Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

POLICIJSKI FORUM PAKTA ZA STABILNOST-ZIVKOVIC

Organizovani kriminal najrazvijeniji na Kosovu

Jugoslovenski ministar unutrasnjih poslova Zoran Zivkovic rekao je juce da je organizovani kriminal na teritoriji jugoistocne Evrope trenutno najrazvijeniji na podrucju Kosova i Metohije.
Zivkovic je, na otvaranju Drugog policijskog foruma u okviru Treceg radnog stola Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope u Beogradu, kazao da u juznoj srpskoj pokrajini "cveta" sverc droge, oruzja, trgovina ljudima i ilegalna imigracija.
On je naveo da SRJ nema mogucnosti za uspesnu saradnju sa predstavnicima medjunarodne zajednice i policije UN, koji su, kako je kazao, preuzeli odgovornost za bezbednost na Kosovu.
Jugoslovenski ministar je apelovao na medjunarodnu zajednicu da stvori uslove da se domacoj policiji sto pre omoguci da ucestvuje u suzbijanju organizovanog kriminala u pokrajini.
Prema njegovim recima, organizovani kriminal je u usponu u celom regionu Balkana, tako da je za uspesnu borbu protiv njega potrebna bliska saradnja lokalnih policija.
Zivkovic je kazao da je SRJ opredeljen a za blisku saradnju sa susedima i celom medjunarodnom zajednicom, kao i da zeli da se ukljuci u sve medjunarodne tokove i institucije koji bi omogucili drzavni razvoj.
On je ocenio da je nemoguce uspostaviti bezbednost na Balkanu ako se Jugoslavija ne "poveze sa svetom". Prema njegovim recima, istocne i juzne granice SRJ trenutno su najpropusnije mesto za promet organizovanog kriminala.
Ministar unutrasnjih poslova SRJ je naveo da te granice treba da budu "prethodna zastita Sengena" i da je zato njihova bezbednost podjednako vazna za Jugoslaviju, Evropu i ceo svet.
Zivkovic je kazao da je Evropi mnogo bolje resenje da ulozi 100 do 200 miliona nemackih maraka u zastitu balkanskih granica nego da posle leci posledice koje ce u njihovim zemljama izazvati nesprecavanje organizovanog kriminala u jugoistocnoj Evropi.
On je naveo da je Jugoslaviji potrebna pomoc stranih strucnjaka, edukacija ljudi koji ce stititi granice, kao i pomoc pri nabavci najmodernije tehnike za borbu protiv kriminala.
Prema njegovim recima, na danasnjem sastanku predstavnici jugoslovenskog ministarstva unutrasnjih poslova predstavice projekat po kome ce zastitu domacih granica od Vojske Jugoslavije preuzeti pripadnici savezne policije.
Zivkovic je naveo da ce zastita balkanskih granica, uz smirivanje stanja na Kosovu, biti garant da ce Balkan, umesto "auto-puta, postati minsko polje" za organizovani kriminal.
Drugi deo sastanka Foruma zatvoren je za javnost, a konferencija za novinare zakazana je za 12.45 sati u Palati Federacije.
Tokom sastanka, na kome ucestvuju predstavnici regionalnih policija i predsedavajuci Treceg radnog stola Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope ambasador Kim Travik, ucesnici ce razmotriti zajednicke policijske akcije, nacine obuke i izazove.

BEOGRAD - DUSAN Mihajlovic:

Zlocini sa Kosova sistematski zataskavani

Ministar unutrasnjih poslova (MUP) Srbije Dusan Mihajlovic izjavio je da su lesevi zrtava sukoba na Kosovu "sistematski" uklanjani iz pokrajine i da su tragovi zlocina pocinjenih na Kosovu "sistematski zataskavani".
U intervjuu najnovijem broju nedeljnika NIN Mihajlovic je kazao da su dokaze o pocinjenim zlocinima sakrivali njegovi prethodnici u MUP-u Srbije. Ministarstvo policije u novom sastavu je pokrenulo istragu o tome, ali je "bilo izuzetno tesko doci do dokaza" jer su zlocini "sistematski zataskavani", rekao je on.
Kao ilustraciju o sistematskom zataskavanju dokaza on je naveo da se pojedini "lesevi nalaze i ispod autoputa".
Mihajlovic je kazao i da "za sada postoje ozbiljne inidicije da je na jednom sastanku kod (tadasnjeg) predsednika (Slobodana) Milosevica doneta odluka o "asanaciji bojista", odnosno o "uklanjanju svih zrtava koje bi mogle da pobude interesovanje istrazitelja Haskog tribunala i da budu povod za optuzbe za ratne zlocine".
"Taj zadatak je dobio ministar unutrasnjih poslova Vlajko Stojiljkovic i on ga je preneo na svog pomocnika generala DJordjevica i nacelnika UKP Ilica. Tako je sprovedena akcija sklanjanja leseva zrtava sukoba na Kosovu i Metohiji, ciji obim i razmere jos utvrdjujemo", kazao je Mihajlovic i dodao da je "drugi deo te price nastao posle otkrivanja hladnjace u Dunavu kada je ministar Stojiljkovic to proglasio drzavnom tajnom i time taj slucaj zatvorio do danasnjeg dana".
"To je bila akcija 'Dubina dva' o kojoj smo najpre nasli samo njen naziv i dokumenta koja su govorila o isplati troskova licima koja su ucestvovala u toj akciji, odnosno pretovaru leseva iz hladnjace u kamion", kazao je Mihajlovic i dodao da je policija u saradnji sa nadleznim pravosudnim organima zapocela ekshumaciju leseva iz masovne grobnice na teritoriji Beograda, te da ce "vrlo brzo biti poznati" obim i razmere tog zlocina.
Upitan da li se u toj grobnici nalaze samo lesevi iz hladnjace pronadjene u Dunavu, on je odgovorio da operativna saznanja govore da nije rec samo o tim, vec i o "drugim lesevima sa Kosova i Metohije".
"To je sve bilo monstruozno. To nije bila samo jedna hladnjaca nego su sistematski kupili sa Kosova", rekao je Mihajlovic i dodao da se pretpostavlja da postoji pet-sest masovnih grobnica na lokaciji na kojoj su zapoceta iskopavanja.
Na pitanje da li ima dokaze za navedene tvrdnje posto ga je predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Seselj optuzio da je sve izmislio, Mihajlovic je izrazio spremnost da podnese ostavku ili bude smenjen u slucaju da se dokaze da je "izmislio hladnjacu i ceo ovaj slucaj", ocenivsi i da bi "bilo normalno" da Seselj "prestane da se bavi javnim radom ako se pokaze da ga je lazno optuzio".
Ministar policije ocenio je da slucaj hladnjace "direktno vezuje mnoge ucesnike u bivsem aparatu vlasti za ratne zlocine i uklanjanje tragova ratnih zlocina". On je naveo da je, prema nalazu inspektora koji je vrsio uvidjaj, samo jedan covek ubijen metkom, dok su "svi ostali zavrsili na drugi nacin".
Upitan da li to znaci da je izvrsena obdukcija tih tela, Mihajlovic je odgovorio da je izvrsen uvidjaj, ali da je "ondasnja vlast naredila da se obustavi istraga, da se lesevi pretovare i dovezu u Beograd".
Na pitanje da li o tome postoji medicinska ili foto dokumentacija Mihajlovic je kazao da se postupak ekshumacije sada obavlja po propisanoj proceduri i dodao: "A postoji i fotodokumentacija, kao i ljudi koji su izvrsili prvi uvidjaj jos po pronalasku hladnjace".
Upitan da li postoji mogucnost otkrivanja novih masovnih grobnica ne samo iz sukoba na Kosovu vec i iz ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, Mihajlovic je kazao da nema takvih saznanja, ali i da misli da "nas sve ceka suocavanje sa istinom o tome sta se desavalo na ratistima od Hrvatske i Borsne do Kosova i Metohije".
Upitan da li je u dosijeima Drzavne bezbednosti koji su navodno nestali bilo tragova o eventualnoj saradnji pojedinih lidera DOS-a sa DB-om, Mihajlovic je odgovorio da nema takve podatke, te da ih nije ni trazio.
"Ali ako hocemo politicki da razmisljamo - da ima bilo sta kopromitujuce za aktuelne lidere DOS-a onda bi bilo logicno pretpostaviti da bi ih Milosevic upotrebio, jer je na sve nacine pokusavao da unisti opoziciju. Mi sada znamo, to ne krije ni gospodin Rade Markovic, da je od Milosevica dobijao naloge da kompromituje sve lidere DOS-a, posebno nas nekoliko i ocito je da u tome nije uspeo", kazao je Mihajlovic.
Na konstataciju novinara da su mnogi lideri DOS-a bili u kontaktu sa nekadasnjim nacelnikom DB-a Jovicom Stanisicem, te da mnogi veruju da je on imao udela u tome sto se opozicija tada nije ujedinila, Mihajlovic je odgovorio da su "svi akteri DOS-a, izuzimajuci (sadasnjeg sefa jugoslovenske diplomatije Gorana) Svilanovica i (predsednika SRJ Vojislava) Kostunicu, imali odredjena iskustva sa Milosevicem i njegovim rezimom".
On je kazao i da ima utisak da se "precenjuje moc DB-a i da joj se pripisuje mnogo toga za sta nije zasluzna".
Prema recima Mihajlovica, cinjenica je da je Milosevic bio "bezbedan sto se tice opozicije", a da su se opozicione stranke "delile kao amebe" dok je sef DB -a bio Stanisic, ali, prema njegovim saznanjima, akcije za rasturanje opozicije nisu bile operativne i nisu zvanicno pokretane, vec je to cinjeno "na drugi nacin, izvan uske nadleznosti i angazmana same DB".
"Zato ne verujem da cemo u policijskim arhivama pronaci mnogo podataka o tome. Mislim takodje da se tu ne radi o nekoj posebnoj Stanisicevoj vestini, a na drugoj strani o neznanju ili nesposobnosti Radeta Markovica. Radi se jednostavno o promeni odnosa snaga u samom drzavnom vrhu".
"U trenucima kada su JUL i radikali odlucivali o zbivanjima u zemlji nikakva pamet nije mogla da spreci katastrofu koja se priblizavala i nikakva sluzba nije vise mogla da zaustavi odluke o lancu ubistava koje su poprimile takve razmere da je kap prevrsila punu casu. Svakom gradjaninu je na kraju postalo jasno da mora da se otarasi tog zla koje ubija novinara Slavka Curuviju i bez traga i glasa otima Ivana Stambolica", kazao je Dusan Mihajlovic u intervjuu za NIN.

