Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

NEIZVESNO UCESCE SAD U DONATORSKOJ KONFERENCIJI ZA YU...

SAD nisu postavile nikakve rokove Beogradu...?

Predsednik SRJ Vojislav Kostunica izjavio je juce po povratku iz SAD da je ucesce te zemlje na donatorskoj konferenciji otvoreno i vezano za saradnju SRJ sa Haskim tribunalom.
Govoreci o nagradi njujorskog Instituta "Ist -Vest" za doprinos demokratizaciji SRJ, Kostunica je na surcinskom aerodromu rekao da to nije priznanje samo njemu, "vec citavoj koncepciji DOS-a koja se zasniva na vladavini prava i trzisno i socijalno orijentisanoj privredi".
Predsednik SRJ je rekao da je tokom posete SAD, koju je ocenio kao "istorijski vaznom", sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom, specijalnim izaslanikom UN za Balkan Karlom Biltom i clanom civilne misije UN na Kosovu Hansom Hekerupom razgovarano o pravnom okviru za Kosovo i da su prihvaceni amandmani kojima ce biti sprecena majoziracija nealbanskog stanovnistva na Kosovu.
Sa Kostunicom su u SAD putovali i ministar inostranih poslova SRJ Goran Svilanovic i potpredsednik jugoslovenske vlade Miroljub Labus.
Govoreci o razgovoru sa predsednikom SAD Dzordzom Busom, Kostunica je rekao da je americki predsednik otvorio pitanje NATO bombardovanja, zrtava i posledica.
"Ne smemo da zaboravimo, ali ne smemo ni da se zacaurimo" rekao da je Kostunica, dodajuci da je sa Busom razgovarao i o problemima koje su nasledili od bivsih vlasti.
Kostunica je rekao da je americkim sagovornicima obecao da ce do kraja maja biti okoncan rad na predlogu zakona o saradnji SRJ sa Haskim tribunalom, ali da oni nisu time bili zadovoljni, pa ucesce SAD na donatorskoj konferenciji ostaje otvoreno pitanje.
Predsednik SRJ je takodje rekao da je americkom drzavnom sekretaru Kolinu Pauelu upucen poziv da posetu Jugoslaviju.
Americka stampa navodi da je predsednik SAD Dzordz Bus preneo predsedniku SRJ Vojislavu Kostunici da americka finansijska pomoc Beogradu zavisi od saradnje sa Haskim tribunalom, ali da nisu postavljani nikakvi rokovi.
"Njujork tajms" ocenjuje da je Bela kuca Kostunicinu izjavu da on vrsi pritisak da se promeni jugoslovenski zakon do kraja maja, kako bi Beograd mogao da saradjuje sa Haskim tribunalom, vidi kao prvi korak i evoluciju njegovog misljenja u odnosu na pre samo mesec dana kada je odbio da preda bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica.
List ocenjuje da je Busovoj administraciji bilo tesko da Kostunici prenese dvostruku poruku: pohvalu demokratskom napretku Jugoslavije kao i cvrst zahtev Beogradu da izruci Milosevica.
"Vasington post" navodi da, iako je Bus uslovio pomoc SRJ naporima za izrucivanje Milosevica Hagu, njegova administracija nije dala "rok za akciju" oko Milosevica.
"Ono sto sada trazimo je sveobuhvatna saradnja sa tribunalom, potpuno angazovanje u tom procesu", izjavio je portparol Stejt departmenta Ricard Baucer.
Taj stav Kostunici daje vise vremena da se pozabavi Milosevicem, pise list, ali i dodaje da je jedan visoki zvanicnik americke administracije rekao da je Bus "snazno apelovao" na Kostunicu da "preduzme konkretne korake na putu saradnje" sa tribunalom, kao sto je izrucivanje drugih Srba optuzenih za ratne zlocine.
"Vasington post" navodi reci tog zvanicnika da SAD "razumeju i pozdravljaju zelju Jugoslavije da Milosevicu kod kuce sudi za zlocine nad srpskim narodom".
U govoru u Kato institutu Kostunica je apelovao na Zapad da SRJ pruzi "injekciju ekonomskog adrenalina" bez politickih uslovljavanja pomoci, navodi "Njujork tajms".
Kako pise list, predsednik SRJ govorio je o vaznosti sudjenja Milosevicu u zemlji kako bi se promovisala pravda medju ljudima koji su patili pod njegovom vlascu.pritisak na Kostunicu da ide dalje i dozvoli sudjenje Milosevicu u inostranstvu.
"Vasington ima znacajnu moc posto Kostunica pokusava da privuce strane investicije kako bi obnovio svoju porusenu zemlju", ocenjuje list.
Njujorski dnevnik pise da je portparol Bele kuce Meri Elen Kantrimen izjavila da je predsednik SAD tokom susreta sa Kostunicom jasno rekao da Milosevic mora da se suoci sa pravdom. "zbog njegovih medjunarodnih zlocina".
Jugoslavija je ove nedelje pozvana da se ponovo prikljuci Svetskoj banci, ali je Bela kuca saopstila da nece ucestvovati na donatorskoj konferenciji na kojoj ce vlasti u Beogradu traziti milijardu dolara za oporavak od vise od decenije rata, ekonomskih sankcija i lose politike, pise "Njujork tajms".
List, medjutim, dodaje da je Baucer izjavio da se neslaganje oko Milosevica ne moze porediti sa podelama izmedju SAD i SRJ tokom prethodnih godina.
"Kontekst u kojem se sastajemo nije kontekst pregovora oko nekih strasnih stvari koje su se dogodile vec je to diskusija o saradnji o nekim sjajnim stvarima koje su se dogodile", rekao je Baucer.

