Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

BATIC USLOVIO ULAZAK SNP U SAVEZNU VLADU...

SNP mora da shvati da ne moze da sedi na dve stolice

Jedan od lidera DOS-a Vladan Batic izjavio je juce da nova Savezna vlada nece biti formirana sa Socijalistickom narodnom partijom Crne Gore (SNP) ako njeni savezni poslanici budu glasali za deklaraciju socijalista, radikala i Jugoslovenske levice (JUL) o "zastiti ustavnog poretka".
"Ako se deklaracija usvoji u Saveznoj skupstini, tesko da se moze napraviti Savezna vlada, jer SNP mora da shvati da ne moze da sedi na dve stolice. Ako nas koalicioni partner republickoj vladi prilepi etiketu rusitelja ustavnog poretka, to bi znacilo njihovu koaliciju sa radikalima, socijalistima i JUL -om i ne vidim kako sa nama mogu biti u Saveznoj vladi", rekao je Batic na konferenciji za novinare.
On je pomenutu deklaraciju Socijalisticke partije Srbije (SPS), Srpske radikalne stranke (SRS) i JUL-a nazvao "pamfletom kojim se diskredituje i satanizuje" Vlada Srbije, izrazivsi nadu da je SNP "svesna posledica" eventualne odluke da podrzi tu deklaraciju.
Batic, koji je i sef poslanicke grupe DOS-a u jugoslovenskom parlamentu, rekao je da DOS "nece sitnicariti" u broju mandata u Saveznoj vladi, ukoliko sa koalicionim partnerima iz Crne Gore "pronadju zajednicki jezik".
"Ta vlada je ogranicenog roka trajanja. Njen zadatak je da definise predlog platforme za redefinisanje odnosa u federaciji i izradi nacrt novog ustava. Nije vazno da se do zadnje kapi krvi borimo oko mandata", kazao je on.
Batic, koji je i ministar pravde Srbije, rekao je i da je iznenadjen informacijama o pripremi novog Ustava SRJ.
On je ocenio da je za promenu Ustava neophodan odgovarajuci pravni okvir i dodao da za sada nije izvesno ni da li ce postojati zajednicka drzava Srbije i Crne Gore.
"Takvo pravljenje Ustava na brzinu nije primereno demokratskim stremljenjima, pogotovo nekih koji tvrde da su najveci ustavobranitelji u svetu", kazao je Batic.
On je napomenuo i da bi u stvaranje ustava trebalo da budu ukljuceni "svi relevantni politicki subjekti", kao i da takav ustav treba duze vreme da bude "u siroj nacionalnoj raspravi".
Batic je kazao i da je Vlada Srbije trazila od Haskog tribunala da bivsu predsednicu Republike Srpske Biljanu Plavsic pusti da se brani sa slobode, garantujuci da ce posle pustanja biti u Beogradu.
On je ponovio da saradnja sa Haskim tribunalom mora da bude "dvosmerna", te da ce predstavnici srpskih vlasti traziti da se ostalim drzavljanima SRJ koji se nalaze na listi optuzenih sudi pred domacim sudovima.
Batic je kazao i da ce za nekoliko dana biti saslusano 50 svedoka za zlocine pocinjene nad Srbima na Kosovu i Metohiji, ali i "pojedinih muslimanskih celnika".
"Takva politika republicke vlade u interesu je gradjana Srbije", rekao je Batic.
Na konferenciji za novinare saopsteno je i da je donedavni funkcioner Srpskog pokreta obnove Gvozden Rosic pristupio DHSS-u.
Rosic je kazao da je njegova odluka rezultat zelje da "pomogne u sprovodjenju reformi" koje su "u interesu i naroda i drzave".

NOVA DEMOKRATIJA - DUSAN Mihajlovic:

DOS raspolozen za rekonstrukciju Vlade Srbije

Lider Nove demokratije Dusan Mihajlovic kazao je juce da je DOS raspolozen da "maksimalno izadje u susret" Demokratkoj stranci Srbije (DSS) povodom zahteva te stranke za rekonstrukciju republicke vlade.
Govoreci na konferenciji za novinare povodom godisnjice Nove demokratije (ND), Mihajlovic, koji je i ministar unutrasnjih poslova Srbije, objasnio da je DSS "dosta ojacala" od oktobarskih promena i da je, u skladu s tim, opravdano njeno nezadovoljstvo mestom koje zauzima u izvrsnoj vlasti.
Za takve zahteve DSS-a "ima prostora u najavljenim rekonstrukcijama republicke vlade", kazao je on.
Mihajlovic je napomenuo da su ministarstva unutrasnjih poslova i pravde u Vladi Srbije, koja su u medijima spominjani kao interesantna za DSS-a i izvori njenog nezadovoljstva, radila u skladu sa odlukama Vlade Srbije, i da bi, u skladu s tim, primedbe trebale da budu upucene "na racun vlade".
Lider ND-a je rekao da je "jasno da ce se na sledecim izborima iz DOS-a izdvojiti prirodni blokovi", napominjuci da vladajuca koalicija ima razloga za opstanak, time sto, jos uvek, nije ispunila svoja predizborna obecanja.
"Pravda, sloboda i bolji zivot", obecanja su koja je dao DOS pre dolaska na vlast, podsetio je Mihajlovic, navodeci da je jedan deo proklamovanog ostvaren, dok ce za neke stvari, kao sto je poboljsanje standarda, trebati vise vremena.
Govoreci o opstanku federacije, Mihajlovic je kazao da "svaka Jugoslavija ima smisla jedino ako ce njeni clanovi, ujedinjeni, brze postati clanovi Evropske unije", kao i da zajednistvo "nema nikakvog smisla" ukoliko bi unutardrzavna trvenja ugrozila integraciju u Evropu.
Podsecajuci na program i dostignuca Nove demokratije, povodom njenog 11. rodjendana, Mihajlovic je kazao da se ta stranka demokratskog centra oduvek zalagala za kapitalizam, saradnju sa medjunarodnom zajednicom i resavanje kriza mirnim putem.
Isticuci da je ND nedavno postala punopravan clan Evropske liberalne internacionale, Mihajlovic je izrazio zadovoljstvo i zbog ostvarenja politickih ambicija te stranke, zapocinjanjem procesa demokratizacije drustva i svetske integracije.

HASKI TRIBUNAL

Slobodan Milosevic trazi pravne savetnike

Bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic, optuzen za zlocine nad kosovskim Albancima, trazio je pravne savetnike, sto moze da ukazuje na to da ce se sam braniti pred Haskim tribunalom, rekao je portparol sudskog dela Tribunala Dzim Lendejl.
Milosevic, koji je u pritvoru u Hagu od 29. juna, nije angazovao advokate, ali je izrazio zelju da se konsultuje sa jednim brojem pravnika, sto ce biti omoguceno.
Nekolicini savetnika i njihovih asistenata, koje Milosevic bude odredio, bice dozvoljeno da ga posecuju, ali bez prava koja imaju advokati i bez primene pravila koja vaze u odnosu branilac - okrivljeni. Na primer, njihovi razgovori ce biti slusani. Milosevic nece imati prava drugacija od ostalih optuzenih, istakao je Lendejl.
On je rekao da ce danas poslepodne Milosevica u pritvoru posetiti kanadski pravnik Kristofer Blek u svojstvu predvodnika medjunarodne grupe pravnika koja deluje kao interesna grupa u korist Milosevica. Blek nije Milosevicev savetnik, jer Milosevic to nije trazio, rekao je Lendejl.
Pripadnici interesne grupe nece moci da posecuju Milosevica kad god zele i u velikom broju, vec mogu da odrede svoje predstavnike koji ce imati pristup Milosevicu.
U Tribunalu se trazi resenje za dilemu da li savetnici koje Milosevic odredi mogu da vide dokaze koje tuzilastvo predaje Milosevicu. Medju dokazima su i iskazi svedoka.
Pitanje je da li ce savetnici moci da vide dokaze, jer nisu vezani pravilima koja vaze za advokate o cuvanju tajne, zastiti svedoka i slicno.