MAKEDONIJA

U Bitolju paljene albanske kuce i radnje, 13 povredjenih

U znak odmazde zbog ubistva makedonskih vojnika, u Bitolju je prosle noci zapaljeno i opustoseno pedesetak radnji i kuca ciji su vlasnici Albanci i makedonski muslimani, a lakse povrede zadobilo je 13 osoba, javila je drzavna televizija.
Sestorica rezervista Makedonske armije su ubijena i jos sestorica ranjena, kada su u utorak uvece uleteli u zasedu naoruzanih albanskih ekstremista u okolini Tetova, kod sela Gajre podno Sar-planine.
Makedonska televizija javila je da je zapaljena jedna dzamija, ruinirani albanski nadgrobni spomenici, i do temelja spaljena kuca zamenika makedonskog ministra za zdravlje, Albanca Muharema Nedzipija.
Vladini zvanicnici su rekli da su tri osobe povredjene od metaka iz oruzja vlasnika koji su branili svoje radnje.
Policija je saopstila da je u nemirima osteceno stotinak kuca, javila je agencija Asosijeted pres.
Nedzipi je na meti kritika od maja, kada je s albanskim ekstremistima iz Oslobodilacke narodne armije pregovarao o oslobadjanju jednog makedonskog vojnika.
Makedonci cine veliku vecinu stanovnistva u Bitolju. Iz tog grada bila su trojica od sestorice poginulih vojnika.
Sahrane tih vojnika odrzace se danas, u selu nedaleko od Bitolja.
Strahujuci od incidenata, ministarstvo za unutrasnje poslove uvelo je juce policijski cas u gradu.
Ipak, incidenti su trajali vise od cetiri casa. "Situaciju smo stavili pod kontrolu oko 1.30 ujutru", rekao je portparol policije Stevo Pendarovski.
Prema policijskom saopstenju, uhapseno je pet osoba.
Do slicnih incidenata u Bitolju je doslo pocetkom maja, a na meti je takodje bila imovina Albanaca i makedonskih muslimana. Ti dogadjaji usledili su nakon sahrane trojice policajaca ubijenih u napadu ekstremista nedaleko od Tetova. U gradu je tada, takodje, nekoliko dana na snazi bio policijski cas.
U Bitolju je jutros mirno.
Portparol makedonske vlade Antonio Milososki juce je izjavio da se makedonski premijer Ljupco Georgijevski zalaze da se u zemlji neodlozno proglasi ratno stanje zbog "agresije terorista".

