SAD I SRJ
Senatori predlazu Pauelu bojkot donatorske konferencije
Trojica uticajnih americkih senatora podrzali su odluku americke vlade da glasa protiv stend -baj aranzmana za SRJ i zatrazili bojkot donatorske konferencije ako vlasti u Beogradu ne saradjuju sa Haskim tribunalom, ne puste iz zatvora sve Albanace politicke zatvorenike i ne prekinu finansiranje vojske i obavestajnih sluzbi Republike Srpske.
U pismu drzavnom sekretaru SAD Kolinu Pauleu 7. juna senatori Mic Mek Konel, Petrik Lejhi i Dzesi Helms najpre pozdravljaju odluku administracije da glasa protiv stend-baj aranzmana za SRJ u iznosu 260 miliona dolara.
"Verujemo da takav stav potvrdjuje opredeljenje SAD da nastave podrsku reformama i pomirenju u SRJ, ukljucujuci saradnju SRJ sa Medjunarodnim krivicnim tribunalom za bivsu Jugoslaviju", navode trojica senatora iz obeju vodecih americkih politickih partija.
Oni podsecaju na to da su pocetkom aprila SAD uslovno potvrdile da SRJ saradjuje u domenu ratnih zlocina i drugim domenima, i da su najavile da ce podrska donatorskoj konferenciji zavisiti od novih koraka SRJ i Srbije ka punoj saradnji sa Tribunalom.
"Ohrabreni smo koracima koje je vlada SRJ preduzela prema nekim pripadnicima oruzanih snaga koji se dovode u vezu sa zlocinima kao i uzdrzanoscu jugoslovenskih trupa u presevskoj dolini. Medjutim, nije bilo nikakve stvarne saradnje sa tribunalom od hapsenja Slobodana Milosevica, i glavni tuzilac Karla del Ponte i dalje je frustrirana odsustvom saradnje vlade SRJ", pisu trojica senatora u pismu koje je dostupno javnosti.
Senatori Mek Konel, Lejhi i Helms navode da se u srpskim zatvorima nalazi vise od 100 albanskih politickih zatvorenika koji, kako navode,i prema priznanju jugoslovenskih funkcionera treba da budu oslobodjeni.
"Zelimo da bude potpuno jasno da podrzavamo stabilnu, demokratsku i prosperitetnu Srbiju. Ali, jedina solidna osnova za odrzivi politicki i privredni razvoj Srbije jeste uspostavljanje vladavine prava".
"Ocigledna nespremnost jugoslovenskih funkcionera da se na pravi nacin i ozbiljno postave prema saradnji sa tribunalom u Hagu dovodi u sumnju stepen njihove privrzenosti vladavini prava i dugorocnu efektivnost zajmova, subvencija i drugih investicija medjunarodnih organizacija i zajmovnih institucija".
"Sa skepsom gledamo na insistiranje SRJ na potrebi donosenja zakona o esktradiciji kao preduslovu za saradnju sa tribunalom u Hagu. Takav zakon, za koji Stejt dipartment kaze da nije nuzan, sam po sebi ne moze se smatrati saradnjom".
"No, uklonio bi poslednju zvanicnu branu saradnji pod uslovom da u njega nisu ugradjene prepreke koje bi omogucavale politicki motivisano neispunjavanje obaveza, i pod uslovom da omah nakon njegovog usvajanja usledi prebacivanje Milosevica i drugih optuznih u Hag", pisu trojica senatora Kolinu Pauelu.
Senatori primecuju da bi bilo dobro da se medjunarodna zajednica podseti na to da su UN rezolucijom 1207 iz novembra 1998. godine jasno stavile do znanja da se SRJ "ne moze pozivati na domace pravo kao na opravdanje za neizvrsavanje obaveza utvrdjenih medjunarodnim pravom".
Trojica senatora pozivaju americku vladu da bojkotuje donatorsku konferenciju ukoliko SRJ konkretno, na delu ne pokaze da saradjuje sa tribunalom, ukljucujuci hapsenje i prebacivanje Milosevica i drugih optuzenih u Hag, ukoliko nije pustila iz zatvora sve preostale kosovske Albance politicke zatvorenike, i ukoliko ne pokaze da je prekinula finansiranje vojske i obavestajnih sluzbi srpskog entiteta u Bosni.