KOALICIONA VLADA CRNE GORE

Priprema se predlog koalicinog sporazuma

Koalicija "Pobjeda je Crne Gore" i Liberalni savez (LS) pripremice narednih dana radni predlog koalicinog sporazuma o postizbornoj saradnji i formiranju nove crnogorske vlade, zakljuceno je na jucerasnjem sastanku u Podgorici.
Taj predlog bice razmatran na sastanku koji ce se odrzati pocetkom iduce nedelje, navodi se u kratkom zajednickom saopstenju sa danasnjeg pravog sastanka celnika Demokratske partije socijalista, Socijaldemokratske partije i LS.
U sastavu koalicije "Pobjeda je Crne Gore" su bili lideri DPS -a i SDP-a Milo DJukanovic i Zarko Rakcevic i potpredsednik DPS-a Svetozar Marovic .
LS su predstavljali politicki lider Miodrag Zivkovic, predsednik Miroslav Vickovic i funkcioner te partije Slavko Perovic.
Danasnjim razgovorima nije prisustvovao potpredsednik Socijaldemokratske partije Rifat Rastoder, iako je usao u zgradu podgoricke vile "Gorica".
Nezvanicno se saznaje da predstavnici LS nisu zeleli da razgovorima prisustvuje i Rastoder, posto je ranije dogovoreno da pregovaraci budu ravnopravni i imaju po tri clana.
Posle pauze i konsultacija razgovori su nastavljeni bez prisustva Rastodera.
U delegaciji koalicije "Pobjeda je Crne Gore" DPS-a i SDP-a bili su predsednici i potpredsednici tih partija Milo DJukanovic, Zarko Rakcevic, Svetozar Marovic i Rifat Rastoder.
U delegaciji Liberalnog saveza bili su politicki lider Miodrag Zivkovic, predsednik Miroslav Vickovic i funkcioner te partije Slavko Perovic.
Ucesnici razgovora nisu davali izjave novinarima a jedino je Slavko Perovic u prolazu rekao da "liberali nece odustati od svojih zahteva".
Liberalni savez je postizbornu koaliciju sa koalicijom Pobjeda je Crne Gore uslovio raspisivanjem referenduma u roku od sest meseci od dana kada skupstina donese tu odluku i preuzimanju nekoliko kljucnih resora u crnogorskoj vladi kao i funkciju drzavnog tuzioca Crne Gore.

CRNA GORA I JUGOSLAVIJA

Reagovanja stranaka na izjavu Kostunice

Stranke koje se zalazu za nezavisnu Crnu Goru ostro su reagovale na izjavu predsednika SRJ Vojislava Kostunice u Njujorku da resenje jugoslovenske federacije vidi "u visokom nivou autonomije Srbije i Crne Gore, te funkcionalnim i efikasnim saveznim organima ".
Politicki lider Liberalnog saveza Crne Gore (LS) Miodrag Zivkovic, u izjavi koju prenose podgoricki mediji, ocenio je da je takav stav "apsolutno neprihvatljiv". Prema njegovim recima, "na ovim prostorima federaciji nema opstanka" i zato ce ce se LS zalagati za referendum o drzavno-pravnom statusu Crne Gore.
Potpredsednik Socijaldemokratske partije Ranko Krivokapic ocenio je da je "za Kostunicu jedino normalan odnos sa Crnom Gorom onaj u kome Crne Gore nema".
"Kostunica ima jedno na recima, a drugo na delu. Ono sto je za njega minimum federacije je i minimum nadleznosti, sve sto je ispod nivoa Crne Gore", rekao je Krivokapic.
Funkcioner Socijalisticke narodne partije Dragan Koprivica je, istim povodom, izjavio da je priznanje koje je Kostunica dobio (drzavnik godine) "upravo dokaz da medjunarodna zajednica hoce opstanak SRJ". On smatra da "na posten i korektan nacin" treba redefinisati Ustav SRJ i "ispraviti stvari koje nisu povoljne za Crnu Goru".
Potpredsednik Narodne stranke Savo DJurdjevac je, komentarisuci Kostunicinu izjavu, ocenio da je "federalni okvir jedne funkcionalne minimalne federacije dovoljan aranzman i drzave Srbije i drzave Crne Gore, sa jednim medjunarodnim subjektivitetom ".
Danasnja "Pobjeda" objavljuje ocenu direktora Centra za ljudska prava Univerziteta Crne Gore i profesora medjunarodnog prava Nebojse Vucinica da "Kostunicina izjava pokazuje zarobljeni um i svest, i to individualni i kolektivni, jer Crnu Goru shvataju i realizuju kao deo Srbije".
"To je van pameti i protivno je istorijskom i savremenom iskustvu, zeljama i opredeljenjima vecine gradjana. Kroz Kostunicinu izjavu provejava stav da se Crnoj Gori i njenim gradjanima negiraju najosnovnija individualna i kolektivna prava, odnosno, pravo da se odlucuje o svojoj sudbini i da se bude svoj na svome", ocenio je Vucinic.

