NARKOMAFIJA U SLOVACKA
Mafijaski samit uskoro u Bratislavi
Razgranata i dobro organizovana mafija kosovskih Albanaca priprema samit u Bratislavi, pise prekjucerasnji broj slovackog dnevnika SME
Kako se navodi, razlog za ovo okupljanje kosovskih narko-bosova je osveta slovackim mafijama koje su pocele da konkurisu Albancima na vrlo profitabilnom crnom trzistu heroina.
SME pise da ovih dana u Bratislavu pristizu mafijaski bosovi iz Ceske i Madjarske, a sami Albanci u slovackim medijima ne kriju da zele da se osvete, i da je zato u slovacku prestonicu iz Praga stigao i jedan od njihovih placenih ubica, poznat po nadimku Rus.
U Slovackoj, poput Ceske, vecina kosovsko-albanskih mafijasa ima uredno odobren boravak i registrovane firme kao pokrice za nelegalni sverc i distribuciju droge, pre svega heroina, na kome kosovski Albanci drze monopol i ne zele da se tu mesaju druge mafije.
Slovacka policija zna da se priprema narko-samit u Bratislavi, ali ne zeli da precizira da li se priprema neka protivakcija.
VELIKA BRITANIJA
Vojska protiv osnivanja stalnog suda za ratne zlocine
Komanda britanske vojske upozorila je vladu u Londonu da bi osnivanje novog medjunarodnog krivicnog suda, za sta se zalaze sef britanske diplomatije Robin Kuk, moglo da dovede do sudjenja britanskim vojnicima za ratne zlocine i spreci britanske mirovnjake da efikasno obavljaju svoju duznost, pise "Gardijan".
Predvidjena pravila medjunarodnog suda nedovoljno jasno definisu ratni zlocin kojim se smatra svesno izvodjenje napada u kojem mogu stradati civili i njihova imovina, ili se pak moze izazvati zagadjenje zivotne sredine neproporcionalno vojnoj prednosti koja se tom akcijom postize, navodi list i prenosi reci jednog visokog vojnog zvanicnika da se radi o "odlukama donetim van (britanske) prestonice".
Osnivanje medjunarodnog suda za ratne zlocine pod pokroviteljstvom UN dogovoreno je na konferenciji u Rimu 1998. godine.
"Gardijan" prenosi i reci jednog advokata koji je postavio pitanje "kako bi se na sudu branio (britanski premijer) Toni Bler ako bi bio optuzen da je nalozio bombardovanje Jugoslavije, znajuci da pri tom mogu da stradaju civili".
List ukazuje da, da bi stupio na snagu, sporazum o osnivanju suda mora ratifikovati 60 zemalja, sto je do sada ucinilo svega 29 drzava.
"Gardijan" navodi da su u sporazum ugradjeni zastitni mehanizmi koji bi sprecili politicki motivisana sudjenja i istice da bi prve istrage o eventualnim zlocinima sprovele vlasti zemlje ciji su vojnici optuzeni.
Visoki britanski vojni zvanicnici, medjutim, tvrde da ti mehanizmi nisu dovoljni.
"Moramo osigurati da nas sud ne sprecava da obavljamo svoj zadatak", rekao je jedan visoki zvanicnik i dodao da bi buduca pravila nove modele oruzja ucinila ilegalnim.
AVGANISTAN
Osudjeno unistavanje kipova u Avganistanu
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija osudio je odluku talibanskih vlasti u Avganistanu da uniste sve statue iz predislamskog perioda, kao "neshvatljiv i okrutan" cin nasilja nad kulturnom bastinom te zemlje. Clanovi Saveta bezbednosti su se pridruzili drugim telima UN, vladama, kao i verskim i kulturnim organizacijama u apelu talibanima da prestanu sa unistavanjem "vaznog dela svetske kulturne bastine".