"Uvereni smo da bez snaznog americkog vodjstva u tim oblastima nece biti pravde za zrtve uzasnih zlocina koje su pocinili Milosevic i njegovi saradnici, niti stvarnih izgleda za politicko pomirenje i privredne reforme u SRJ i njenu reintegraciju u zapadnu zajednicu demokratskih drzava", navodi se u pismu trojice senatora americkom drzavnom sekretaru Kolinu Pauleu.
GRCKA
Preko 100 malih zemljotresa pogodilo grcka ostrva
Vise od stotinu malih zemljotresa pogodilo je tokom noci grcka ostrva u jugoistocnom Egejskom moru, saopstio je atinski Seizmoloski institut.
Ovi potresi se pripisuju sleganju tla posle snaznog zemljotresa, jacine 5,5 stepeni Merkalijeve skale, koji je u nedelju ujutro naneo manje stete kucama na ostrvu Psara. Obliznje, poznato ostrvo Hios, kao i turska obala takodje su osetili ovaj potres, ali nije bilo izvestaja o stetama.
Poslednji od naknadnih udara, koji je usledio sat vremena posle onog glavnog, imao je snagu od 4,6 stepeni Merkalijeve skale.
Seizmolozi kazu da je zemljotres u nedelju bio onaj glavni, te da snaznijeg od ovog nece biti.
PRED DONATORSKU KONFERENCIJU - Dinkic:
Bez pomoci raste rizik od socijalnih nemira
Jugoslavija se izlaze riziku socijalnih nemira ukoliko zapadne zemlje, koje traze izrucenje bivseg predsednika Slobodana Milosevica, odloze finansijsku pomoc, izjavio je juce guverner jugoslovenske centralne banke Mladjan Dinkic.
"Ako posle leta ljudi ne budu videli poboljsanje, na primer obnovljene puteve ili poboljsanje zivotnog standarda, mogli bi da krenu u masovne proteste", rekao je Dinkic agenciji Rojters.
"Mogli bismo da se suocimo sa novim populizmom... To bi bilo razorno ne samo za nasu zemlju vec i za ceo region", rekao je Dinkic i dodao da "ljudi u Jugoslaviji ne ocekuju cuda preko noci, ali devet meseci posle uklanjanja Milosevica njihova ocekivanja nisu zadovoljena".
Zapadni donatori treba da raspravljaju o sredstvima za Jugoslaviju 29. juna, a tada bi trebalo da se odobri oko 1,2 milijarde dolara u bespovratnoj pomoci i zajmovima za privredu unistenu balkanskim ratovima tokom devedesetih godina 20. veka.
Ta suma predstavlja oko 15 odsto jugoslovenskog bruto domaceg proizvoda (BDP) i Beograd bi trebalo da iskoristi taj novac da obnovi ostecenu energetsku mrezu u zemlji i poveca budzet.
SAD, medjutim, najpre traze da Beograd ucini napredak u slanju Milosevica u Hag na sudjenje zbog ratnih zlocina.
Jugoslovenski reformisticki blok DOS je predlozio zakon koji bi otvorio put za izrucenje Milosevica u Hag, ali je njegov partner u saveznoj vladi, crnogorska Socijalisticka narodna partija (SNP) odbila da ga podrzi.
Neka gotovina za Jugoslaviju bi mogla da stigne vec danas kada bi Medjunarodni monetarni fond (MMF) mogao da odobri prvi stend-baj aranzman, dajuci oko 65 miliona dolara iz paketa od 260 miliona, ali bi i ti zajmovi mogli da budu odlozeni zbog problema oko Milosevica.
Pregovori u julu izmedju Beograda i njegovih drzavnih i komercijalnih kreditora oko dela jugoslovenskog spoljnog duga od 12 milijardi dolara takodje bi mogli da budu odlozeni zbog tog problema.
Uz to, danas je Banka za medjunarodna poravnanja (BIS), centralna banka svih centralnih banaka sveta, otvorila put Jugoslaviji da dodje ponovo do gotovo 160 miliona dolara u zlatu, koje je u BIS-u drzala stara socijalisticka federacija i koje je zamrznuto od njenog razbijanja 1992. godine.