LIDER SNP-A PREDRAG BULATOVIC

DOS i SNP pripremaju novi koncept odnosa u SRJ

Vladajuca koalicija u Srbiji i Socijalisticka narodna partija (SNP) Crne Gore pripremaju novi koncept odnosa Srbije i Crne Gore, najavio je lider SNP-a Predrag Bulatovic.
On je na konferenciji za novinare rekao da izmedju DOS-a i SNP-a nema razlika u kojem pravcu treba praviti strategiju ocuvanja zajednicke drzave.
"Nas koncept podrazumeva jednu stolicu u Ujedinjenim nacijama", rekao je Bulatovic, precizirajuci da su o tome celnici SNP-a nedavno razgovarali u Beogradu sa liderima najznacajnih partija u DOS-u.
Bulatovic je rekao da koncept nove federacije podrazumeva redukovanje brojnih saveznih funkcija i da najverovatnije vise nece biti saveznog ministarstva pravde.
On je rekao da se SNP zalaze da se u saveznom parlamentu usvoji "opsti okvir za saradnju sa Haskim tribunalom", a da konkretnu saradnju odredjuju same republike.
"Ubedjen sam da se pojedine odredbe koje se sada nalaze u nacrtu Zakona o saradnji sa Haskim tribunalom nece naci pred poslanicima saveznog paralmenta", rekao je on.
Bulatovic je kritikovao izjavu crnogorskog predsednika Mila DJukanovica da je suvisno da referendumsku odluku potvrdjuje dvotrecinska vecina u crnogorskom parlamentu.
"To predvidja Ustav Crne Gore i oko toga nece biti nikakvih razgovora i dogovora", rekao je on.
Bulatovic je demantovao informacije da se SNP u predizbornim aktivnostima finansirala sredstvima iz saveznog budzeta.
"To su izmisljotine i spekulacije", rekao je Bulatovic i dodao da je SNP "okvirno potrosila u te svrhe oko 250.000 maraka".

CRNA GORA

DPS drzala glavne resore

Demokratska partija socijalista (DPS), Socialdemokratska partija (SDP) i Liberalni savez Crne Gore (LSCG) danas pocinju razgovore o formiranju postizbornog saveza i nove crnogorske Vlade, koja ce biti cetvrta koaliciona od uvodjenja visestranacja u Crnu Goru.
Ukoliko DPS i SDP, kao clanice predizborne kaolicije "Pobjeda je Crne Gore" sa crnogorskim liberalima postignu sporazum o formiranju nove Vlade pod uslovima koje je postavio LS, bice to prvi crnogorski kabinet u kome od 1990. godine DPS nece kontrolisati kljucne resore.
LS je zatrazio preuzimanje odgovornosti u ministarstvima policije i pravde, potpredsednicko mesto u Vladi sa zaduzenjem za politicki sistem, funkciju drzavnog tuzioca, visoka rukovodeca mesta u Upravi carine i Narodnoj banci Crne Gore.
Crnogorska Vlada je i do aprilskih vanrednih parlamentarnih izbora bila koaliciona. Formirale su je DPS, SDP i Narodna stranka, clanice Koalicije "Da bolje zivimo" koja je osvojila apsolutnu vecinu na majskim parlamentarnim izborima 1998.godine.
Vlada premijera Filipa Vujanovica jos uvek vrsi funkciju, mada je ona od 1.januara 2001.godine "u krnejm sastavu" nakon sto su je napustili ministri iz Narodne stranke jer je preglasavanjem usvojila novu platfromu za pregovore sa Srbijom, koja podrazumeva medjunardoni subjektivitet Crne Gore.
NS je kontrolisala Ministarstvo pravde, rada i socijalnog staranja, vera a potpredsednik Vlade za politicki sistem bio je iz redova te stranke.
U Vujanovicevom kabinetu DPS kontrolise najvaznije resore, kao sto su Ministartsvo policije, finansija, a drzavni tuzilac Crne Gore, koga takodje predlaze Vlada, je clan DPS.
Crna Gora je u visepartijskoj deceniji imala jos dve koalicione Vlade.
Prva je konstituisana u martu 1993.godine, kada je tadasnji premijer Milo DJukanovic "kao signal medjunarodnoj zajednici da u Crnoj Gori vise ne vlada jednopartizam", u svoj kabinet uveo ministre iz opozicionih klupa.
U DJukanovicev kabinet usli su ministri iz LSCG ( Miodrag Burzan i Vukic Pulevic), Narodne stranke (Rade Perovic i Ranko Kadic) i SDP (Jusuf Kalamperovic).
Nezadovoljne ucinkom Vlade, opozicione partije su posle nekoliko meseci povukle svoje ministre.
Nakon rascepa u DPS i predsednickih izbora na kojima je pobedio Milo DJukanovic, u februaru 1998.godine premijersko mesto preuzeo je tadasnji ministar policije Filip Vujanovic.
Nova Vlada je ostala bez zastupnika politicke linije Momira Bulatovica (kasnije je registrovao Socijalisticku narodnu partiju), a Vujanovic je u kabinet uveo ponovo narodnjake, socijaldemokrate, Demokratsku uniju Albanaca (DUA) i Stranku demokratske akcije (SDA).
U ime narodnjaka u Vladu su usli Predrag Drecun (potpredsednik Vlade), Budimir Dubak (ministar kulture) i Vojin Lazarevic (ministar bez portfelja).
SDP je dobila resore saobracaja i trgovine, koje (uz potpredsednicko mesto) ima i u sadasnjoj Vladi.
Ferhat Dinosa (DUA) postao je takodje ministar bez portfelja, a Salija Adrovic (SDA) je dobio resor ekologije.
DPS je kontrolisala glavne resore, a Vujanovica je na mestu ministra policije zamenio tadasnji sef Drzavne bezbednosti Vukasin Maras.