Ambasador UN Valerij Kucinski, kao predsedavajuci Saveta bezbednosti UN u martu, procitao je saopstenje u kome se kaze da su, prema poslednjim informacijama kojima Savet raspolaze, "talibanske vlasti pocele pripreme za unistavanje", ali da nije potvrdjeno da je unistavanje izvrseno.
Kucinski je rekao novinarima da su ucinjeni napori da se spreci unistavanje hramova i relikvija drugih veroispovesti u Avganistanu.
On je dodao da je direktor muzeja Metropoliten u Njujorku Filip de Montebelo stupio u kontakt sa talibanima preko posrednika u Avganistanu, kako bi se razmotrila mogucnost da se najveci kipovi Bude u svetu prebace na druga mesta u svetu, za sta ce troskove snositi muzej.
Radi se o statuama iz 3. i 5. veka, kada je Avganistan bio jedno od zarista budizma.
Talibanski ambasador u Pakistanu Abdul Salam Zaif ponovio je da ce naredjenje talibanskog lidera mule Mohameda Omara od 26. februara da se uniste svi kipovi u zemlji, biti izvrseno, uprkos osudi medjunarodne zajednice.
Zaif je rekao da je operacija unistavanja dva najveca kipa Bude, uklesana u stenovite litice doline Bamijan, trenutno zaustavljena zbog muslimanskog praznika Ejd al-Ada koji se zavrsava u cetvrtak.
On je rekao da je Omarovo naredjenje i dalje na snazi i da ce ti kipovi biti sigurno unisteni.
Savet bezbednosti UN je, takodje, izrazio "ozbiljnu zabrinutost" zbog gladi i teskog polozaja avganistanskog naroda kome preti najveca susa u proteklih nekoliko decenija.
Savet bezbednosti je za tesku situaciju u Avganistanu okrivio gradjanski rat i "nedostatak efikasne vlasti koja bi mogla da se suoci sa humanitarnom katastrofom".
"Nastavljanje sukoba frakcija, dok avganistanski narod pati, pokazuje nedostatak brige za isti onaj narod u cije ime se bore", kaze se u saopstenju.
BIVSI POTPREDSEDNIK SVETSKE BANKE - Dzozef Stiglic
Bez tranzicije drustva nema ni tranzicije u privredi
Bivsi potpredsednik Svetske banke Dzozef Stiglic izjavio je da tranziciju u privredu moraju pratiti celokupne drustvene promene.
"Neophodno je stvoriti odgovarajucu infrastrukturu u drustvu kako bi privatizacija dovela do poboljsanja zivotnog standarda stanovnistva", rekao je Stiglic na predavanju "Lekcije o Tranziciji" koje je odrzano u Privrednoj komori Jugoslavije.
Govoreci o pozitivnim i negativnim iskustvima zemalja u tranziciji istocne Evrope i bivsim sovjetskim republikama, Stiglic je ocenio da Jugoslavija ima prednost u smislu sto moze da sagleda iskustva tih zemalja.
On je istakao da je bitnije sprovesti reforme na pravi nacin nego ih sprovesti u sto kracem roku, pri cemu je naveo primer Ceske koja je pre pet godina bila lider u tranziciji zbog brzine reformi koje je sprovodila, ali je vremenom taj primat izgubila. On je rekao da pored iskustva istocnoevropskih zemalja treba posmatrati i iskustva Kine gde je siromastvo od pocetka tranzicije do danas smanjeno sa 30 na sest procenata.
Stiglic je rekao da ne treba praviti podelu na dva koncepta tranzicije, prvi koji podrazumeva sok terapiju i drugi gde "ne treba raditi nista" i dodao da postoji mnogo puteva koji vode ka uspehu, ali i onih koji vode u stranputicu.
MMF je priznao da sok terapija nije dala odgovarajuce rezultate iako je takav recept preporucivao svim zemljama na pocetku tranzicionog procesa, rekao je Stiglic i dodao da je veoma bitno izbeci hiperinflaciju jer u takvim uslovima nije moguce sprovoditi reforme.
