Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

MAKEDONIJA

Nece biti uvedeno ratno stanje

U Makedoniji najverovatnije nece biti proglaseno ratno stanje kako je prekjuce najavio premijer Ljupco Georgijevski a juce i predsednik Boris Trajkovski.
Agencija Beta od izvora u Makedonskoj vladi saznaje da su predsedniku Trajkovskim i premijeru Georgijevskim visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana i generalni sekretar NATO Dzordz Robertson jasno stavili do znanja da medjunarodna zajednica i NATO ne smatraju da bi to predstavljalo resenje krize.
"Medjutim, ukoliko sve relevantne politicke stranke stoje iza odluke da se proglasi ratno stanje onda i mi nemamo nista protiv", rekli su Solana i Robertsona Georgijevskom.
Imajuci u vidu da su Albanske politicke stranke, Demokratska partija Albanaca i Partija demokratskog prosperiteta, protiv uvodjenja ratnog stanja, a i da su se i opozicione SDSM, istinska VMRO Demokratska alternativa izjasnile protiv toga, jasno je da su Robertson i Solana prakticno odbacili nameru Georgijevskog.
Politicki krugovi u Skoplju ocenili su da je ideju o uvodjenju ratnog stanja Georgijevskom izneo predsednik skupstine liberal Stojan Andov kako bi se izbeglo formiranje velike koalicione vlade.

DEMONSTRACIJE U BANJALUCI

Spreceno polaganje kamena temeljca za dzamiju

Nekoliko hiljada gradjana Banjaluke, koji su ucestvovali u jucerasnjim demonstracijama, sinoc su se razisli ispred platoa na kojem se nalazila dzamija "Ferhadija".
Demonstranti su odlucili da se mirno razidju, nakon sto su se uverili da je nekoliko stotina muslimanskih vernika uz pratnju specijalne policije RS, napustilo zgradu Islamske vjerske zajednice u Banjaluci.
Gradonacelnik Banjaluke Dragoljub Davidovic doneo je odluku da se u Banjaluci u 19 sati zatvore svi ugostiteljski objekti.
Medju poslednjima zgradu Islamske zajednice su napustili specijalni izaslanik Generalnog sekretara UN-a za BiH Zak Klajn, britanski ambasador u BiH Grem Hend, ministar inostranih poslova BiH Zlatko Lagumdzija, premijer RS Mladen Ivanic, predstavnici medjunarodnih organizacija i strane diplomate akreditovane u BiH.
Nekoliko hiljada ljudi okupilo se jutros u Banjaluci na mestu gde se nalazila dzamija "Ferhadija", nakon sto su muslimanski vjernici pokusali da poloze kamen temeljac za obnovu ove dzamije koja je na danasnji dan 1993.godine potpuno porusena.
Okupljeni demonstranti poceli su bacati jaja i kamenice na muslimanske vernike i predstavnike medjunarodne zajednice, koji su se sklonili u zgradu Islamske vjerske zajednice.
U toku demonstracija nekoliko automobila je prevrnuto i potpuno demolirano, a 9 autobusa kojima su muslimanski vernici doputovali iz Federacije BiH je zapaljeno.
Prema informacijama Klinickog centra Banjaluka u demonstracijama je povredjeno 8 civila i oko 18 policajaca RS.

SRJ I SAVET BEZBEDNOSTI

Svilanovic sa ambasadorima clanica Saveta bezbednosti

Savezni ministar inostranih poslova Goran Svilanovic razgovarao je juce sa ambasadorima zemalja clanica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija akreditovanim u SRJ, kao i trojkom Evropske unije i izrazio nezadovoljstvo u vezi sa pravnim okvirom izbora na Kosovu u Metohiji.
Svilanovic je istakao da SRJ podrzava proces formiranja privremenih institucija samouprave na Kosovu, iskljucivo u skladu sa Rezolucijom 1244 i uz postovanje teritorijalnog integriteta SRJ, navodi se u saopstenju Saveznog ministarstva za inostrane poslove.
Medjutim, on je izrazio iznenadjenje i nezadovoljstvo cinjenicom sto nijedan "sustinski amandman" srpskog predstavnika u radnoj grupi za stvaranje pravnog okvira nije prihvacen jer postojeci nacrt pravnog okvira ne predvidja zadovoljavajuce mehanizme za zastitu interesa srpske zajednice u juznoj srpskoj pokrajini.
U saopstenju se dodaje da je inicijator sastanka Svilanovic, kao i da je razgovarao sa predstavnicima Francuske, Kine, Rusije, SAD i Velike Britanije.

