Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

SRECNA SRPSKA NOVA GODINA

ODNOSI SRBIJE I CRNE GORE - DJINDJIC:

Voleo bih da je zahtev za odvajanje iznet ranije

Buduci premijer u Vladi Srbije Zoran Djindjic kritikovao je veceras odluku crnogorskog rukovodstva za redefinisanje odnosa u federaciji, jer je doneta sada, a ne pre pet ili sest godina.
DJindjic je gostujuci na Televiziji "Politika" kazao da bi "voleo" da je 1995. ili 1996. godine iz Crne Gore doslo do zahteva za razdvajanje, "pa da vidimo kako bi onda ta stvar izgledala".
"Kada je otisao (bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan) Milosevic odjednom ispada da je Crna Gora pod jednim velikim pritiskom, da nema vremena i da joj odlaze svi vozovi", kazao je Zoran DJindjic.
On je rekao da Srbiji, kada je rec o "prekomponovanju federacije" nije problem samo Kosovo, vec i Crna Gora.
"Da u Crnoj Gori postoji jedinstvo oko stava za odvajanjem, kao sto je postojalo u Sloveniji, nas odgovor bi drugacije izgledao. U Crnoj Gori postoji veoma radikalna grupa ljudi koja je zesce protiv promena. Nisu ljudi iz Srbije toliko protiv redefinisanja odnosa, koliko je jedan deo Crnogoraca protiv toga", rekao je DJindjic u emisije TV "Politika".
On je kazao da i Srbija i Crna Gora u "stanu koji su nasledili" imaju "pametnija posla" nego da stalno "pregradjuju zidove".
"Hajde da postavimo paravane, pa kada resimo druge, osnovnije probleme, onda cemo pokusati da definisemo nase medjusobne odnose", rekao je DJindjic.
On je izrazio uverenje da bi kroz 10 godina, kada bi SRJ postala clanica Evropske zajednice, politicarima koji bi vodili Srbiju i Crnu Goru bila "smesna ovakva rasprava".
"Zasto danas da pravimo barijere koje cemo za 10 godina da uklanjamo. To je nas pristup, bez ideologije i bez zajapurenosti", kazao je DJindjic.

ODNOSI SRBIJE I CRNE GORE - VUJANOVIC:

Osnovna razlika u platformama je u "medjunarodnom subjektivitetu"

Crnogorski premijer Filip Vujanovic izjavio je veceras da ce "krucijalna razlika" u platformama srpske i crnogorske delegacije za redefinisanje odnosa u federaciji biti u "medjunarodnom subjektivitetu".
Vujanovic je gostujuci u emisiji Televizije "Politika" kazao da platforma jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice podrazumeva da "medjunarodni subjektivitet treba da pripadne zajednici", a prema platformi Vlade Crne Gore - "Srbiji i Crnoj Gori".
"Razgovaracemo o tome snagom argumenata da bismo pronasli ono sto je zajednicki interes Srbije i Crne Gore, njenih gradjana i privreda", kazao je Vujanovic.
On je kao krucijalni deo crnogorske platforme izneo zahtev za "dve stolice u Ujedinjenim nacijama".
"Imacemo razgovore, videcemo zbog cega Srbija ne zeli tu formulu i ima li modusa da se i taj deo nase platforme modelira", kazao je Vujanovic.
Na pitanje novinara da li je demokratska odluka da na referendumu u Crnoj Gori mogu da ucestvuju samo gradjani koji u toj republici imaju prebivaliste najmanje dve godine, a ne svi gradjani, Vujanovic je kazao da se crnogorska delegacija vodila "rezidencijalnim uslovima".
"Tradicija Crne Gore i nas interes je rezidencijalni uslov gradjana Crne Gore. To je demokratska odluka po onome sto su pravila demokratije u mnogim zemljama", kazao je Vujanovic.

HASKI TRIBUNAL

Biljana Plavsic:"Ne osecam se krivom"!

Jedna od troje politickih vodja bosanskih Srba za vreme rata u Bosni i Hercegovini, bivsa predsednica Republike Srpske Biljana Plavsic odbacila je juce pred Tribunalom u Hagu optuznicu za genocid, zlocine protiv covecnosti i ratne zlocine nad bosanskim Muslimanima i Hrvatima 1991. i 1992. godine.

"Dobro jutro. Juce sam primila optuznicu. Dobro sam je proucila i ni po jednoj tacki optuznice ne osecam se krivom", izjavila je Biljana Plavsic kad joj je predsednik sudskog veca procitao prvu tacku koja je tereti za genocid.
Plavsiceva se juce dobrovoljno predala Tribunala u Hagu jer je, prema recima njenog advokata,"kao legalista svesna da je Tribunal jedino mesto gde moze da dokaze da nije kriva, u sta duboko veruje".
Biljana Plavsic, u svetlo ljubicastom kostimu, ozbiljna lica, izjavila je da se ne oseca krivom za narednih osam tacaka optuznice kojima je okrivljena za saucesnistvo u genocidu, istrebljenje kao zlocin protiv covecnosti, ubistvo kao zlocin protiv covecnosti, ubistvo kao krsenje zakona i obicaja rata, namerno ubijanje kao tesku povredu Zenevskih konvencija, progon na politickoj, rasnoj i verskoj osnoovi kao zlocin protiv covecnosti, deportacije kao zlocin protiv covecnosti i nasilno premestanje kao zlocin protiv covecnosti. Kada joj je predsenik sudskog veca britanski sudija Ricard Mej rekao da moze da sedne, Biljana Plavsic je na engleskom jeziku rekla hvala.
Na prvom pojavljivanju pred Tribunalom, na kojem se optuzeni izjasnjavaju o optuznici, tuzilacku stranu zastupala je glavni tuzilac Karla del Ponte.
Ona je najavila da ce podneti zahtev da se Plavsicevoj sudi zajedno sa Momcilom Krajisnikom, koji je u pritvoru od 3. aprila 2000. godine, pod istim optuzbama. Plavsiceva je optuzena 7. aprila prosle godine.
Banjalucki advokat Krstan Simic obavestio je sud da u pritvorskoj jedinici "ne postoje ni minimalni uslovi" za Biljanu Plavsic, posto je pritvor UN "koncipiran" za muske optuzenike.
Simic je rekao da su u svim zatvorima muski i zenski zatvorenici odvojeni. On je rekao da bi stvaranje posebnog prostora za Biljanu Plavsic fakticki znacilo njenu izolaciju, sto, takodje, nije u skladu sa savremenim standardima zatvaranja.
Advokat Simic je rekao da u saradnji sa Sekretarijatom i Tuzilastvom trazi resenje za taj problem. Sudija Mej je uputio Simica da sve primedbe u vezi sa uslovima pritvora pokrene sa predsednikom Tribunala u cijem je to domenu. Karla del Ponte je izjavila da je upoznata sa problemom i da se trazi resenje.
Biljana Plavsic izjasnila se o optuznici pred prepunom najvecom sudnicom Tribunala u Hagu. Izjasnjavanje je iz publike pratio i predsednik Tribunala Klod Zorda. Prvo pojavljivanje Plavsiceve pred Tribunalom pratio je veliki broj novinara.
Sudjenje Momcilu Krajisniku orijetaciono je planirano za maj, ali je gotovo izvesno da nece tada poceti, jer se ocekuje da sud prihvati zahtev za zajednicko sudjenje koje ce verovatno poceti ove godine.

