Nezavisne Novine

Kanada

NOVOSTI ZA KORISNIKE SOCIJALNE POMOCI

Provera pismenosti i testovi na zavisnosti

Provincijska vlada u Ontariju je usvojila sprovodjenje provere pismenosti, kao i zavisnosti od alkohola, droga i lekova, kod korisnika socijalne pomoci. Ministar socijalnih sluzbi, Dzon Berd, izjavio je da vlada time zeli da uklone neke od osnovnih prepreka pri zaposljavanju.
Planom vlade se predvidja da se izvrsi obavezno testiranje i obucavanje onih koji kubure sa citanjem, pisanjem i matematikom. Vlada, takodje, namerava da udvostruci broj ukljucenih u radne programe.
Program provere zavisnosti bi trebalo da pocne pocetkom iduce godine u tri do pet opstina, dok ce citava provincija biti pokrivena u naredne cetiri godine. Specijalizovano osoblje bi trebalo da obavi kontrolu kroz usmeni ili pismeni test, uz pomoc nekoliko pitanja koja bi ukazala na zavisnost. Korisnici koji nemaju takve probleme bi mogli da odrade proveru putem analize uzoraka krvi ili mokrace.
Hemijske analize bi mogle da se traze u okviru programa lecenja, da bi se proverilo da li su pojedinci i dalje "cisti". Oni koji odbiju, bilo kontrolu, bilo lecenje, izgubice pravo na povlastice.
Ministar Berd je izjavio da je vlada spremna da izdvoji vise novca za ove programe, jer joj je namera 'da sacuva zivote, a ne novac'. Dodao je i da je cilj celokupnog programa da se ljudima pomogne da se osamostale.
U ovom trenutku je preko 437.000 korisnika socijalne pomoci. Medju njima je i pedesetak hiljada onih koji delimicno, odnosno 17 sati nedeljno, odradjuju svoje socijalne povlastice.
Odluka je izazvala veoma oprecne komentare. Pre svega, mnogi su pomenuli da i za one koji dobrovoljno zele da se lece od zavisnosti, postoje duge liste cekanja.
Dr Filip Berger, sef porodicne i socijalne medicine u bolnici St. Majkls, prokomentarisao je da ove mere nepravedno obelezavaju samo one na pomoci, i ticu se samo onih koji nisu uspeli da se izbore sa siromastvom, kriminalom, nedostatkom doma i slicno.
Majkl Gravel, clan Parlamenta, liberal, rekao je da se proverom pismenosti podstice uvrezeni ruzni sterotip o korisnicima socijalne pomoci. Proveru na droge i ostale vrste zavisnosti, on smatra narusavanjem ljudskih prava. Njegov kolega, Seli Martel, iz NDP-a, ne vidi opravdanost ovako opseznog programa, posto nema podataka da je medju korisnicima socijalne pomoci veci broj zavisnika, nego u bilo kojoj drugoj populacionoj grupi.
Dr Patrik Smit, sef Katedre za psihijatriju zavisnosti, na Univerzitetu u Torontu, i potpredsednik klinickih programa u Centru za mentalno zdravlje i bolesti zavisnosti, naglasio je da izdvajanje korisnika socijalne pomoci ne pomaze u resavanju njehovih problema.
En Kavokijan, provincijski komesar za diskreciju, rekla je da nije obezbedjena zastita poverljivih medicinskih podataka, te ce na to upozoriti ministra Berda. Ona je dodala i da se mnogo bolji rezultati dobijaju dobrovoljnim ucescem, nego naturanjem obaveze.

