Nezavisne Novine

BIVŠA JUGOSLAVIJA

AMBASADA BOSNE I HERCEGOVINE - OTAVA

Svim udruzenjima, sportskim i verskim institucijama gradjana BiH u Kanadi

PREDMET: Buduci izbori u BiH

Opsti izbori odrzani u Bosni i Hercegovini u novembru 2000. godine su bili poslednji izbori koje je OSCE organizovao i nadgledao. Misija OSCE-a u Bosni i Hercegovini, nakon provodjenja svih izbora odrzanih u Bosni i Hercegovini posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a prema Aneksu 3 Opsteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, vrsi predaju svih obaveza i odgovornosti po pitanju izbora domacim telima vlasti.
Izborna komisija Bosne i Hercegovine i njen Sekretarijat ce biti uspostavljeni nakon sto Parlamentarna skupstina BiH usvoji novi Izborni zakon. Iako u Bosni i Hercegovini izbori nisu predvidjeni u 2001. godini, registracija putem poste za drzavljane Bosne i Hercegovine koji borave u inostranstvu i dalje je stalan proces.
Drzavljani BiH koji borave u inostranstvu, a koji se nisu registrovali za prethodne izbore u Bosni i Hercegovini, podsticu se da dostave svoje prijave za registraciju za buduce izbore. Obrazac za registraciju putem poste koji se koristio za Opste izbore jos uvek vazi i prihvatljiv je, mada ce uskoro biti usvojene izvesne promene u samoj proceduri.
Imajuci u vidu gore navedeni proces, koristimo priliku da vas obavestimo da je od 1. aprila 2001. godine u Sarajevu otvoren i stavljen u funkciju novi postanski boks, cija je adresa:
"Izbori u Bosni i Hercegovini"
PO Boks 451,. 71000 Sarajevo
Bosna i Hercegovina
U ovoj prelaznoj fazi nastavice se sa obradom preostale prepiske koja je stigla preko postanskog boksa u Becu. Medjutim, buduca Izborna komisija Bosne i Hercegovine ce koristiti samo novi postanski boks u Sarajevu za sve aktivnosti u vezi sa registracijom i glasanjem koje ce se obavljati ubuduce.
Molimo da o ovome obavestite drzavljane Bosne i Hercegovine sa kojima ste u kontaktu.
Otava, 04.06.2001
Krunoslav Vasilj,
ambasador
Ambasada Bosne i Hercegovine - Otava
130 Albert Street, Suite 805, Ottawa, Ontario, K1P 5G4
Tel: 613/ 236-0028 Faks: 613/ 236-1139

NATO PREDLAZE SKOPLjU...

Pomoc Nebojse Covica u resavanju krize?

NATO je predlozio makedonskim vlastima da u napore za mirno resenje krize u Makedoniji bude ukljucen, i u tom cilju dodje u Skoplje, i potpredsednik vlade Srbije Nebojsa Covic, saznaje sinoc Beta u diplomatskim izvorima u Briselu.
Generalni sekretar NATO-a Dzordz Robertson je juce, na zasedanju ministara odbrane tog saveza, pohvalio nacin resavanja krize u zoni kopenen bezbednosti na jugu Srbije prema Kosovu i ocenio da to moze da posluzi kao primer i za rasplet krize u Makedoniji.
Na pitanje novinara da li ce NATO, ako kriza preraste u rat, poslati trupe u Makedoniju, Robertson je uzvratio da za to Kfor nema mandat i da bi snage NATO-a jedino mogle da pomognu u prikupljanju oruzja od ekstremista, ako se sklopi mirovni sporazum koji bi znacio i amnestiju za one Albance koji dobrovoljno poloze oruzje, i pod uslovom da to od Alijanse zatrazi vlada u Skoplju.
Generalni sekretar NATO-a stavio je do znanja da vec mozda postoje zaceci takvog plana, po uzoru na resenje u zoni kopnene bezbednosti na jugu Srbije, i obelodanio da ce o tome, izgleda danas, s vlastima u Skoplju razgovarati visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana.
Ministri odbrane NATO-a juce su u Briselu ostro osudili najnovije nasilje albanskih ekstremista u Makedoniji, ocenivsi da to ugrozava ceo Balkan.
Robertson je rekao da su u Makedoniji "jedino legalni" oni predstavnici Albanaca koji su demokratski izabrani i time odgovorio na pitanje da li se i "naoruzani Albanci mogu ukljuciti u politicki dijalog".
Robertson je primetio da su, nasuprot upozorenjima da ce povratak jugoslovenskih snaga u tampon-zonu na jugu Srbije "izazvati more krvi", sada tamo vec stvorene mesovite policijske snage i vlada mir.
NATO, po njegovim recima, trazi da se u Makedoniji "ostvaruje politicki proces, oslonjen na vojne mere", ali da "vanredno stanje nije resenje".