MINISTAR POLICIJE, ZORAN ZIVKOVIC:

Sastav Savezne vlade je nevazan

Jugoslovenski ministar policije Zoran Zivkovic ocenio je danas da je potpuno nevazan sastav nove Savezne vlade, jer ce ona funkcionisati samo do odluke o sudbini zajednicke drzave Srbije i Crne Gore.
Gostujuci u kontakt emisiji Radio Indeksa, on je ponovio da bi Socijalisticka narodna partija Crne Gore (SNP) trebalo da "postavi svog najodgovornijeg coveka" za mandatara nove vlade, ali je dodao da nije izvesno ko bi to mogao biti, s obzirom da su svi potencijalni kandidati SNP-a izjavljivali da nece prihvatiti tu funkciju.
Savezni ministar policije, koji je potpredsednik Demokratske stranke (DS), ocenio je da je uoci pregovora o sudbini SRJ neophodan medjupartijski dogovor u Crnoj Gori, nakon cega bi bio organizovan referendum.
Zivkovic je odbio da odgovori da li su moguca nova izrucenja optuzenih za ratne zlocine pred Haskim sudom. On je rekao da je "dalja saradnja sa Haskim tribunalom, i po Uredbi (Savezne vlade) i po cinjenju, preneta na vlasti u Srbiji".
Dodao je da pritom postoji problem "stanja stvari" i naveo primer predsednika Srbije Milana Milutinovica koji ima imunitet, a jedan je od optuzenih pred Haskim sudom.
Zivkovic je rekao da imunitet ne znaci da Milutinovic ne moze sam da se preda Haskom tribunalu.
Povodom spora DS i Demokratske stranke Srbije o saradnji sa Haskim tribunalom, odnosno pitanja legalizma ili pragmaticnosti u vodjenju drzavne politike, Zivkovic je rekao da je to lazna dilema, jer "postoji program DOS-a koji je obecan narodu" pre pobede na izborima. "Pitanje je ostvarivanja ili neostvarivanja cilja" tog programa, rekao je Zivkovic i dodao da se podrazumeva da je "aksiom da se zakon postuje".
On je ocenio da ostanak nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije Nebojse Pavkovica na toj funkciji "nije legalizam", kao ni ranije "istupanje (predsednika Jugoslavije Vojislava Kostunice) da je Rade Markovic bio neophodan na funkciji (nacelnika Resora drzavne bezbednosti MUP-a Srbije) zbog bezbednosti drzave".

ITALIJANSKA STAMPA - Vojislav Kostunica:

Osecam se kao taoc!

Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunca izjavio je da je izrucenje bivseg predsednika Slobodana Milosevica bilo organizovano u suprotnosti sa zakonom i bez ikakvih informacija visim organima drzave.
"To se moze smatrati ogranicenim pokusajem drzavnog udara. U ovom trenutku, medjutim, najvaznije je ograniciti posledice tog cina", rekao je Kostunica u intervjuu torinskom dnevniku "Stampa", objavljenom 8. jula.
U intervjuu pod naslovom "Kostunica: Osecam se kao talac" i "Milosevicevo izrucenje je izvedeno iza mojih ledja", list podseca da se nastavljaju konsultacije o novoj saveznoj vladi i da za koji dan treba da bude spreman taj izvrsni organ, sastavljen od Crnogoraca i predsednikovih ljudi, sto se ocenjuje kao priblizavanje odlucujuceg konfrontiranja.
Kako navodi list, u intervjuu, Kostunica, posle dugog cutanja, prekinutog samo u razgovoru za list "Vreme", otkriva iznenadjujuce detalje.
Na molbu da bolje objasni sta znaci njegova izjava, u vreme pocetka krize oko vlade, da je spreman da iskoristi "sva ustavna sredstva da spase buducnost Jugoslavije", Kostunica je odgovorio da se sprema da zaista iskoristi stvarno i samo ustavna sredstva koja mogu da spasu federaciju.
"O tome ne moze da bude ni najmanjeg nesporazuma, ono sto se desilo protekle sedmice bilo je nelegalno, neustavno i neodgovorno, ali da bi se izbegla dublja kriza u zemlji treba uloziti sve napore", odgovorio je Kostunica.
Na pitanje da li ce se to izvesti samo da Savezna vlada prezivi, ili da ojaca, Kostunica je rekao: "U situaciji apsolutnog odsustva zakona na Kosovu, separatistickih tendencija u Crnoj Gori, konkretne mogucnosti rata u susednoj Makedoniji, ne mozemo da podnesemo jos jedan momenat destabilizacije izazvan izrucenjem Milosevica i ostavkama u Saveznoj vladi".
Novinar "Stampe" je dodao da srpska vlada nastavlja i donosi istorijske odluke, pa mnogi misle da se u Jugoslaviji moze jos sve desiti, a Kostunica je izjavio da je u ovakvim trenucima pre svega vazna stabilizacija zemlje.
"Kada su se 5. oktobra, medju ljudima koji su demonstrirali protiv ponistenja glasanja, culi glasovi koji su trazili da se ide na Dedinje, kao u krstaski rat, odlucno sam se suprotstavio i uspeo da sprecim takvu akciju. Celog zivota sam snazno verovao da sila ne moze da se iskoreni silom, osim u veoma kratkom periodu i sa razarajucim posledicama. To mislim i sada".
Na konstataciju novinara "Stampe" da je on simbol nove Jugoslavije, a drugi ipak donose kljucne odluke, Kostunica je odgovorio da on nije jedini koji u ovoj zemlji kaze da treba uvesti demokratiju, suverenitet zakona i postovanje Ustava i dodao da je izabran upravo na takvoj izbornoj platformi, 24. septembra.
Na pitanje kada je obavesten o "otmici" (MIlosevica) - kada je saznao sta se sprema ili tek kada se desila, Kostunica je odgovorio da je "na neki nacin" saznao sta je odlucila srpska vlada u 19.15 tog dana.
"Vazno je setiti se da slicne inicijative mogu da se usvoje samo posle objavljivanja Sluzbenog glasnika. U isto vreme, medjutim, ministar iz moje partije koji je ucestvovao na tom sastanku, i svakako glasao protiv te odluke, nije mogao da zna da je Sluzbeni glasnik vec odstampan", nastavio je Kostunica.
Na pitanje da li hoce da kaze da je zvanicno drzavno saopstenje izdato na polulegalan nacin, Kostunica je rekao da obicno za slican postupak treba barem jedan dan, ali na sednici srpske vlade tog popodneva ta okolnost nije izneta i dodao: "Zvanicno saopstenje o obavljenom izrucenju stiglo mi je oko 20.30" .
"Osecam se zaista u poziciji taoca na razlicitim nivoima. S jedne strane, tu je DOS, koji je raznolika koalicija 18 partija i organizacija. U tako slozenoj grupi neizbezno je da svako treba da zrtvuje deo svojih sopstvenih ciljeva da bi se ocuvalo jedinstvo, a to medjutim ne moze da objasni ono sto se dogodilo", rekao je Kostunica.
"U ovom slucaju srpska vlada je ugrozila i odluke Savezne vlade koja je sa svoje strane, upravo preko ministara iz DOS-a, izdala dekret o izrucenju", dodao je on.
Na pitanje novinara "Stampe" ciji je jos talac, osim koalicije DOS, Kostunica je rekao: "Pod drugim aspektima se osecam taocem snaga koje podrzavaju Milosevica i samog Milosevica, koji je mogao da mnogo da ucini da se izbegne to sto se dogodilo".
"Na trecem mestu, a to je mozda najvaznije, osecam se kao talac bezdusnog i potpuno neopravdanog medjunarodnog pritiska. Medjunarodna zajednica je htela da vidi Milosevica u Hagu po svaku cenu, ne vodeci uopste racuna o posledicama jedne takve akcije.
Posle svega sta se dogodilo, bivsi general Vesli Klark, onaj koji je vodio bombardovanje NATO na Jugoslaviju, sijajuci posle vesti o novom stanovniku haskog zatvora jasno i glasno je rekao da Milosevicevo izrucenje a posteriori opravdava bombardovanja iz 1999", rekao je na kraju Kostunica.