Dinkic, koji prisustvuje sastanku BIS-a u Svajcarskoj, rekao je Rojtersu da je Jugoslaviji potrebna jedna do jedna i po milijarda dolara godisnje u naredne tri godine, u vidu bespovratne pomoci i zajmova, da bi se oporavila od rata i decenija nedovoljnih ulaganja u vreme komunizma i Miloseviceve vladavine.
U proteklih 10 godina jugoslovenska privreda je opala za 40 odsto zbog regionalnih ratova i medjunarodne izolacije, zvanicno je nezaposleno 27 odsto radno aktivnog stanovnistva, a vlada se nada da ce ovogodisnju inflaciju odrzati na nivou do 35 odsto.
Ekonomisti upozoravaju da ce privreda jos opasti i dospeti u haoticno stanje ukoliko zapadne donacije budu odlozene.
Dinkic je rekao da bi zapadne zemlje trebalo da budu manje zahtevne u pogledu Milosevica, a Jugoslavija se obavezala na saradnju sa Tribunalom kao ponovo ukljucena clanica UN.
"Najbolja politika sa Zapada bi bila da cute i dopuste domacim politicarima da rade svoj posao... Milim da su ljudi zaboravili Milosevica i to je samo pitanje vremena", rekao je Dinkic.
On je nagovestio da bi bivsi jugoslovenski lider mogao da bude poslat u Hag ovog leta, kada mnogi Jugosloveni idu na odmor, tako da se ogranici mogucnost protesta.
"Sada ima samo jedna prepreka... Milosevic je kao vampir. Politicki je mrtav, ali nam jos uvek pije krv sprecavajuci nas da dobijemo tu pomoc", zakljucio je Dinkic.
LUKSEMBURG
Uspostavljanje poverenja na jugu Srbije
Sefovi diplomatija Evropske unije (EU) juce su u Luksemburgu "izrazili zadovoljstvo zbog raspustanja albanskih naoruzanih grupa i u celini mirnog dovrsetka povratka jugoslovenskih snaga u Kopnenu zonu bezbednosti" na jugu Srbije.
Oni su pozvali vlasti SR Jugoslavije i Srbije i predstavnike albanske zajednice na jugu Srbije da "bez oklevanja" sprovedu postignute sporazume i mere jacanja poverenja, ukljucujuci stvaranje multietnicke policije, povratak izbeglica i ukljucivanje albanskih stanovnika u strukture lokalne uprave.
Ministri spoljnih poslova EU su se zalozili za ucesce svih etnickih zajednica na novembarskim izborima na Kosovu, ocenivsi povoljno Ustavni okvir za privremenu samoupravu Kosova, koji je doneo sef civilne misije UN na Kosovo (UNMIK) Hans Hekerup.
Oni su pozdravili "napore UNMIK-a da novim zakonima i drugim merama spreci delovanje ekstremista i organizovanog kriminala na Kosovu i u celom regionu", kao i da se onemoguci "ilegalni prelazak granice i nezakonito posedovanje oruzja".
Sefovi diplomatija EU su izrazili zadovoljstvo zbog zakona i mera koje ce UNMIK uskoro usvojiti "u cilju pomoci borbi protiv terorizma na Kosovu".
Oni su, takodje, pozvali "narod na Kosovu" i u citavom regionu da odustane od nasilja i pomogne da se pocinioci zlocina i nasilja predaju pravdi.
U zakljuccima ministarskog zasedanja EU se "odaje priznanje vaznoj ulozi koju su zajedno odigrali EU i NATO u postizanju mirnog ressenja krize" na jugu Srbije, kao i ulozi OEBS-a u organizovanju etnicki mesovite policije u tom podrucju.
"RAZORUZANJE" ALBANSKIH EKSTREMISTA
Sefovi diplomatija EU podrzali plan Trajkovskog
Sefovi diplomatija Evropske unije danas su u Luksemburgu podrzali plan makedonskog predsednika Borisa Trajkovskog o "razoruzanju" albanskih ekstremista, naglasivsi da je to "konstruktivan pristup za prevazilazenje sadasnje krize".
Oni su pozvali vlasti u Skoplju da "sto pre pocnu sa sprovodjenjem tog plana" i naglasili da su "sve vise zabrinuti zbog pogorsavanja bezbednosne situacije u BJR Makedoniji".