HASKI TRIBUNAL

Optuznica protiv Biljane Plavsic

Bivsa predsednica Republike Srpske (RS) Biljana Plavsic, koja se u sredu predala Haskom tribunalu, optuzena je za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u BiH, za progon i deportacije kao zlocin protiv covecnosti, za ratne zlocine i teske povrede Zenevskih konvencija, od 1. jula 1991. do kraja decembra 1992. godine.
Optuznica, podignuta 7. aprila 2000. godine, otpecacena je u sredu u Hagu i podeljena novinarima.
Optuznica, na 17 stranica, gotovo je identicna optuznici protiv bivseg drugog coveka RS Momcila Krajisnika, koji je optuzen u februaru prosle godine, a uhapsen 3. aprila na Palama. Verovatno ce im se suditi zajedno.
U optuznici se navodi da je Biljana Plavsic, kao clan Predsednistva takozvane Srpske Republike BiH prosirenog ratnog Predsednistva i Vrhovne komande oruzanih snaga, zajedno sa Radovanom Karadzicem, Momcilom Krajisnikom i drugim licima, ucestvovala u zlocinima za koje je optuzena s ciljem da se osigura kontrola nad delovima BiH koji su proglaseni srpskom republikom, a koja je obuhvatala 41 opstinu.
Plavsiceva je, prema optuznici, bila jedan od vodecih clanova Srpske demokratske stranke (SDS), ciji je predsednik, a kasnije i predsednik RS, bio Radovan Karadzic, takodje, optuzen za genocid u BiH.
Ocenjuje se da se politicka platforma SDS-a, koju su formulisali Karadzic, Krajisnik i drugi, zasnivala na ideji jedinstva svih Srba unutar Jugoslavije i bila je povezana sa idejom "Velike Srbije", koja je kruzila u bivsoj SFRJ krajem osamdesetih.
Za tu stranku je odvajanje BiH od federalne Jugoslavije predstavljalo pretnju interesima bosanskih Srba i zato je u prolece 1991. ona pocela da uspostavlja regionalnu strukturu koja ce u jesen te godine prerasti u srpske autonomne oblasti, sto je, prema optuznici, bila teritorijalna osnova za srpsku republiku.
Glavna prepreka za stvaranje srpske teritorije, odnosno republike, prema oceni vodjstva SDS, bilo je nesrpsko stanovnistvo na prostorima koje je ta stranka proglasila srpskim. Zbog toga je etnicko ciscenje bilo vazan deo plana za stvaranje srpske republike u BiH, navodi se u optuznici.
Plavsiceva je optuzena za genocid, zato sto je zajedno sa Karadzicem, Krajisnikom i drugima planirala, podsticala, naredila i sprovodila unistenje, u celini ili delimicno, bosanskih Muslimana i Hrvata kao nacionalnih, etnickih i verskih grupa, izmedju ostalog, u opstinama Bijeljina, Bratunac, Bosanski Samac, Brcko, Doboj, Foca, Ilijas, Kljuc, Kotor Varos, Novi Grad, Prijedor, Rogatica, Sanski Most, Visegrad, Vlasenica, Zavidovici i Zvornik.
Genocid je, kaze se u optuznici, izvrsen ubijanjem Muslimana, Hrvata i drugih nesrba u napadima na opstine u kojima su ziveli, u logorima i izvan logora, izazivanjem teskih fizickih i mentalnih patnji kod zatvorenika, koji su bili izlozeni neprekidnim neljudskim postupcima, ukljucujuci ubijanje, seksualno nasilje, mucenje, prebijanje, pljacku, ili su stalno bili svedoci takvih dela.
Bosanski Muslimani i Hrvati bili su, navodi se dalje, zatvarani u logore u uslovima sracunatim da dovedu do njihovog potpunog ili delimicnog unistenje kao nacionalnih, etnickih i verskih grupa.
U 14 tacaka u optuznici navedena su mesta i datumi ubijanja Muslimana i Hrvata tokom 1992. godine. Broj ubijenih krece se od deset do 190, a ukupan broj premasuje hiljadu.
U 12 tacaka navedeni su logori i zatvori u kojima su bile zatvorene desetine hiljada Muslimana i Hrvata - od Manjace u Banjaluci, preko Batkovica u Bijeljini, logora luka u Brckom, Kazneno-popravnog doma u Foci, do tennicke skole u Karakarju, u opstini Zvornik.
Logorima i zatvorima upravljao je vojni i policijski personal po naredjenjima i pod kontrolom najvisih vodja bosanskih Srba, ukljucujuci Biljanu Plavsic, a u njima su ubijene ili umrle hiljade Muslimana i Hrvata, navodi se u optuznici.
Plavsiceva je optuzena i za nasilno proterivanje nesrpskog stanovnistva iz opstina koje su bile oznacene kao srpske. Muslimani i Hrvati deportovani su na prostore BiH pod kontrolom legalne vlade u Sarajevu ili u Hrvatsku i Srbiju. Mnogi su prethodno morali da potpisu da svu svoju imovinu ostavljaju srpskoj republici da bi mogli da odu ili da bi bili pusteni iz zarobljenistva.
Biljana Plavsic znala je za zlocine, a kao clan Predsednistva imala je ovlascenja da kazni vinovnike ili da pokrene postupak protiv pripadnika oruzanih snaga koji su vrsili zlocine, ali je umesto toga odobravala i javno cestitala snagama koje su vrsile zlocine, pise u optuznici.
Tuzilac u Hagu pripisuje Biljani Plavsic licnu odgovornost i odgovornost nadredjenog, jer je znala za zlocine, izvrsene, izmedju ostalog, i po njenim instrukcijama, a nista nije ucinila da ih spreci, niti je ikoga kaznila.

HASKI TRIBUNAL - ADVOKAT SIMIC:

Moguce spajanje sudjenju sa Krajisnikom

Branilac Biljane Plavsic izjavio je juce novinarima u Tribunalu u Hagu da nije pobornik zajednickog sudjenja Plavsicevoj i Momcilu Krajisniku, ali je priznao da odbrana nece moci tome da se suprotstavi.
Banjalucki advokat Krstan Simic, koji ocekuje da ce biti branilac Biljane Plavsic, rekao je da postoji sukob interesa Biljane Plavsic i Momcila Krajisnika na sudjenju pred Tribunalom. Glavni tuzilac Karla del Ponte najavila da ce traziti zajednicko sudjenje.
Mi nismo nimalo srecni da se to dogodi jer smatramo da odvojeno sudjenje pruza daleko vece mogucnosti odbrani", izjavio je Simic
"Odbrana je ocekivala taj zahtev kao realan i moguc. Sa stanovista Tribunala to je sasvim razumljivo, i svesni smo cinjenice da je to fakat kome se necemo moci suprotstaviti, jer se radi o istim dogadjajima. Praksa Tribunala je pokazala da su ta spajanja vrsena i ranije. .
Na pitanje da li postoji sukob interesa dvoje okrivljenih Simic je odgovorio: "To je evidentno i to se ocekuje, ali to nije razlog da sud ne odluci o spajanju. Procenjujemo da ce sukob biti evidentan imajuci u vidu pozicije jednog i drugog". Simic je dodao da sukoba interesa ne bi moralo da bude, ukoliko je odbrana oboje okrivljenih fer.
Simic je istakao da je sada najvaznije da se resi problem uslova pritvora Biljane Plavsic, posto je ocenio da uslovi u pritvorskoj jedinici UN u Sheveningenu ne zadovoljavaju potrebe zenskog pritvorenika.
"Jedina objektivna mogucnost u ovom momentu je nakakav siguran smestaj. Gospodja Plavsic je doputovala u Holandiju 9. januara. Bila je smestena u sigurnom smestaju holandske policije. Sve je to bilo vrlo korektno i na vrlo visokom nivou i smatramo da bi taj smestaj zadovoljio standarde pritvora gospodje Plavsic", rekao je Simic.
On je rekao da pritvorska jedinica UN "nema niti jedan element koji bi zadovoljio standarde zenskog zatvora. Ni u jednom zatvoru u Evropi nije pritvorena jedna zena u muskom zatvoru, gde bi apsolutno bila izlozena izolaciji, i mislim da medjunarodna zajednica ovaj problem mora resiti".
Sef informativnog sektora Tribunala Kristijan Sartije rekao je novinarima da je pritvorska jedinica UN gradjena kao pritvor za optuzene, sto znaci oba pola. On je ukazao na to da Tribunal moze da koristi i deo holandskog zatvora u okviru kojeg se nalazi pritvor UN, ali je napomenuo da su uslovi u pritvorskoj jedinici UN bolji.
Pred Tribunalom za Runadu optuzena je, takodje, jedna zena, bivsa ministarka za porodicu i zenska pitanja Paulina Niramasuhuko, okrivljena za genocid. Sartije je rekao da je u pritvorskoj jedinici Tribunala za Ruanadu sa muskim optuzenicima.
Simic je najavio da ce sudskom vecu podneti zahtev da se Biljana Plavsic brani sa slobode, to jest da bude privremeno pustena iz pritvora u Banjaluku.
On je rekao da je vlada RS Milorada Dodika spremna da pruzi garancije da ce uhapsiti Biljanu Plavsic ukoliko pokusa da pobegne i da je spremna da preuzme obavezu da obezbedi i garantuje sigurnost Biljane Plavsic kako bi mogla da se pojavi pred Tribunalom.
Simic je rekao da bi garancije bile zatrazene i od vlade Srbije, ali je istakao da ne postoji opasnost od bekstva posto je Biljana Plavsic resena da se suoci sa optuzbama pred Tribunalom.

