Nezavisne Novine

Kanada

BRITANSKA KOLUMBIJA

Novi imigranti Cudan nacin za dolazak u Kanadu

Policija ispituje detalje dolaska devetoro Tajvanaca na obale Britis Kolumbije. Jos uvek se ne zna da li su ilegalni imigranti, ili se preziveli brodolomnici sa nekog ribarskog broda. Pronasli su ih neki kamperi, kod mesta Pacina Bej, i oni su izjavili da su svi imali opremu za spasavanje, a neki cak i prtljag.
Portparol Ministarstva za imigraciju Luiz Rajmer je izjavila da oni najverovatnije nisu brodolomnici, posto nema nikakvih tragova potonuca broda.
Tajvanski centar za spasavanje je informisao koordinacioni centar u Viktoriji da jedan njihov ribarski brod ima problema. Gumeni splav je pronadjen oko jednog kilometra udaljenosti od mesta na kome su bili Tajvanci.
To je najnovija grupa koja je dosla na zapadnu obalu pod neuobicajenim okolnostima. Aprila je 36-toro Kineza dospelo do Vankuvera u teretnom kontejneru.
U leto 1999. godine je na obale Britis Kolumbije ilegalno doslo preko 600 Kineza iz provincije Fudzijan. Najveci broj njih je deportovan.

NOVINE ZA NASTAVNIKE U ONTARIJU

Prvo strucni ispit, zatim provere svake pete godine

Od ove jeseni svi nastavnici u Ontariju ce morati da poloze kvalifikacioni test, nalik na sudski ispit za avokate, da bi dobili dozvolu da rade u provinciji, a nakon toga svake pete godine da prodju 14 kurseva i polazu pismene testove, da bi ostali na svom poslu. U okviru redovnih petogodisnjih testova, proveravace se njihovo znanje o nastavnom programu, strategijama u nastavnom procesu, vodjenju casa, kao i komunikacijske sposobnosti.
Program ce poceti septembra i bice obuhvacena jedna trecina od ukupno 40.000 vec angazovanih i oko 6.500 novih nastavnika.
Ministarka obrazovanja Dzenet Eker je izjavila proslog cetvrtka, da postoji mogucnost da se ne testiraju svi nastavnici u Ontariju. Ona je konstatovala da ima privatnih skola koje zaposljavaju nastavnike sa strane, koji su zavrsili obrazovanje negde drugde ili su prosli obuku u okviru same skole. Za njih nece vaziti obavezno testiranje.
Serija pismenih testova, kroz koje treba da prodju nastavnici da bi zadrzali svoje sertifikate, izazvala je veoma oprecne komentare. Posto njih, najverovatnije nece raditi nastavnici iz privatnih skola, pojavljuje se pitanje dvostrukih standarda, koje ce napraviti jos veci jaz izmedju dva sistema obrazovanja. Takvo misljenje zastupaju u ontarijskoj Asocijaciji skolskih odbora drzavnih skola. Predsednica Asocijacije, Liz Sandals je, izmedju ostalog, rekla: "Nelogicno je da, sa jedne strane, uvodimo sve vece i vece standarde u budzetski finansiran sistem, a sa druge, izdvajamo novac za privatni sistem, bez postavljanja bilo kakvih standarda." Ona je dodala i da je vecina nastavnika iz tih skola bez odgovarajuce diplome, tako da se polaznici obrazuju na neodgovarajuci nacin.
Predstavnici unije nastavnika smatraju da je novi zakon 'agresivan'. Erl Maners, iz Federacije srednjoskolskih nastavnika Ontarija, kritikovao je provincijsku vladu i zbog toga sto je angazovala privatnu kompaniju iz SAD-a da napravi testove.
Ministarka Eker je izjavila da su kreatore testova dobili na osnovu otvorenog konkursa. Kompanija iz Nju Dzersija je pobedila, i oni ce testove praviti u saradnji sa roditeljima, nastavnicima, strucnjacima iz oblasti obrazovanja i ucenicima iz provincije.
Roditeljima odgovaraju nove mere, jer kazu da je dobro proveravati podobnost nastavnika, kako bi deca dobila najbolje moguce obrazovanje. Slicne provere ce biti uvedene i za direktore i njihove pomocnike.
Provincija je, do sada, predvidela oko 6,3 miliona dolara za sprovodjenje novog nacina ocenjivanja nastavnika. U drugim provincijama nema najava da ce preuzeti ontarijski 'recept'.
U vecini vazi obaveza nastavnika da moraju imati odredjeni broj sati strucnog usavrsavanja godisnje.