1,75 MILIJARDI DOLARA ZA SRJ

Jugoslavija od danas u Svetskoj banci

Na danasnjem sastanku Svetske banke Jugoslavija bi trebalo ponovo da bude primljena u punopravno clanstvo ove medjunarodne finansijske institucije.
Kako je u pres klubu Medija centra rekao Boris Begovic, savetnik potpredsednika jugoslovenske Vlade Miroljuba Labusa, Jugoslaviji ce biti odobren konsolidacioni zajam za otplatu dospelog duga Svetskoj banci od 1,75 milijardi dolara.
Ovaj zajam, Jugoslavija ce dobiti na rok otplate od 40 godina, sa godisnjom kamatom od 1 odsto i pocekom u otplati od 10 godina, rekao je Begovic.
Dobijanje IDO zajma zemlju kvalifikuje za Napuljske uslove u konsolidaciji ukupnog stranog duga od 12,2 milijarde dolara od cega je dospelo 10,8 milijardi. Napuljski uslovi podrazumevaju mogucnost otpisa i do 67 odsto duga.

SAD, SRJ I UN

Potvrdjen sastanak Kostunice i Anana

Predsednik SR Jugoslavije Vojislav Kostunica dolazi u SAD na poziv Instituta "Ist-vest" gde ce primiti nagradu za drzavnika godine, a ne na poziv americke administracije, izjavio je zvanicnik Stejt departmenta.
Institut "Ist-Vest", nevladina organizacija osnovana 1981. godine, nedavno je Kostunici dodelila nagradu "Drzavnik 2001. godine" za doprinos demokratizaciji SRJ.
U njujorskom hotelu "Hilton", pred oko 700 zvanica Kostunici ce u utorak uvece biti uruceno to priznanje koje su pre njega dobili ceski predsednik Vaclav Havel, bivsi nemacki kancelar Helmut Kol i bivsi americki predsednik Dzordz Bus stariji.
Kostunica ce u utorak u Njujorku razgovarati sa generalnim sekretarom UN-a Kofi Ananom.
Portparol UN Fred Ekard je rekao da Kostunica treba da se sastane sa sefom misije UN na Kosovu Hansom Hekerupom, ali da nije predvidjen sastanak jugoslovenskog predsednika i Saveta bezbednosti UN, koji ce u sredu zasedati o situaciji na Kosovu.
Jedna od portparola UN Mari O'Kabe je rekla da ce Anan i Hekerup razgovarati "o mnogim aspektima regionalne bezbednosti, kao i o pravnom okviru za Kosovo".
Kostunica ce u utorak u Njujorku prisustvovati svecnom rucku u uglednom Savetu za medjunarodne odnose ciji su clanovi Henri Kisindzer, Zbignjev Bzezinski i Ricard Holbruk, kao i mnoge druge uticajne licnosti u americkoj spoljnoj politici.
Novinske agencije su najavile da ce se Kostunica gotovo sigurno sastati sa potpredsednikom SAD Ricardom Cejnijem i savetnicom za nacionalnu bezbednost Kondolizom Rajs u Beloj kuci u sredu, navodeci da bi jedna od tema mogla biti i saradnja vlasti u Beogradu sa Haskim tribunalom.
Neimenovani zvanicnik Stej departmenta je rekao da su "u tok intenzivni razgovori oko njegovog moguceg susreta sa americkim drzavnim sekretarom (Kolinom) Pauelom, ali da to do ponedeljka posle podne jos nije potvrdjeno".
Predstavnik za stampu Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuce Son Mekormik rekao je da zna da Kostunica dolazi u Vasington, ali da Bela kuca jos ne moze da potvrdi da bi moglo doci do neformalnog susreta predsednika SRJ i SAD.
Sa jugoslovenskim predsednikom u SAD ce doputovati i savezni ministar spoljnih poslova Goran Svilanovic i potpredsednik savezne vlade Miroljub Labus, koji ce, kako je najvaljeno iz jugoslovenskih diplomatskih izvora, zajedno ucestvovati u razgovorima u Svetskoj banci sa predsednkom te banke Dzejmsom Volfensonom, kao i sa americkim bankarom Dzordzom Sorosom.
U Vasingtonu ce u utorak boraviti i glavni tuzilac Haskog tribunala Karla Del Ponte, koja ce prema izvorima u UN-u, "zatraziti pojacanje pritiska na vlasti u Beogradu oko izrucenja optuzenih za ratne zlocine koji se nalaze u Jugoslaviji."