BATAJNICA

MUP Srbije omogucio novinarima da vide grobnicu u Batajnici

MUP Srbije juce je omogucio novinarima da posete lokaciju na beogradskoj opstini Batajnica na kojoj su pronadjeni lesevi za koje se sumnja da su dovezeni sa podrucja Kosova i Metohije, tokom ratnih sukoba 1999. godine.
Teren na kojoj je vrsena ekshumacija nalazi se u okviru Centra za obuku Specijalnih antiteroristickih jedinica (SAJ) MUP-a Srbije "13. maj".
Predstavnik Informativne sluzbe MUP-a Zoran Memic kazao je novinarima da su na toj lokaciji pronadjeni ostaci izmedju 36 i 38 leseva. Prema njegovim recima, pronadjeno je i sedam licnih karata na osnovu kojih je utvrdjeno da su zrtve bile sa Kosova. Memic nije precizirao koje su nacionalnosti bili ubijeni i dodao da ne moze da potvrdi da su sve zrtve bile iz juzne srpske pokrajine.
Zoran Memic je kazao da, prema njegovim saznjanjima, na teritoriji Centra SAJ-a "13. maj" vise nema masovnih grobnica, kao i da se na toj lokaciji ne vrse nova iskopavanja.
Memic je kazao da je ekshumacija, zbog losih vremenskih uslova trajala desetak dana. Prema njegovim recima, zavrsena je pre nekoliko dana.
On je izneo pretpostavku da su ostaci leseva prebaceni na Institut za sudsku medicinu. Memic, takodje, nije mogao da odgovori na pitanje ko je bio komandant jedinica SAJ-a tokom sukoba na Kosovu. Dodao je da je u MUP-u u toku istraga kojom ce biti utvrdjeno ko je ucestvovao u akciji zakopavanja leseva.
Ministar unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic rekao je 6. jula da je, prema policijskim saznanjima, na nekoliko lokacija u Srbiji zakopano oko 800 leseva.
Put do Centra SAJ-a vodi poplocanim putem oko kojeg se nalaze porodicne kuce. Stambeni objekti prestaju tek na nekoliko metara od rampe koju cuvaju pripadnici Vojne policije Vojske Jugoslavije.
Iza kapije se nalazi kasarna jugoslovenske armije. Zbog nepostojanja vidljivih oznaka nemoguce je reci gde prestaje teritorija kasarne, a pocinje podrucje Centra za obuku SAJ-a.
Do grobnice vodi prasnjav put, oivicen gustim sibljem. Sama jama okruzena je kukuruzistem, dok se sa desne strane, na svega pedesetak metara, nalazi Dunav.
Raka je duboka oko 2,5 do 3 metra. Duzina je oko sedam, a sirina oko pet metara. U grobnici se sada vide samo nagoreli ostaci nekakve metalne konstrukcije, kao i nagorele daske. Spaljena metalna konstrukcija koja je ostala u grobnici podseca na sediste nekog veceg prevoznog sredstva.
Oko jame se, na temperaturi od oko 30 stepeni Celzijusa, siri tesko podnosljivi miris trulezi, koji dugo ostaje u nozdrvama. Oko rake ne moze dugo da se boravi i zbog velikog broja komaraca i drugih insekata.
Na tridesetak metara ulevo od grobnice nalaze se cetiri drvena stola na kojima su, tokom ekshumacije, redjani ostaci leseva. Na dva stola i dalje se nalaze plasticne prostirke, na kojima su lesevi bili izlozeni. Obe prostirke jako su uprljane zemljom.
Nedaleko od stolova su i drvene klupice. Svuda oko njih pobacane su zelene gumene rukavice koje su koristili clanovi tima koji je vrsio ekshumacije. Nedaleko od stolova, u travi, moguce je videti beli papir, na kojem, crvenim flomasterom pise:"Musko; 174 centimetra".
Na putu od grobnice vidi se jedan drveni sto, sa nekoliko klupica okolo njega. Na stolu i dalje stoje plasticne dvolitarske boce pune vode. Na stolu je moguce videti i ostatke necijeg obroka.
Duz puta koji od kasarne vodi ka stambenom naselju nalazi se bazen manjih dimenzija. U njemu se, na temperaturi od oko 30 stepeni Celzijusa, kupaju gomila dece.

POLICIJA - STOJILjKOVIC

Vlajko Stojiljkovicnegira da je prikrivao ratne zlocine

Bivsi ministar unutrasnjih poslova Srbije Vlajko Stojiljkovic negirao je da je na bilo koji nacin bio umesan u vrsenje ili prikrivanje ratnih zlocina na Kosovu.
Stojiljkovic je, u izjavi za javnost, odgovarajuci na optuzbe svog naslednika Dusana Mihajlovica, negirao i da je bivsi predsednik SRJ Slobodan Milosevic naredio prikrivanje tragova zlocina na Kosovu i Metohiji.
Prema Stojiljkovicevim recima, takve "insinuacije" su "iskonstruisane u cilju pridobijanja javnog mnjenja za osudu heroja srpskog naroda i amnestiranja NATO agresora i albanskih terorista za pocinjene zlocine".
Drzavni vrh je u vreme sukoba na Kosovu, prema njegovim recima, nalagao MUP-u Srbije da stiti zivote i imovinu svih gradjana, bez obzira na njihovu nacionalnost i versku opredeljenost.
Pravosudni organi su, kako navodi Stojiljkovic, preduzimali zakonske mere protiv onih koji su na Kosovu cinili nasilnistvo, ubistva, paljevine ili neka druga krivicna dela.
Stojiljkovic je saopstio da se, samo dvadesetak dana po otpocinjanju bombardovanja SRJ, vodio krivicni postupak protiv 203 pocinilaca najtezih krivicnih dela na Kosovu, a mesec i po dana od pocetka intervencije NATO postupak se vodio protiv 616 lica raznih nacionalnosti.
Prema recima bivseg ministra unutrasnjih poslova Srbije, bilo je uhapseno 379 pocinilaca krivicnih dela na Kosovu i Metohiji, a medju njima i 15 pripadnika MUP-a Srbije.
"Samo bolesni umovi i najveci neprijatelji naseg naroda i drzave, sa ciljem oslobadjanja krivice vlade zemalja NATO za stvarno pocinjene zlocine, mogu insinuirati nasem bivsem drzavnom i politickom vrhu planiranje i vrsenje krivicnih dela na Kosovu i Metohiji i uklanjanje njihovih tragova", ocenio je Stojiljkovic, koga, inace, Tuzilastvo Haskog suda tereti za ratne zlocine.

