sto je Milickovic pokusao da privede Kestnera na saslusanje Komisiji za "Nacional", tvrdeci da ona to nije trazila.
Sem ranijih najava LSCG i Demokratske unija Albanaca da ce podrzati dalji rad Komisije za "Nacional", to je danas ucionio i poslanik Socijaldemokratske patije (SDP) Miodrag Ilickovic. SDP je uz DPS clanica vladajuce koalicije "Pobjeda je Crne Gore".
On je najavio da ce glasati da ta komisija nastavi rad, ali da predstavnici SDP nece ucestvovati u njenom radu.
"Da ne bi stavljali pod sumnju da mi nesto sprecavamo, ja cu glasati za, pa vi trazite ko je sta ukrao. Ako nadjete nekoga nasega zovite - neka odgovara", rekao je poslanik SDP.
ILickovic je pozvao i potpredsednika SNP Zorana Zizica da svedoci pred Komisijom, pozivajucu se na njegovu raniju izjavu da oseca odgovornost za "spregu vlasti i kriminala" u vreme dok je bio potpredsednik crnogorske vlade.
Zizic je rekao da je spreman da svedoci pred komisijom, ali je ocenio da je njegova izjava neprecizno protumacena.

VOJSKA JUGOSLAVIJE I TRUBUNAL

Treca armija VJ stala u odbranu Pavkovica

Komanda Trece armije Vojske Jugoslavije (VJ) saopstila je juce da pokretanje istrage Haskog tribunala protiv komandanta Generalstaba VJ Nebojse Pavkovica dozivljava kao optuzbu protiv sebe i zatrazila od drzave i naroda da "stanu iza svojih boraca".
"Pripadnici sadasnjeg sastava Trece armije, posebno Pristinskog korpusa, pokretanje istrage protiv svog ratnog komandanta dozivljavaju kao optuzbu protiv sebe, za heroizam koji su ispoljili braneci drzavne medje na Pastriku i Kosarama i za obezbedjivanje mira i vracanje drzavnog i nacionalnog dostojanstva na jugu Srbije", navodi se u saopstenju Informativne sluzbe Trece armije sa sedistem u Nisu.
U saopstenju se navodi da Komanda Trece armije "svakodnevno" dobija pisma boraca Trece armije, boraca svih ratova, organizacija vojnih staresina i drugih udruzenja koji "sa ogorcenjem reaguju na optuzbe protiv Pavkovica i generala policije Sretena Lukica".
"Kada se proziva da je ratni komandant Trece armije pocinio nekakve zlocine na Kosmetu, onda je to kao da su te zlocine ucinili i svi borci Armije, njih 130.000. Pozivanje na komandnu odgovornost podrazumeva kolektivnu odgovornost sto je pravno nekorektno", navodi se u saopstenju i dodaje da istraga za zlocine moze da se vodi iskljucivo za pojedinacnu odgovornost.
Komanda Trece armije u saopstenju je zatrazila od nadleznih organa SRJ da pokrenu istragu i utvrdi "eventualnu odgovornost Trece armije i njenog komandanta".
"Krajnje je vreme da se sa Trece armije vec jednom skine 'haska anatema' koja negativno utice na moral sadasnjeg armijskog sastava. Vojska treba da odgovara svojoj drzavi i svom narodu za sve sto cini", navodi se u saopstenju.
Informativna sluzba Trece armije ponovila je da je VJ primenjivala pravila medjunarodnog humanitarnog prava u oruzanim sukobima na Kosovu tokom 1998. i 1999. godine, kao i da su protiv onih koji su se ogresili o humanitarne ratne propise i zakone preduzete sankcije.
"Pripadnici Trece armije i Pristinskog korpusa traze od svoje drzave i svog naroda da stanu iza boraca koji godinama zrtvuju sebe", navodi se u saopstenju i postavlja pitanje ko je ubijao vojnike i oficire VJ gde su kidnapovani pripadnici Trece armije i ko ce odgovarati za zlocine pocinjene prema Trecoj armiji.