POMOC EVROPSKE UNIJE JUGOSLAVIJI

Nacelno odobrena pomoc od 300 miliona evra

Ministri ekonomije i finansija Evropske unije su u Luksemburgu doneli "nacelnu odluku" o pruzanju pomoci SR Jugoslaviji od 300 miliona evra, cime bi se, preko "poklona" i kredita Evropske investicione banke (EIB), u potpunosti pokrile ovogodisnje finansijske potrebe SRJ od 530 miliona dolara.
Ovo su agenciji Beta rekli zvanicnici ministarskog zasedanja u Luksemburgu, koji su naglasili da "radna tela" Saveta ministara EU i Evropska komisija treba da utvrde "modalitete" i da li ce od 300 miliona evra pomoci biti dato 180 miliona evra u vidu pozajmica, a ostatak kao nepovratna finansijska podrska, kako je to predlozila Evropska komisija.
Buduci da SRJ ima 300 miliona evra ranijih nepokrivenih dugovanja prema Evropskoj investicionoj banci, koja je ustanova EU, evropski ministri su zakljucili da vlasti u Beogradu prethodno, ali iz drugih izvora izvan Evropske unije, moraju namiriti taj dug da bi ubuduce SRJ mogla dobijati veoma povoljne pozajmice Evropske investicione banke.
Evropska unija je, izgleda, spremna da u tom cilju vanredno prosiri i tzv. "opste garantije" EU i na davanje kredita EIB-a Jugoslaviji.
Stavovi ministara bili su delom "razliciti", ukljucujuci odnos kredita EIB-a i "poklona", i zato je odluceno da radna tela i Evropska komisija konacno dorade ovu "nacelno, politicki prihvacenu odluku".
Predlog o tome trebalo bi da bude podnesen sefovima diplomatija evropske petnaestorice, koji se sastaju 11. i 12. juna.
Ministri ekonomije i finansija EU danas, po recima izvora zasedanja, nisu izricito insistirali da SRJ pre donatorske konferencije 29. juna u Briselu nadje resenje za svoje odnose s Medjunarodnim fondom, odnosno sklopi stend-baj aranzman.
"Neki ministri su predocili da takva ocekivanja treba da budu zadovoljena, ali izricitih zakljucaka u tom smislu nije bilo", naveli su evropski zvanicnici u Luksemburgu.
Oni su dodali da niko u raspravi nije spominjao "uslov" da SRJ usvoji zakon o saradnji s Haskim sudom za ratne zlocine pre odrzavanja donatorske konferencije za prikupljanje sredstava za obnovu i dugorocni oporavak jugoslovenske privrede.
Ministri ekonomije i finansija kasnije veceras treba da objave zakljucke zasedanja u kojima bi trebalo da bude navedena i odluka o odobrenju finansijske podrske SRJ od 300 miliona evra.
Izvori Saveta ministara EU su uoci danasnjeg zasedanja rekli da, pored insistiranja vise zemalja EU na "politickom preduslovu" - da SRJ usvoji zakon o saradnji s Haskim sudom - medju ministrima finansija i ekonomije petnaestorice ima misljenja da vlasti u Beogradu pre odrzavanja donatorske konferencije, treba da sklope i stend-baj sa Medjunarodnim monetarnim fondom.
Jer, kako je objasnjavano, time bi se sredile "sveukupne potrebe spoljnog finansiranja SR Jugoslavije od 11 milijardi dolara, ukljucujuci spoljni dug", a omogucilo i da SRJ dobije pomoc koju je resena da joj pruzi Evropska unija.

CRNA GORA - REAGOVANjA

Amerika prekraja balkanske granice?

U Ministarstvu inostranih poslova Crne Gore nisu zeleli da komentarisu pisanje beogradskog dnevnika "Glasa javnosti" prema kojem je u SAD pripremljeno preuredjenje granica na Balkanu.
Savetnik u crnogorskom Ministarstvu inostranih poslova, koji je zeleo da ostane anoniman, rekao je agenciji Beta, da je informacija o navodnoj promeni granica nesluzbena, a da Ministarstvo moze da komentarise samo sluzbene stavove.
"Mi takve stavove i informacije nemamo", rekao je isti izvor. On je dodao da su to "gluposti" kojima se zvanicno ne treba baviti. Rekao je, takodje, da se slicne mape prave "od pre dvesta godina".
Sto se tice Crne Gore, ona ce uvek biti drzava, a nikako u sastavu drugih drzava, rekao je taj izvor, dodavsi da "o tome ne bi trebalo razmisljati".
"Glas javnosti" je objavio da je na sastanku predstavnika Pentagona, Forin ofisa, Bele kuce i CIA, lorda Dejvida Ovena i nekadasnjeg sefa diplomatije SAD, Henri Kisindzera, odrzanog 28. marta u Vasingotnu, razgovarano o preuredjenju Balkana.
Taj list je objavio i mapu novih granica na jugoistoku Evrope, za koju tvrdi da ju je sastavio Balkanoloski institut iz Vasingtona.
Prema toj mapi, planira se podela Kosova i Metohije na juzni, albanski i severni, srpski deo.
Prema pisanju "Glasa", tvorci nove politicke mape Balkana Srbiju i Crnu Goru vide kao jedinstvenu drzavnu jedinicu, pod nazivom Srpske zemlje, u koju bi bila ukljucena i Republika Srpska, kao i deo jadranske obale kod Prevlake.
Albanija bi dobila deo Kosmeta i zapadnu Makedoniju, a jedan deo Bugarske pripao bi Turskoj, a deo Rumunije nastanjen Madjarima dobila bi Madjarska. Prema toj mapi, muslimanski deo bosanske federacije postao bi samostalna drzava, dok bi hrvatski bio pripojen Hrvatskoj.