SRPSKA RADIKALNA STRANKA

Bez priomena u odnosima SAD i SRJ

Visoki funkcioner Srpske radikalne stranke (SRS) Dragan Ljubojevic izjavio je da se nakon posete predsednika SRJ Vojislava Kostunice Americi nista nije promenilo u odnosima izmedju dve zemlje.
"Bez razloga i osnova, rezim u Srbiji pokusava da predstavi javnosti da se nesto sustinski promenilo u odnosima SAD i SRJ. Promenilo se jedino sto Amerika sada ima marionetsku i poslusnicku vlast u Srbiji i SRJ", rekao je on na konferenciji za novinare.
Ocenjujuci da poseta Kostunice SAD-u "nije nista novo donela", Ljubojevic je kazao da su "ciljevi Amerike ostali nepromenjeni" i da SAD "i dalje nastupa sa pozicije ucene, uslovljavanja i ultimatuma prema srpskom narodu".
Ljubojevic je naveo i da SAD i medjunarodna zajednica "nece odustati od ultimatuma" da se bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic izruci Haskom tribunalu i upitao sta ce sledece SAD "kao ultimatum uputiti srpskom narodu".
Povodom dogadjanja u Socijaldemokratiji (SD), Ljubojevic je naveo da za optuzbe na racun predsednika SD Vuka Obradovica "nema konkretnih dokaza", izrazivsi ocekivanje da ce "oni koji su najavili krivicne prijave zaista to i da urade".
"Ukoliko se pokaze kao tacno sve za sta se optuzuje Obradovic, treba da padne cela vlada Srbije", dodao je on.
On je dodao i da je poslanicka grupa SRS podnela Odboru za pravosudje i upravu Skupstine Srbije predlog za razresenje duznosti javnog tuzioca Cetvrtog opstinskog javnog tuzilastva u Beogradu Biljane Radovanovic, koja je "na najdirektniji nacin umesana u veliku aferu vezanu za uvoz mercedesa u SRJ iz 1997. godine".
U istu aferu, dodao je Ljubojevic, umesani su i bivsi ministar policije Vlajko Stojiljkovic i direktor Savezne uprave carina Mihalj Kertes, ali i sadasnji ministri policije i pravde Dusan Mihajlovic i Vladan Batic.
"Biljana Radovanovic je kao nadlezni opstinski javni tuzilac na sve nacine vrsila opstrukciju sprovodjenja postupka po krivicnim prijavama vezanim za ovaj slucaj", naveo je Ljubojevic, dodajuci da je zbog neplacanja carina "aferom sa mercedesima drzavna kasa ostecena za 20.000.000 nemackih maraka".
SRS poseduje dokaze da su "mercedesi carinjeni kao medikamenti, ili da uopste nisu carinjeni, te da su iz Nemacke automobili uvozeni kao druga, a onda ovde farbani, sredjivani i prodavani kao vozila prve klase", rekao je Ljubojevic.
Prema njegovim recima, ti automobili bili su namenjeni trzistima Kazahstana i Indije.

CRNA GORA I SRBIJA - Cedomir Jovanovic:

Obavezna saradnja sa Tribunalom

Funkcioner Demokratske stranke i sef Poslanickog kluba Demokratske opozicije Srbije (DOS) Cedomir Jovanovic izjavio je da Savezna vlada mora postovati sve obaveze koje je preuzela od medjunarodne zajednice, pa i obavezu saradnje sa Haskim tribunalom.
Jovanovic je, u intervjuu crnogorskom nedeljniku "Monitor", takodje rekao da DOS "nece praviti nikakve kompromise" oko toga sa Socijalistickom narodnom partijom dodajuci da bi mogla biti ugrozena koalicija izmedju njih na saveznom nivou.
Na pitanje - "sta ce se dogoditi ako Savezna vlada, ipak, dospije u krizu", Jovanovic je odgovorio: "Nista, trazice se novi koalicioni partneri".
On je najavio mogucnost raspisivanja novih saveznih izbora, precizirajuci da bi oni trebalo da budu "poslednja faza dogovora sa Crnom Gorom i redefinisanja medjusobnih odnosa" (Crne Gore i Srbije).
"Izbori ce biti raspisani ako bude postojala mogucnost da se obnovi zajednicka drzava na novim osnovama. To bi bili izbori za ustavotvornu skupstinu, koja bi sprovela sve ono sto bi bilo dogovoreno u prethodnom dijalogu sa predstavnicima Crne Gore", precizirao je Jovanovic.
Po njegovim recima, "nije definisan tajming srpsko-crnogorskih razgovora". Jovanovic je rekao da se nada da ce "srpska strana" biti ta koja ce inicirati razgovore, ali ce sacekati formiranje nove crnogorske vlade.
Predsednik Crne Gore Milo DJukanovic, kako je Jovanovic objasnio, "ne moze uticati na sastav delegacije, niti moze da bira ljude koji ce predstavljati Srbiju u razgovorima" sa predstavnicima Crne Gore o redefinisanju njihovih medjusobnih drzavno-pravnih odnosa. Jovanovic je rekao da je uveren da DOS "nece ici putem DJukanovica i nece birati sagovornike u Crnoj Gori", kao sto je crnogorski predsednik izrazio zelju da razgovara samo sa srpskim premijerom Zoranom DJindjicem.
Kako je Jovanovic objasnio, "DOS je pobedio na republickim i saveznim izborima i to je verifikovalo svakog od predstavnika koalicije u saveznoj i republickoj administraciji kao pregovaraca pri redefinisanju odnosa sa Crnom Gorom".
"Gospodin DJukanovic ne treba da se plasi DOS-a. Mi necemo uciniti nista vise od onoga sto smo ucinili tokom predizborne kampanje. Uz nekoliko zapaljivih komentara, koji sami po sebi nisu odudarali od onoga sto je bio eho te kampanje, mi smo bili neutralni", rekao je Cedomir Jovanovic.
On je dodao da "strategija DOS ne zavisi od politickih poteza koje vuce gospodin DJukanovic ili bilo koja druga politicka opcija u Crnoj Gori".
"Nasa strategija (u resasavanju drzavno-pravnih odnosa Crne Gore i Srbije) zavisi od principijelnog stava kojim je DOS ogranicio politicki prostor u kojem se krece samo na Srbiju", porucio je Jovanovic u listu "Monitor".