NEMACKA-DJINDJIC

Zoran DJindjic dobio podrsku socijaldemokratskih partija Evrope

Predsednik vlade Srbije i predsednik Demokratske stranke (DS) Zoran DJindjic dobio je, u danasnjim razgovorima sa vise sefova evropskih drzava ili vlada, podrsku za svoju ideju da se unutar Evropske unije (EU) formira telo koje ce zemljama koje nisu jos ni kandidati, poput SRJ, pomoci u ostvarivanju reformi i priblizavanju evropskoj integraciji.
DJindjic boravi u Berlinu na Kongresu socijaldemokratskih partija Evrope (SPE). Premijer Srbije je pojedinacno razgovarao sa predsednicima vlada Nemacke Gerhardom Srederom, Francuske Lionelom Zospenom , Italije DJulijanom Amatom i Norveske Jensom Stoltenbergom.
DJindjic je jugoslovenskim novinarima rekao da "u dobrom odjeku na svoj predlog vidi sansu da EU Srbiji i Jugoslaviji ozbiljno pomogne da postane kandidat za ulazak u ovu evropsku integraciju". Pri tome je DJindjic naglasio da nije rec samo o pomoci za ostvarenje ekonomskih, vec najsirih socijalnih reformi.
DS zvanicno nije clan organizacije SPE, ciji kongres u Berlinu traje do utorka.
Na rucku koji je priredio kancelar Sreder, a kojem je prisustvovalo 13 evropskih premijera koji su ujedno i sefovi socijaldemokratskih ili socijalistickih partija, DJindjic je govorio o politickoj i ekonomskoj situaciji u Srbiji i SRJ.
Premijer Srbije im je ukazao da je rec o "izvozu krize sa Kosova" i rekao da se "samo njenim odlucnim i doslednim resavanjem na samom Kosovu moze spreciti dalje zaostravanje u Makedoniji".
DJindjic je izrazio zadovoljstvo zbog odluke sefa UNMIK-a Hansa Hekarupa (Haekkerup) da se odlozi donosenje pravnog okvira za Kosovo.
On je ocenio da je ta odluka "u skladu sa nastojanjima Beograda" i da bi, "da nije doneta, vlasti u Beogradu bile dovedene u neugodnu situaciju i bio bi joj bitno smanjen manevarski prostor za delovanje".
Premijer Srbije je dobio uveravanja da ce nemacki i evropski strucnjaci koji ucestvuju u stvaranju pravnog okvira za Kosovo razmotriti i dalje proslediti predloge Beograda.
DJindjic je evropskim sagovornicima danas preneo da je "od izuzetnog znacaja da se dokumentom o Kosovu obezbedi ucesce Srba u glasanju, da se unapred ne predvidi odrzavanje referenduma i da se parlament ne odredi kao poslednja instanca koja ce vecinski donositi odluke, vec da se ugrade i zastitni mehanizmi".
"Mi ne nastupamo tako da trazimo puko ispunjenje nasih zahteva. Evropskim partnerima objasnjavamo da se nasi predlozi - povratak Srba i njihovo ucesce u donosenju politickih odluka na Kosovu - u interesu stabilnosti u regionu, dakle i u interesu Evrope", rekao je DJindjic.
Evropski premijeri sa DJindjicem su razgovarali i o situciji posle izbora u Crnoj Gori i pri tome iznova izrazili negativan stav prema stvaranju novih drzavica na Balkanu.
Medjutim, kako je preneo DJindjic, evropski socijaldemokratski premijeri sugerisali su da se izradi katalog uslova za dalji prosperitet Crne Gore i njeno priblizavanje EU i da on potom bude i platforma za pregovore sa Srbijom.
"Potvrdio sam da je to i nas stav, odnosno da i pregovori o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore treba da budu u funkciji nekog viseg zajednickog cilja", rekao je DJindjic.
Na skupu i rucku na kojem je govorio DJindjic prisustvovali su, pored nemackog kancelara, premijer Francuske Lionel Zospen , Grcke Kostas Simitis, Italije DJulijano Amato, Svedske Joran Parson, Portugalije Antonio Guteres, Norveske Jens Stoltenberg, Danske Paul Nirup Rasmusen , Finske Pavo Liponen i Holandije Vim Kok .
Na pitanje zasto je kao predsednik DS koji je vise puta rekao da ima konzervativne politicke nazore dosao na socijaldemokratski, DJindjic je rekao da "nije od znacaja za kakvu se ko politicku literaturu zanima".
"Ali, cinjenica da zbog teskih prilika koje je nova vlast zatekla u Srbiji, ekonomska politika koja se u njoj bude vodila u narednih pet godina mora da ima izrazito socijalnu komponentu, a to jeste socijaldemokratska politika", rekao je DJindjic.