PREMIJER SRBIJE U NOVOM PAZARU

Trka za ministarsko mesto

Najava republickog premijera Zorana DJindjica da ce u rekonstruisanoj vladi po jedno mesto ministra bez portfelja pripasti Albancima sa juga Srbije i Bosnjacima (Muslimanima) iz Sandzaka, u Novom Pazaru je napravila pravu pometnju i jos jednom zavadila duboko podeljene partije.
Boraveci nedavno u Novom Pazaru, DJindjic je rekao da bi "voleo da vidi predstavnika Muslimana u Vladi Srbije", i da on "ne zeli da presudjuje ciji kandidat je kvalitetniji", cime je svesno ili nepaznjom uneo jos jedno zrno razdora medju politicki suprotstavljene tabore.
Koalicija Lista za Sandzak Sulejmana Ugljanina i Sandzacka demokratska partija (SDP) Rasima Ljajica munjevito su se izjasnile da to mesto pripada njihovim kandidatima.
Obe strane, inace, imaju svoje kriterijume i, naravno, adute koji im idu u prilog.
Ugljanin je, naime, ubedljivo trijumfovao na lokalnim izborima i, uz preporuku biracima da daju glas DOS-u, izostao sa republickih parlamentarnih izbora.
Njegov portparol Bajram Omeragic je zbog toga saopstio da je legitimitet na strani Liste za Sandzak.
"Takav dogovor je proistekao iz dobre saradnje sa Demokratskom strankom (DS) i rezultata lokalnih izbora u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu", rekao je Omeragic tom prilikom.
U prilog toj tvrdnji navode da je Savezni zavod za statistiku "zabelezio da je od stotinak odbornickih mesta u te tri opstine, Ljajic osvojio svega tri".
Ljajiceva SDP je na lokalnom nivou zaista imala lose rezultate, ali je zato kao clanica DOS-a dobila dva poslanicka mesta u republickom parlamentu.
Jedan od SDP-ovih poslanika Mujo Mukovic smatra da "poslanicki izbori moraju biti jedini kriterijum za izbor clanova vlade, jer pobednicke koalicije formiraju vladu".
Mukovic je rekao da je o tome "razgovarao u Beogradu, gde mu je receno da mesto ministra bez portfelja nije nikome obecano".
"U svakom slucaju o tome ce se odlucivati na Predsednistvu DOS-a, gde mi imamo svoje mesto i sigurno je da niko nece biti izabran bez podrske SDP-a", rekao je Mukovic.
Na pitanje da pojasni uslove pod kojima bi ova stranka podrzala kandidata koji nije clan SDP, Mukovic je dopisniku Bete rekao da bi "moglo da se razgovara jedino o vanstranackoj licnosti".
U trku za ministarsko mesto u diskretno se ukljucila i Stranka za Sandzak (SZS), koju je pre nekoliko meseci oformio doskorasnji predsednik Glavnog odbora Ugljaninove SDA Fevzija Muric.
On se oglasio saopstenjem u kojem navodi da SZS "smatra da moze dati kvalitetnog kandidata za tu funkciju". Muric je predlazio i pregovore sandzackih stranaka na ovu temu.
Tesko je, ipak, poverovati da ce ovdasnje stranke postici bilo kakav dogovor, jer sandzacka politicka scena dobija karakteristike kakofonije koja se cuje sve do Beograda.
Ukoliko se vladajuca koalicija ne izjasni po ovom pitanju i sve ostane stvar dogovora na sandzackom nivou, kako trenutno stvari stoje, izvesno je da ce do konsenzusa tesko doci.
Isak Slezovic
Novi Pazar

INFORMATIKA U SRJ - DJindjic:

Pomoc Majkrosofta u uvodjenju novih tehnologija

Premijer Srbije Zoran DJindjic izjavio jeda ce americka korporacija "Majkrosoft" biti jedan od konsultanata vlada SRJ i Srbije oko uvodjenja informacionih tehnologija u poslovima upravljanja.
"'Majkrosoft' ce biti jedan od konsultanata vlada oko uvodjenja informacionih tehnologija u poslovima u oblasti zdravstva, skolstva, carina, poreskog sistema i svega gde je potrebna jasna informaticka strategija.", rekao je premijer novinarima na konferenciji o najnovijim tehnologijama i resenjima za izgradnju informacionih servisa buducnosti "Sinergija" u "Sava Centru".
Isticuci da je to tek pocetak saradnje koja nema komercijalni karakter, on je izrazio nadu da ce domaca privreda brzo otkriti potencijale novih informacionih tehnologija i da ce joj "Majkrosoft" svojim prisustvom pomoci da se prikljuci svetskim trendovima.
"Vlada vidi svoju obavezu da pojednostavi poslove u javnom servisu i put koji gradjani treba da predju do tog servisa", kazao je DJindjic, ocenjujuci da vlada treba da pruzi servis gradjanima i privredi na nivou evropskog standarda uz koriscenje prednosti Interneta.
On je najavio da ce "Majkrosoft" uskoro otvoriti svoju kancelariju u Beogradu i pozvao je i druge velike kompanije u oblasti informacionih tehnologija da dodju na jugoslovensko trziste.
Prema njegovim recima, zaostatak od 12 godina za svetom SRJ moze najpre da nadoknadi u oblasti informacionih tehnologija.
"Uz nekoliko svetskih partnera koji ce nam pomoci u promociji informativnih tehnologija, Srbija moze brzo da napreduje, jer tome pogoduju nase nacionalne osobine a to je snalazljivost, brzina razmisljanja, zelja za saznanjem", naveo je DJindjic i dodao da ce nakon stabilizacije ekonomskih prilika u Srbiji, akcenat biti na novim tehnologijama.
On je izrazio uverenje da ce mladi ljudi kroz skolstvo i razlicite vidove samoinicijativa u pokretanju privatnog biznisa brzo ukljuciti u svetsko trziste sa svojim programim i resenjima.
Potpredsednik "Majkrosofta" Misel Lakomb izjavio je da je za ulazak na trziste kompanija iz oblasti informacionih tehnologija najavaznije da postoji zakonska zastita autorskih prava i patenata.
"Vlada i privreda moraju koristiti informacione tehnologije da bi poboljsali svoju upravu. Za vladu je to poboljsanje nacina na koji sluzi gradjanima i pomaze razvoj privrede, a privredi ce te tehnologije omoguciti da bude konkurentnija i efiksanija.", kazao je Lakomb.
Dogovorom sa predstavnicima vlada, prema njegovim recima, "Majkrosoft" ce obezbediti ekspertizu i znanje u oblasti uvodjenja informacionih tehnologija. Dodao je da se kompanija obavezala na transfer tehnologije i znanja i obrazovanje.
Potpredsednik jugoslovenske vlade Miroljub Labus rekao je da ulazak "Majkrosofta" na jugoslovensko trziste predstavaljan dobar signal i za druge velike svetske kompanije.
"Buducnost razvoja SRJ zavisi od privatnih investicija, vlade SRJ i Srbije se trude da naprave takav ambijent da velike kompanije dodju i otvore nova radna mesta i pruze mogucnost za razvoj", kazao je on.
Reginalni menadzer "Majkrosofta" Goran Radman rekao je da u SR Jugoslaviji kompanija imati tri ovlascena distributera - "BS Porcesor", "Komtrejd" i "Direkt lajn" i veci broj poddistributera.
Isticuci da danasnja konferencija i izlozba proizvoda "Majkrosofta" predstavlja povratak kompanije u SRJ, on je naveo da je korporacije u prosloj godini imala prihod od 23 milijarde dolara, a cetiri milijarde dolara godisnje ulaze u razvoj nove tehnologije.

NARODNI POKRET OTPOR:

Zahtev za rehabilitaciju politickih osudjenika

Narodni pokret Otpor zatrazio je danas od srpskih vlasti usvajanje zakona o rehabilitaciji svih nepravedno osudjenih lica od 1945. godine do danas i vracanje njihove oduzete imovine.
Predstavnici Otpora najavili su na konferenciji za novinare da ce sutra u 12 sati dostaviti Ministarstvu pravde Srbije prikupljenu dokumentaciju sa oko 300 dosijea o do sada nepravedno osudjenim licima i osobama cija je imovina nepravedno oduzeta, jer su bili proglaseni narodnim neprijateljima.
Aktivista Otpora Jelena Homen rekla je da je usvajanje tog zakona potrebno da bi se ispravile nepravde bivseg rezima i da bi lica koja su proglasavana za narodne neprijatelje dobila moralnu satisfakciju.
Ona je rekla da bi tim zakonom biti rehabilitovana porodicna imena osoba proglasenih za narodne neprijatelje i ocenila da je to put ka pravnoj drzavi.
Aktivista Otpora Nenad Konstantinovic zatrazio je od vlasti da donosenjem zakona o rehabilitaciji i vracanju imovine ispune predizborna obecanja koja su davali poslednjih deset godina, kada su bili opozicija.
Navodeci primer osoba koje bi bile obuhvacene tim zakonom, predstavnici Otpora rekli su da je DJordju Rosu, koji je bio generalni konzul Norveske, u odsustvu konfiskovana celokupna imovina, ukljucujuci kucu u kojoj danas zivi unuk Josip Broz, sin Zarka Broza i unuk nekadasnjeg dozivotnog predsednika bivse Jugoslavije Josipa Broza Tita.
Aktivisti Otpora naglasili su da bi tim zakonom bile obuhvacene i porodice politicki osudjenih lica tokom 70-ih godina.