POVEZANOST RASE, DOBITKA I ZAPOSLENOSTI

Razlike i problemi veci od ocekivanih

Pre godinu ipo dana, Edvard Galabuci, doktorant sa Univerziteta Jork, poceo je da radi studiju za Centar za socijalnu pravdu. Studija je trebalo da se odnosi na povezanost rase, dohotka i zaposlenosti u Kanadi. U njoj su korisceni statisticki podaci iz 1996.-1998. godine. Ovih dana je ceo posao zavrsen i izvestaj na 130 stranica, pod nazivom "Canada's Creeping Economic Apartheid" je ugledao svetlost dana. To je prvi veci projekat ovakve vrste u zemlji.
Podaci iz njega upozoravaju da su razlike vece nego sto se pretpostavljalo. Prosecan dohodak belog Kanadjanina je, u posmatranom periodu, bio 20.517 dolara, dok su ostali imali 14.507 dolara. Galabuci naglasava da je stopa siromastva medju obojenima bila 35,6%, a u celokupnoj populaciji je stopa iznosila 17,6%.
U urbanim sredinama, u kojima su nebelci zastupljeni sa 21,6% ukupnog broja, Galabuci kaze da oni cine trecinu stanovnistva sa dohotkom nizim od onog koji statisticari smatraju da je potreban za zivot. U zajednicama gde preovladjuje obojeno stanovnistvo, stopa nezaposlenosti i zena i muskaraca je veca od prosecne.
Vise placeni poslovi su rezervisani uglavnom za belo stanovnistvo. Interesantno je da, bez obzira sto u Kanadi ima 11% obojenih, samo 3% policijskih sefova i 4% sudija nije belo.
Galabuci kaze da da se jasno vidi da rasa ima svog udela na kanadskom trzistu rada, a samim tim, to se odrazava i na nacin zivota. On naglasava:"Iznenadjeni smo intenzitetom. Oduvek smo znali da postoji razlika u dohotku, ali smo zateceni da se to iskristalizovalo do te mere."
Galabuci odbacuje mogucnost da teskoce sa kojima se suocavaju imigranti, a ne rasizam, mogu da se okrive za siromastvo i nezaposlenost obojenog dela populacije.
Beli imigranti, po studiji, zaradjuju za trecinu vise nego njihove obojene kolege. Ista razlika je primetna i medju istim grupacijama, rodjenima u Kanadi.
Drugi strucnjaci koji se bave istom problematikom, nisu bili toliko iznenadjeni. Oni pominju da je, posebno u gradovima, veca polarizacija izmedju bogatih i siromasnih. Majkl Orenstejn, direktor Instituta za socijalna istrazivanja Univerziteta Jork, kaze da je tesko reci da li postoje jos neki faktori, sem rase, koji uticu na razliku u dohotku i broju zaposlenih izmedju belog i ne-belog stanovnistva.

LETO CE DONETI NOVE PROBLEME

Smrtonosni virus verovatno vec u zemlji

Zdravstveni zvanicnici kazu da je smrtonosni zapadno nilski virus najverovatnije vec usao zemlju. Povodom toga, oni najavljuju akciju borbe protiv virusa, i to tokom leta, kada ce se verovatno siriti.
Posto najnoviji podaci kazuju da je virus izdvojen u Nju Jorkvicu, odmah pored granice, blizu Nijagarinih vodopada, opravdana je pretpostavka da su ptice, koje ga prenose, presle i u Kanadu.
Virus napada prvenstveno ptice, ali moze da predje i na ljude i ostale sisare, preko uboda inficiranih komaraca. Jedanaestoro ljudi je umrlo od sredine avgusta 1999.godine, kada je virus po prvi put primecen u Njujorku. Jedan od njih je i 75-godisnji stanovnik Toronta, koji je umro neposredno po povratku sa odmora u Njujorku.
Ne postoji posebna terapija ili vakcinacija protiv virusa. Ipak, zvanicnici iz provincije smatraju da postoji mala verovatnoca da se pojavi bolest ili veca smrtnost.

