CRNA GORA - REAGOVANjA
Amerika prekraja balkanske granice?
U Ministarstvu inostranih poslova Crne Gore nisu zeleli da komentarisu pisanje beogradskog dnevnika "Glasa javnosti" prema kojem je u SAD pripremljeno preuredjenje granica na Balkanu.
Savetnik u crnogorskom Ministarstvu inostranih poslova, koji je zeleo da ostane anoniman, rekao je agenciji Beta, da je informacija o navodnoj promeni granica nesluzbena, a da Ministarstvo moze da komentarise samo sluzbene stavove.
"Mi takve stavove i informacije nemamo", rekao je isti izvor. On je dodao da su to "gluposti" kojima se zvanicno ne treba baviti. Rekao je, takodje, da se slicne mape prave "od pre dvesta godina".
Sto se tice Crne Gore, ona ce uvek biti drzava, a nikako u sastavu drugih drzava, rekao je taj izvor, dodavsi da "o tome ne bi trebalo razmisljati".
"Glas javnosti" je objavio da je na sastanku predstavnika Pentagona, Forin ofisa, Bele kuce i CIA, lorda Dejvida Ovena i nekadasnjeg sefa diplomatije SAD, Henri Kisindzera (NA SLICI), odrzanog 28. marta u Vasingotnu, razgovarano o preuredjenju Balkana.
Taj list je objavio i mapu novih granica na jugoistoku Evrope, za koju tvrdi da ju je sastavio Balkanoloski institut iz Vasingtona.
Prema toj mapi, planira se podela Kosova i Metohije na juzni, albanski i severni, srpski deo.
Prema pisanju "Glasa", tvorci nove politicke mape Balkana Srbiju i Crnu Goru vide kao jedinstvenu drzavnu jedinicu, pod nazivom Srpske zemlje, u koju bi bila ukljucena i Republika Srpska, kao i deo jadranske obale kod Prevlake.
Albanija bi dobila deo Kosmeta i zapadnu Makedoniju, a jedan deo Bugarske pripao bi Turskoj, a deo Rumunije nastanjen Madjarima dobila bi Madjarska. Prema toj mapi, muslimanski deo bosanske federacije postao bi samostalna drzava, dok bi hrvatski bio pripojen Hrvatskoj.
SVETSKA STAMPA O MAKEDONIJI
Ratno stanje bi produbilo krizu
Gotovo sva svetska stampa prenosi da je Makedonija zapretila zavodjenjem ratnog stanja nakon pogibije pet vojnika, ocenjujuci, medjutim, da to ne bi doprinelo resenju krize vec samo dodatno produbilo etnicke podele u zemlji.
Proglasenjem ratnog stanja predsednik Makedonije Boris Trajkovski imao bi sira ovlascenja, pise "Fajnensel tajms" ali i dodaje da se ratno stanje moze proglasiti samo uz dvotrecinsku podrsku u parlamentu, koju bi mozda bilo tesko obezbediti.
List prenosi stav EU da bi takav potez vlasti samo "isao na ruku ekstremistima".
"Telegraf" ocenjuje da bi zavodjenjem ratnog stanja sva ovlascenja bila preneta na predsednike drzave i vlade, cime bi sve albanske politicke partije bile iskljucene iz politickog procesa.
Pozivajuci se na diplomatske izvore, list dodaje da postoji bojazan da bi zavodjenje ratnog stanja moglo dovesti do raspada krhke koalicione vlade i medjuetnickog nasilja u zemlji koja je vec na ivici gradjanskog rata.
Podsecajuci da je Evropska unija apelovala na makedonsku vladu da ne proglasava ratno stanje, "Gardijan" navodi da EU strahuje da bi to izazvalo jos vecu etnicku polarizaciju u zemlji jer bi dve glavne albanske politicke partije izasle iz siroke koalicione vlade.
"Njujork tajms" takodje upozorava da je krhka multietnicka makedonska vlada na pragu raspada.
Sloveni u makedonskoj vladi traze odlucniju vojnu akciju protiv ekstremista, dok albanske stranke apeluju protiv upotrebe vojne sile, navodi njujorski list.
Predsednik Trajkovski je pokusao da uspostavi visenacionalnu vladu kako bi sprecio produbljivanje podela, ali se cini da mu se napori izjalovljuju, ocenjuje americki list.
"Indipendent" pise da je nakon zahteva makedonskog premijera Ljupca Georgijevskog da se u zemlji proglasi ratno stanje, sve jaci strah od novih nemira i nasilja.