CRNA GORA - ZIVKOVIC:

DJukanovic neka odredi mesto i vreme pregovora

Politicki lider Liberalnog saveza Crne Gore (LSCG) Miodrag Zivkovic izjavio je da je njegova partija danas odgovorila na poziv crnogorskog predsednika i celnika Demokratske partije socijalista (DPS) Mila DJukanovica o otpocinjanju razgovora o formiranju postizbornog saveza.
"Sto se nas tice pregovori mogu da pocnu vec sutra," izjavio je Zivkovic za Radio Crne Gore.
On je rekao da je LSCG DJukanovicu "ostavio mogucnost da odredi mesto, vreme i nivo delegacije".
Koalicija "Pobjeda je Crne Gore" u subotu je pozvala liberale na razgovore o postizbornoj koaliciji, nakon sto je Predsednistvo DPS "u osnovi prihvatilo zahteve LSCG".
Socijaldemokratska partija, clanica DJukanoviceve koalicije, ranije je saopstila da za nju zahtevi liberala nisu neprihvatljivi.
Liberali su, kao uslov za formiranje postizbornog saveza, zatrazili najvaznija mesta u novoj crnogorskoj Vladi, ukljucujuci celne funkcije u ministartsvima policije i pravde i mesto drzavnog tuzioca.