KFOR I MAKEDONIJA

Koordinirano cuvanje granice

Snage Kfora i makedonske snage bezbednosti usvojile su dokument o Privremenim operativnim procedurama (Temporary Operating Procedures), koji treba da poboljsa koordinaciju i spreci slucajne sukobe medjunarodnih i makedonskih snaga koje kontrolisu granicu te drzave prema Kosovu.
Sporazumom je predvidjena razmena informacija izmedju makedonskih snaga bezbednosti i Kfora, pri cemu komanda medjunarodnih snaga od makedonskog ministarstva odbrane cesto dobija informacije o kretanju pripadnika Oslobodilacke nacionalne armije (ONA), te kanalima za sverc naoruzanja i opreme za potrebe te formacije, rekao je agenciji Beta portparol Kfora Roj Braun.
Braun je rekao i da je tesko oceniti dosadasnje uspehe makedonskih granicnih jedinica i policije, koji su duz granice prema Kosovu uspostavili niz kontrolnih punktova.
Prema njegovim recima, Kfor reaguje na svaku informaciju makedonskog ministarstva odbrane i nadgleda sporna podrucja kako bi prekinuo nedozvoljene aktivnosti, ali "za sada, na nesrecu sa malo uspeha".
Braun je rekao i da su pripadnici Kfora do sada zaplenili kod sela Krivenik i Brodosavce tri posiljke naoruzanja za koje se pretpostavlja da su bile namenjene ONA.
Nakon martovskih sukoba kod Tetova, kada su uhapsena 44 pripadnika ONA, koji su kasnije pusteni na slobodu zbog, kako je rekao portparol Kfora, "proceduralnih gresaka pravosudja", medjunarodne snage su uhapsile jos deset Albanaca koji se nalaze u zatvoru u bazi Bondstil.
"Sada saljemo dodatne trupe u granicni pojas kako bi sprecili dotok ljudstva i materijala za potrebe ONA i na taj nacin pomogli smirivanju stanja u Makedoniji", rekao je Braun, dodajuci da pojacanja ukljucuju mobilne i obavestajne jedinice.
U sklopu te akcije, Kfor je pocetkom sedmice na granicu sa Makedonijom uputio dodatnih oko 400 vojnika, mahom Finaca, Svedjana, Britanaca i Norvezana.

VISOKI PREDSTAVNIK ZA BIH - PETRIC:

Sporazum SRJ i RS ne predstavlja pretnju

Visoki predstavnik medjunarodne zajednice u BiH Volfgang Petric zakljucio da Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa izmedju RS i SR Jugoslavije ne predstavlja pretnju po vitalne interese ni jednog od konstitutivnih naroda u Bosni i Hercegovini.
Portparol kancelarije visokog predstavnika medjunarodne zajednice u BiH Oleg Milisic objasnio je da u konacnom resenju tog pitanja, Petric navodi da se Ustavom BiH daje pravo na zakljucivanje sporazuma o specijalnim paralelnim odnosima izmedju entiteta i susedne drzave, u meri u kojoj to ne predstavlja krsenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH, te da za takvu vrstu sporazuma nije potrebna saglasnost Parlamenta BiH.
"Visoki predstavnik podseca da je SRJ priznala BiH kao suverenu i nezavisnu drzavu jos 1995. godine kada je potpisan Opsti okvirni sporazum za mir u BiH, te da se time SRJ obavezala da ce u punoj meri postovati ustavne odredbe koje se ticu sporazuma o specijalnim paralelnim odnosima", izjavio je portparol na konferenciji za novinare u Sarajevu.
On je naglasio da ce visoki predstavnik u potpunosti biti konsultovan u toku izrade aneksa na Sporazum potpisan izmedju RS i SRJ i da ce pratiti njegovu primenu.
Takodje, kazao je Milisic, Visoki predstavnik je primetio da je u proteklih nekoliko mjeseci doslo do unapredjenja odnosa BiH i SRJ, posebno nakon sporazuma potpisanog 22. maja 2001. godine u vezi sa osnivanjem Medjudrzavnog veca BiH-SRJ.

