Nezavisne Novine

BIVŠA JUGOSLAVIJA

MAKEDONIJA

Nastavljeni pregovori makedonskih i albanskih stranaka

Lideri makedonskih i albanskih parlamentarnih stranaka nastavili su juce razgovore o predlozima resenja krize u Makedoniji, u prisustvu specijalnih izaslanika EU i NATO Fransoa Leotara i Dzejmsa Perdjua.
Nakon prepodnevne runde razgovora, Leotar i Perdju izjavili su da ce razgovori biti nastavljeni, kao i da se za sada raspravlja na nivou ekspertskih timova politickih stranaka i predsednika Borisa Trajkovskog.
"Svi mi smo angazovani na definisanju predloga. Pregovori se sada vode na ekspertskom nivou i svi smo u potpunosti angazovani oko toga", izjavio je Perdju.
Pregovori albanskih i makedonskih predstavnika vode se oko predloga ustavnih reformi koje je izradio francuski pravni ekspert Rober Badenter, koga su, na poziv makedonskih vlasti, angazovali EU i NATO.
"Susret je bio interesantan i pozitivan i razmenili smo prva misljenja. Nastavljamo kako bi dosli do prvih zajednicki prihvatljivih resenja", rekao je Leotar.
Specijalni izaslanici EU i NATO nisu, medjutim, zeleli da otkriju ciljeve svog jucerasnjeg boravka na Kosovu, ali su diplomatski izvori agencije Beta u Skoplju i Pristini naveli da su se dvojica diplomata sastali sa politickim vodjom samozvane Oslobodilacke nacionalne armije (ONA) Ali Ahmetijem, kako bi ga ubedili da prihvati razoruzavanje pobunjenickih grupa u Makedoniji.
Na konsultacijama u Prizrenu su, navode diplomatski izvori, u petak i subotu bili i lider dve vodece albanske politicke stranke Demokratske partije Albanaca (DPA) Arben Dzaferi i Partije za demokratski preobrazaj (PDP) Imer Imeri.
Portparol PDP Zahir Bektesi je danas izjavio kako je sinocnja izjava lidera te stranke da ce albanska strana odbaciti ponudjeni dokument "pogresno protumacena", naglasivsi da ce PDP i dalje ucestvovati u dijalogu, ali ce izneti "znacajne primedbe na njegov sadrzaj".
"Ponudjeni tekst Leotara i Perdjua je nedovoljan, a zvanican odgovor cemo dati kada nasi eksperti zavrse analizu", izjavio je visoki zvanicnik DPA Zamir Dika,
Ekspert ove stranke je profesor na Univerzitetu u Vasingtonu Pol Vilijams, inace predsednik Albansko-americkog drustva poznat po tome sto je bio angazovan u Dejtonu na strani BiH, u Rambujeu na strani Albanaca, a ucestvovao je i u pripremi sankcija medjunarodne zajednice prema Srbiji.
Profesor Vilijams od prosle nedelje je u Skoplju, ali albanskim strankama nije uspelo da ga "ubace" na pregovore kod predsednika Trajkovskog, jer je prethodno dogovoreno da mogu prisustvovati samo lokalni strucnjaci.
Vilijams, koji ce i dalje raditi za albanske stranke, predlozio je odrzavanje medjunarodne konferencije o Makedoniji, koja, prema njegovoj ideji, treba da se odrzi u Briselu.

MAKEDONIJA

Fejt ce zatraziti povlacenje One

Izaslanik NATO-a u resavanju oruzanog konflikta u Makedoniji Piter Fejt, zatrazice od naoruzanih albanskih ekstremista da se povuku dva kilometra sa trenutno najisturenijih polozaja u selima okoline Tetova.
Fejt ce od pripadnika ekstremista, koji sebe predstavljaju Oslobodilackom nacionalnom armijom (ONA), zahtevati i uklanjanje punktova na putevima od Tetova prema okolnim selima kao i na magistralnoj deonici od Tetova prema Kosovu.
Ovi zahtevi vodjama One su rezultat danasnjih razgovora predstavnika medjunarodne zajednice sa vlastima u Skoplju.
U glavnom gradu Makedonije su se susreli predsednik zemlje Boris Trajkovski i izaslanici SAD Dzejms Perdju i EU Fransoa Leotar.
Skupu su prisustvovali makedonski ministri odbrane i policije Vlado Buckovski i Ljube Boskovski.
"Razgovarali smo o aktuelnom stanju kod Tetovskog sela Lesok. Nase bezbednosne snage jos uvek se uzdrzavaju da odgovore na provokacije terorista, ali ukoliko oni ne prestanu, spremni smo da odgovorimo na njihove napade" izjavio je ministar Boskovski.
Njegov kolega ministar odbrane Vlado Buckovski rekao je da je zabrinut zbog onoga sto se dogadja u selu Lesok i njegovoj okolini, dodavsi da su naredna dva, tri dana kljucna u razvoju sveukupnog stanja u Makedoniji.
Diplomatski izvori su preneli isvestacu Bete u Skoplju da je na ovom sastanku makedonska strana predocila Leotaru i Perdjuu da ekstremisticke grupacije koriste primirje za zauzimanje nove teritorije i za novo utvrdjivanje, cak i u Tetovu.
Usled takvog razvoja situacije ocekuje se aktivnost Piter Fejta, koji bi trebalo da od politickog vodje One Alija Ahmetija, zatrazi povlacenje ekstremista na nekoliko kilometara.
Betini izvori u Skoplju su takodje naveli da su izaslanici Perdju i Leotar zatrazili od ministra Boskovskog da prestane sa izdavanjem saopstenja u kojima se Ona optuzuje da krsi primirje, uz ocenu da takvi stavovi samo komplikuju i onako napeto stanje.