CRNA GORA - DPS

Razgovori o postizbornoj koaliciji u cetvrtak

Koalicija "Pobjeda je Crne Gore" je predlozila da se razgovori sa Liberalnim savezom (LS) o postizbornoj koaliciji i formiranju crnogorske vlade odrze u cetvrtak, 10 maja, u Podgorici, izjavio je veceras Beti visoki funkcioner Demokratske partije socijalista Miodrag Vukovic.
Prema predlogu koalicije, sastanak ce se odrzati u 11 sati u podgorickoj vili "Gorica", rekao je Vukovic.
Po njegovim rijecima, delegaciju koalicije "Pobjeda" je Crne Gore predstavljace predsednik i potpredsednik DPS Milo DJukanovic i Svetozar Marovic i lider Socijaldemokratske partije Zarko Rakcevic.
Vukovic je rekao da je predsednik DPS-a Milo DJukanovic dobio DJ dopis od politickog lidera LS Miodraga Zivkovica u vezi razgovora o formiranju postizborne koalicije.
"DJukanovic je odmah odgovorio Zivkovicu i predlozio da se sastanak predstavnika koalicije 'Pobjeda je Crne Gore' i LS odrzi u cetvrtak", rekao je Vukovic.
Zivkovic je juce izjavio novinarima da je LS spreman da prihvati svaki termin za razgovore koji predlozi crnogorski predsednik i lider DPS-a Milo DJukanovic.
Na parlamentarnim izborima odrzanim 22. aprila koalicija "Pobjeda je Crne Gore", Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije, osvojila je 36, od ukupno 77 poslanickih mesta u crnogorskom parlamentu. LS je osvojio ssest poslanickih mandata.
LS je uslovio postizbornu koaliciju raspisivanjem referenduma u roku od sest meseci od kada Skupstina donese odluku o tome i preuzimanjem nekoliko kljucnih resora u crnogorskoj vladi, kao i funkciju drzavnog tuzioca Crne Gore.

POTPREDSEDNIK DEMOKRATSKE STRANKE

Ubedljiva manjina za nezavisnost Crne Gore

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Zoran Sami ocenio je da su vanredni izbori u Crnoj Gori pokazali da "ubedljiva manjina" biraca te Republike podrzava koncept samostalne Crne Gore. Sami je na konferenciji za novinare kazao da su tog raspolozenja gradjana postali svesni i celnici Demokratske partije socijalista Crne Gore, sto se, kako je naveo, vidi po njihovim "kiselim" postizbornim nastupima.
On je ocenio da su rezultati izbora pokazali i da je potrebno "otvoriti citav niz dijaloga" - najpre unutar same Crne Gore, a potom i izmedju predstavnika crnogorskih, srpskih i jugoslovenskih vlasti.
Prema njegovim recima, opstanak zajednicke drzave je pitanje koje se ne moze jos dugo odlagati, jer celokupne drustvene i ekonomske reforme zavise od sudbine SRJ.
Potpredsednik DSS je naveo da te razgovore treba poceti sto pre, a da je platforma DOS-a "dobro polaziste" za dijalog.
Sami, koji je i jugoslovenski ministar za saobracaj, ocenio je da, ukoliko dodje do dogovora o opstanku zajednicke drzave, treba raspisati izbore za ustavotvornu skupstinu, a potom doneti i novi ustav SRJ, koji bi bio u interesu svih gradjana.
Komentarisuci ucinak Vlade Srbije u prvih 100 dana rada, on je kazao da je nova vlast "odradila veliki posao". Dodao je da je predlozen veliki broj zakonskih odredbi, ali da se one relativno sporo usvajaju, prvenstveno zbog parlamentarne opstrukcije Srpske radikalne stranke.
Povodom stanja u Makedoniji, potpredsednik DS je rekao da je saradnja Jugoslavije sa tom drzavom neophodna, jer se terorizam iz SRJ preliva na makedonsku teritoriju.
Sami je kazao da izvesna saradnja vec postoji, ali da se ona odvija iskljucivo razmenom informacija.

KOSOVSKA MITROVICA

Ubijen Dejan Milovic

Dejana Milovica (35) iz Zvecana ubili su pripadnici medjunarodnih snaga, saopstili su juce predstavnici Politickog komiteta za odbranu severnog dela Kosova i Metohije, koji su "najostrije osudili to ubistvo".
Oni su novinarima u severnom delu Kosovske Mitrovice rekli da su sa Milovicem u kolima bili Branko i Desimir Milentijevic, o "cijoj sudbini nista ne znaju".
Potrparol Kfor u Pristini Roj Baruan izjavio je danas da je sinoc ubijena "jedan osoba" koja je pocela da bezi od mobilne patrole medjunarodnih snaga, dok su "nakon incidenta" njegovi saputnici "uhapseni".
Milovic je, prema verziji koju su objavili predstavnici Kfora, nakon zaustavljanja automobila poceo da bezi i kada su za njim posli vojnici medjunarodnih snaga, on je ka njim uperio pistolj.
Braun je saopstio da su tada predstavnici medjunarodnih snaga "vise puta smrtno ranili Milovica", a predstavnici Komiteta da je "ubijen s ledja".
Predstavnici tog komiteta su saopstili da je ubistvo Milovica "jos jedna smisljenja provokacija".
Koordinator tog komiteta Milan Ivanovic je rekao da je ubistvo Milovica "jos jedan zlocin danskih vojnika", koji su, kako je naglasio, "u protekle dve godine cesto koristili preteranu silu".
On je kazao da je Milovic "ubijen sa tri metka u ledja, dok je bezao".
"Zahtevamo da obdukciju izvrse jugoslovenski patolozi", kazao je Ivanovic.
Telo ubijenog Milovica jos nije predato rodbini, kazali su novinarima predstavnici Politickog komiteta.

