Nezavisne Novine

Kanada

OLIMPIJADA 2008: Par dana do konacne odluke

Toronto formirao prelazni tim za Olimpijadu

Ostalo je jos samo par dana do konacne odluke o domacinu Olimpijskih igara 2008. godine. Onog trenutka kada Huan Antonio Samaran bude objavio ime domacina, prestace da postoji Korporacija za kandidaturu Toronta. Tako je regulisano MOK-ovim propisima. Zato se razmislja o prelaznom telu koje bi, ukoliko Toronto bude izabran, olaksalo komplikovanu promenu od kandidata na domacina.
Polako i u tisini su se napravili planovi ko bi mogao da bude u petoclanom timu, sastavljenom od predstavnika federalne, provincijske i gradske vlade, Kanadske olimpijske asocijacije i iz dosadasnje ekipe koja je pripremala ponudu grada. Taj tim bi u narednih pet meseci imao zadatak da izabere osamnaestoclani odbor direktora za Organizacioni komitet Olimpijskih igara.
Kako se saznaje, mandat tima bi otpoceo istog trenutka kada bi se objavilo da je nas grad dobio organizaciju Igara i trajao bi do naimenovanja Organizacionog komiteta.
Za svaki slucaj, a da bi se izbegle moguce nepredvidjene situacije, kanadski zvanicnici su izabrali tim u kome su: Dejvid Robinson, izvrsni direktor Sekretarijata za kandidaturu Toronta Ministarstva za kanadsku tradiciju, u ime federalne vlade, Dzim Ginou, jedan od najpoznatijih politickih operativaca, u ime provincijske vlade, Dzo Halsted, olimpijski komesar grada Toronta i najpoverljiviji Lastmanov sluzbenik, kao predstavnik grada, zatim Majkl Cembers, novi predsednik Kanadske olimpijske asocijacije i Karen Pitre, izvrsni potpredsednik tela za kandidaturu Toronta.
Njihovo imenovanje ce biti ozvaniceno ukoliko grad dobije Igre.

POLITIKA I MI

Kome koliko verujemo, kada su partije i lideri u pitanju

Ovih dana su se pojavili podaci iz ispitivanja javnog mnjenja o poverenju politickim partijama i liderima. Rezultati su dobijeni na osnovu ispitivanja misljenja gradjana iz citave Kanade.
Stanovnici i dalje imaju najvise poverenja u liberale. Gotovo polovina ispitanih im daje podrsku. Torijevci su na drugoj poziciji sa 18 odsto, Alijansa je treca sa 12, Zatim dolaze Blok Kvebekva sa 10 i NDP ima poverenje 9 odsto ispitanika.
Na pitanje ko bi mogao biti najbolja alternativa liberalima, najveci broj gradjana se izjasnio za konzervativce. U citavoj zemlji taj postotak je 52, a po provincijama postoje razlike, s tim da je svugde Knzervativna partija prosla mnogo bolje od Alijanse. Najdrasticnija razlika je u Ontariju i Atlanskoj oblasti.
Kada su lideri u pitanju, najbolju ocenu je dobio premijer Kretjen - 5,3. Slede Dzo Klark, sa 4,9, Aleksa Mk Donaf, sa 4,3, Disep, sa 3,9, a na zacelju liste je Stokvel dej, sa ocenom 3. Sto se Deja tice, pad popularnosti, od novembarskih izbora naovamo je drastican, jer je tada on stajao na 4,6 sto se racuna kao pozitvno. Jedini politicar koji je imao manju popularnost od sadasnje Dejove je bivsi premijer Brajan Malruni, u poslednjim danima svog mandata.
Razloge za ovakav stav javnog mnjenja nije tesko pronaci. Previranja u Alijansi su se odrazila na poverenje u partiju, s tim da je moguce da bi sada jos i gore prosli, posto je ispitivanje radjeno juna, a neka dogadjanja su usledila posle toga. Postoje nagovestaji da je lider Dej ponudio svoje povlacenje sa vodece funkcije, ali da se jos uvek razmatra prihvatanje takve odluke.