On je rekao da podsticaji u privredi nece dati prave rezultate ukoliko ne postoji odgovarajuca privredna struktura i naveo primer Rusije koja je dobijala velike kredite od medjunarodnih finansijskih institucija, ali su ta sredstva u isto vreme nelegalnim tokovima izvlacena iz ruske privrede i plasirana na zapadu gde je rizik za njihovo ulaganje bio mnogo manji.
Postoji mnogo ekonomista u Rusiji koji veruju da su krediti iz MMF-a podstakli te transakcije, dodao je bivsi potpredsednik Svetske banke.
SVEMIRSKA STANICA
Nemacka spremna da doceka pad ostataka Mir-a
Nemacka je izvrsila sve pripreme koje omogucuju da se bez ikakvih problema doceka eventualni kontrolisani pad delova ruske svemirske stanice Mir.
Nemacka vlada protumacila je doduse da je "izuzetno malo verovatno" da bi delovi Mira mogli da padnu na njenu teritoriju, ali je istovremeno dodala da nemacke institucije za svemirska istrazivanja redovno obavestavaju Berlin o kretanju ostataka ruske svemirske stanice ka Zemlji.
Prema navodima Moskve, pad ostataka Mira ocekuje se na 3.000 kilometara dugackom i 200 kilometara sirokom pojasu u Juznom Pacifiku, u periodu izmedju 16. i 23. marta.
Na zemlju bi, prema procenama naucnika, trebalo da dospe samo 20 do 40 tona, od 140 tona teske svemirske stanice. Ostatak bi trebalo da sagori pri ulasku u zemljinu atmosferu.
Uprkos tome, jos od 15. januara u Berlinu situaciju prati radna grupa koju cine predstavnici ministarstava unutrasnjih poslova, odbrane i nauke i istrazivanja, kao i izaslanici organizacija za zastitu od katastrofa.
Putanja pada ostataka Mira vodi preko centralne Evrope, odnosno i preko Nemacke. Naucnici iz vise zemalja u stalnom su kontaktu za slucaj da tokom kontrolisanog pada ruske svemirske stanice dodje do promena u putanji.
Prethodno su se u pojedinim izdanjima nemacke "zute stampe" pojavili navodi o ruskim planovima da ostatke Mira na zemlju spuste u podrucju Berlina. Iz Moskve su ovi navodi odmah opovrgnuti.
Nemacki naucnici porucuju da nema razloga za paniku. Navode da od pocetka kocenja tokom pada Mira, moze dosta precizno da se izracuna gde ce da zavrse ostaci svemirske stanice. Tada ostaje jos nekoliko sati da se, ukoliko je potrebno, upozori stanovnistvo, u nemackom slucaju, kako se racuna, pre svega gradjani juzno od Berlina i juzno od Hanovera.
Gradjanima se porucuje da bi cak i u izrazito malo verovatnom slucaju pada ostataka Mira na Nemacku bilo dovoljno da ne izlaze iz kuca, dok sklanjanje u podrume ne bi bilo potrebno.
Podseca se istovremeno da su ruski svemirski strucnjaci od prve stanice "Sputnjik" 1957. godine, na Zemlju bezbedno "spustili" 17.000 objekata.
POVODOM DANA ZENA
Malo zena na rukovodecim polozajima
U svetu se povecava procenat zaposlenih zena, ali je za mnoge od njih jos uvek problem da dodju na visoke polozaje, navodi se u danasnjem izvestaju Medjunarodne organizacije rada (ILO) povodom Dana zena.
U tom dokumentu se navodi da zene cine oko 40 odsto svetske radne snage, ali da se suocavaju sa teskocama kada pokusaju da dodju do rukovodecih mesta u poslu i politici.
Medju direktorima i drugim najvisim radnim mestima u svetu zena ima samo oko tri odsto i to vecinom na sektorima poput prodaje i distribucije, prehrambene industrije, hotelijerstva, restorana i zdravstvenih usluga.
U osam zemalja zene su na mestu sefa drzave, a cine manje od 14 odsto zakonodavnih tela i jedan odsto lidera sindikata, kaze se u izvestaju na 18 strana, rezimeu knjige koja ce biti izdata do kraja ove godine.