BEOGRAD-SOCIJALDEMOKRATIJA

Frakcija protiv Obradovica tvrdi da upravlja strankom

Grupa funkcionera Socijaldemokratije (SD), koja je zatrazila ostavku lidera stranke Vuka Obradovica, saopstila je juce da strankom rukovodi Predsednistvo na celu sa Slobodanom Orlicem.
Glavni odbor SD pre dva dana iskljucio je iz stranke 15 od 22 clana Predsednistva stranke, koji su optuzili Obradovica da je seksaulno uznemiravao saradnice i koji su trazili da bude smenjen. Prethodno je, medjutim, tih 15 clanova Predsednistva SD iskljucilo iz stranke Obradovica i smenilo ga sa mesta predsednika stranke, i odlucilo da rukovodjenje strankom preuzme Predsednistvo.
Na konferenciji za novinare pobunjenih clanova SD, clan Predsednistva stranke Slobodan Lalovic rekao je da Predsednistvo "legalno i legitimno" i da uskoro ocekuje razresenje situacije.
"Sastav Glavnog odbora je bio neregularan i zato smatramo da je nistavna njegova odluka" o izbacivanju 15 clanova Predsednistva iz stranke, objasnio je Lalovic.
On je tvrdnju potkrepio "cinjenicom da je Glavni odbor odbio da prozove clanove po redosledu" na sednici u utorak, kada se raspravljalo o tom problemu.
Lalovic je ocenio da "nece doci" do oduzimanja mandata u drzavnim institucijama izbacenim clanovima SD-a, navodeci da, ukoliko bi se to i desilo, ti ljudi ce nastaviti da se bore za Socijaldemokratiju, "jer im nije mnogo ni stalo do poslanickih mesta".
U slucaju frakcija, pitanje legalnosti prepusteno je svakoj stranci, objasnio je Lalovic nemogucnost da se utvrdi pravo rukovodstvo SD-a.
Lalovic je kazao da "jos nije podneta (najavljena) krivicna prijava za delo klevete" protiv clanova Predsednistva koji su optuzili Obradovica za seksualno zlostavljanje.
On je potvrdio da su advokatskoj kancelariji "24" dostavljena pismena svedocenja pet zena koje je Obradovic seksualno uznemiravao i da ce one o tome posvedociti u sudskom postupku.
Lalovic je kazao i da je supruga jednog od clanova Predsednistva Natasa Mihailovic podnela krivicnu prijavu protiv Vuka Obradovica, Bogdana Rasete i Boska Kojadinovica zbog pokusaja otmice, dok je Danilo Kadijevic optuzen za ugrozavanje sigurnosti.
Portparol SD-a Ljiljana Nestorovic, koja je javno svedocila o svom iskustvu seksualnih nasrtaja lidera te partije, ponovila je da je "apsolutno tacna cinjenica da Obradovic sa pozicije moci zlostavlja zene".
"Rado bih se javno suocila sa Obradovicem", rekla je Ljiljana Nestorivic, dodavsi da bi se podvrgla i detektoru lazi.
Ljiljana Nestorovic je upozorila na medijske manipulacije sa imenima zena koje su navodno bile zrtve Obradovicevih nasrtaja i koje bi na taj nacin mogle biti ugrozene, istakavsi da su njihova iskustva poznata iskljucivo sudskim zastupnicima.
Demantovana je i vest nekih medija da postoji zvucna "traka sa snimljenim slucajem seksualnog zlostavljanja".
Ucesnici konferencije su naveli da se "javlja sve vise zena koje su bile zrtve Obradovicevog zlostavljanja", ukljucujuci i "slucajeve od 1991. godine, kada je lider SD-a bio vojnik".
Odgovarajuci na pitanje zasto zrtve ranije nisu obelodanile ta iskustva, Ljiljana Nestorovic je ocenila da vecina nije bila u poziciji da to uradi, a da je njen nastup posledica profesije i politicke odgovornosti.

SOCIJALDEMOKRATIJA-MIODRAG VUKOVIC:

Velika medijska haranga protiv Obradovica

Clan Predsednistva i predsednik Pokrajinskog odbora Socijaldemokratije (SD) Miodrag Vukotic ocenio je da je "medijska haranga protiv" (predsednika SD) Vuka Obradovica, "veca nego za vreme hapsenja (bivseg predsednika SRJ Slobodana) Milosevica".
Vukotic je na konferenciji za novinare, koja je odrzana u sali Skupstine Vojvodine, pozvao predsednika SRJ Vojislava Kostunicu, "kao lidera DOS-a (Demokratske opozicije Srbije)", da na sastanku DOS-a u petak "dokaze svoj legalizam" i "ne dozvoli da se Obradovic osudjuje bez suda".
"Kostunica treba da se izjasni oko nevidjene medijske harange koju vodi njegov savezni sekretar za informacije (smenjeni zamenik predsednika SD) Slobodan Orlic koji koristi medije za usko stranacka prepucavanja", kazao je Vukotic.
On je dodao da bi i predsednik Vlade Srbije Zoran DJindjic trebalo "javno" da objavi "rat kriminalu, mafiji i korupciji" jer je, kako je ocenio, DOS "dobio glasove na tome".
"Ministar pravde Vladan Batic bi trebao da zna da ne moze da osudjuje i presudjuje bez suda. Bolje bi mu bilo da se malo bolje pozabavi reformom sudstva i promenama sudija", istakao je Vukotic.
On je rekao da Obradovic "ne moze" dati ostavku na mesto potpredsednika Vlade Srbije jer "nema mandat Glavnog odbora SD-a".
"Obradovic, sa mesta potpredsednika republicke vlade moze biti smenjen samo u redovnoj skupstinskoj proceduri. Nadamo se da ce to shvatiti i Kostunica i da ce republicka skupstina otvoriti raspravu o Obradovicu", rekao je Vukotic.
Koordinator novog novosadskog odbora SD-a Mladen Kecman ocenio je da se pokazalo da su iz Novog Sada i Beograda "pucisti" zeleli da na "brz i neprimeren nacin osvoje vlast u stranci".
"Ova sektaska grupa u Novom Sadu je htela da na brzinu napravi stranacku karijeru ali im to nije uspelo. To su ljudi koji su do sada promenili dve do tri stranke i dosli u SD", rekao je Kecman.
Portparol vojvodjanskog SD-a Nicifor Todorovic rekao je da "moli" clanove SD-a u Novom Sadu da pomognu da do smene dosadasnje vrhuske novosadskog odbora dodje na "civilizovan nacin" i da smenjeni predsednik Aleksandar Jeftic "preda kljuceve prostorija i pecat gradskog odbora".
Na pitanje novinara kako komentarisu zastrasivanje novinarke Radio televizije Srbije Natase Mihajlovic, Vukotic je rekao da je "i to deo medijske harange na predsednika SD-a".