HERCEGOVACKO-NERETVLjANSKI SUD U MOSTARU

Svedoci odbili da svedoce

Cetvorica svedoka optuzbe odbila su juce da u Mostaru svedoce u slucaju protiv 13 mostarskih Bosnjaka pripadnika Armije BiH, izrazavajuci sumnju u objektivnost Hercegovacko-neretvljanskog suda.
Bosnjaci su optuzeni za ratni zlocin nad hrvatskim ratnim vojnim i civilnim zatocenicima u Cetvrtoj osnovnoj skoli u istocnom delu Mostara.
Svedoci, koji su i sami bili zatocenici zloglasnog zatvora tokom 1993. godine, zatrazili su da ne budu imenovani.
Posto ih je sudija Hamo Kebo upozorio da ce za odbijanje svedocenja biti kaznjeni sa 500 maraka, a potom i jednomesecnim pritvorom, cetvorica bivsih hrvatskih zatocenika napustili su sudnicu.
Oni su potvrdili da je razlog njihovog odbijanja da svedoce oslobadjajuca presuda za petoricu Bosnjaka u postupku za dogadjaje u Bijelom Polju, gde su ubijena dvojica njihovih kolega.
"Mi ne verujemo ovome sudu kada je mogao da oslobodi Zikriju Ljevu za koga su svi potvrdili da je zajedno s jos jednom osobom izveo Dragana Lasica koji je potom streljan", izjavio je jedan od svedoka koji su odbili da daju iskaz pre sudom.
U razgovoru su dodali da se nece predomisliti i ipak svedociti, sto je kao mogucnost ostavio sudija.
Dva svedoka su, pored zatvora u Cetvrtoj osnovnoj skoli u istocnom Mostaru, bili zatoceni i u Bijelom Polju gde su ubijeni Dragan Lasic i Pero Kosir.
U nastavku glavne rasprave cetvorica bivsih hrvatskih zatocenika trebalo je da posvedoce o okolnostima ubistva Maria Lasica koji je preminuo od posledica premlacivanja u zatvoru u mostarskoj osnovnoj skoli.