VOJSKA SRJ - PRVOSLAV Davinic:

Ukidanje embarga na oruzje uslov za modernizaciju

Jugoslovenski koordinator u radnom stolu za odbranu i bezbednost Pakta stabilnosti ambasador Prvoslav Davinic rekao je juce da je Vojska Jugoslavije stavljena pod politicku kontrolu, ali da zbog neizvesnosti ishoda unutrasnjih politickih dogovora o njenom karakteru, naoruzanju i odbrambenim ciljevima, nema rezultata u njenoj modernizaciji.
"Zbog ekonomskih uslova u kojima se nalazimo, ali i zato sto proces modernizacije nije zapoceo, u saveznom budzetu nisu predvidjena sredstva u te svrhe. Pretpostavljam da smo isli na prioritete znacajnije u ovom trenutku", rekao je Davinic.
On je, medjutim, dodao da je sastavni deo reorganizacije Vojske Jugoslavije i ukidanje embarga na uvoz oruzja.
"Tu postoji odredjena nejasnoca da li je i taj embargo skinut ili nije. Mi moramo to pitanje da razjasnimo na politickom planu: ne mozete da modernizujete vojsku, pa cak ni da je smanjite, ako nemate mogucnost da imate modernije naoruzanje", rekao je Davinic. On je dodao da se mora razjasniti "koju ce to teritoriju armija braniti".
"Armija je sa drzavnim rukovodstvom usla u dijalog definisanja nacionalnih ciljeva, sto nikada ranije nije bio slucaj", rekao je Davinic i dodao da postoji veliki stepen odgovornosti i spremnosti te iste Vojske da saradjuje sa drzavnim rukovodstvom u prilagodjavanju armije novim uslovima i za jacanje odbrambene bezbednosti u skladu sa situacijom u regionu.

Prema njegovim recima, Jugoslavija ce nastojati da preko Pakta stabilnosti dobije materijalnu i strucnu pomoc za reorganizaciju vojske i slanje njenih pripadnika na obuku i trening u druge zemlje, ne samo u regionu nego i u moderne zapadne zemlje.
On je rekao da je prvi projekat na kome jugoslovenski predstavnici u radnom stolu za odbranu i bezbednost Pakta stabilnosti rade projekat unistavanja malog oruzja u posedu Vojske i stanovnistva i mina.
"Posao unistavanja malog naoruzanja - pusaka, rucnih bombi, mitraljeza - mogao bi da se obavi sa parama od pola miliona do milion nemackih maraka i mi vec imamo ponudu Nemacke da to finansira", rekao je Davinic.
Sto se mina tice, radi se o desetinama hiljada protivpesadijskih mina i nesto vecim potrebnim sredstvima.
"Sredstva za finansiranje unistavanja tih mina ponudili su nam Amerikanci i Kanadjani, a zainteresovane su i neke druge evropske zemlje", rekao je Davinic.
On je dodao da "sve deluje izuzetno dobro" i zato se zuri sa izradom projekata iz ove oblasti za Drugu regionalnu donatorsku konferenciju koja ce se odrzati u Bukurestu 25. i 26. oktobra.
"Gvozdje se kuje dok je vruce, a interes za Jugoslaviju ce vremenom nestati", rekao je Davinic agenciji Beta.

CRNOGORSKI MEDIJI:

Zapad konstruisao pricu o organizovanom kriminalu

Podgoricki nedeljnik "Monitor" u poslednjem broju objasnjava spekulacije oko organizovanog kriminala, u koje su ukljuceni predsednik Crne Gore Milo DJukanovic i premijeri Srbije i Makedonije Zoran DJindjic i Ljupco Georgijevski, zeljom Zapada da ukloni politicke lidere na Balkanu koji ometaju ostvarenje njihovih interesa.
Pozivajuci se na "obavestene nevladine organizacije iz Vasingtona", list navodi da Zapadu smeta sto je premijer Srbije vise zainteresovan za "stabilnost i kontrolu Republike" nego za odrzanje savezne drzave.
Razlog za nepozeljnost DJukanovica list navodi u "teskom organizovanju referenduma" o drzavno-pravnom statusu Crne Gore bez njegove podrske, dok smetnju makedonskog premijera "Monitor" objasnjava "navodnim nacionalizmom i tvrdim stavom prema Albancima".
Zbog toga je pocetkom godine u Vasingtonu, "nakon konsultacija sa nekim krugovima iz Evrope, nacinjen plan o preraspodeli politickih snaga na Balkanu", pise list.
U tekstu se precizira da je "primarni zadatak" tog plana da se Beograd privoli da, "nakon decenije lutanja i sukoba sa Zapadom, postane pouzdan sledbenik politike zemalja NATO-a" kao i da se "od SRJ nacini regionalna sila preko koje bi Zapad kontrolisao situaciju u regionu".
Ocenjujuci da "nije cist slucaj sto se poslednjih nedjelja DJukanovic, DJindjic i Georgijevski nalaze u istoj prici oko organizovanog sverca duvana na Balkanu", list podseca da se "podsticanjem prica o korupciji, Zapad u poslednje vreme otarasio petorice predsednika u razlicitim krajevima sveta".
List objasnjava da je Zapad "zaigrao na kartu upravo (predsednika SRJ) Vojislava Kostunice, jednog od najzescih zagovornika odrzanja srpsko-crnogorske federacije".
"Monitor" navodi da je cilj Zapada da se "srusi crnogorski nezavisni pokret", kao i da je, nastojeci da to postigne, nakon crnogorskih parlamentarnih izbora vrsio pritisak na Liberalni savez da napravi dogovor sa koalicijom "Zajedno za Jugoslaviju".
Taj plan za rusenje crnogorskog predsednika nije uspeo pa je, kako objasnjava list, "potegnuta stara 'optuznica' o njegovim vezama sa organizovanim kriminalom".