STAMPA O DVOLICNOSTI ZAPADA

Sudjenje Plavsicki bice neugodno za zapadne lidere

Sudjenje bivsoj predsednici Republike Srpske (RS) Biljani Plavsic u Hagu ce pored istina o ratnim zlocinima u Bosni, razotkriti i svu dvolicnost politike koju je Zapad u protekloj deceniji vodio u tom regionu, ocenjuje danas britanski dnevnik "Indipendent".
"Cak i sada se cini da zapadni lideri paze da ne govore suvise ostro o gospodji Plavsic, koja se juce zvanicno predala i danas ce verovatno imati prvo pojavljivanje pred Haskim sudom", pise dnevnik.
Prema pisanju lista, iako Haski tribunal odlucno porice bilo kakvu nagodbu sa Plavsicevom, izvori iz RS su nagovestili da postoji dogovor prema kojem bi ona mogla da bude oslobodjena, ili da, ukoliko i bude kaznjena, u slucaju da saradjuje dobije znatno manju kaznu.
"Indipendent" pise da je Biljana Plavsic svojevremeno bila "poznata kao jedan od najotrovnijih lidera bosanskih Srba" i da se u jednom trenutku cinilo da je "tvrdokornija od Milosevica".
"Gubitak pamcenja Zapada moze da deluje zbunjujuce. Posto je uz Klintonovo posredovanje postignut Dejtonski sporazum kojim je 1995. godine okoncan rat u Bosni, Plavsiceva je za Zapad postala najomiljeniji politicki lider u regionu, nakon sto se razisla sa ostalim liderima bosanskih Srba, posebno po pitanju korupcije", navodi list.
"Gospodja Plavsic je redovno opisivana kao prozapadna, mozda zato sto neprijatelj neprijatelja Zapada, mora da bude prijatelj Zapada", konstatuje list.
Ipak, ocenjuje list, sudjenje Biljani Plavsic nece biti prijatno ni za pojedine zapadne politicare.
"Pojavljivanje Plavsicke pred tribunalom kao navodnog inicijatora genocida predstavlja potencijalnu neprijatnost za zapadne lidere, koji su trpeli da (bivsi lider bosanskih Srba Radovan) Karadzic odseda u luksuznim zenevskim hotelima tokom beskrajnih mirovnih pregovora, iako se o zverstvima u Bosni - za koje ce Karadzic kasnije biti optuzen - vec nasiroko izvestavalo", pise dnevnik.

PLATFORMA SRJ

Kostunicin predlog za ustavnu rekonstrukciju SRJ

Predsednik SRJ Vojislav Kostunica izradio je predlog za ustavno preuredjenje SRJ, kojim je, kao "najcelishodniji, predvidjen koncept "funkcionalne federacije" Srbije i Crne Gore.
Predlogom predsednika Kostunice, koji je i lider Demokratske stranke Srbije predvidjeno je da buduca federacija ima nekoliko osnovnih funkcija - zastitu osnovnih prava i sloboda, uz neophodan minimum socijalnih prava, spoljnu politiku, narodnu odbranu, osnove privrednog sistema i saobracaj i veze.
Prenosimo tekst dokumenta u celini:

PREDLOG ZA USTAVNO PREUREDJENjE SR JUGOSLAVIJE

Srbija i Crna Gora su tokom celokupne novije istorije tezile drzavnom ujedinjenju. Stvaranje zajednicke drzave smatrale su prirodnim ciljem i kljucnim uslovom ostvarenja svojih interesa i svoje unutrasnje i spoljasnje slobode. Nema sumnje da smo mnogo toga dobrog uspeli zajednickim snagama da ostvarimo, ali i da nam se tek sada otvara put za ukupni demokratski preobrazaj zemlje, odnosno da se tek sada stvaraju uslovi za valjano ustavno preuredjenje odnosa u federaciji i uspostavljanje stabilne zajednicke drzave.
Postoji veliki broj i istorijskih i aktuelnih razloga u prilog ocuvanju i preuredjenju zajednicke drzave Crne Gore i Srbije. Ti razlozi daleko nadmasuju razloge za njihovo drzavno razdvajanje, na kojima sada insistira veci deo izvrsne vlasti u Crnoj Gori. Razlozi za ocuvanje zajednice su duboke istorijske veze, jezik i tradicija, vera i kultura, cvrste rodbinske i imovinske veze, zatim gradjani koji imaju drzavljanstvo jedne republike a trajno su nastanjeni ili duze borave u onoj drugoj.
To su, takodje, jedinstveni privredni prostor, zajednicki razvojni interesi, kao i interesi zajednicke bezbednosti. Ne treba zapostaviti ni cinjenicu da su Srbija i Crna Gora podjednako multietnicke i multikulturne drzave sa priblizno jednakim udelom stanovnistva drugih vera i kultura. Nakon demokratskih promena one treba da vode zajednicku drzavnu brigu o manjinama i da njihov polozaj garantuju dobrim ustavnopravnim mehanizmima. SR Jugoslavija je za nepuna dva meseca bitno popravila svoj polozaj u medjunarodnoj zajednici: stavise, stekla je ugled zemlje na koju se medjunarodne organizacije mogu oslanjati kada je rec o uspostavljanju razumevanja i saradnje u regionu.
Posao preuredjenja drzave odgovoran je i tezak zadatak. Taj zadatak, medjutim, nije neresiv ukoliko postoji dobra politicka volja i spremnost na kompromis. Ne treba da nas plasi cinjenica da Crna Gora i Srbija, kao stare evropske drzave, medjunarodno priznate jos u pretproslom veku, s punim pravom nastoje da i u zajednickoj drzavi zadrze znacajna drzavna obelezja. Naprotiv, ta cinjenica moze i da nam olaksa zadatak, jer se potreba obe jedinice za politickom autonomijom unutar zajednice moze trajno zadovoljiti savremenim i samosvojnim federativnim resenjima.
Federalizam je i nastao u modernoj istoriji kao odgovor na pitanje o organizovanju slozenih drzava sastavljenih od vise politickih jedinica. Federalizam zadovoljava njihovu spremnost da se ujedine oko nekih zajednickih ciljeva a da istovremeno zadrze svoje autonomije sa drzavnim obelezjima u oblastima samostalnih nadleznosti. Svaka federacija resavala je ovaj problem na svoj nacin, bez uzora, buduci da je uvek rec o specificnom slucaju stvaranja i funkcionisanja slozene drzave. U istoj meri kao i druge, specificna je i federacija Srbije i Crne Gore. To znaci da ona mora iznaci posebna i netipicna resenja za svoju specificnu unutrasnju strukturu.
Ono sto se uvek istice kao prepreka iznalazenju dobre federalne ravnoteze izmedju Crne Gore i Srbije jeste njihova medjusobna nejednakost u velicini i broju stanovnika. Sistem ce iz tih razloga, navodno, stalno teziti dvema krajnostima, od kojih su obe podjednako opasne za njegovo funkcionisanje.
To su tendencija centralizacije, s jedne, i tendencija unutrasnje blokade, s druge strane.
I zaista, te su dve tendencije razdirale nasu sadasnju dvoclanu federaciju, dok na kraju nisu pocele i da je dovode u pitanje. To, medjutim, nije posledica same strukture federacije, kako to danas prikazuju zagovornici otcepljenja Crne Gore, vec je rezultat cinjenice da je postojeci savezni Ustav rezultat partijske nagodbe dveju u to vreme vladajucih stranaka u Srbiji i Crnoj Gori, koga se one, kako je vreme prolazilo, ni same nisu pridrzavale. Sada imamo jedinstvenu priliku da sacinimo bolja ustavna resenja, da ih usvojimo u jednom legitimnom postupku i da ih se potom, kao demokrati i legalisti, dosledno pridrzavamo.
Upravo zbog zadate strukture srpsko-crnogorske federacije, gde postoji nesrazmera u velicini, najcelishodniji je koncept funkcionalne federacije prilagodjen nasim uslovima. Tri su osnovne karakteristike ovog koncepta:
1) Broj funkcija koje ce se obavljati na saveznom nivou treba da bude minimalan, u osnovi odredjen potrebama federalnih jedinica za zajednicko delotvorno resavanje pitanja od zajednickog interesa;
2) I u procesu odlucivanja i u procesu izvrsavanja zajednickih funkcija mora postojati saradnja saveznih i republickih organa;
3) Sve funkcije koje nisu prenete na savezni nivo, republike obavljaju samostalno, sto istovremeno znaci da mogu i direktno da saraduju u zajednickom ostvarivanju tih funkcija.
Ova tri bitna obelezja omogucice i nacelno i prakticno ostvarenje dva osnovna principa: ravnopravnosti clanica i funkcionalnosti celine.