ILO dodaje da i zene koje budu izabrane na rukovodece funkcije, u proseku manje zaradjuju nego muskarci.
"Zene koje na pocetku karijere pocnu da rade skraceno radno vreme, kasnije, cak i nakon prelaska na puno radno vreme, nailaze na prepreke u napredovanju, posto su muskarci za to vreme vec dosta truda ulozili u izgradnju karijere", kaze se u izvestaju.
ILO, medjutim, dodaje da su zene, koje su se suocavale sa velikim preprekama na putu do rukovodecih polozaja u velikim firmama, cesto otpocinjale svoje male, nezavisne poslove, pa su u SAD u 1999. godini 38 odsto svih firmi vodile zene. U drugoj polovini devedesetih zene su pokrenule 20 odsto novih firmi u Svedskoj, a 40 odsto u Irskoj, navodi se u tom dokumentu.
Iako je procenat zena poslanika u nacionalnimg parlamentima povecan u vecini zemalja tokom poslednjih nekoliko godina, i dalje je daleko ispod broja mesta koja u tim telima drze muskaraci.
Prema podacima Interparlamentarne unije, pocetkom ove godine zene su cinile 14,2 odsto donjeg doma, a 13,2 odsto gornjeg doma parlamenata.
U saopstenju Medjunarodne organizacije rada navodi se da je poboljsanje strucne kvalifikacije zena kljucni element u smanjivanju nejednakosti.
Iako se zene sve vise ohrabruju da se dodatno obucavaju, one se ne usmeravaju na studije koje traju vise godina.
BUKUREST
Potpisana strategija za integraciju Rumunije u NATO
Predsednici svih stranaka u rumunskom parlamentu potpisali su Nacionalnu strategiju za prikljucenje Rumunije NATO-u, javili su rumunski mediji.
Strategija je sacinjena na predlog rumunske vlade. Potpisivanju je prethodila rasprava, nakon koje je postignut konsenzus oko pojedinih formulacija cije su izmene i dopune trazili poslanici.
Prihvatanjem tog akta, lideri parlamentarnih stranaka iskazali su svoje opredeljenje da Rumunija, kao punopravna clanica, sto pre pristupi Severnoatlantskom savezu. Prema rezultatima ispitivanja javnog mnenja, takvo opredeljenje podrzava i preko dve trecine rumunskih gradjana.
"Samit u Pragu 2002. godine, predstavlja istorijsku sansu za Rumuniju i dogadjaj je koji treba iskoristiti u najvecoj mogucoj meri, to jest, koliko to budu dopustale medjunarodne okolnosti", rekao je prilikom potpisivanja Nacionalne strategije rumunski premijer Adrijan Nastase.
On je kazao da integracija Rumunije u NATO nije samo "vojno-politicka operacija, vec ona podrazumeva prihvatanje i realizaciju i nekih fundamentalnih drustvenih vrednosti".
HASKI TRIBUNAL
Svi optuzeni moraju pred Tribunal
Tuzilastvo Medjunarodnog tribunala za ratne zlocine u Hagu ponovilo je da je SRJ duzna da ispuni obaveze prema Tribunalu, ukljucujuci predaju svih optuzenih kojima ce suditi Tribunal.
Nema nikakve promene u stavu Tuzilastva prema sudjenju bivsem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milosevicu i ostalim optuzenima, navodi se u sopstenju povodom izvestaja u medijima koji se pozivaju na izjave zamenika glavnog tuzioca Grejema Bluita na skupu odrzanom 7. marta u Institutu za strategijske studije u Londonu.
U cilju otklanjanja moguceg nesporazuma nakon izvestaja u medijima, Tuzilastvo u Hagu saopstilo je da postoji potpuno slaganje glavnog tuzioca i njenog zamenika koji insistiraju na primatu Tribunalu.
"Svi optuzeni moraju biti predati Tribunalu", navodi se u saopstenju.