MISIJA OEBS U HRVATSKOJ

Ponse kritikuje Hrvatsku zbog srpskih izbeglica

Sef misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Hrvatskoj, francuski diplomata Bernar Ponse podneo je juce Stalnom savetu ove medjunarodne organizacije u Becu petogodisnji izvestaj o ispunjenju medjunarodnih obaveza koje su preuzele vlasti u Zagrebu.
Izvestaj, koji je podnet na zahtev Hrvatske, nije pozitivan po vlasti u Zagrebu, pre svega zbog i dalje postojecih prepreka na polju povratka srpskih izbelica.
Ambasador Ponse u razgovoru sa jugoslovenskim novinarima, nakon sednice Stalnog saveta, izjavio je da i pored jasnih izjava novih hrvatskih vlasti po pitanju povratka izbeglica, i dalje postoje mnoge prepreke.
"Povratak izbeglica, uzimajuci u obzir izjave vlasti, vise nije politicki problem, ali je realnost na terenu sasvim drugacija. I dalje postoje brojne prepreke koje sprecavaju povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku", kazao je on.
Ponse je kao primer naveo prepreke u ostvarivanju prava na imovinu, na dokumenta, kao i diskriminatorske zakone i diskriminaciju u administraciji.
On je priznao da je rec o problemu koji ima regionalani karakter, posto postoji i problem povratka hrvatskih izbeglica u Republiku Srpsku. "Hrvatska propusta priliku da bude primer citavom regionu", dodao je on.
Ponse je, ne zeleci da ulazi u detalje trajanja ii brojnosti misije OEBS u Hrvatskoj, dodao da je ta misija spremna na saradnju i pomoc hrvatskim vlastima u resavanju preostalih problema, od kojih zavisi duzina medjunarodnog prisustva.
Na sednici Stalnog saveta, zbog, za Hrvatsku, neocekivano negativnog izvestaja, doslo je do rasprave izmedju Ponsea i ambasadora Hrvatske Marija Nobila. Nobilo je zamerio francuskom diplomati sto svoj izvestaj nije vise bazirao na postignutom napretku.
"Smatramo da izvestaj nije kompletan i da prikazuje samo delimicnu situaciju. Na primer, previse se bazira na problemima oko povratka srpskih zbeglica i premalo uzima u obzir ostale manjine i nihov polozaj. Takodje, ni demilitarizacija hrvatskog drustva nije uocena", rekao je Nobilo u izjavi jugoslovenskim novinarima.
On je objasnio da je Hrvatska zahtevala podnosenje petogodisnjeg izvestaja kako bi se videlo sta je preostalo da se resi.
Nobilo je kazao da bi bilo pozeljno da se broj ljudi u misiji OEBS u Hrvatskoj smanji, a finansijska sredstva preusmere na pomaganje navladinih i vladinih organizacija u procesima demokratizacije zemlje.
On je naglasio da izmedju misije OEBS i hrvatskih vlasti postoji pre svega razlika oko prioriteta. Dok Hrvatska smatra da prioritet treba da imaju proces demokratizacije i reforma institucija, OEBS insistira na resavanju pitanja povratka srpskih izbeglica.
Nobilo je objasnio da ce se pitanje srpskih izbeglica resavati na bilateralnom planu, izmedju Hrvatske i SRJ, te izrazio uverenje da je moguce taj problem resiti bez posrednika.
Delegacija SRJ iznela je svoj stav u kojem je podrzala, sa jedne strane pozitivnu atmosferu nastalu nakon promena u Hrvatskoj, kao i poboljsanje bilateralnih odnosa sa zvanicnim Zagrebom smatrajuci da je to jedan nacin resavanje sudbine izbeglica. Sa druge strane delegacija SRJ je podelila misljenje velikog broja drugih delegacija da je hrvatskoj vladi ostalo jos dosta da uradi na resavanja kljucnih pitanja vezanih za mandat misije OEBS.
Na sednici Stalnog saveta predsedavajuci OEBS predlozio je smanjenje clanova misije u Hrvatskoj na 100 sluzbenika, kao znak podrske za dosada postignuti napredak i ohrabrenje za resavanje preostalih problema.

SLOVENIJA I SAD

Moguca poslovna saradnja Luke Kopar i vojske SAD

Luka Kopar i vojska SAD bi pocetkom jula trebalo da potpisu ugovor o poslovnoj saradnji, cime bi ova Luka dobila znacajno mesto u logistickim planovima americke vojske u ovom delu Evrope, najavilo je danas vise slovenackih medija.
"Luka Kopar nije samo od strateskog znacaja za razvoj slovenackog saobracaja i privrede, nego je vanredno strateski vazna i u delovanju vojnih velesila", pise danas ljubljansko "Delo" povodom informacije o ovoj "strogo cuvanoj tajni".
List istice da je "tokom 26 poseta koparskom pristanistu proteklih godina, americka mornarica dobro upoznala njegove mogucnosti za prevoz najrazlicitijih tovara, opreme i verovatno i vojnika".
Kako je preneo slovenacki nacionalni radio, americka vojska "namerava da koristi zeleznicki prevoz iz Nemacke do Kopra, a zatim da brodovima preko luka u juznom Jadranu i Grckoj nastavlja do destinacija u jugoistocnoj Evropi".