PODELA NADLEZNOSTI I FUNKCIJE FEDERACIJE

Broj nadleznosti federacije odredjen je osnovnim funkcijama koje jednu drzavu-federaciju cine delatnom u njenom unutrasnjem i spoljasnjem javnom zivotu.
To su:
- Zastita osnovnih prava i sloboda, uz neophodan minimum socijalnih prava;
- Spoljna politika;
- Narodna odbrana;
- Osnove privrednog sistema;
- Saobracaj i veze.
Ovo su, ujedno, i minimalne nadleznosti koje jedna drzava treba da ostvaruje ukoliko je strateski opredeljena za evropske integracije, sto je nesumnjivo i zelja i sustinsko opredeljenje stanovnistva Crne Gore i Srbije.
Da bi se, istovremeno, obezbedila i ravnopravnost jedinica i funkcionalnost celine, predlazem nekoliko principa koji ce omoguciti uspostavljanje sistema visestrukih ravnoteza.
Prvi princip je dvodomni nacin donosenja svih temeljnih federalnih odluka - zakona i drugih propisa, na osnovu apsolutne vecine u oba doma. Zbog specificne strukture nase federacije gornji dom, kao direktno predstavnistvo republika, treba da ima opstu nadleznost kao i donji dom.
Kada je rec o ostvarivanju saveznih nadleznosti, treba razlikovati one koje u potpunosti ostvaruju savezni organi - zakonodavni, izvrsni i sudski, i one koje zajednicki ostvaruju savezni i republicki organi.
U prvom slucaju, sve propise donose i izvrsavaju savezni organi. To je sledeca grupa saveznih nadleznosti:
- Spoljna politika,
- Narodna odbrana,
- Monetarni sistem,
- Carinski sistem,
- Saobracaj,
- Obligaciono pravo,
- Hartije od vrednosti.
Kada je rec o izvrsavanju zakona iz ovih oblasti Savezna vlada moze da delegira izvrsnu funkciju na republicke izvrsne i upravne organe.
U drugom slucaju, kod mesovitih nadleznosti, savezni parlament donosi samo okvirne zakone, koji se konkretizuju u republickim parlamentima i te zakonske propise izvrsavaju republicki izvrsni i upravni organi.
To su sledece nadleznosti:
- Osnovna prava i slobode, racunajuci ovde i zastitu manjinskih prava, kao i osnovna socijalna prava,
- Svojinski odnosi,
- Poreski sistem,
- Bankarski sistem,
- Trgovacko pravo,
- Penzijsko osiguranje,
- Osiguranje imovine i lica.
Kada je rec o spoljnoj politici i medjunarodnim odnosima, buduci savezni ustav treba da predvidi mogucnost republika da samostalno ostvaruju razlicite oblike medjunarodne saradnje u oblasti privrednih odnosa i raznih vidova regionalne integracije.

USTANOVE FEDERACIJE

Po svom sastavu, ovlascenjima, nacinu izbora i nacinu odlucivanja, ustanove federacije treba dosledno da izraze koncept funkcionalne federacije.
Kao najvise predstavnicko i zakonodavno telo federacije, Savezna skupstina treba da ima dvodomni sastav: Vece republika i Vece gradjana. Podrazumeva se da Vece republika ima podjednak broj poslanika iz federalnih jedinica, koji u tom vecu zastupaju interese republika. U nasim uslovima bilo bi najsvrsishodnije da se poslanici ovog doma biraju u republickim skupstinama po proporcionalnom principu, kako bi njihov sastav odrazavao volju biraca izrazenu kroz strukturu republickih parlamenata.
Buduci da ovo vece ima opstu nadleznost prilikom skupstinskog odlucivanja, njegovi poslanici, iako predstavnici republika, ne bi trebalo da imaju imperativni mandat. Odricanje od imperativnog mandata omogucilo bi razvoj skupstinskog zivota, sto je uslov svakog oblika demokratije, pa i onog u federacijama. To ne znaci da republicke skupstine nece davati smernice za delovanje poslanika Veca republika. Takve smernice se u federacijama podrazumevaju, ali ne u cilju blokade odlucivanja u saveznom parlamentu.
Vece gradjana Savezne skupstine treba da ostvari ustavno nacelo o ravnopravnosti gradjana federacije. S obzirom na specificnu strukturu federacije i ovde je potrebno uvesti korektivni mehanizam u vidu klauzule o najmanjem obaveznom broju poslanika iz republike u ovom vecu. Iako bi se mogla izneti primedba da se na taj nacin donekle remeti nacelo jednakosti gradjana federacije predstavljenih u ovom vecu, uveren sam da bi izvesna korekcija nacela "jedan covek - jedan glas" bila od koristi za skupstinski zivot.
Tako bi se obezbedilo da u svim skupstinskim odborima i komisijama bude obavezno zastupljena i manja federalna jedinica. Osim toga, na ovaj nacin bi se olaksao izbor premijera kada se on bira iz Crne Gore. Razume se da poslanici u ovom vecu raspolazu slobodnim mandatom bez obzira na izbornu jedinicu u kojoj se biraju i da zastupaju interese zajednice kao celine.
Potrebno je da zajednicka drzava Srbije i Crne Gore ima predsednika Republike. On bi trebalo da raspolaze reprezentativnim ovlascenjima i da predlaze visoke drzavne funkcionere u izvrsnoj vlasti i sudstvu. On bi, takodje, bio predsednik Vrhovnog saveta odbrane, ciji bi clanovi bili i predsednici republika. Predsednika republike treba da bira Savezna skupstina u svom uobicajenom postupku odlucivanja. Njegov opoziv, medjutim, vrsio bi se samo na osnovu odluke Saveznog suda o tome da li je svojim delovanjem prekrsio savezni ustav. Predsednik republike bira se naizmenicno iz dve republike.
Saveznu vladu treba organizovati po kancelarskom modelu. On najvise odgovara ovakvoj ukupnoj organizaciji savezne vlasti. S obzirom na mali broj nadleznosti federacije i slozenost procesa odlucivanja, izuzetno je vazno da izvrsna vlast i njen glavni organ, vlada, budu sto efikasnije organizovani.
U tom smislu samo je premijer, koji se bira naizmenicno iz dve republike, odgovoran parlamentu, dok su ministri odgovorni njemu. Ministarski sastav zavisi iskljucivo od izbora koji vrsi premijer, uz maksimalno vodjenje racuna o ravnopravnosti dveju republika. Vlada treba da bude samostalna, odgovorna parlamentu i racionalna. Pored premijera u njenom sastavu je samo pet ministara, nadleznih za pet saveznih resora: pravdu, odbranu, spoljne poslove, finansije i saobracaj.
Saveznu vlade biraju oba skupstinska doma, ali je za njen opoziv potrebna vecina samo u jednom. Polazeci od specificne strukture federacije, vladu ce po svoj prilici formirati medjurepublicke stranacke koalicije, jer je samo tako moguce da ona zadobije postojanu vecinu u oba skupstinska doma.
Federacija treba da ima samo jedan sud, Savezni sud, koji bi obavljao i ustavnosudsku i redovnu sudsku funkciju. Predvidjena je uobicajena ustavnosudska kontrola ustavnosti i zakonitosti na nivou federacije. U oblasti redovnog sudstva, Savezni sud odlucivao bi samo o vanrednim pravnim sredstvima nakon iscrpljenja svih pravnih sredstava u okvirima sudskih sistema republika. Buduci da ce federacija pristupiti svim znacajnim medjunarodnim konvencijama za zastitu osnovnih prava i sloboda, gradjanin i ostala pravna lica moci ce da povedu postupak za zastitu svojih povredjenih prava i kod odgovarajucih medjunarodnih sudova.
Iako raspolaze minimalnim funkcijama i racionalnim telima za njihovo sprovodjenje, ova federacija bi trebalo da dislocira sedista nekih svojih ustanova. Neke od njih bile bi smestene u Podgorici ili na Cetinju.
Najzad, u predlogu za promenu ustava treba obavezno predvideti postupak njegove izmene. Buduci da su u ovom konceptu nosioci suverenosti (ustavotvorne vlasti) gradjani republika, treba ustanoviti postupak u kome ce njihova volja efikasno doci do izraza. U tom okviru, kada je rec o promenama koje zadiru u pitanje drzavnog statusa republika i federacije, u krajnjoj instanci odlucuju gradjani republika.
Uveren sam da ovakav ustavni koncept u najvecoj mogucoj meri moze da ostvari zajednicke interese Srbije i Crne Gore i da istovremeno osigura ostvarivanje njihovih posebnih interesa. Ali, ni najbolji i najoptimalniji ustavni koncept nece biti sproveden u stvarnom zivotu ukoliko se ne zadovolje dva kljucna uslova: dobra politicka volja i duh vladavine prava.
Jedino pod tim uslovima gradjani ce moci da uzivaju svoja prava i slobode, a politicka vlast bice ogranicena pravnim pravilima formulisanim u ustavu i zakonima. I Srbija i Crna Gora i njihova zajednicka drzava samo tako mogu da postanu deo savremene Evrope i da sa velikim izgledima budu primljene u demokratsku i prosperitetnu zajednicu evropskih naroda i drzava.