Situacija oko Kumanova je vec blizu rata... Ali to je rat u kome je Makedonija daleko od pobede, pise "Indipendent" dodajuci da i u albanskom i u makedonskom stanovnistvu, zbog sukoba i zrtva, jaca nepomirljiv stav.
Citirajuci izvor u makedonskoj vladi da snage bezbednosti "nisu u stanju" da isteraju pobunjenike iz sela, list pise i da je vlada u Skoplju duboko podeljena te da raste medusobno neslaganje makedonskih stranaka.
Zavodjenje ratnog stanja omogucilo bi opstu mobilizaciju, ali nije jasno da li bi dovelo do promene na ternu, zakljucuje list.
Pariski "Figaro" pise da pogibija vojnika moze da izazove nove etnicke tenzije i dodaje da je to najveca tragedija posle smrti osam makedonskih vojnika i policajaca 28. aprila ove godine.
Pariski "Mond" podseca da je Skoplje u maju, nakon posete visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijera Solane, odbilo uvodjenje ratnog stanja i da je formirana koaliciona vlada.
"Mond" dodaje da bi Skoplje moglo da pokrene opstu mobilizaciju, dok SAD i susedne zemlje pozivaju na uzdrzanost.
RUSIJA
Rusija prodaje dijamante za otklanjanje stete od poplava
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je dekret kojim se dozvoljava prodaja retkih dijamanata, vrednih 30 miliona dolara, na otvorenim aukcijama, od kojih ce deo prihoda biti namenjen zrtvama poplava u oblasti Saka u Sibiru, prenela je u utorak agencija Interfaks.
Aukcije ce biti otvorene za strane kupce i odrzace se u Moskvi pod nadzorom vlade, izjavio je predsednik kompanije "Alrosa" Vjaceslav Stirov na konferenciji za novinare u Mirniju. Mirni je dijamantski centar u sibirskoj oblasti Saka, nekadasnjoj Jakutiji.
Nije poznato kada ce se aukcije odrzati, niti koliki ce deo prihoda biti ulozen u otklanjanje steta od poplava. Lokalne vlasti stetu od proslomesecnih poplava procenjuju na 3,9 milijardi dolara, dok federalna komisija smatra da je rec o 2,4 milijardi dolara. Sedam osoba je poginulo u poplavama, a tri se vode kao nestale, prenela je agencija Itar -Tas, citirajuci policijske izvore. Zbog santi leda, reka Lena je preplavila citava naselja. Bez doma je ostalo 14.000 ljudi, a doslo je i do izlivanja goriva iz rezervoara.
Rusija proizvodi oko 20 odsto sirovih dijamanata u svetu - u 2000. godini vrednih vise od 1,6 milijardi dolara - i poseduje velike neiskoriscene rezerve. Kompanija "Alrosa" drzi 90 odsto ukupne proizvodnje u zemlji. Vlada ima ulog u kompaniji, koji joj omogucuje kontrolu i ogranicavanje prodaje.
ITALIJA
Pocele konsultacije o formiranju nove vlade
Italijanski predsednik Karlo Azeljo Campi poceo je juce konsultacije sa predstavnicima stranaka i italijanskih institucija o formiranju nove vlade, saopsteno je u kabinetu sefa drzave.
Campi je najpre primio predsednika Senata Marcela Peru, potom predsednika Doma poslanika Pjera Ferdinanda Kazinija, koji nisu zeleli da daju izjave nakon konsultacija.
Italijanski predsednik se sastao i sa predstavnicima koalicije levog centra "Maslina". Campi ce sutra ujutro nastaviti konsultacije, nakon cega ce prisustvovati samitu sefova drzava centralne Evrope u Verbaniji na jezeru Madjore.
Formiranje vlade treba da se sprovode u okviru veoma preciznih pravila. Sef drzave u predsednistvu prima predsednike Senata i Doma poslanika, bivse sefove drzave, kao i predstavnike glavnih politickih formacija.
Nakon konsultacija, sef drzave imenuje predsednika Saveta ministara, koga zaduzuje da formira vladu.
Kako navodi italijanska stampa, imenovanje sefa italijanske desnice Silvija Berluskonija na mesto mandatara moglo bi da se dogodi u subotu, kada se Campi vrati u Rim.
POVODOM SVETSKOG DANA ZIVOTNE SREDINE
Studija o zastiti zdravlja planete Zemlje
Ujedinjene nacije (UN) pokrenule su, povodom 5. juna, Svetskog dana zivotne sredine, studiju posvecenu zastiti zdravlja planete Zemlje.