Bluit je u Medjunarodnom institutu za strateske studije u Londonu izjavio, kako su prenele agencije, da je Haski tribunal spreman da sudjenje bivsem predsedniku SRJ Slobodanu Milosevicu delimicno odrzi u Beogradu.
"Ja sam veliki pristalica da sudjenja budu odrzana u bivsoj Jugoslaviji. Mi u Hagu smo suvise udaljeni...Ne bismo mogli da celo sudjenje odrzimo u Srbiji zbog toga sto neki svedoci ne bi zeleli da dodju u Beograd, ali smatram da bi deo sudjenja Milosevicu mogao biti odrzan u Beogradu", rekao je Bluit.
U saopstenju se navodi da se nakon predaje optuzenih Tribunalu mogu razmatrati izvesne mogucnosti, ukljucujuci mogucnost da Tribunal odrzi deo sudjenja u Beogradu, ili na drugom mestu. Takva mogucnost je predvidjena Pravilima postupka pred Tribunalom. To pitanje je pokretano ranije kao jedan od nacina da gradjani bivse Jugoslavije iz bliza prate sudjenja pred Tribunalom.
Ima i drugih mogucnosti koje mogu biti razmotrene kad je optuzeni prebacen pred Tribunal, kao sto je dozvola da optuzeni pre pocetka sudjenja u Hagu odgovara za krivicna dela za koja je optuzen pred domacim sudovima. Vazno je znati da odluke o tome donosi predsednik Tribunala i da one mogu zavisiti od, izmedju ostalog, procene bezbednosti i od toga da li ima dovoljno sredstava za odrzavanje sudjenja van sedista Tribunala.
U pogledu Milosevica i cetvorice suoptuzenih za zlocine na Kosovu 1999. godine, tuzilac je spremna za pocetak sudjenja. Milosevic ce biti optuzen i za zlocine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, navodi se u saopstenju.
"Vazno je jos jednom ponoviti da SRJ mora da ispuni svoje medjunarodno-pravne obaveze prema Tribunalu, ukljucujuci predaju svih pojedinaca optuzenih pred Tribunalom" navodi se na kraju saopstenja Tuzilastva u Hagu.
BRISEL
Kampanja informisanja za dobar start evra
Tekuca kampanja informisanja o evru treba da dokaze da Evropa nije apstraktna i daleka ideja, kao i da osigura dobar start zajednicke valute, izjavio je predsednik Evropske centralne banke (ECB) Vim Dojsenberg na konferenciji u Belgiji organizovanoj povodom uvodjenja evra.
Predsednik ECB je ocenio da je "kljucno" da buduci korisnici dobro prihvate evro. Dojsenberg je istovremeno naglasio da je izazov bez presedana proizvodnja i pustanje u opticaj 14 milijardi novcanica i 50 milijardi komada kovanog novca.
Kampanje o informisanju i upoznavanju stanovnistva sa evrom pocinju da jacaju u svim zemljama clanicama evro-zone kao i na nivou Unije. Pre svega su koncentrisane na tv-spotove i stampu, a delice se i bezbrojne brosure pod sloganom "Evro. Nasa valuta".
Svaka clanica je usvojila nacionalni scenario za evro, pa ce belgijska centralna banka, na primer, od septembra podeliti kreditnim institucijama, posti i trgovcima komplet novcanica i "evrokit" u vrednosti od 240 evra, a pojedinci ce od 15. decembra dobiti "evro minikit" od 12,40 evra. Posto ga jos niko nije imao u rukama, evro je jos uvek u ocima vecine stanovnika virtuelni, nevidljivi novac, pa ce tek od 1. januara 2002. sa pustanjem u opticaj nove valute oko 300 miliona Evropljana shvatiti da raspolaze zajednickim novcem, koji je vec postao druga svetska valuta. izjavio je guverner belgijske centralne banke Gi Kvaden.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
Copyright © 1996-2001 Nezavisne NOVINE
POWERED by City Design 2001