REFERENDUM U CRNOJ GORI

Reagovanje partija na propise o referendumu o statusu

Parlamentarne partije u Crnoj Gori razlicito su reagovale povodom najave crnogorskog predsednika Mila DJukanovica da ce do kraja juna biti odrzan referendum o buducem drzavnom statusu Crne Gore.
U reagovanjima stranaka najvecu paznju pobudila su tumacenja Ustava Crne Gore o referendumu i promeni drzavnog statusa.
Crnogorski Ustav predvidja da se o promeni drzavnog statusa, oblika vladavine i promeni granice ne moze odlucivati bez prethodno sprovedenog referenduma. Prema crnogorskom Ustavu, republicki parlament vecinom glasova ukupnog broja poslanika donosi odluku o raspisivanju referenduma.
Dvotrecinska vecina svih poslanika potrebna je kada se donosi odluka o promeni Ustava.
Ako se predlog za promenu Ustava odnosi na odredbe o drzavnom statusu "danom usvajanja predloga Skupstina se raspusta, a nova Skupstina saziva u roku od 90 dana od dana kada je predlog usvojen".
Prema Ustavu Crne Gore, nova Skupstina takodje odlucuje dvotrecinskom vecinom svih poslanika "samo o onim promenama Ustava koje sadrzi usvojeni predlog".
Sudija Ustavnog suda Crne Gore Blagota Mitric izjavio je da republicki parlament, koji raspisuje referendum vecinom glasova ukupnog broja poslanika, takodje i verifikuje referendumsku odluku gradjana vecinom glasova, bilo deklaracijom, proglasom ili odlukom.
"Ako bi na referendumu gradjani doneli odluku o nezavisnosti Crne Gore, onda bi se morali raspisati izbori za ustavotvornu Skupstinu, posto takav referendumski ishod znaci stvaranje nove drzave, koja mora doneti i novi Ustav i konstituisati nove organe vlasti", kaze Mitric.
Lideri pojedinih opozicionih crnogorskih partija, u tumacenju Ustava, ocenjuju da je potrebna dvotrecinska vecina u parlamentu i za verifikaciju referendumske odluke gradjana o nezavisnosti Crne Gore.
Mitric, medjutim, ocenjuje da se dvotrecinska vecina odnosi samo na promene Ustava Crne Gore, kada je ona u okviru postojece zajednicke drzave.
Dvotrecinska vecina, kao nuzna "overa" referendumske odluke o nezavisnosti, smatra on, kosi se sa nacelom suverenosti gradjana prilikom odlucivanja na referendumu.
Mitric ocenjuje da Ustav SRJ ni u jednoj svojoj odredbi "nema nikakvu legislativu u odnosu na odluku o drzavnom statusu Crne Gore".
Prema njegovom tumacenju, jugoslovenski ustav se ne moze "mesati" u ove stvari, posto se sve bitne odluke o drzavnom statusu donose u samoj Republici, clanici zajednicke drzave.
Crnogorski strucnjaci za ustavno pravo smatraju da bi tek posle konstituisanja nezavisne drzave mogao da usledi i eventualni savez sa Srbijom u odredjenim oblastima, sa zajednickim poslovima, a ne zajednickim organima, koji bi se uredili medjudrzavnim ugovorom.
Lideri crnogorskih stranaka razlicito tumace i vazecu odredbu da se odluka o referendumu donosi "vecinom glasova biraca koji su glasali, pod uslovom da je na referendum izasla vecina od ukupnog broja biraca".
Analiticari upozoravaju da postoji mogucnost da 25 odsto gradjana, plus jedan, sa birackim pravom donesu referendumsku odluku, ako odziv bude minimalan.
Crnogorski ministar pravde i lider Narodne stranke Dragan Soc je izjavio da najmanje 225.000 biraca moraju dati podrsku eventualnoj nezavisnoj Crnoj Gori, kako bi ta odluka zaista bila utemeljena i prihvacena.
"Glas 'za' vise od polovine upisanih biraca mora da bude jedan od uslova da bi taj referendum imao kvalitet i tezinu. U protivnom, moguca je nestabilnost," rekao je Soc.
Prema njegovim recima, tek onda se moze govoriti o volji vecine, bez obzira koliko ce gradjana izaci na referendum.
Potpredsednik Socijalde-mokartske partije Miodrag Ilickovic izjavio je da je teorijska mogucnost da jedna cetvrtina gradjana donese odluku postojala i na referendumu 1992. godine.
"Tako smo usli u zajednicu sa Srbijom i bilo bi posteno da pod istim uslovima i izadjemo iz SRJ", rekao je Ilickovic.

IZVESTAJ BRITANSKE VOJSKE

Stetnost uranijumske prasine u izvestaju od 1997.

U jednom izvestaju britanske vojske od pre gotovo cetiri godine upozoreno je da postoji opasnost da vojnici izlozeni prasini osiromasenog uranijuma obole od raka pluca, krvi i mozga, javljaju danas britanski mediji otkrivajuci podatke ovog internog dokumenta.
Nacrt dokumenta iz 1997. koji je dospeo u javnost iako je namenjen iskljucivo vojnim licima, navodi da vojnici koji ucestvuju u misijama spasavanja u blizini pogodjenih vozila ili u njihovoj popravci, suocavaju se sa osam puta jacim izlaganjem uranijumom od dozvoljenog, prenose televizija Bi-Bi-Si (BBC) i britanski listovi.
Detalji ovog izvestaja osvanuli su na naslovnim stranama "Gardijana" i "Indipendenta" pod naslovima poput "Ministarstvo odbrane je znalo da od granata preti rak".
Portparol ministarstva odbrane je rekao Rojtersu da je dokument pogresan, da ga je pripremio novajlija i da ga niko nikada nije potpisao.
"Dokument nikada nije prosledjen. On ne predstavlja nas zvanican stav", rekao je on ali nije znao da kaze da li je autor izvestaja vojni ili neki drugi doktor. "Pojedini elementi su netacni s naucne tacke gledista ili dovode u zabludu".
Kako prenose britanski mediji, u izvestaju od 1997. kaze se da "udisanje nerastvorenog uranijum dioksida dovodi do njegovog talozenja u plucima", kao i da, ukoliko je to uopste moguce, preciscavanje je slabo.
"Iako se radi o slaboj hemijskoj toksicnosti, moze da dodje do lokalnog ostecenja pluca usled radijacije, sto vodi do raka", dalje se navodi u izvestaju.
Dokument upozorava i na to da svi pripadnici vojnih trupa koji su u dodiru sa osiromasenim uranijumom "treba da budu svesni toga da udisanje uranijumske prasine podrazumeva i dugorocne opasnosti po zdravlje".
Britanska vlada ponovila je svoj stav da do sada nisu ponudjeni medicinski dokazi koji bi potvrdili bilo kakvu vezu izmedju osiromasenog uranijuma i vojnika obolelih od raka nakon kontakta sa municijom ove vrste.
Britanija je podlegla pritiscima i najavila da ce ponuditi preglede vojnicima koji su ucestvovali u misijama na Kosovu i u BiH.
Ministar vojnih snaga Dzon Spelar (John Spellar) naglasio je da se radi iskljucivo o pokusaju umirivanja vojnog osoblja a nikako ne znaci da vlada veruje u vezu izmedju osiromasenog uranijuma i raka.
Spelar je rekao da ce municija sa osiromasenim uranijumom i dalje predstavljati deo arsenala britanske vojske.