Generalni sekretar UN Kofi Anan izjavio je u utorak uvece da ce u studiji ucestvovati 1.500 uglednih naucnika i veliki broj drzavnih i privatnih organizacija iz celog sveta. Izrada studije trajace cetiri godine, i u nju ce biti ulozen 21 milion dolara.
Cilj studije je da "najbolji naucnici sveta razmotre izbore koje trenutno imamo u zastiti zivotne sredine", rekao je Anan na konferenciji za novinare u sedistu UN.
U okviru studije, bice analizirano stanje u kojem se nalaze svetski pasnjaci, sume, obradive povrsine, okeani, reke i jezera, i popunjene praznine u znanju potrebnom za ocuvanje "zdravlja nase planete", dodao je on.
Projekat ce biti izvor sustinskih informacija za vlade i politicare, pomoci ce unapredjenju uslova zivota siromasnih i "pronalazenju pravicne i podnosljive ravnoteze izmedju zivotne sredine i razvoja", kazao je Anan.
U izvestaju koji je podneo na Milenijumskom samitu UN u septembru prosle godine, Anan je istakao da nikada nije uradjena sveobuhvatna globalna procena najvecih svetskih ekosistema. Nova studija je "odgovor na tu potrebu", rekao je on.
Najveci deo svetske ekonomije zasniva se na pet ekoloskih sistema - obradivim povrsinama, sumama, pasnjacima, okeanima i izvorima pijace vode - sto u zargonu globalizacije znaci da "ekonomija u celini zavisi od zivotne sredine", istakao je Anan.
"Kada je zivotna sredina osudjena na propast... posto su njen izvor i osnova zagadjeni, degradirani, rasuti, nepovratno ugrozeni, tada i ekonomija bankrotira s njom - kao i sve ostalo", rekao je jedan od organizatora studije.
U pilot studijama ustanovljeno je da su ekosistemi u mnogim regionima sve manje sposobni da zadovolje ljudske potrebe za hranom i pijacom vodom. Koralni grebeni izumiru, sume nestaju, a zalihe riba su iscrpljene.
S povecanjem svetske populacije i ekonomske aktivnosti, i neprekidnim ugrozavanjem zivotne sredine, "izazovi za zastitu ekostistema i neuspeh u tom poslu imaju sve siri uticaj", rekao je drugi organizator studije.
RUSIJA - ARLAKI:
Nastavlja se borba protiv pranja novca
Ruska ulaganja u borbu protiv "pranja" novca donece korist njenoj privredi, ocenio je direktor Biroa UN za kontrolu sverca droge i sprecavanje kriminala (UNODCP) Pino Arlaki na medjunarodnoj konferenciji o "pranju" novca koja je odrzana u Sankt Petersburgu.
Prema njegovim recima, cak i skromna ulaganja ce imati znacajne pozitivne posledice na ekonomski razvoj u Rusiji.
Organizovani kriminal, "pranje" novca i korupcija predstavljaju znacajnu kocnicu ruskog privrednog rasta i ogranicavaju investicije, odnosno slabe ogromni potencijal razvoja u zemlji, ocenio je Arlaki.
On je ubedjen da Rusija godisnje gubi najmanje dva procenta rasta bruto domaceg proizvoda (BDP) zbog nedovoljne bezbednosti, koja dovodi do smanjenja ulaganja i cinjenice da se ugovori ne realizuju.
Direktor UNODCP je istovremeno ocenio da su "vrlo ohrabrujuci" susreti koje je imao sa ruskim zvanicnicima tokom konferencije u Sankt Petersburgu i pozdravio njihovu "visoku svest" o potrebi savladavanja tih problema.
Ruski zvanicnici, prema njegovim recima, sada imaju veoma jasne ideje o stvaranju prave poslovne klime i odlucniji su i samopouzdaniji nego pre dve, ili tri godine.
Rusija je organizovala medjunarodnu konferenciju u Sankt Petersburgu o "pranju" novca jer nastoji da ove godine sidje sa "crne liste" zemalja u kojima je ta praksa rasprostranjena.
Prosle sedmice predsednik Vladimir Putin je potpisao prvi ruski zakon protiv "pranja" novca, a ruski parlament je nedavno ratifikovao medjunarodnu konvenciju o tom problemu iz 1990. godine.
Eksperti, medjutim, sumnjaju da ce Rusija sici sa liste 15 zemalja ciji su propisi protiv "pranja" novca jos uvek nedovoljni po kriterijumima Grupe za finansijsku akciju (GAFI), a na koju je dospela prosle godine zajedno sa Kajmanskim ostrvima ili Lihtenstajnom.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
Copyright © 1996-2001 Nezavisne NOVINE
POWERED by