LONDRI ODLUCNO ODBIO MOGUCNOST RASPISIVANJA IZBORA

Ovo nece biti izborna godina

Bernar Londri je odlucno odbio mogucnost da se ove jeseni raspisu izbori U Kvebeku.
On je naglasio da je odluka doneta zbog toga sto javnost ne zahteva izbore, nema potrebe za razresavanjem pitanja od opsteg interesa a, uz to, izbori su i veoma skupi. On je nasledio Busara, i sada se nalazi na sredini mandata, koji je njegov prethodnik dobio na izborima odrzanim novembra 1998. godine.
Takva objava Londrija znaci ipak da ce on morati u septembu da raspise naknadne izbore makar u tri izborne jedinice, ukljucujuci i one u Busarovoj bivsoj izbornoj jedinici.
Lider liberala Zan Sare, cija partija se gotovo izjednacila sa rezultatima koje su postigli clanovi Parti Kvebekva pre tri godine, smatra da je Londri doneo takvu odluku zbog toga sto je svestan da bi bio porazen. On navodi da je stanovnistvo nezadovoljno vladom, ali se ogradio od toga da, u ime svoje partije, zatrazi raspisivanje izbora.
Londri moze da odlaze izbore do 2003. godine.

IMA NADE ZA LJUDE SA MANJIM PRIHODIMA

Federalni plan za gradjenje jeftinijih stanova

Federalna vlada ponovo je aktivirala svoj plan za gradjenje pristupacnih stambenih jedinica.
Predvidja se da se u celoj zemlji sagradi ukupno oko 80.000 stanova, koji ce kostati hiljadu dolara mesecno. Ideja je da to budu stanovi za porodice sa godisnjim prihodom do 45.000 dolara.
Ministar za pitanja stambenog smestaja, Alfonso Galjano je o ovome nedavno obavestio provincijske ministre zaduzene za isti resor.
U nekim provincijama su nasli zamerke vladinom programu. U Kvebeku smatraju da je potrebno da federalni udeo u gradnji treba da bude veci, dok u Ontariju nisu zadovoljni sa osnovnim postavkama citavog programa. Portparol ontarijskog ministra je rekla da je im se federalni plan cini kao resenje kratkog daha. Oni misle da bi resenja u poreskom sistemu bila bolji nacin za stimulisanje jeftinije gradnje.