CRNA GORA - Filip Vujanovic:

Referendum za osam meseci

Crnogorski premijer i potpredsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Filip Vujanovic izjavio je juce da bi referendum o drzavnom statusu Crne Gore trebalo da bude odrzan u martu sledece godine, a da ce pripreme za njega poceti sutra.
Nakon razgovora Demokratske partije socijalista (DPS) sa Liberalnim savezom o pripremi referenduma, Vujanovic je rekao da bi izjasnjavanje gradjana o drzavnom statusu Crne Gore "moglo biti odrzano za osam meseci - racunajuci od sutra".
U postizbornom sporazumu Koalicije "Pobjeda je Crne Gore" i LS pise da odluka i zakon o referendumu moraju biti doneti najkasnije dva ili tri meseca od konstituisanja Skupstine, a da referendum mora biti odrzan sest ili pet meseci od donosenja odluke.
Vujanovic i politicki lider LS Miodrag Zivkovic potvrdili su da ce sutrasnji dan biti racunat kao dan kada je konstituisana Skupstina Crne Gore.
Crnogorski parlament sutra bi trebalo da izabere skupstinske odbore i formira komisiju koja ce poceti pripremu novog zakona o referendumu.
Zivkovic je izjavio da ce ta skupstinska komisija biti visestranacka i da ce imati svu logisticku podrsku Ministartsva pravde i Republickog sekretarijata za zakonodavstvo.
Politicki lider liberala izrazio je nadu da ce novi zakon biti prihvatljiv za sve partije i gradjane i da nece sadrzati odredbe koje bi se mogle iskoristiti za bojkot referenduma.
U danasnjem razgovoru o pripremi referenduma ucestvovali su i visoki funkcioneri DPS Milica Pejanovic-DJurisic i Miodrag Vukovic, dok su iz LS bili Miroslav Vickovic i Slavko Perovic.
Na pitanje zasto na sastanku nije bilo predstavnika Socijaldemokratske partije, clanice Koalicije "Pobjeda je Crne Gore", Vujanovic je kazao da je "njegova partija poziv liberala razumela kao poziv DPS".
"Siguran sam da ce na buducim sastancima i u radu skupstinske komisije biti ukljucen i SDP", rekao je Vujanovic.
On je kazao da ce medjunarodna zajednica i OEBS biti "konsultativno ukljuceni" u pripreme novog zakona o referendumu.