KOSOVO-KFOR

Naoruzani Albanci iz Konculja napali pripadnike Kfora

Portparol Kfora Roj Braun saopstio je juce da su naoruzani Albanci iz rejona bujanovackog sela Konculj ponovo napali pripadnike medjunarodnih snaga na Kosovu. On je rekao da u tom napadu, izvedenom juce, nije bilo zrtva.
Braun je naglasio da je to bio drugi napad na pripadnike Kfora iz tog dela Kopnene zone bezbednosti (KZB). Naoruzani Albanci, koji svoju formaciju nazovaju Oslobodilacka vojska Preseva, Bujanovca i Medvedje (OVPBM), sada kontrolisu samo sektor B "tampon zone". Predstavnik Kfora je rekao da su iz rejona sela Konculj pripadnici medjunarodnih snaga napadnuti dok su "obelezavali" administrativnu granice Kosova i centralne Srbije.
Kfor je takodje saopstio da su "nepoznati napadaci sinoc tri puta otvorili vatru na jednog Srbina u Kosovskoj Vitini" i da su ga u tom napadu tesko ranili.
Branun je saopstio da je jedan Srbin ubijen na severu Kosova kada je izvadio oruzje i zapretio pripadnicima Kfora i UN policiji.
Taj incident, kazao je on, dogodio se snoc 19,45 casova na mobilnom kontrolom punktu jedan kilomatar od sela Zupa na severu Kosova.
On je rekao da je patrola danskih pripadnika Kfora i medjunarodne policija zaustavila jedno vozilo i naredila putnicima da izadju iz vozila radi kontrole.
Braun je kazao da je potom jedan od putnika poceo da bezi i kada su vojnici Kfora i UN policije krenuli za njim, on je izvadio pistolj, nakon cega su ga pripadnici medjunarodnih snaga "vise puta smrtno pogodili".
Portparol Kfor je saopstio da su "dva putnika iz tog vozila, nakon tog incidenta, uhapsena".

REAGOVANjE

Momcilo Trajkovic osudio ubistvo Dejana Milovica

Predsednik Jugoslovenskog Komiteta za Kosovo i Metohiju Momcilo Trajkovic najostrije je veceras osudio ubistvo Dejana Milovica na putu izmedju Kosovske Mitrovice i Zubinog Potoka.
"U nemoci da se medjunarodne vojne snage na Kosovu obracunaju sa albanskim ekstremistima, one su sada veoma agilne u navodnom zavodjenju reda i spremne da ubijaju ljude kada su na zadatku u srpskim sredinama", rekao je Trajkovic agenciji Beta, reagujuci na sinocnje ubistvo srpskog civila.
Trajkovic je zatrazio da hitno budu utvrdjene okolnosti pod kojima je Milovic ubijen i da u istrazi i obdukciji ucestvuju i eksperti iz Jugoslavije.
On je, takodje, od sefa civilne uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu Hansa Hekerupa i komandanta Kfora generala Torstena Skijakera zatrazio da informisu jugoslovensku vladu o motivima za ubistvo Milovica.
Kfor je saopstio da je njegova mobilna patrola na putu Kosovska Mitrovica-Zubin Potok u samoodbrani ubila Dejana Milovica. Srbi u Kosovskoj Mitrovici, medjutim, tvrde da nije bilo povoda da Milovic bude ubijen.