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Obelezeno 407 godina od spaljivanja mostiju Svetog Save

Patrijarh srpski Pavle i poglavar Poljske pravoslavne crkve mitropolit varsavski Sava sluzili su danas liturgiju u crkvi Svetog Save povodom 407. godisnjice od spaljivanja mostiju prvog srpskog arhiepiskopa na Vracaru.
Nakon liturgije, poglavari Srpske i Poljske pravoslavne crkve sluzili su i parastos dobrotvorima Spomen-hrama Svetog Save.
Zavrsni deo sluzbe odrzan je u Spomen-hramu Svetog Save, gde je patrijarh Pavle presekao slavski kolac.
Tom prilikom, poglavar Srpske pravoslavne crkve rekao je da su spaljivanjem mostiju Svetog Save, Turci samo doprineli ucvrscivanju svetosavske vere.
On je pozvao da se ta vera ucvrscuje "i danas, u ova teska vremena za srpski narod i drzavu".
Patrijarh Pavle se pomolio Bogu da donese "preko potreban mir" i srpskom narodu i njegovim neprijateljima.
Mitropolit varsavski i cele Poljske Sava poklonio je patrijarhu srpskom bogosluzbene predmete i pozeleo da izgradnja Spomen-hrama bude okoncana u sto skorijem periodu.
On je naveo da je izuzetna cast za predstavnike Poljske pravoslavne crkve sto prisustvuju danasnjim svecanostima.
Sveti Sava rodjen je 1175. godine kao Rastko Nemanjic, sin velikog zupana srpskog Stefana Nemanje. Iako mu je na upravljanje bila dodeljena oblast Huma, Sveti Sava se odrekao te titule i sa 17 godina pobegao na Svetu Goru, pod uticajem svetogorskih svestenika koji su boravili na dvoru njegovog oca.
Zamonasio se u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona, a svoje ucenje nastavio je u manastiru Vatoped. Oko 1196. godine na Svetoj Gori mu se pridruzuju i roditelji Stefan Nemanja i Ana, nakon sto je veliki zupan presto prepustio svom sinu Stefanu. Njih dvoje su se takodje zamonasili i dobili crkvena imena Simeon i Anastasija.
Sveti Sava i Simeon uskoro od svetogorske uprave dobijaju dozvolu da obnove opusteli manastir Hilandar i 1198. godine pocinju taj posao. Rad na obnovi manastira napredovao je veoma brzo, tako da su se vec 1199. godine njegovi ktitori uslelili u manastir.
Medjutim, u februaru umire Sveti Simeon, a svetogorski sabor ga kanonizuje. Sveti Sava nastavlja sa izgradnjom verskih objekata, tako da je u Kareji, sredistu Svete Gore, izgradio isposnicu za dva do tri monaha.
Nakon upada krstasa u Carigrad i osnivanja Latinskog carstva 1204. godine nastupila su teska vremena za monahe na Svetoj Gori. Krstasi su krali i odnosili svetinje, ali i mosti svetaca.
Zabrinuti za sudbinu mostiju svog oca, braca Svetog Save, Stefan i Vukan zatrazili su od njega da mosti Svetog Simeona prenese na teritoriju danasnje Srbije.
Uspevsi to da uradi, Sveti Sava je u domovini nastavio sa radom na utvrdjivanju drzavnosti i pocecima prosvete. Polovinom 1219. godine on putuje kod carigradskog patrijarha Manojla Sarantena od koga dobija titulu arhiepiskopa i samostalnost za Srpsku crkvu.
Istovremeno, Srpska crkva dobija pravo da nakon smrti Svetog Save njeni episkopi sami izaberu novog poglavara bez potrebe odobrenja carigradskog patrijarha. Sveti Sava tom prilikom dobija titulu arhiepiskopa "srpskih i pomorskih zemalja".
Kao centar srspke arhiepiskopije osnovan je manastir Zica. U njemu, 1219. godine Sveti Sava krunise svog brata Stefana za kralja, kao "prvovencanog" srpskog vladara.
Sveti Sava je radio i na osnivanju srpskih manastira sirom sveta. Prilikom putovanja u Jerusalim 1229. godine osnovao je srpske manastire - Svetog Georgija u Akonu i Svetog Jovana Bogoslova u Sionu.
Prvi srpski arhiepiskop je 1233. godine sazvao "sabor srpske zemlje" na kojem je podneo ostavku, ali nastavlja rad na utemeljenju SPC i skolstva. Po drugi put putuje u Jerusalim. Na povratku iz Svete zemlje boravi u Trnovu, u Bugarskoj. Iznuren putem i tesko bolestan, Sveti Sava umire u januaru 1236. godine u tom gradu.
Posle visemesecnih pregovora njegove mosti prebacene su u manastir Mileseva, gde su sahranjene u maju 1237. godine. Tokom ropstva Srba pod Turcima, Sveti Sava je bio jedan od putokaza borbe protiv Turaka.
Zbog toga su Turci spalili njegove mosti 1594. godine na Vracaru.