TETOVO

Kidnapovan jos jedan Makedonac

Jedan mladic makedonske nacionalnosti kidnapovan je juce kod sela Neprosteno nedaleko od Tetova, cime se broj Makedonaca otetih poslednjih dana oko tog grada popeo na cetiri.
Predstavnici albanskih pobunjenika, koji su zeleli da ostanu anonimni, demantovali su umesanost u te otmice, navodeci da je najverovatnije rec o delu kriminalaca koji za kidnapovane traze otkup u iznosu od 40.000 nemacckih maraka.
Sva sela u okolini Tetova vec nekoliko sedmica pod kontrolom drze albanski pobunjenici iz Oslobodilacke nacionalne armije (ONA), koji su u predgradjima tog grada Drenovac, Dzepciste i Poroj uspostavili kontrolne punktove na kojima kontrolisu prolaznike.
Kako su agenciji Beta rekli ocevici, na kontrolnim punktovima stoje table na kojima pise "Teritorija ONA", a prolaznike legitimisu uniformisani Albanci sa oznakama "PU", skracenicom za albanski naziv za Vojnu policiju (Policia Usterak).
Kako su potvrdili predstavnici makedonskih snaga bezbednosti i albanskih pobunjenika, obe strane su poslednjih dana izgradile utvrdjenja na novouspostavljenoj liniji razgranicenja, oko koje su sinoc vodjene sporadicne borbe u kojima, medjutim, nije bilo zrtava.

BOSNA I HERCEGOVINA

Federacija BiH ce izruciti svakog koga Hag bude zatrazio

Ministar odbrane Federacije BiH Mijo Anic izjavio je da ce vlasti Federacije BiH isporuciti Haskom tribunalu sva lica koja taj medjunarodni sud bude trazzio zbog ratnih zlocina pocinjenih nad Srbima.
"Nasa je duznost da isporucimo sve one koje Haski tribunal bude trazio. Na to nas obavezuje ugovor sa tom institucijom. Moj licni stav je da bi svi oni protiv kojih Haski tribunal podigne optuznicu, trebalo da se dobrovoljno odazovu pozivu", istakao je Anic u intervjuu banjaluckom dnevniku "Nezavisne novine".
On je rekao da mu nisu poznata imena Muslimana i Hrvata protiv kojih je Haski tribunal podigao optuznice, ali da su poznate lokacije na kojima su pocinjeni zlocini, kao i ljudi koji su zapovedali jedinicama ciji su pripadnici pocinili zlocine.
Komentarisuci situaciju u Hrvatskoj, nakon odluke hrvatske vlade da ispuni zahteve Haskog tribunala, Anic je ocenio da se aktuelna situacija u toj drzavi ne moze odraziti na politicke prilike u BiH. Dodao je da zahtevi Tribunala za izrucenje Muslimana i Hrvata koji su osumnjiceni za pocinjene zlocine nad Srbima ne mogu destabilizovati vlasti Federacije BiH.
"Vecina pozvanih u Hag sa podrucja Federacije BiH bili su iz hrvatskog korpusa. Ima nekih naznaka da ce u ovom trenutku optuznice biti podignute i protiv osumnjicenih iz bosnjackog korpusa", zakljucio je ministar odbrane Federacije BiH.