SAOPSTENjE VLADE SRBIJA

Batic Evertsu predocio stav Beograda o izborima na Kosovu

Ministar pravde i lokalne samouprave Srbije Vladan Batic juce je sefa misije OEBS-a na Kosovu Dana Evertsa upoznao sa uslovima za ucesce srpskih stranaka na izborima na Kosovu i Metohiji.
"Ako legitimni zahtevi nase drzave budu uvazeni, svi ce ucestvovati na izborima, u suprotnom nece niko", rekao je Batic Evertsu, navodi se u saopstenju republickog Ministarstva pravde i lokalne samouprave.
"Nasi savezni i republicki organi usvojili su deklaracije i odluke kojima su jasno naznaceni preduslovi za resavanje pravnih okvira Kosova, pa i raspisivanje eventualnih izbora. Te odluke su obavezujuce za sve politicke partije i njihov stav ce biti jedinstven", rekao je Batic. Everts je, tokom susreta, upoznat sa stavovima vlasti u Beogradu u vezi sa najavom uvodjenja funkcije predsednika Kosova i preimenovanja statuta u ustav Kosova.
Batic je, takodje, Evertsu rekao da je srpska javnost bila uznemirena odlukom UNMIK-a da postavi carinske punktove na administrativnu granicu izmedju Kosova i uze Srbije, navodi se u saopstenju.

PACIJENTI POSLE OPERACIJE MISTERIOZNO NESTAJU

Srpski lekari traze istragu protiv nesavesnih lekara

Srpski lekari Novica Petrovic i Slavisa Dobricanin zatrazili su od medjunarodne zajednice da prekine eksperimente "in vivo" nad srpskim pacijentima i pokretanje istrage protiv nesavesnih lekara bolnice "Simonida" u Gracanici.
Povod za danasnju improvizovanu konferenciju za stampu ispred sedista UNMIK policije u Gracanici je smrt Mirjane Savic (29) iz Lapljeg sela, koja je pre tri dana preminula na operacionom stolu u bolnici "Simonida".
Mirjana Savic je u bolnicu primljena zbog operacije slapog creva koju je izvrsio direktor te bolnice Zuher Dibur.
Petrovic tvrdi da su "pored strucnih gresaka, za ovu operaciju nedostajali i adekvatni lekovi".
"Nakon neuspesne trocasovne operacije slepog creva, Saviceva je upucena u britansku vojnu bolnicu u Kosovu, gde je preminula", rekao je Petrovic.
On tvrdi da su "svi lekari koji su radili u "Simonidi" napustili bolnicu, a nestala je i istorija bolesti pacijenta. Na poziv rodbine hospitalizovanih bolesnika, grupa srpskih lekara iz Doma zdravlja u Gracanici otisla je u bolnicu da pruzi pomoc pacijentima".
Lekare je izbacila UNMIK policija koja je u pojacanom sastavu dosla da obezbedi bolnicu "Simonida".
Na poziv rodbine i Saveznog komiteta za Kosovo i Metohiju iz Krusevca je u Gracanicu stigao i specijalista za sudsku medicinu Slavisa Dobricanin kako bi izvrsio obdukciju, ali u tome i posle dva dana pregovaranja sa predstavnicima administracije UNMIK nije uspeo. Dobricanin je istakao da je zapanjen ovim postupkom UNMIK administracije i podsetio da mu nikakva dokumentacije nije bila potrebna kada je vrsio odbukciju tela nastradalih u napadu na konvoj Nis-ekspresa. On je dodao da optimalno vreme za obdukciju istice i da ce biti problema u dijagnisticiranju uzroka smrti Saviceve. U bolnici "Simonida" tvrde da je Zuher Dibur odmah nakon operacije misteriozno nestao i da ga nema vec tri dana.

