Nezavisne Novine

Kanada

KANADSKA VOJSKA

Preispitivanje ucesca Kanadjana u mirovnim misijama

Najmanje 30 odsto kanadskih oficira, ucesnika mirovnih misija u svetu, smatra da je bezbednost vojnika i oficira vaznija od dostignuca misija u kojima oni ucestvuju.
Kanadsko ministarstvo odbrane objavilo je rezultate istrazivanja u kojem je anketirano 800 oficira, ucesnika u misijama u BiH, Somaliji, na Kosovu i domacim vanrednim situacijama. Mnogi anketirani se pitaju da li je ucesce kanadske vojske u sastavu mirovnih snaga sirom sveta od prioritetnog nacionalnog interesa za zemlju.
Jos od 1956. godine, kada je bivsi kanadski premijer Lester Pirson izlozio svoj plan za resenje krize u Sueckom kanalu koji je usvojen, a Pirson godinu dana potom nagradjen Nobelovom nagradom, Kanadjani svoj doprinos mirovnim snagama UN smatraju neizostavnom, "graditeljskom" stavkom svog nacionalnog ponosa.
Trenutno, oko 3.200 Kanadjana rasporedjeno je u mirovnim trupama u dvadesetak zemalja sveta. Najvise - 1.700 - stacionirano je u BiH. Kanada je povukla svoje trupe sa Kosova, posto je u Otavi ocenjeno da zemlja ne moze istovremeno ucestvovati u dve rizicne i velike misije.
Povodom istrazivanja, oglasio se i penzionisani general Luis Mekenzi bivsi komandant UNPROFOR-a (1992-1993).
U izjavi za dnevnik "Otava Sitizen" on je rekao da nije iznenadjen sto se neki oficiri tek sada, kada su okoncali svoje ucesce u mirovnim operacijama, pitaju o celishodnosti istih, jer se "u ratu moraju izvrsavati naredjenja, a za analize nema mnogo vremena".
"Moj cilj bio je da zadatak pretpostavljenih (Savet bezbednosti UN) bude izvrsen uz sto vecu bezbednost, makar i naustrb ocekivanja naredbodavca", dodao je on.
U Kanadi su sve cesca javna preispitivanja uloge i stanja kanadskih oruzanih snaga, pa je parlamentarni vojni komitet zapoceo obimnu analizu o vojsci.
Broj vojnika i oficira profesionalaca smanjen je sa 75.000, koliko ih je bilo 1993, na svega 58.500, koliko ih ima danas.
Vojni budzet je '90-ih godina smanjen za 23 odsto i iznosio je oko devet milijardi kanadskih dolara. Prosle godine, vlada je odlucila da ga, postepenim finansijskim injekcijama tokom tri godine, uveca do 11,4 milijardi.
Kanadski ministar odbrane Art Eglton najavio je ranije novu vojnu filozofiju po kojoj bi Kanada, umesto ucesca u dugim i skupim misijama, u mirovnim operacijama primenjivala princip "brzog ulaska, brzog izlaska".
"Proslo je vreme misija, poput kiparske, u kojima smo ucestvovali skoro tri decenije", rekao je Eglton, dodajuci da "Bosna ostaje glavna dugorocna operacija" kanadskih cuvara mira.
Eglton je ove sedmice boravio u dvodnevnoj poseti Rusiji, kao prvi kanadski ministar odbrane koji je ikada posetio tu zemlju. Cilj njegove posete bio je uspostavljanje kanadsko-ruskih odnosa kakvi su postojali pre NATO vazdusnih udara na Jugoslaviju 1999.
Tokom boravka u Evropi, Eglton ce obici i pripadnike kanadskog kontingenta Sfora u BiH.

OTAVA

Parlamentarci traze vece plate

Clanovi ontarijskog Parlamenta najverovatnije ce se pridruziti svojim kolegama iz federalnog, i povecati svoje plate. Federalci ovog meseca treba da izglasaju povecanje od 20% i time sebi odobre plate od 131.400 dolara. Jedan clan provincijskog Parlamenta je rekao da ce se na slican nacin proturiti i njihovi zahtevi, ali se ocekuje da im plate porastu za 35%.
O predlogu i njegovom sprovodjenju tek treba da se raspravlja u poslanickim grupama. Medjutim, treba podsetiti da je, nesto ranije, lider liberala Dalton MkGvinti izjavio da ne misli da ce povisica nadmasiti dva procenta koja je vlada ponudila sirem javnom sektoru.

"POTPUNO JE NEPRIHVATLJIVO DA VISOKA JAVNA LICNOST KAO STO JE KLARK DOPRINOSI PROMOVISANJU SODOMIJE"

Bivsi premijer na celu parade homoseksualaca?