"VREME" - MIHAJLO RAZNATOVIC O UBISTVU ARKANA:

Iza ubistva stoji deo DB-a

Iza ubistva mog oca stoji deo Drzane bezbednosti Srbije i vrhuska bivse vlasti, izjavio je Mihajlo Raznatovic, sin vodje paravojne formacije Srpska dobrovoljacka garda Zeljka Raznatovica-Arkana, koji je ubijen pre godinu dana u Beogradu.
U intervjuu najnovijem beogradskom nedeljniku "Vreme", Mihajlo Raznatovic optuzio je Drzavnu bezbednost i prve ljude bivseg rezima da su "montirali sudski proces" protiv optuzenih za ubistvo Arkana.
"Osnovni cilj je da isteramo istinu do kraja, jer je po meni nesumnjivo da iza ubistva mog oca stoji deo drzavne bezbednosti i vrhuska bivse vlasti. Rekao bih dvoje Markovica. Njima nije bilo tesko da montiraju proces u kojem sudeluju, pocev od ljudi iz pravosudja, do advokata. Znaci svi oni koji su i danas lojalni tom delu sada vec bivse vrhuske vlasti", rekao je sin Zeljka Raznatovica-Arkana.
Pred Okruznim sudom u Beogradu od 17. oktobra prosle godine traje sudjenje optuzenima za ubistvo Zeljka Raznatovica i jos dve osobe - Milenko Mandic i Dragan Garic. Oni su ubijeni 15. januara 2000. godine u beogradskom hotelu "Interkontinental".
U pucnjavi tesko je ranjena Ljiljana Albijanic, koja se slucajno zatekla u hotelu u vreme pucnjave.
Za ubistvo u "Interkontinentalu" optuzen je Dobrosav Gavric, 24-godisnjak iz Loznice, koji je u to vreme bio policajac pod suspenzijom. On je u pucnjavi u "Interkontinentalu", ranjen u predelu ledja.
Uz njega optuzeno je jos devet osoba. Njih optuznica tereti ili za pomaganje u izvrsenju ubistva, dakle kao saizvrsioce, ili za pomaganje nakon izvrsenja krivicnog dela, za koje je zaprecena smrtna kazna.
U intervjuu nedeljniku "Vreme", Mihajlo Raznatovic iznosi tvrdnju da motiv za ubistvo njegovog oca lezi u tome sto bi Arkan stao uz narod i podrzao promene u Srbiji.
"Svi su predosecali da ce doci do neminovnih promena i da bi moj otac, kao i uvek, i tada stao na stranu naroda. Naravno, strah pojedinaca, pre svega sefa DB Radeta Markovica i bracnog para sa Dedinja, bio je veliki jer su znali koliki je uticaj na kompletnu policiju imao moj otac. Sigiran sam da bi ga kordoni policije bez reci poslusali kad bi im naredio da se razidju i pridju narodu", rekao je Mihajlo Raznatovic.
On je rekao da su ljudi iz Arkanovog okruzenja vec 30 -ak minuta posle ubistva znali da su izvrsioci ljudi Zorana Uskokovica - Skoleta, koji je ubijen prosle godine na Vidikovcu u Beogradu.
Mihajlo Raznatovic je kao "indikativno" ocenio to sto je bivsi predsednik SRJ Slobodan Milosevic u intervjuu Televiziji "Palma" o ubistvu ministra odbrane Pavla Bulatovic govorio pet-sest sekundi, a o ubistvu Arkana tri minuta.
Povodom Miloseviceve izjave da "5. oktobra (demonstracije koje su dovele do promene vlasti) ne bi bil da je Arkan bio ziv", sin Zeljka Raznatovica je rekao da u to veruje isto koliko i da je Milosevicev sin Marko stvorio kapital tako sto je nosio gajbe sa bocama za 5.000 dinara, kao sto je to rekao Milosevic.
U intervjuu "Vremenu", Mihajlo Raznatovic ostro je kritikovao Borislava Pelevica, sadasnjeg prvog coveka Stranke srpskog jedinstva, koju je osnovao Arkan.
Povodom Pelevicevih izjava da iza Arkanovog ubistva stoji americka obavestajna sluzba CIA, Mihajlo Raznatovic je rekao da nije cuo nijedan dokaz u prilog toj tvrdnji.
"Neka kaze i pokaze bilo sta sto bi poduprlo takvu tvrdnju. Uostalom ja ne znam da je on profesor. Nisam cuo da je bilo sta diplomirao i doktorirao. To bi valjalo proveriti kako bi ljudi koji su za njega glasali znali da li se u parlamentu zbilja nalazi profesor. Uzgred, njemu moj otac nikada nije dao cin generala kao sto on uporno tvrdi", rekao je mladji Raznatovic.
On je rekao da im je Pelevic jednom prilikom preneo poruku sefa DB Srbije Radeta Markovica koja je glasila: "Nemojte na sudu, odnosno sudjenjima optuzenima za ubistvo nista da pitate okrivljene, budite mirni i stalozeni. Dobili ste zeleno svetlo da pobijete sve umesane u Arkanovo ubistvo, ali morate da pazite da sve bude cisto, bez otisaka i bez dokaza".
Mihajlo Raznatovic je rekao da je to za njega bilo zapanjujuce i da tako nesto nikada ne bi ocekivao od "jednog profesora - intelektualca".

DOS I IZBOR MINISTARA ZA VLADU SRBIJE

Dusan Mihajlovic ministar policije

Jedan od lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS) i lider Nove demokratije (ND) Dusan Mihajlovic u narednih mesec ili dva bice ministar policije, rekao je jedan od lidera DOS i buduci potpredsednik Vlade Srbije Vladan Batic.
Mihajlovic ce ujedno biti i jedan od potpredsednika vlade.
Posle sastanka kandidata za buducu Vladu Srbije sa buducim premijerom Zoranom DJindjicem u sedistu DOS, Batic je novinarima rekao da su dogovorena pravila ponasanja clanova buduce vlade i njeni prioriteti.
Na osnovu tih pravila, clanovi vlade pored te funkcije nece moci da obavljaju privatne poslove, da ulaze u nove privatne aranzmane, niti ce moci da bez saglasnosti vlade, samostalno istupaju u javnosti u vezi sa pitanjima od znacaja za privredu i kadrovska resenja u velikim preduzecima, rekao je Batic.
Prema njegovim recima, svi clanovi vlade morace da se podvrgnu specijalistickom lekarskom pregledu, koji bi utvrdio kakvo je njihovo fizicko i mentalno zdravlje, kao i da prijave imovinu.

ODEDJEN PRIVREMENI MINISTAR POLICIJE

Mihajlovic potvrdio da ce biti ministar policije

Potpredsednik u buducoj Vladi Srbije Dusan Mihajlovic potvrdio je da ce u narednom periodu obavljati funkciju ministra policije.
Mihajlovic je novinarima kazao da ce na tom mestu biti "na osnovu dogovora (jugoslovenskog predsednika Vojislava) Kostunice i (buduceg premijera u Vladi Srbije Zorana) DJindjica" dok za Ministarstvo unutrasnjih poslova ne bude izabran "neko drugi".
On je zbunjeno odregovao na pitanje da li ce obavljati funkciju ministra policije, a na njega je potvrdno odgovorio tek nakon sto su mu novinari rekli da su tu informaciju dobili od drugih lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS).
Posle sastanka kandidata za buducu Vladu Srbije sa buducim premijerom Zoranom DJindjicem u sedistu DOS, jedan od lidera DOS-a Dragan Veselinov potvrdio je da ce u novoj Vladi Srbije obavljati funkciju ministra poljoprivrede.
Svi lideri DOS-a, osim Zorana DJindjica, napustili su sediste DOS-a posle sastanka.
Ocekuje se da ce DJindjic novinarima takodje dati ocenu jucerasnjeg sastanka u sedistu DOS-a.