UJEDINjENE NACIJE O KOSOVU

Hekerup u Savetu bezbednosti o pravnom okviru za Kosovo

Sef UNMIK-a Hans Hekerup nakon konsultacija iza zatvorenih vrata sa svih 15 clanova Saveta bezbednosti izjavio je sinoc da ovaj put nije uspeo da postigne kosensus za pravni okvir o provizornoj samoupravi na Kosovu, ali je prema njegovim recima "dogovoreno 98 odsto dokumenta".
"Ucinjen je znacajan napredak", rekao je on ocenjujuci rad sastanka.
"Napravljeni su napori da se udovolji kosovskim Srbima po nekim pitanjima", rekao je Hekerup na konferenciji za novinare, odmah nakon sednice Saveta bezbednosti, napominjuci rad na amandmanima koji bi garantovali prava svih etnickih zajednica, kao i mehanizme za resavanje problema, "posebno kad je neki vitalni interes u pitanju."
Hekerup je tom prilikom podsetio da se SR Jugoslavija jos nije slozila u potpunosti sa dokumentom koji je doneo u Njujork na razmatranje. On je izrazio i nadu da ce sa jugoslovenske strane doci do razumevanja i do usvajanja pravnog okvira za Kosovo.
Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN za Kosovo rekao je da ni kosovski Albanci nisu zaboravljeni i dodao da je "zadatak UNMIK-a bio je da se postigne balans", uzimajuci u obzir sto je moguce vise razlicitih misljenja i predloga.
Hekerup je, medjutim, u Njujorku bio vrlo precizan kada je govorio o odbijanju nekih "neprihvatljivih predloga ili zahteva", kao sto je pravo veta na srpskoj strani i kako je posebno naglasio, pitanje referenduma na albanskoj strani, pre postizanja "finalnog politickog resenja za Kosovo."
On je izricito rekao da svi zahtevi moraju biti u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti.
Na pitanje kada se planira, kakvo je i ko je zaduzen za "finalno politicko resenje" za Kosovo, Hekerup je odgovorio da on nije zaduzen za to resenje, a jedan od njegovih saradnika dodao je da ce o svemu kad dodje vreme raspravljati upravo Savet bezbednosti UN.
Hekerup je propustio da odgovori ili ponudi svoju viziju buducnosti Kosova, navodeci da on takvu viziju ima, ali da ne zeli da je izlozi.
Umesto toga, on je insistirao na tome da je Savet bezbednosti ovaj put u Njujorku nacinio znacajan korak "prema zavrsnom usvajanju teksta pravnog okvira za Kosovo", pozdravljajuci namere petnaestoclanog ambasadorskog veca da poseti pokrajinu.
"Bicu im dobar domacin", rekao je Hekerup.
On je dodao da je Savet razmatrao i opstu bezbedonosnu situaciju, ne samo na Kosovu, vec i na jugu Srbije, ali da se posebno osvrnuo na kriznu situaciju u Makedoniji.
"Bilo je reci i o potrebi da UNMIK stekne potrebnu sposobnost da se bori protiv terorizma i organiziranog kriminala", zakljucio je Hekerup.

GEORGIJEVSKI I DJINDJIC:

Kosovo izvor nestabilnosti

Premijeri Srbije i Makedonije optuzili su danas Pristinu, ocenjujuci da je ona izvor nestabilnosti u regionu i ugrozava proces mirnog razvoja jugoistocne Evrope.
"Problem sa kojim se suocavamo i mi i SRJ ima iste korene. Centar toga je Kosovo koje se pretvorilo u izvor nestabilnosti i (postalo) destabilizator ovog dela Evrope", istakao je makedonski premijer Ljupco Georgijevski na konferenciji za stampu nakon razgovora sa premijerom Srbije Zoranom DJindjicem.
DJindjic, koji je danas doputovao u visecasovnu posetu Skoplju, i Georgijevski rekli su da ce Makedonija i SRJ i ubuduce koordinirati saradnju na planu razmene informacija o suzbijanju albanskog terorizma.
"Saradjivacemo na politickom i ekonomskom planu i necemo da dozvolimo teroristima da nam namecu njihove teme. Oni su dobro organizovani i deluju prema instrukcijama iz Pristine, kako na jugu Srbije tako i u Makedoniji", izjavio je DJindjic.
Premijeri Srbije i Makedonije saopstili su da ce se odnosi na relaciji Skoplje-Beograd znacajno ucvrstiti.
Premijer Srbije je istakao da ce Makedonija i SRJ zajednicki nastupiti pred evropskim institucijama oko realizacije "koridora 10" - izgradnje putnog pravca Beograd-Skoplje-Atina pre odrzavanja Olimpijskih igara u Atini. "Okrenuti smo prosperitetu i miru u regionu", rekao je DJindjic.
Srpski premijer sastao se i sa makedonskim predsednikom Borisom Trajkovskim.