VOJNO VAZDUHOPLOVSTVO I MODERNIZACIJA

Uvodjenje krstarecih raketa u naoruzanje

Vazduhoplovne snage kanadske vojske razmatraju uvodjenje krstarecih raketa u arsenal oruzja za XXI vek. Sacinjena je studija o pravcima razvoja vazduhoplovnih snaga posle 2010. godine i ovo je jedno od pitanja na koje se trazi odgovor.
Izbegavanje opasnosti po zivot vojnih pilota je jedna od glavnih prednosti raketa. One se, naime, lansiraju sa velike udaljenosti i, uz pomoc elektronskih sistema za navodjenje, pogadjaju ciljeve, izrucujuci do pola tone eksploziva.
Strateski planer vazduhoplovnih snaga Vali Iscenko je naglasio da je potrebno utvrditi koji su potencijali neophodni i koje su mogucnosti izbora.
On je upozorio da ograniceni vojni budzeti mogu biti glavna prepreka uvodjenju visoke tehnologije u oruzane snage. Budzet za finansiranje odbrane vec citavu deceniju ima manjak novca, tako da je cak i broj sati naleta smanjen da bi se ustedelo.
Son Henri, vojni analiticar, smatra da ima smisla uvodjenje raketa u naoruzanje ako se ima u vidu koliko su koriscene u napadima na Irak i Srbiju.
On ipak dodaje da bi uvodjenje raketa , pa cak i ragovori o njima uzburkali javnost. Krstarece rakete su ofanzivno oruzje i njihovom upotrebom bi se odstupilo od imidza Kanade kao zemlje mirotvorca.

KANADJANI SVE VISE PIJU

U proseku jedan litar za tri dana

Kanadjani sve vise piju. Vec nekoliko godina se povecava broj ispijenih casa, makar tako kazu statisticari. A njima treba verovati. Oni su izracunali da je prosle godine u zemlji potroseno 13 milijardi na alkoholna pica. Vec trecu godinu za redom se povecava potrosnja alkoholnih pica, tako da su prosle godine po glavi stanovnika, starijih od 15 godina, popijena po 103 litra raznih pica.
Po provincijama, Jukon vodi sa prosecnih 177 litara, zatim slede Kvebek, sa 113 litara, i Alberta, 109 litara.
Najmanje se pilo u Saskacuanu, 88 litara, Ostrvu princ Edvard, 91, i Manitobi, 92.
Tradicionalno, najvise ima pivopija, posto je na pivo potroseno nesto malo iznad jedne polovine ukupnog iznosa. Ono sto se promenilo su omiljene marke. Primeceno je da se sve vise piju inostrana piva, jer je na primer samo u toku prosle godine njihova potrosnja porasla za cetvrtinu. Taj podatak ne cudi, ako se uzme u obzir da je kanadsko trziste jedno od najbolje snabdevenih, sa izuzetno velikim izborom najboljih svetskih i kvalitetnih domacih vrsta piva.
Statisticari su izracunali da su u prethodnoj godini inostrani proizvodjaci ostvarili gotovo jednu desetinu ukupne potrosnje. Najvise stranih piva su popili stanovnici Alberte, dok su se domace vrste najbolje prodavale u Jukonu.
Za zestoka pica je izdvojeno oko 26 odsto, a za vina priblizno 23% ukupno potrosenog novca za pice
Svaka provincija ima svoje omiljeno pice. Severozapadne teritorije i Nanavuti vode po kolicini ispijene votke, a u Manitobi je najveca potrosnja viskija.
Stanovnici Njufaundlenda su konzumirali najvise ruma, a u Kvebeku najvise dzina i brendija od svih ostalih Kanadjana.
Stanovnici Kvebeka najvise vole crno vino. Oni su kupili, a verovatno i popili, cak 42 odsto ukupne kolicine crnog vina u Kanadi. Inace, trend povecanog interesovanja za crno vino, u odnosu na belo, se nastavlja. I dalje se piju uglavnom uvozna vina, uprkos skoku cena.