REAGOVANjA- NALIC:

Ocigledno nisam bio dobar kandidat za ministra

Advokat Gradimir Nalic, koji je donedavno pominjan kao kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS) za republickog ministra policije, ocenio je veceras da je oko toga pocela "prljava igra" iz koje se on povukao da bi sacuvao DOS i da ne bi stvarao probleme jugoslovenskom predsedniku Vojislavu Kostunici.
"Ocigledno da nisam bio dobar kandidat za ministra policije, cim je (predsednik Nove demokratije) Dusan Mihajlovic odredjen da u narednom periodu obavlja taj posao", izjavio je Nalic .
Nalic je rekao da se "nikada nije sam predlagao" za ministra policije u novoj Vladi Srbije, vec da su ga za tu funkciju predlozili lideri DOS.
"Kao kandidat za ministra policije nisam se predlagao, vec sam bio predlozen, ali oko toga ocigledno nije postignut konsenzus. Krenulo se u prljavu igru iz koje sam izasao ne zeleci da stvaram probleme gospodinu Kostunici", kazao je Nalic Beti.
On je rekao da mu je bila "cast" sto je bio jedan od kandidata DOS-a za tu funkciju, ali da se iz "prljave igre" povukao ocenivsi da je "bitnije sacuvati jedinstvo DOS-a, nego biti ministar policije".
"Necu da preterujem da cemo praviti (bivseg predsednika SRJ Slobodana) Milosevica od blata, ali ovo sto se radilo lici na njegov najgori moguci 'rukopis'", kazao je Nalic.
On je demantovao pisanje pojedinih beogradskih dnevnika o "mrljama" na njegovoj biografiji, ocenivsi da je u pitanju "gomila neukusnih lazi".
"U pitanju je gomila neukusnih lazi i neke stvari koje su anticivilizacijske i sluze na cast i tim novinama i tim novinarima, jer sam jedan broj njih i branio, kao advokat, u vreme represije Milosevicevog rezima", kazao je Nalic.
"Neka vide sami sta ce sa sobom, jer znate kako se kaze: Ne pada sneg da pokrije breg, vec da svaka zverka pokaze svoj trag", dodao je on. Nalic je Dusanu Mihajlovicu pozeleo "uspeh u radu".
"Privremeno resenje mozda postane i trajno, jer Dusan Mihajlovic je covek koji se u taj posao razume", kazao je Nalic Beti.
On "nije mogao" da odgovori na pitanje da li bi ponovo, ukoliko bude takvih ponuda, prihvatio mesto ministra policije.
"Nemam razloga da tako nesto odbijem kao sto to nisam ucinio ni prvi put, ali nemam ni zelju da budem na tom mestu, jer se policijom nikada nisam u svom zivotu bavio", kazao je Gradimir Nalic.
On je rekao da bi, "u svakom slucaju", o ponovnoj ponudi "morao da razmisli".
"Prihvatanje mesta ministra policije zavisi i od drugih stvari, kao sto su zakonodavne reforme. Te reforme se moraju sprovesti i u policiji i u pravosudju, jer ni najsposobniji bez njih ne bi nista mogao da uradi", kazao je Nalic agenciji Beta.
Gradimir Nalic je u proteklih nekoliko nedelja bio jedan od najcesce pominjanih kandidata za mesto ministra policije.
Na vecerasnjem sastanku buduceg premijera u Vladi Srbije Zorana DJindjica sa kandidatima za ministre u toj Vladi, odluceno je da ministar policije u narednom periodu bude jedan od lidera DOS Dusan Mihajlovic.

VLADA SRBIJE

Lecic ministar kulture

Glumac Branislav Lecic potvrdio je veceras da ce biti buduci ministar kulture Srbije.
Posle sastanka kandidata buduce Vlade Srbije sa buducim premijerom Zoranom DJindjicem u sedistu Demokratske opozicije Srbije u Beogradu, Lecic je rekao da ministarstvo sporta vise nece postojati, vec da ce biti obrazovan Sekretarijat za sport i to najverovatnije u okviru Ministarstva prosvete.
On je rekao i da ubuduce nece postojati ministarstvo ekologije, vec sekretarijat za ekologiju, ali i da ce zbog teskog ekoloskog stanja u Srbiji biti formirano ministarstvo koje bi trebalo da vodi brigu o svim prirodnim bogatstvima.
Lecic je za nedelju najavio novi sastanak na kojem bi trebalo da budu utvrdjena definitivna kadrovska resenja nove Vlade Srbije.

IZBORI U SRBIJI

Ubedljiva pobeda DOS-a na ponovljenim izborima

Demokratska opozicija Srbije (DOS) ubedljivo je pobedila i na ponovljenim izborima za poslanike u Skupstini Srbije, koji su odrzani na 19 birackih mesta, saopstila je Republicka izborna komisija (RIK).
Prema konacnim rezultatima DOS je na 19 birackih mesta osvojio 66,84 odsto glasova, Socijalisticka partija Srbije (SPS) 13,56, Srpska radikalna stranka (SRS) 7,95 odsto, Stranka srpskog jedinstva (SSJ) 5,77 odsto, Srpski pokret obnove (SPO) 2,96 odsto, Srpska socijaldemokratska partija (SSDP) 0,47 odsto, Demokratska socijalisticka partija (DSP) 0,42 odsto i Jugoslovenska levica (JUL) 0,19 odsto.
Na ponovljeno glasanje juce je izaslo 23,56 odsto od ukupno 15.184 biraca na svih 19 izbornih mesta.
Prema konacnim rezultatima izbora sa tih biralista, DOS je osvojio 2.317 glasova, za SPS je glasao 481 biraca, za SRS 282, SSJ je dobio 205 glasova, SPO 105, SSDP 17, DSP 15, dok je za JUL glasalo sedam biraca.
Izbori za Skupstinu Srbije odrzani su 23. decembra, a ponovljeni su na 19 birackih mesta na osnovu odluke Vrhovnog suda Srbije i po zalbi SRS.

IZBORI - Nadzorni odbor:

Izbori neregularni u medijskoj sferi

Nadzorni odbor Skupstine Srbije za pracenje izbora ocenio je da su mediji na najgrublji nacin prekrsili zakonske obaveze ravnopravnog predstavljanja izbornih ucesnika u izbornom postupku za ponovljeno glasanje na 19 birackih mesta u Srbiji.
Odbor je ocenio u saopstenju da su ponovljeni izbori za poslanike skupstine Srbije bili "neregularni u medijskoj sferi", zbog mnogobrojnih i drasticnih krsenja zakona.
Nadzorni odbor naveo je da je Demokratska opozicija Srbije u izbornom postupku bila "zastupljena u medijima 99 odsto i to uglavnom u pozitivnom i neutralnom kontekstu", dok su "sve ostale stranke bile samo jedan odsto prisutne u medijima i to pretezno u negativnom kontekstu". "Ovakvo ponasanje medija uticalo je na formiranje izborne volje biraca", ocenio je Nadzorni odbor.
Zakon o izboru narodnih poslanika prekrsen je, kako je ocenjeno, u pogledu prava gradjana da budu obavesteni o izbornim programima i aktivnostima podnosilaca izbornih lista, kao i kandidatima sa tih lista.
Odbor je ocenio da je zakon prekrsen i u delu koji se odnosi na pravo gradjana da budu pravovremeno, istinito, potpuno i objektivno obavesteni o programima i aktivnostima podnosilaca lista i kandidata za poslanike.
Saopstenje Odbora potpisala je predsednica tog tela Elena Bozic-Talijan, a svoje misljenje je izdvojio clan Nadzornog odbora Sasa Vukadinovic.