IZBORI NA KOSOVU I OEBS

Ucesce Srba na izborima zavisi od medjunarodne zajednice

Srpska zajednica na Kosmetu "zivotno je zainteresovana" za ucesce u predstojecoj registraciji i izborima na Kosmetu, rekli su juce predstavnici Srba na seminaru o izborima koji za politicke predstavnike srpskih enklava na Kosovu organizuje OEBS.
Odgovor na pitanje da li ce Srbi ucestvovati na izborima zavisi od predstavnika medjunarodne zajednice i albanskih lidera, dodali si predstavnici Srba na drugom sastanku koji organizuje OEBS u Gracanici.
Skupom u organizaciji odeljenja misije OEBS-s za izbore i demokratizaciju predsedavao je sef ove misije ambasador Dan Everts. Slican seminar odrzan je proslog meseca u Leposavicu.
Na seminaru je iznet kategorican stav ucesnika koji su objasnili da ukoliko se ne prihvate srpski amandmani na predlozeni nacrt pravnih okvira, ne poboljsaju bezbednosni uslovi za normalan zivot i ne omoguci povratak prognanih Srba na Kosovo, odgovor na ucesce bice negativan.
Na primedbu predstavnika OEBS-a da Srbi i pored teskih uslova u kojima zive nemaju drugu alternativu nego da prihvate resenje koje im nudi medjunarodna zajednica, ucesnici su istakli da postoje i druga resenja koja Srbi ne zele ali na koja ce biti prinudjeni. Oni su izneli stav da ukoliko medjunarodna zajednica ne stvori normalne uslove za zivot, Srbi ce formirati paralelne institucije sve do proglasenja kantonizacije.
Danasnji seminar je deo kampanje upoznavanja srpske i albanske zajednice sa izbornim sistemom, ranije je saopstio OEBS.
Do kraja maja, serija kratkih seminara za Srbe sa Kosova odrzace se u vise mesta sirom Kosova i Metohije.

NATO I SRJ I ZONA BEZBEDNOSTI

Ulazak u sektor "B" cim se steknu uslovi

Pitanje povratka jugoslovenske vojske i policije u sektor B Zone kopnene bezbednosti je iskljucivo "proces razgovora srpske strane i NATO". To ce biti ucinjeno "cim se steknu uslovi" i nikakve pretnje nasiljem od strane ekstremista na to ne mogu uticati, izjavio je juce jedan zvanicnik u sedistu Atlantskog saveza u Briselu.
On je dodao da je Savet NATO juce razmatrao i u ponedeljak ce posebno ponovo razgovarati o davanju "zelenog svetla" za "najprikladniji trenutak" za povratak jugoslovenske vojske i policije i u poslednji "najosetljiviji" sektor tampon-zone na jugu Srbije.
Funkcioner NATO je posebno podvukao da je cilj da se tim korakom doprinese smirivanju prilika i izbegne bilo kakav poremecaj stabilnosti u tom podrucju, odnosno "porast nivoa nasilja".
Diplomatski izvori NATO su agenciji Beta rekli da postoji strah nekih partnera u NATO da bi bez dovoljne pripreme i do kraja sprovedenih mera srpske vlade za jacanje poverenja moglo doci do nezeljenog stepena otpora ekstremista, pa i talasa izbeglica.
Ovi izvori su, medjutim, potvrdili da atlantski saveznici smatraju veoma dobrim plan Beograda o povratku jugoslovenske vojske i policije u sektor B, "postepeno i u razlicito utvrdjene njegove delove".
Funkcioner NATO je novinarima rekao da je nuzno podrobno prouciti da se to ucini na "najbolji moguci nacin". Posebno je naglasio da je tamponzona "izgubila svoju prvobitnu svrhu" i da ce zato biti vracena srpskim vlastima.
Sektor B je, naveo je NATO predstavnik, najosetljiviji deo Kopnene zone bezbednosti jer je tamo najteze ostvariti povratak jugoslovenske vojske i srpske policije, zato sto su "moguce opasnosti tamo i najvece".
NATO je, medjutim, potpuno privrzen uslovnom i faznom povracaju te zone jugoslovenskim vlastima. "Tu nema nikakve promene. Sektor B ce biti vracen", jedino je pitanje kada ce se steci uslovi za taj korak".
"Kljucno je u tome svemu", naglasio je zvanicnik Atlanskog saveza, "da povracaj i poslednjeg dela Zone dalje doprinese stabilnosti celog podrucja, a ne da ga ponovo uzdrma. Takodje, da ne izazove porast nasilja. Zato mi nastojimo da utvrdimo sta treba uciniti da se taj potez sprovede na pravi nacin. Mi ni na koji nacin ne menjamo nas stav, to ce biti sprovedeno, a jedino sto NATO zeli je da bude ucinjeno na pravi nacin".
Funkcioner u sedistu NATO je rekao da " treba posebno podvuci da taj proces ne sme i nece ni na koji nacin biti 'talac' pretnje nasiljem. Mi nikako necemo dozvoliti da se nadjemo u besmislenoj situaciji da ne zelimo da se vratimo u sektor B Zone zato sto neki ekstremista kaze: Ako se vi vratite u sektor B, ja cu vam napraviti nevolje... Mi takvu igru ne prihvatamo".
"NATO zato izricito naglasava da pretnja nasiljem nas nece zaustaviti", rekao je zvanicnik u Briselu.
"Svrha Zone kopnene bezbednosti je", po njegovim recima, "svojevremeno uvedena kao tampon za opasnost da srpske snage napadnu Kosovo. To se nece dogoditi i zato je prvobitni cilj Zone kopnene bezbednosti izlisan. Nije postao manje izlisan, vec je izlisan".
"Zbog toga ce Zona biti vracena jugoslovenskim vlastima i mi cemo to uciniti na pravi nacin. A ako se malo priceka, odnosno ako malo duze o tome budemo razgovarali, bice tako. Nemamo nikakvog roka, niti potrebe da to odmah, sad, ucinimo, vec da ostvarimo na najprikladniji nacin. Treba li sacekati par dana, u redu. Ali niko ne moze da taj proces drzi kao 'taoca' ", zakljucio je zvanicnik u sedistu Atlantskog saveza u Briselu.