NATO I SRJ - NEBOJSA COVIC:

Neophodna pomoc za povratak Srba na Kosovo

Potpredsednik srpske vlade Nebojsa Covic rekao je u sredu ambasadorima u Savetu NATO u Briselu da je u cilju stabilizacije stanja na Kosovu i uspostavljanja nuznih veza Beograda i prelaznih lokalnih vlasti na Kosovu, neophodno da UNMIK, Kfor i medjunarodna zajednica pomognu napore za povratak srpskih izbeglica na Kosovo, kao i da im se vrati imovina i obezbedi sloboda kretanja.
Prema recima zvanicnika u sedistu NATO, Covic je takodje istakao da je to sada nuzno u cilju dalje stabilizacije, imajuci u vidu da je stanje na jugu Srbije stabilizovano, a da se, posle izbora, na Kosovu uspostavljaju ustanove prelazne samouprave, u kojima ce biti i predstavnici Srba.
On je istakao da ce to biti "kljucni izazov" za dalje sredjivanje prilika, da je podrska medjunarodnih cinilaca neophodna kako bi srpske vlasti mogle da uvere raseljene Srbe da postoje istinski uslovi za vracanje u mesta iz kojih su izbegli, odnosno prognani. U tome ce posebnu ulogu morati da odigra i nova kosovska skupstina.
Savet NATO je, preneli su izvori u Briselu, ocenio da prvi susret srpskih i albanskih poslanika pokazuje da "ima mogucnosti za napredak na Kosovu". Kako je receno, "uspostavljena je direktna veza" izmedju Beograda i medjunarodnih vlasti u Pristini i postoji uverenje da je saradnja moguca.
Mnogi ambasadori u Savetu NATO smatraju da se prilike na jugu Srbije dobro odvijaju, iako traze da se "mere jacanja poverenja brze odvijaju", dok je Covic istakao da je "oprezan, ali uveren da tamo vecina stanovnika zeli mir".
U Savetu NATO je potpredsedniku srpske vlade receno da je za sveukupnu stabilizaciju prilika u celom podrucju potrebno i da "SRJ tesnje saradjuje sa Haskim sudom, da se potpuno sprovode obaveze Dejtonskog sporazuma i da bude pokrenuta reorganizacija jugoslovenskih oruzanih snaga".
Na pitanje novinara da li Covicevo isticanje zanteresovanosti SRJ za ulazak u program NATO - Partnerstvo za mir, znaci da su na vidiku i neki konkretni potezi, zvanicnici u Briselu su rekli da "NATO misli da ima jos etapa koje treba preci".
To su, objasnjeno je, potpuno sredjivanje stanja na jugu Srbije, potpuno postovanje Dejtona i "jasna saradnja sa Haskim sudom" i restrukturacija i civilni, demokratski nadzor nad jugoslovenskom vojskom.
"Ali, niko u Savetu nije rekao 'ne' ", kad je u pitanju mogucnost jacanja saradnje SRJ-NATO i kroz ulazak Jugoslavije u Partnerstvo za mir, naznacili su izvori Atlantskog saveza.