Bivsem kanadskom premijeru Dzou Klarku preti ekskomunikacija iz katolicke crkve ukoliko ostane pri svojoj odluci da 10. juna predvodi paradu homoseksualaca u Kalgariju, najvecem gradu zapadne drzave-provincije Alberte.
"Potpuno je neprihvatljivo da visoka javna licnost kao sto je Klark doprinosi promovisanju sodomije", ocenio je Klarkovu najavu jedan katolicki svestenik, izdavac lista "Katolik insajt".
Katolicka crkva kritikuje i Klarkove stavove u kojima se zalaze za pravo na abortus. Crkveni zvanicnici su njegovo versko izjasnjavanje kao katolika "po izboru" ocenili "skandaloznim".
Iza Klarkove odluke da stane na celo tzv. Parade istopolnog ponosa, kako se u Kanadi uvek nazivaju masovne festivalske setnje osoba koje su naklonjene istom polu, kriju se sasvim prakticni razlozi politicke prirode.
Klark je lider Progresivno-konzervativne partije i poslanik u izbornoj jedinici u centralnom delu Kalgarija u kojoj, prema procenama, zivi oko 5.000 homoseksualaca oba pola. Njegova logika je da, odazivajuci se pozivu da uvelica njihovu svetkovinu, samo sluzi svojim biracima, kao sto bi to cinio da je u pitanju neka druga manifestacija u kojoj ucestvuju "obicni" biraci.
U Kanadi nije neobicno da politicari ucestvuju na paradama homoseksualaca koje se tokom leta odrzavaju u svim velikim gradovima, ukljucujuci i kanadsku prestonicu Otavu. Skorasnja parada u Kalgariju bice tek peta po redu. Ona u Torontu, koja ima dugu tradiciju i okuplja desetine hiljada ucesnika, jedna je od najvecih ne samo na americkom kontinentu, nego i u svetu. Gradonacelnik Mel Lastman je redovan gost-ucesnik parade.
Homoseksualci u Kanadi uzivaju ista prava kao i ostali gradjani. Prosle godine parlament je usvojio zakon kojim se supruznicima istog pola priznaju nasledna i druga prava iz oblasti penzijskog osiguranja i socijalnog staranja, dozvoljava usvajanja dece i drugo. U imigracioni zakon uvedena je odredba da se, ravnopravno kao i "normalni" parovi, za useljenje mogu prijavljivati istopolni partneri koji zive zajedno. Medjutim, zakon i crkva jos ne priznaju brakove homoseksualaca. "Probna" venncanja, iako su obavljena u ckrvi, smatraju se nistavnim.
Sezdesetdvogodisnji politicar Dzo Klark je heteroseksualna osoba. Ozenjen je, a u kampanji za izbore odrzane u novembru 2000. mediji su fokusirali paznju na Klarkovu mladu i veoma lepu kcerku Ketrin koja je sa ocem proputovala celu Kanadu susrecuci se sa biracima.
Klark je prvi put izabran za poslanika jos 1972, a od 1976-1983. bio je vodja konzervativaca. Od 1979. do 1980. bio je premijer, a od 1984. do 1993. dva puta je sedeo u ministarskoj fotelji. Prestao je da se bavi politikom 1993, ali se 1998. reaktivirao i ponovo postao lider Progresivno-konzervativne partije.
Progresivno-konzervativna partija, uz Liberalnu, jedna je od dve najvece partije koje se smenjuju na vlasti od osnivanja Kanade 1867. Konzervativci se, medjutim, jos nisu oporavili od prevremenog pada vlade premijera Malrunija 1993. godine. U sadasnjem sazivu federalnog parlamenta od ukupno 301 poslanika imaju samo 12, predvodjenih Klarkom. Liberalima, sa premijerom Kretjenom na celu, tece treci uzastopni mandat u kome sada imaju apsolutnu vecinu od 172 poslanika.
Milomir Niketic
Otava

MODERNIZACIJA ZAKONSKIH PROPISA

Ontarijski zakonodavci izbacuju rec 'retardiran'

Uskoro ce ontarijski zakonodavci izbaciti rec 'retardiran' iz zakona i zameniti je politicki korektnijim izrazom 'ljudi sa razvojnim nedostacima'.
Ministar za socijalnu zastitu Dzon Berd, rekao je da nije samo u pitanju terminoloska zamena, vec menjanje kompletne zastarele filozofije koja je uticala na to da se, u proslosti, ljudi sa razvojnim nedostacima kriju daleko od ociju, daleko od srca, daleko od grada, u izolovane ruralne institucije.
Borci za prava mentalno poremecenih su izrazito zadovoljni vladinim potezom. Agnes Samler, izvrsni direktor Asocijacije za zajednicko zivljenje iz Toronta, koja obezbedjuje pomoc porodicama i mentalno retardiranim pojedincima koji zele da zive sami, kaze da je termin mentalno retardiran imao istu tezinu kao pominjanje rasne diskriminacije, koja se koristi samo kada zelimo da uvredimo coveka.
Oni koje rade na integraciji ovakvih osoba u zajednicu, pozdravile su vladinu odluku Rec ce biti izbacena iz preko 30 propisa.