HAG I OVK

Ne treba uskoro ocekivati optuznicu protiv Tacija

Sanse da ce se neki od lidera bivse Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) pre opstih izbora na Kosovu, zakazanih za 17. novembar, naci pred Haskim tribunalom su minimalne, reklo je juce agenciji Beta vise medjunarodnih izvora sa Kosova.
Komentarisuci tvrdnju srpskog ministra pravde Vladana Batica da ce predsednik Demokratske partije Kosova i nekadasnji politicki lider Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) Hasim Taci "veoma brzo" odgovarati pred Haskim sudom, Betini izvori su istakli da je to "tesko izvodljivo iz vise razloga".
"Haski tribunal ce podici optuznice protiv osoba za koje sakupi dovoljno dokaza i kada te optuznice budu gotove. Skeptican sam, medjutim, da bi se to moglo uskoro dogoditi", rekao je odlicno obavesten izvor agencije Beta u Kforu.
"Separatizam Tacija i OVK je evidentan i nema simpatiju medjunarodne zajednice. Stoga sam uveren da ce pre novembarskih izbora i lider Albanaca biti optuzen za ratne zlocine nad srpskim stanovnistvom na Kosovu", kazao je Batic 7. jula na konferenciji za novinare u Malom Zvorniku.
Zapadni diplomata, koji je zeleo da ostane anoniman, rekao je agenciji Beta da bi, "politicki gledano", podizanje haske optuznice protiv Tacija pred novembarske izbore bilo kontraproduktivno, jer bi uznemirilo pristalice i nekadasnje pripadnike OVK, ciji je politicki uticaj, nakon poraza na proslogodisnjim lokalnim izborima, u velikoj meri marginalizovan.
"Nas cilj je promocija demokratski opredeljenih politickih snaga, a ne revitalizacija tvrdog krila nacionalista na bilo kojoj strani. Haski sud ce uciniti ono sta mora, ali mislim da optuznica protiv Tacija nece biti uskoro podignuta", rekao je taj diplomata.
Dobro obavesteni albanski izvori iz Pristine, takodje, tvrde da pretnje haskim optuznicima, koje u poslednje vreme stizu iz Beograda na racun nekadasnjih komandanata OVK, "nisu uznemirile Tacija, ali ni ostale lidere bivse OVK".
"Medjunarodne pozicije Tacijeve partije slabije su nego u vreme administracije bivseg americkog predsednika Bila Klintona, ali ne treba zanemariti njegov uticaj na kosovske Albance. Taci je jos uvek politicar broj dva na Kosovu", rekao je albanski izvor iz Pristine.

PROSVETA NA KOSOVU

Kosovski Srbi su protiv obrazovanja pod okriljem UNMIK-a

Politicki predstavnici kosovskih Srba i narodni poslanici u Skupstini Srbije sa Kosova i Metohije, izrazili su protivljenje nameri da obrazovni sistem u pokrajini ubuduce funkcionise pod okriljem civilne Misije UN-a (UNMIK).
Predsednik Saveznog Komiteta za Kosovo i Metohiju Momcilo Trajkovic i narodni poslanici u republickoj Skupstini Marko Jaksic, Dragisa DJokovic i Vuko Antonijevic sastali su se juce u Beogradu sa ministrom prosvete Gasom Knezevicem i njegovim pomocnikom Bojanom Aleksic.
Predstavnici Srba sa Kosova su ocenili da je neprihvatljivo da srpska Vlada prepusti obrazovanje UNMIK-u i da se mora pronaci resenje da ono ostane u okviru obrazovnog sistema Srbije.
Konacan dogovor o ovom pitanju bice postignut krajem nedelje.
Na sastanku je razgovarano o Univerzitetu u Pristini i problemima osnovnog i srednjeg obrazovanja na Kosovu i Metohiji.
Predsednik Saveznog Komiteta i narodni poslanici su za novog rektora Univerziteta u Pristini predlozili prof. dr Gojka Savica, sadasnjeg dekana Prirodno-matematickog fakulteta.

KOSOVO - RADA Trajkovic:

Srbi na izbore ukoliko im se garantuju prava

Clan Privremenog administrativnog veca Kosova (PAVK) Rada Trajkovic nagovestila je da ce kosovski Srbi izaci na izbore, "ukoliko se rese osnovni problemi srpske zajednice na Kosovu - bezbedan zivot, sloboda kretanja i povratak raseljenih".
U tom kontekstu, naglasila je ona u intervjuu "Politici" u danasnjem izdanju, potrebno je da "Kfor, UNMIK i albanska zajednica daju garancije da ce se to ostvariti u razumnom roku".
Trajkovic je rekla da bi takvi aneksi ili izmene Ustavnog okvira za Kosovo koji bi garantovali uvazavanje prava svih etnickih zajednica i onemogucili dominaciju i majorizaciju Albanaca, otvorili "put za razvoj demokratskog drustva na Kosovu".
Ona je ponovila ocenu da je na Kosovu na delu "aparthejd" prema Srbima, za cije stradanje i nepostovanje njihovih prava niko ne odgovara.
Govoreci o sudjenju Slobodanu Milosevicu, ona je kazala da je vazno da se sudi samo njemu, a ne i srpskom narodu i institucijama, i dodala da "odgovorno tvrdi da su samo pojedinci, a ne srpski zivalj na Kosovu, zeleli da nanesu zlo Albancima".