OBRAZOVANJE U ONTARIJU

Poostravanje kriterijuma za prelazak u naredni razred

U Ontariju se cuje da ce se poostriti pravila za prelazak iz razreda u razred. Interesantna novina, narocito ako se uzme u obzir da se vec 20 godina tako nesto ne praktikuje. Ontarijska vlada je najavila da ce narediti skolama da jedino ucenicima koji znaju gradivo, dozvole prelazak u stariji razred. Jedan od nacina za merenje kolicine usvojenog znanja bi mogao biti test na kraju svake skolske godine.
Misljenja su podeljena. Jedni pozdravljaju predlog, jer smatraju da je vec i bilo vreme da se okonca takozvana 'socijalno napredovanje', kojim su skole izbegavale da daju slabe ocene djacima, da deci ne bi bilo neprijatno sto nastavljaju skolovanje sa mladjim uzrasto.
Neki podaci govore da su, kod onih koji ponove razred, sanse da napuste skolu za 40% vece, a kod onih koji dva puta ponove, cak 90%.
Jedan strucnjak je naveo podatak iz istrazivanja da je kod dece, strah od ponavljanja razreda odmah iza straha od slepila i gubitka roditelja.
Najveci problem je, kazu psiholozi, da se kod dece gubi osecaj vezanosti za skolu, sto moze kasnije dovesti do otpadnistva i od drustva.
Roditelji su u nedoumici. Nikome nije prijatno kada dete ponavlja razred, ali postavlja se i pitanje sta i deca i roditelji dobijaju prostim prebacivanjem iz razreda u razred. Jedna majka iz Voterlua, Nensi Vagner (ona je sada i direktor Koalicije za reformu obrazovanja), molila je skolske vlasti da ostave njenog sina u trecem razredu jos godinu dana zato sto, po njenim recima, 'on ne zna ni rec da procita'. Oni to nisu uradili, i ona je tokom leta placala dodatne casove, kako bi osposobila dete da normalno prati nastavu.
Na taj nacin se dolazi do dvostrukog sistema skolstva, sa raznim vidovima pomoci deci, najcesce uz placanje dodatnih casova, ali se tu postavlja pitanje - sta sa ljudima koji ne mogu da plate?
Predstavnici vlade insistiraju da ideja o poostravanju kriterijuma ne znaci da treba obavezno da bude ponavljaca, ili da njihov broj treba da bude veliki. Postoji socijalni momenat kada nema jasnog stava da moze da se padne ili prodje, odnosno da nema nekih posebnih posledica. Deci se cini da nije vazno ono sta oni rade i kako to urade.
Asocijacije roditelja, koje se okupljaju po ovom veoma vaznom pitanju, naglasavaju i da je detetu koje ponavlja potrebno posebno pomoci. Oni moraju da dobiju nesto drugacije i bolje od onoga sto su ranije imali, jer se, u protivnom, stvara problem.
Sta kazu nastavnici? Naravno da i tu ima podeljenih misljenja, ali ipak izdvajamo misljenje Bila Hajnsa, srednjoskolskog nastavnika. On kaze da je njegov posao da nauci dete, a ne da digne ruke od njega, i misli da nema potrebe menjati politiku.

NOVI VOLKERTON

Ponovo zagadjena voda truje stanovnike

U Nju Betlfordu, tri nedelje je zagadjena voda odlazila u stotine domova, pre nego sto je popravljen filter za vodu, izjavio je Rendi Streliof, direktor javnih sluzbi. To znaci da su milioni litara vode sa parazitom cryptosporidium kroz gradski vodovod inficirali stotine stanovnika i, najverovatnije, bili uzrok smrti troje ljudi.
Ovaj slucaj je podsetio na Volkerton i strahovanja da su vodovodni sistemi u zemlji, kao i propisi o kontroli vode, zastareli i da nesto tu treba menjati. U velikom broju mesta je neophodno iskuvavati vodu pre upotrebe. Samo u Ontariju je prosle godine to vazilo u 274 mesta.
U Nju Betlfordu nisu primetili nista neuobicjeno, sto bi ukazivalo na problem u sistemu za vodosnabdevanje. Ipak, lekari su nesto ranije skrenuli paznju da bi trebalo proveriti, ali nista nije bilo uradjeno. Najverovatnije da je problem trajao oko tri nedelje.
U gradicu, kanalizacija se uliva u Nort Saskacuan River samo dva kilometra uzvodno od mesta sa koga se vodovod snabdeva. Pocelo je izmestanje kanalizacije, ali se rekonstrukcija nece zavrsiti do jeseni 2003. godine. Ubrzavanje radova bi zahtevalo vece angazovanje vladinih sredstava.
Upozorenje da voda nije ispravna je dato 25. aprila, i gradjanima je preporuceno da iskuvaju vodu pre upotrebe. Medicinski strucnjaci govore da parazit koji se pojavio u vodi, nije opasan za zdrave osobe, kako decu, tako i odrasle. Opasnost postoji samo kod osoba sa poremecenim imunosistemom.