LIBERARNI SAVEZ CRNE GORE

"Na fer referendumu oko 60 odsto za nezavisnost"

Jedan od lidera Liberalnog saveza Crne Gore (LS CG) Slavko Peroivic ocenio je da bi se u slucaju da se sada raspise fer i slobodan referendum o drzavno-pravnom statusu te republike, za njenu nezavisnost izjasnilo izmedju 57 i 60 odsto gradjana.
"Ako Srbija i Crna Gora ostanu vezane u zajednici, imacemo strasne probleme. Nemoguc je ostanak dve federalne jedinice sa takvim disproporcijama, i Crna Gora ce postati novi teret za Srbiju i obrnuto. Mi predlazemo ceskoslovacki model razlaza, bez pasosa, sa kretanjem ljudi, robe i kapitala", rekao je Perovic u emisiji beogradske Televizije "Politika".
Perovic, koji u LS ima funkciju riznicara (blagajnika), rekao je da bi bilo potrebno da se dve trecine gradjana Crne Gore izjasni na referendumu za nezavisnost da se kasnije ne bi desile nezeljene posledice.
Upitan da li bi na eventualnim novim federalnim izborima LS ucestvovao, on je odgovorio odrecno.
"Saveznu drzavu ne priznajemo od 1992. godine. To je nas precizan stav koji je vazio do obnove clanstva SRJ u UN. Sada tu drzavu, medjunarodno priznatu, prihvatamo, ali su sada sazreli uslovi da Crna Gora preispita svoj status", rekao je Perovic.
On je odlucno negirao da je Liberalni savez trazio novac za ulazak u postizborni savez sa koalicijom "Pobjeda je Crne Gore" crgnogorskog predsednika Mila DJukanovica, optuzujuci vlast u Podgorici da je tvorac tih informacija.
Perovic je ostro kritikovao vlast u Crnoj Gori i predsednika DJukanovica, istakavsi da je ona "boljsevicka i antireformska" i da "drzi Crnu Goru u svom privatnom posedu".
On je ocenio da u Crnoj Gori ne postoji slobodan mediji, a za nezavisni podgoricki dnevnik "Vijesti" rekao je da je primer "Gebelsovskog glasila".
Perovic je jos rekao da u Crnoj Gori ima ljudi koji imaju antisrpske stavove, ali da Liberalni savez nikada nije ucestvovao u proizvodnji antisrpstva.
"Predsednik Dukljanske akademije nauka Jevrem Brkovic i jos neki pojedinci rade na proizvodnji crnogorskog fasizma na antisrpskoj osnovi. Ima i u Srbiji ljudi koji rade na anticrnogorstvu. Plasim se da ce ako se tako nastavi, deca u Crnoj Gori poceti da se svadjaju oko toga ko je Srbin a ko Crnogorac, i onda ce na zalost biti sukoba", ocenio je Perovic.

CRNA GORA

DJukanovic i Remp o potencijalnim nalazistima nafte i gasa

Predsednik Crne Gore Milo DJukanovic razgovarao je juce sa Stivom Rempom, vecinskim vlasnikom britanske kompanije "Ramko enerdzi" koja u crnogorskom delu Jadranskog mora istrazuje potencijalna nalazista nafte i gasa.
Kako se navodi u saopstenju iz DJukanovicevog kabineta, Remp je DJukanovicu rekao da ce kompanija "Ramko enerdzi" uvecati ulaganja u istrazivanje mora, jer je uverena da ce pronaci naftu i gas u "znacajnim kolicinama".
Partner britanske kompanije u istrazivanju je kotorski "Jugopetrol".
DJukanovic je istakao da su ta istrazivanja vazna za razvoj Crne Gore i saopstio da su njeni drzavni organi spremni da obezbede uslove za sto efikansiji rad na tom projektu.
On je izrazio nadu da ce ovakvo ulaganje biti stimulativno za potencijalne investitore koji su zainteresovani za Crnu Goru.