DrajCiCe

Selo zaboravljenih Srba

Selo Drajcice nalazi se na obroncima Sar planine, petnaestak kilometara od Prizrena. Posle nekoliko kontrolnih punktova Kfora, izlokanim makadamskim putem stize se do stotinjak kamenih kuca.
U selu zivi 60 srpskih i 30 bosnjackih porodica. Problemi koji su nastali nakon povratka talasa albanskih izbeglica sada su mahom proslost. Srbi i Bosnjaci zive u miru, od pedesetak nemackih maraka pomoci. Bez telefona, televizije i radija jedini kontakt sa spoljnim svetom predstavljaju retki konvoji za srpsku enklavu Strpce.
"Primamo po pedesetak maraka na ime socijalne pomoci i od toga zivimo. Imamo crkvu ali je u poslednje dve godine pop samo jednom dosao iz Velike Hoce," kaze 78-godisnji Andjelko Simic.
"Nedavno mi je umro brat," na-stavlja Simic. "Komsije Bosnjaci pomogli su nam da ga sahranimo. Umrlicu jos nisam uzeo jer za to treba otici u Prizren. Tamo za Srbe jos nije sigurno." Mladih gotovo nema. Vecina je pre dve i po godine otisla u Srbiju. Nekolicina preostalih mesecima ne radi nista.
"Srbija i Jugoslavija su nas zaboravile. Kao da ne postojimo. Do prosle godine donosili su nam humanitarnu pomoc, ali selo nema od cega da zivi. Prezivljavamo od danas do sutra. I tako vec tri godine," kaze Dejan Simic, jedan od retkih dvadesetogodisnjaka u selu.
"Zaboravio sam kako izgleda Prizren. U Srbiji nisam bio, niti zelim da idem. Voleo bi da se nasi vrate i da zivimo kao pre. Kazu da ce se vratiti, ali ja u to ne verujem," zakljucuje Simic.
Suoceni sa ocajnim uslovima u kojima zive kosovske izbeglice u Srbiji, cetvoro mestana Drajcica vratilo se u svoje kuce. Ne zele da razgovaraju sa novinarima.
"Ostavite nas na miru. Dosli smo da umremo u svojim kucama. Videli smo kako su nas prihvatili u Srbiji. Nasi Srbi nas nazivaju - Siptari," kazze jedan od povratnika, koji nije zeleo da se predstavi.
"Ostajem ovde do smrti. Mozda ce doci bolji dani za nas. Dosta smo patili. Valjda ce drzava povesti vise racuna i o nama. Culi smo da u kosovskom parlamentu Srbi imaju 22 poslanika. Verujem da ce i oni dici glas," smatra Ljubinka Stanojevic.
Refki Alija
Prizren

KOSOVO - ALBANCI

Rugova i Taci nastavljaju razgovore, moguc dogovor

Predsednici dve u Skupstini Kosova, najace stranke kosovskih Albanaca - Ibrahim Rugova i Hasim Taci, sastali su se juce u Pristini i kako su izjavili novinarima, dogovorili se o mnogim pitanjima i nastavku razgovora.
Susret Rugove i Tacija odrzan je iza zatvorenih vrata u sedistu UNMIK-a u Pristini.
Predsednici Demokratskog saveza Kosova (DSK) i Demokratske partije Kosova (DPK) rekli su novinarima nakon susreta, da je razgovor bio konstruktivan i koristan i da je vodjen u vezi priprema za prvu sednicu Parlamenta Kosova i stvaranja buducih kosovskih institucija.
Rugova i Taci su novinare obavestili da ce razgovore nastaviti.
Izvori bliski DSK-u i DPK-u su izrazili optimizam nakon danasnjeg susreta dvojice stranackih lidera, dodajuci da ocekuju da ce do kraja nedelje biti postignut definitivan sporazum za raspodelu najvisih mandata u novim kosovskim institucijama, kako bi prva sednica Parlamenta Kosova protekla u svecanom ambijentu i bez politickih natezanja i trzavica.
Sef poslanickog kluba srpske koalicije "Povratak",Rada Trajkovic izjavila je juce za pristinsii Radio Blus Skaji, da ce se ukoliko na razgovore budu pozvali albanske politicke partije,poslanici srpske nacionalnosti odazvati,jer je put ka buducnosti Kosova je u dijalog u multietnicnosti,cega trenutno nema.
Odgovarajuci na pitanje da li je realno ocekivati tri najaca albanskih politickih subjekata, Trajkovic je rekla:"To je realno trenutno na terenu,cak naprotiv sastajuci se sa Koalicijom "Vatan" i sa poslanicima iz nealbanskog tabora,osim srpske koalicija "Povratak",ali ta privid i ta moguca koalicija unutar albanskog parlamentarnog korpusa mislim da sustinski nece dugo trajati".
Titula predsednika Kosova asocira na nezavinost i drzavnost i ono za nas nije interesantna tako da srpski poslanici nece ni za koga glasati i aktivno cemo se u procesu ukljuciti tek kada se odlucuje o formiranje vlade Kosova,rekla je gospodja Trajkovic.