ODOBREN KANADSKI LEK ZA SPRECAVANJE ODBACIVANJA PRESADJENOG ORGANA

Uspeh kanadskih naucnika

Zdravstvena sluzba Kanade je upravo odobrila novi lek Rapamune, za sprecavanje odbacivanja presadjenih organa.
Svoje poreklo lek duguje kanadskoj geografskoj ekspediciji na ostrvo Ister, 1969. godine. Tada su mikrobiolozi sakupljali uzorke tla, da bi se ispitali za medicinske potrebe. Iz tih uzoraka su, u Ayerst Laboratories u Montrealu, naucnici izdvojili novo hemijsko jedinjenje.
U prvoj fazi, Rapamune je koriscen za lecenje gljivicnih infekcija, ali je primecena i neocekivana propratna pojava blokade imunosistema.
Lek se koristi za sprecavanje odbacivanja presadjenog organa, u kombinaciji sa jos dva leka, ciklosporinom i kortikosteroidima. Procenjuje se da stopu odbacivanja smanjuje za oko 60%. On je bolji od drugih slicnih preparata, zbog toga sto nema nuzpojava uobicajenih pri njihovom koriscenju, na primer povecanje telesne tezine, katarakte, dijabetes i gastrointestinalne probleme.
Lek mora da se unosi svakog dana, do kraja zivota. Dnevna doza kosta 13,62 dolara.
Dr Edvard Koul, nefrolog i direktor programa za transplantaciju bubrega u Toronto Dzeneral Hospitl, centra u kome su obavljena klinicka ispitivanja leka, smatra da je ovo veliki uspeh. Lek je pomogao u mnogim slucajevima, narocito kod pacijenata sa presadjenim bubregom, kojih je i najvise medju onima sa presadjenim organima.
Odbacivanje organa se javlja zbog toga sto je imuni sistem kod coveka programiran tako da se prema presadjenom organu ponasa kao prema stranom telu. On celije u organizmu deli na 'svoje' i 'tudje', i pocinje proces unistavanja 'tudjih' celija. Na kraju to rezultira odbacivanjem organa. Rapamune je odobren za upotrebu i u SAD-u, Argentini, Brazilu, Meksiku, Svajcarskoj, Tajvanu, Venecueli i u zemljama clanicama Evropske unije.

NOVI PROGRAM U ONTARIJU

Porastao broj majki medju lekarkama

U Ontariju je doneta odluka da se zenama lekarima odobri placanje porodiljskog odsustva i to je dovelo do dupliranja broja beba kod njih.
Sporazumom izmedju ontarijske vlade i Medicinske asocijacije, postignutim aprila prosle godine, lekari su dobili povecanje od osam odsto i smanjene takse na dohodak, plus placanje porodiljskog odsustva. Oni su, uglavnom, samostalno zaposleni, i nisu mogli da ostvare povlastice po osnovu federalnog programa osiguranja zaposlenih. Ovim novim programom njima se sedamnaest nedelja daje 880 dolara, i za razliku od ostalih zaposlenih, oni ne moraju da placaju premije.
Obe strane potpisnice su, na osnovu broja lekarki, procenile da ce broj korisnika privilegije biti oko170. Medjutim, vec je 350 lekarki iskoristilo ovu novu povoljnu mogucnost do kraja fiskalne godine, tako da je budzet morao da bude povecan.
Ovakav program je za sada na snazi samo u Novoj Skosi i Ontariju, dok u ostalim provincijama tek ocekuju uvodjenje. Medicinske asocijacije vec najavljuju zahtevanje slicnih povlastica.
U vreme kada nema dovoljno lekara, te postojeci moraju da rade prekovremeno, uz malo slobodnog vremena, svaka od mera za poboljsanje njihovog nacina zivota je dobrodosla. Pretpostavlja se da ce njihovi sledeci zahtevi biti za porodiljsko odsustvo oceva i bolovanje.

POCEO PILOT PROGRAM U TORONTU

Pilula 'za posle' u slobodnoj prodaji

U ponedeljak je u Torontu poceo pilot program slobodne prodaje kontraceptivne pilule 'za posle'. Posebno obuceni profesionalci u 40 apoteka u tri dela grada distribuiraju pilulu, ali tek nakon sto ispitaju zenu, da bi utvrdili da li je lek efikasna opcija. Jednogodisnji program omogucuje apotekarima da odobre upotrebu jedan od dva leka, bez prethodnih konsultacija sa lekarom pacijentkinje. Oni mogu ili da izdaju lek, ili da se konsultuju sa nekim od lekara, koji su spremni da daju savet telefononom.
Pilula ce kostati izmedju 15 i 30 dolara, u zavisnosti koja od dve ponudjene se koristi. Racuna se da je efikasnost pilule cak do 85%, ukoliko se upotrebi 72 sata posle odnosa.