NARODNA BANKA JUGOSLAVIJE

Nema nestasice nemackih maraka

Guverner Narodne banke Jugoslavije (NBJ) Mladjan Dinkic optuzio je "stare poslovne banke" da namerno stvaraju vestacku nestasicu nemackih maraka, jer devize otkupljene od gradjana uvode u "sive kanale" umesto da ih gradjanima ponude na prodaju.
"Mislim da je to pokusaj starih banaka da obaranjem kursa sprece reformu bankarskog sistema i politiku fluktuirajuceg kursa dinara, ali ja im porucujem da cu kurs dinara drzati i banke reformisati", rekao je Dinkic, reagujuci na jucerasnju vest o nestasici nemackih maraka na salterima poslovnih banaka.
On je dodao da devizne rezerve zemlje ovog trenutka iznose 537,2 miliona dolara i da je 77 odsto efektive u nemackim markama, pa da prema tome nestasice nemackih maraka ne moze biti.
"Nalozio sam kontrolu svih velikih banaka koje imaju velike ekspoziture, jer od liberalizacije Zavod za obracun i placanja NBJ od gradjana otkupljuje vise deviza nego sto ih gradjanima prodaje pa smatram da ista tendencija mora da postoji i u bankama", rekao je Dinkic.
On je dodao da je doneo odluku da sirom Srbije svoje menjacnice otvori i ZOP, a da ce posle probnog rada dve menjacnice, NBJ od 15. januara izdavati zvanicne licence i ostalim interesentima za otvaranje menjacnica.
"Od danas na salterima Zavoda za obracun i placanja nece biti licne evidencije gradjana pri prodaji ili kupovini deviza, nego ce se voditi samo statisticka evidencija preko potvrda bez imena i drugih licnih podataka", rekao je Dinkic.
On je, medjutim, dodao da ce kupovine iznosa iznad 10.000 maraka kupci morati da prijave 48 sati unapred sto je "pravilo iz svetske bankarske prakse".
Prema recima Dinkica, NBJ je proteklih dana intervenisala na medjubankarskom deviznom trzistu kad je to bilo potrebno, ali je "neto devizni efekat pozitivan'" kad se u obzir uzmu i menjacki poslovi, donacije, prihodi Savezne uprave za kontrolu letenja.
"Dnevne intervencije NBJ kretale su se od milion dolara do jucerasnjih maksimalnih 4,2 miliona dolara", rekao je Dinkic i dodao da postoji visak dinara i da centralna banka likvidnost smanjuje prodajom svojih hartija od vrednosti.
Prema recima guvernera, NBJ je registrovala i "dodatnu emisiju novca preko Beogradske berze" gde se pojedine i likvidne firme zaduzuju emisijom komercijalnih zapisa uz kamate od sest do sedam odsto mesecno.
Tako je, prema recima Dinkica, inace likvidni "Mobtel" emitovao komercijalne zapise u vrednosti od 170 miliona dinara.
"Trazicemo od savezne vlade da se rad Savezne komisije za hartije od vrednosti stavi u normalan rezim jer komercijalne zapise sa visokim kamatama emituju i mnoge nelikvidne banke i zaduzena preduzeca", kazao je Dinkic.
On je rekao da ce se protiv previsokih kamata NBJ boriti stabilnim kursom dinara, nastojanjem da se "Savezna komisija za hartije od vrednosti uozbilji" i ponudom hartija od vrednosti centralne banke po znatno nizim kamatanim stopama.
"Za protekla tri dana vec smo prodali nase hartije od vrednosti u iznosu od 175 miliona dinara po mesecnoj kamatnoj stopi od tri odsto", naveo je Dinkic i dodao da sada postoje "rigidni administrativni uslovi" za upis menjacnica u sudski registar i da ce se zalagati da se ta procedura uprosti.

VLADA JUGOSLAVIJE

Predlog zakona o amnestiji

Jugoslovenska vlada utvrdila je danas Predlog zakona o amnestiji, koji ce se odnositi na lica koja su ucinila krivicno delo protiv Vojske Jugoslavije (VJ), ustavnog uredjenja SRJ, a predvidja i smanjenje kazne za jedan broj zatvorenika.
Na konferenciji za novinare posle sednice vlade, ministar pravde Momcilo Grubac rekao je da se procenjuje da ce najmanje 33.000 do 34.000 lica biti obuhvaceno amnestijom po osnovu krivicnih dela protiv VJ.
On je precizirao da se procenjuje da samo odgovornosti za krivicno delo neodazivnja vojnom pozivu podleze 24.000 ljudi.
"To su uglavnom mladi ljudi koji se sada nalaze u inostranstvu u strahu od krivicnog gonjenja. kada zakon bude usvojen vise nece biti razloga za strah i oni ce moci da se vrate u zemlju", rekao je Grubac.
Ministar pravde je rekao da ce od odgovornosti biti amnestirani oni koji su ucinili dela protiv ustavnog uredjenja SRJ a u koje spadaju udruzivanje radi neprijateljske delatnosti, sprecavanje borbe protiv neprijatelja, oruzana pobuna, pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka i povreda ugleda SRJ.
On je rekao i da je predvidjeno da se zatvorenicima kazna smanji za cetvrtinu. Od toga ce biti izuzeti zatvorenici, koji su osudjeni za najteza krivicna dela terorizam, zlocin protiv covecnosti i genocid, kao i za proizvodnju i prodaju opojnih droga.
"Opsta amnestija za vec osudjena lica odgovor je na opravdane zahteve koji su se culi tokom pobuna u zatvorima u Srbiji i koji su skrenuli paznju na nemoguce i nehumane uslove koji u njima vladaju. Amnestija je vrsta kompenzacije za ono sta su gradjani u zatvorima pretrpeli", podvukao je ministar pravde.
Grubac je jos rekao da amnestijom nisu obuhvacena i lica koja su optuzena za terorizam, ili je postupak protiv njih u toku i da se to uglavnom odnosi na kosovske Albance.
"Krivicno delo terorizma nije obuhvaceno predlogom zakona, jer je to tesko krivicno delo i ujedno bilo bi suprotno medjunarodnim konvencijama o borbi protiv terorizma koje obavezuju i nasu zemlju", rekao je Grubac.
On je naglasio da postoje pokazatelji da postupci protiv Albanaca koji su optuzeni za to krivicno delo nisu korektno vodjeni i da je u mnogim slucajevima krivicno delo okvalifikovano kao terorizam, iako postoji bice drugog krivicnog dela.
Grubac je ocenio da je do gresaka u tim postupcima doslo "pod uticajem okolnosti i dogadjajima u proteklim godinama, ali i zbog odredjenih politickih stavova".
"Te greske ce biti ispravljene redovnim pravnim putem. Amnestija je NEPODOBAN put za ispravljanje tih gresaka", dodao je ministar pravde.
On je rekao da ce zajedno sa jugoslovenski premijerom posetiti vrsioca duznosti predsednika Vrhovnog suda Srbije kako bi upozorili da zalbe, koje su izjavljivane protiv tih presuda nisu blagovremeno uzete u razmatranje.
Grubac je jos rekao da amnestiju ne treba izjednacavati sa pomilovanjem.
"Pomilovanje je akt milosti predsednika Republike prema individualno odredjenim licima. Amnestija podrazumeva individualno neodredjena lica i donosi se zakonom", rekao je Grubac.
Predlog zakona upucen je Saveznoj skupstini.

ZORAN ZIVKOVIC:

"Milosevic ostaje bez zastite"

Savezni ministar unutrasnjih poslova Zoran Zivkovic rekao je da ce bivsi predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic izgubiti zastitu odeljenja republicke policije za obezbedjenje lica sa danom formiranja nove Vlade Srbije.
"Dan formiranja nove Vlade Srbije bice dan kada ce Milosevic izgubiti zastitu, ali kao politicar smatram da bi on morao da ima neku vrstu zastite kako bi bio zasticen od avanturista koji bi inspirisani nagradom od pet miliona dolara pokusali da ga kidnapuju", rekao je Zivkovic.
On je kazao da ce bivsi predsednik SRJ morati da odgovara za sva nedela koja je ucinio narodu u Srbiji ali na prostorima bivse Jugoslavije. "Najbolje resenje je da se Milosevicu sudi ovde za sve optuznice iz ove drzave ali i za eventualne iz Hrvatske, Bosne ili Haga", rekao je Zivkovic.
On je kazao da vlast u Jugoslaviji respektuje Haski tribunal. "Ne mislimo da je Haski sud najveci domet prava i zakonitosti jer ima jasne primese politike. Ipak mi imamo najvise prava da sudimo Milosevicu", rekao je Zivkovic.

BUJANOVAC

Jelisaveta Karadjordjevic dopremila pomoc za Dom zdravlja

Princeza Jelisaveta Karadjordjevic juce je posetila opstinu Bujanovac i urucila Domu zdravlja u tom gradu 2,5 tona pomoci u hrani, lekovima, sredstvima za higijenu i posteljini.
Na konferenciji za novinare, Jelisaveta Karadjordjevic je rekla da je dobila "potresno pismo lekara iz Doma zdravlja u Bujanovcu i da je odmah stupila u akciju kako bi prikupila pomoc toj zdravstvenoj ustanovi".
Ona je naglasila, da je pomoc prikupljena veoma brzo i da je uz pomoc pripadnika Vojske Jugoslavije i MUP-a danas stigla u Bujanovac.
Princeza Jelisaveta obisla je danas i polozaje pripadnika VJ i MUP-a u zoni kopnene bezbednosti na administrativnoj granici prema Kosovu.