ONTARIO: Izmene u propisima za dobijanje lekova

Stariji gradjani mogu da izgube pravo na besplatne lekove

Ontarijsko ministarstvo zdravlja ce, izgleda, razmotriti i izmeniti propis po kome svi stariji ljudi dobijaju lekove besplatno. Ministar Toni Klement je izjavio da se moze desiti da merilo za besplatne lekove bude visina primanja.
Na godisnjoj konferenciji ontarijske Farmaceutske asocijacije, Klement je naveo primer bejbi bum generacije, koja je izuzetno bogata, a kojoj ce, po sadasnjim propisima, takodje biti omoguceno da dobijaju lekove bez nadoknade, onda kada napune 65 godina. On je zatrazio savet od farmaceuta za reformisanje ontarijskog plana za beneficije pri dobijanju lekova.
Trenutno se besplatni lekovi obezbedjuju za primaoce socijalne pomoci i starije od 65 godina. Procenjuje se da na njih odlazi oko polovine ukupno prodatih lekova u provinciji. Sav novac za to obezbedjuje se iz provincijskih izvora, i tu federacija ne dotira ni jedan dolar.
Odmah su se javili predstavnici organizacija koje zastupaju interese starijih gradjana. Oni smatraju da je ovakva Klementova izjava ravna njegovom politickom samoubistvu, jer nije svestan dalekoseznih posledica koje moze imati. Naveli su primer Kvebeka, gde je slicna mera sprovedena i gde su mnogi stariji ljudi naprosto ostali bez lekova. Stanje njihovog zdravlja se rapidno pogorsalo, sto je rezultiralo vecom navalom na bolnice i, samim tim, povecanim troskovima za zdravstvenu zastitu.
Na sastanku farmaceuta, Klement je, takodje, izrazio zabrinutost zbog navoda apotekara da farmaceutske kompanije zaracunavaju dvostruko vise cene od onih koje je dala vlada, za lekove koji su na listi. Oni kazu da industrija lekova ignorise zamrznute cene iz 1983. godine, i trazi nove cene za 140 proizvoda. To poreske obveznike kosta desetine miliona dolara godisnje.
Apotekarima je potrebna posebna dozvola za pokrivanje tih dodatnih izdataka i, zbog toga, najcesce ne mogu da naplate svoju proviziju. Oni godinama traze i da povecaju svoju naknadu za distribuciju lekova, koja nije menjana vec citavih 11 godina.
Ministar Klement, iako svestan situacije, nije mogao da obeca nikakve izmene, koje bi mogle da budu deo revizije plana vezanog za lekove, ali i za celokupnu zdravstvenu zastitu.
Farmaceuti su se zalozili i za bolje plate, nezadovoljni sto nisu sagledani kao i oni iz javnog sektora, niti pak, kao lekari i medicinske sestre.

KVEBEK: Sudija izgubio posao

Potrebna besprekorna proslost

Vrhovni sud je odlucio da kvebecka vlada moze da otpusti sudiju koji je prikrio svoju kriminalnu aktivnost od pre tri decenije. Odlukom ce se najverovatnije okoncati sudska karijera Risara Terijena, jer je navedeno da je svojim ponasanjem poljuljao poverenje da moze svoje duznosti da obavlja na pravi nacin.
Konacnu odluku treba da donese kvebecki ministar pravde Pol Bigin.
Sudija Terijen je, kao student prava, 1970. godine, pomogao da se u stanu njegove sestre smeste cetiri pripadnika Fronta za oslobodjenje Kvebeka, koji su, za vreme oktobarske krize, bili umesani u otmicu ministra Pjera Laporta. Terijen je bio osudjen na jednogodisnju kaznu, a rehabilitovan je 1987. godine.
U medjuvremenu je, 1996. godine, postao sudija, i mesec dana nakon postavljenja vlada je pocela postupak za njegovo uklanjanje sa mesta zbog lazi. U prijavi za mesto, kao odgovor na pitanje da li je ikada bio u sukobu sa zakonom, on je odgovorio da nije. Sudsko vece Kvebeka i Sud za zalbe su smatrali da je bez obzira na rehabilitaciju, trebalo da prizna svoju proslost.
Sudija Terijen je rekao da je, posto mu je u nekoliko navrata smetala iskrenost, on poceo da pobija bilo kakvo krsenje zakona. Njegov argument za to je bila njegova rehabilitacija. Medjutim, kazna se potpuno oprasta samo u slucaju da to urade kraljica ili Kabinet.
Vrhovni sud je pobio sve njegove navode, pa i onaj da je bio diskriminisan pri zaposljavanju, sto je u suprotnosti sa Zakonom o ljudskim pravima Kvebeka. Njihovo misljenje izrazava stav da je uloga sudije od takve vaznosti da je apsolutno potrebno da sudije imaju besprekornu proslost. Takodje, licni kvaliteti i ponasanje treba da odrazavaju pravni sistem u celini, a samim tim i da gradjanstvu pruzaju poverenje.