SKUPSTINA SRJ

Predlozeno da Sainovicu i Zebicuostane imunitet

Odbor za mandatsko-imunitetska pitanja Veca gradjana jugoslovenskog parlamenta predlozio je juce Vecu da ne skine imunitet dvojici poslanika Socijalisticke partije Srbije (SPS) Nikoli Sainovicu i Jovanu Zebicu.
Ta odluka Odbora doneta je vecinom glasova. Za ukidanje imuniteta glasala su dva predstavnika DOS, dok su se predstavnici SPS (Ljubomir Ilkic), Jugoslovenske levice (Zivko Soklovacki) i Srpske radikalne stranke (Filip Stojanovic) izjasnili protiv skidanja imuniteta.
Clan Odbora iz Socijalisticke narodne partije Crne Gore Mijusko Bajagic bio je uzdrzan. DOS i SNP su u koaliciji u jugoslovenskoj vladi.
Konacnu rec o tome da li ce Sainovicu i Zebicu biti ukinut imunitet danas ce dati Vece gradjana.
Da li ce na sednici Veca gradjana biti ukinut imunitet Sainovicu i Zebicu zavisice najvise od stava SNP Crne Gore.
Istrazno odeljenje Okruznog suda u Beogradu zatrazio je 5. aprila od Veca gradjana da se izjasni o skidanju poslanickog imuniteta Sainovicu i Zebicu, koji su osumnjiceni za finansijske malvezacije zajedno sa bivsim jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Milosevicem i bivsim direktor Savezne uprave carina Mihaljom Kertesom.
Milosevic, Sainovic, Zebic i Kertes osumnjiceni su da su ostetili republicki i savezni budzet za 1,8 milijardi dinara i 200 miliona nemackih maraka, cime su uskratili prava svih gradjana koji primaju platu iz budzeta.
Sainovic i Zebic bili su 3. aprila u Palati pravde u Beogradu, gde su pred istraznim sudijom izjavili da se nece pozivati na poslanicki imunitet.
U medjuvremenu, Sainovic se ipak pozvao na imunitet.
Na danasnjoj sednici Odbora za mandatsko-imunitetska pitanja, predsednik tog tela Dusan Petrovic (DOS) rekao je da se zalaze za skidanje imuniteta, jer gradjani Srbije i SRJ "imaju pravo da kroz sudski postupak saznaju da li je i ko kriv za ekonomsko propadanje zemlje u poslednjih deset godina".
"Danasnji stav Odbora nije dobar, jer predstavlja skrnavljenje prava gradjana na istinu. Neophodno je da se utvrdi da li su ti ljudi odgovorni ili ne. Drzavni je interes dovesti postupak protiv Sainovica i Zebica do kraja, a cini mi se da je i to prevashodno njihov interes. To sto ce biti zasticeni imunitetom, na neki nacin prejudicira njihovu krivicu", rekao je Petrovic novinarima.
On je rekao da ce u slucaju da Sainovicu i Zebicu ne bude skinut imunitet biti otezan i postupak protiv bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica, jer su oni osumnjiceni za isto krivicno delo.
Zamoljen da prokomentarise stav SNP-a, Petrovic je rekao da DOS i SNP nisu imali konsultacije povodom ovog pitanje, ali je ocenio da stav SNP, koji je danas iznet na sednici Odbora "nije dobar ni za SNP, ni za Crnu Goru, ni za Jugoslaviju", niti za uspesan proces reformi u zemlji.
"Nisam optimista, ali ostaje jos 24 casa za konsultacije sto je u ovoj zemlji puno", dodao je Petrovic.
Predstavnik SPS Ljubomir Ilkic rekao je na sednici Odbora da je za to da se za Sainovica i Zebica primeni imunitet, jer se poslaniku "imunitet oduzima samo ako je zatecen u vrsenju krivicnog dela za koje je zaprecena kazna zatvora od najmanje pet godina".
Za ostavljanje poslanickog imuniteta izjasnio se i Zivko Soklovackci (JUL), isticuci da je on "u prinicipu protiv skidanja imuniteta bilo kom poslaniku u vreme trajanja mandata Skupstine".