SAVET MINISTARA BIH - Lagumdzija:

Predsednistvo BiH odlucuje o mandataru

Ministar inostranih poslova BiH Zlatko Lagumdzija izjavio je danas u Sarajevu da su njegovi stavovi oko imenovanja novog predsedavajuceg Saveta ministara BiH poznati, ali nije odbacio mogucnost da ga Predsednistvo BiH sutra imenuje na tu funkciju.
Lagumdzija je ranije izjavio da njegova Socijaldemokratska partija (SDP) nece predloziti kandidata za funkciju predsedavajuceg Saveta ministara BiH sve dok se ne izmeni zakon koji predvidja osmomesecnu rotaciju na toj funkciji.
Predstavnicko vece Parlamentarne skupstine BiH u petak u dnevni red sednice nije uvrstilo izmene Zakona o Savetu ministara BiH koje je predlozila vladajuca Demokratska alijansa za promene (DAP) jer su se protiv izmena zakona izjasnili svi srpski poslanici.
"Moji stavovi su poznati javnosti. Ne bih zeleo da ih ponavljam, ali ustavna uloga Predsednistva BiH je da uradi svoj posao. Koga god Predsednistvo imenuje za mandatara, predstoje politicki dogovori", rekao je Lagumdzija novinarima pred odlazak u trodnevnu posetu SAD na poziv americkog drzavnog sekretara Kolina Pauela.
Uprkos ranijim stavovima, Lagumdzija nije odbacio spekulacije sarajevske stampe prema kojima ce ga Predsednistvo BiH sutra imenovati za novog mandatara Saveta ministara BiH.
"Projekat u koji smo krenuli nema alternativu. Zato moramo biti mnogo efikasniji nego sto smo bili u zadnjih petnaestak dana", upozorio je sef diplomatije BiH.
Prema postojecem Zakonu o Savetu ministara, Predsednistvo BiH sutra bi trebalo da imenuje mandatara iz reda sadasnjih ministara. Mandatar bi trebalo da bude bosnjacke nacionalnosti, zbog cega, pored Lagumdzije, na tu funkciju moze biti imenovana i Azra Hadziahmetovic, ministar za spoljnu trgovinu u Savetu ministara BiH.

HRVATSKA- Stipetic:

Mesic obecao Ademiju pomocako je optuzen

Nacelnik Glavnog sstaba Hrvatske Vojske (GS HV) general Petar Stipetic, izjavio je danas da je hrvatski predsednik Mesic obecao pomoc generalu Rahimu Ademiju, ukoliko se on nalazi na jednoj od dve tajne optuznice Haskog tribunala, koje su vlastima u Zagrebu predate pre mesec dana.
Stipetic je novinarima preneo da je predsednik Mesic sinoc razgovarao sa generalom Ademijem, ali da ni predsednik Mesic jos nije upoznat sa sadrzajem optuznica iz Haga i ko su dvojica optuzenih hrvatskih drzavljana.
Nacelnik GS HV, koji je prisustvovao razgovoru Mesica i Ademija, nije medjutim naveo kakvu bi to pomoc Mesic mogao da pruzi Ademiju ako on bude bio na listi optuzenih.
Ministar obrane Jozo Rados ocenio je da aktuelna zbivanja, izazvana haskim optuznicima, predstavljaju uobicajenu demokratsku politicku situaciju.
Rados je istovremeno odbacio intrepretacije zamenika premijera i svog stranackog kolege Gorana Granica da se njih dvojica ne slazu sa stranackom politikom Hrvatske socijalliberalne stranke u vezi Haga.

HRVATSKA I HAG

Potpredsednik vlade Goran Granic o svojoj ostavci...

Potpredsednik hrvatske vlade u ostavci Goran Granic izjavio je da je ostavku podneo zbog neslaganja sa stavom Hrvatske socijalnoliberalne stranke (HSLS) koja je trazila od svojih clanova vlade da ne glasaju za izrucenje hrvatskih generala Haskom tribunalu.
Ostavke su, osim Granica, podneli i HSLS-ovi ministri Jozo Rados, Goranko Fizulic i Hrvoje Kraljevic. Granic je jedini HSLS-ov clan vlade koji je glasao za vladin stav da treba postupiti prema Ustavnom zakonu o saradnji sa Haskim sudom i aktivirati prispele optuznice.
Ministar Alojz Tusek takodje je glasao za takav vladin stav, ali nije podneo ostavku.
Granic je zagrebackom "Vecernjem listu" rekao da je vec u subotu ujutro na sastanku Velikog veca HSLS-a stranci dao svoj mandat na raspolaganje, ali ne zbog odnosa prema Hagu, vec zbog ponasanja stranke prema vladi, zbog odnosa izmedju izvrsne i zakonodavne vlasti.
"Mislio sam se konacno opredeliti kad vidim ima li vlada podrsku koalicionih zastupnika ili ne. No, odlucivanje o Hagu ubrzalo je moju odluku", rekao je Granic, naglasavajuci da vlada mora sprovoditi Ustavni Zakon o saradnji sa Haskim sudom dok je taj zakon na snazi.
"Zakon je doneo HDZ, koji sad trazi da ga ne sprovodimo. Taj HDZ-ov zakon ne ostavlja nam mogucnost da raspravljamo o meritumu optuznice. Vlada ne moze postupati mimo Zakona, a da je odlucila da ga ne sprovodi, odvela bi zemlju u izolaciju. Na to niko od nas nema pravo", rekao je Granic.