Ministri evropske petnaestorice su ispoljili veliku zabrinutost zbog opasnosti sirenja sukoba u Makedoniji i destabilizacije celog regiona, a u raspravi je predlozeno da se razmotre mere zabrane izdavanja ulaznih i viza za boravak onim Albancima koji se u zemljama Zapadne Evrope bave svercom, "pranjem novca" i drugim kriminalnim radnjama, a novcano i na druge nacine pomazu albanske ekstremiste u Makedoniji i na Balkanu.
U stavu Evropske unije nema nikakvih promena i ministri su, saznaje se u izvorima zasedanja, zakljucili da je jedino moguce nastaviti sa istovremenim politickim naporima za resenje krize, uz "primerene" vojno-policijske akcije vlasti za suzbijanje akcija terorista i njihovo izolovanje medju albanskim zivljem u Makedoniji.
Ministri evropske petnaestorice su "osudili nastavak teroristickih akcija albanskih ekstremista" i podvukli da "ekstremisti moraju poloziti oruzje".
Dodali su da uzvracanje makedonskih vlasti na akcije naoruzanih albanskih ekstremista "mora biti odmereno".
Evropski zvanicnici koji su ucestvovali na zasedanju, rekli su da je u raspravi ministara ukazano na opasnost "sirenja sukoba" i da je zato ukazano na vaznost podrske "umerenom stavu" albanske vlade u Tirani i stabilizaciji stanja na Kosovu.
Izvori EU su naveli da je izuzetnu zabrinutost zbog nepovoljnog razvoja situacije u Makedoniji ispoljio sef grcke diplomatije Jorgos Papandreu, koji je ukazao i na cinjenicu da sa vladom u Tirani treba imati dobru saradnju posto je, kako je naveo, vise stotina hiljada albanskih politickih i ekonomskih emigranata u Grckoj i drugim zemljama Unije svojim radom doprinelo privrednom napretku Evrope.
Neki ministri i posebno visoki predstavnik EU Havijer Solana su ukazali, medjutim, da albanskim ekstremistima koji izazivaju nasilje na Balkanu stizu novac i druga pomoc od stotina hiljada Albanaca koji zive u Zapadnoj Evropi, a koji se bave svercom, "pranjem novca" i drugim kriminalnim radnjama.
Papandreu i Solana predlozili su da se za takve Albance razmotre mere uvodjenja zabrane izdavanja ulaznih, odnosno produzenja viza za boravak, kao sto je to svojevremeno Evropska ucinila sa licima koja su bila vezana za rezim bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica.
Sefovi diplomatija Evropske unije su "istakli znacaj spremnosti partnera u makedonskoj koalicionoj vladi da ojacaju dijalog o medjuetnickim odnosima i razmotre sve vidove plana predsednika Trajkovskog".
Prema oceni evropskih ministara, za resenje makedonske krize je "hitno neophodan paket sustinskih reformi kojima bi se obezbedila prava svih ljudi u zemlji, bez obzira na njihovu etnicku pripadnost".
Funkcioneri EU su naznacili da se u cetvrtak i petak u Ohridu ocekuje "bitan sastanak" svih demokratski izabranih politickih predstavnika i vlasti, na kojem bi se razmotrila sadrzina i nacini za sprovodjenje plana Trajkovskog za resenje krize.
Ministri EU su pozvali makedonskog premijera Ljupca Georgijevskog da "rezultate tih pregovora iznese na sastanku 25 i 26 juna", kada u Luksemburgu treba da se, uz podrsku Evropske unije, sastanu svi makedonski i albanski politicki prvaci i predstavnici vlasti.
Ministri su, kako se navodi u njihovom saopstenju, pozdravili nedavnu posetu ministarske trojke EU Skoplju i "snazno podrzali stalne napore visokog predstavnika Havijera Solane da, u saradnji sa drugim medjunarodnim ciniocima, doprinese pronalazenju resenja krize".
Solana je danas ministrima Unije podneo izvestaj o razgovorima koje je prosle subote u Skoplju vodio s makedonskim politicarima i predstavnicima vlasti.
Evropska unija je spremna, rekli su funkcioneri u Luksemburgu, i da pomogne finansijski onaj deo plana Tajkovskog, u kojem se predvidja obnova objekata razrusenih tokom sukoba koje su izazvali albanski ekstremisti.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
Copyright © 1996-2001 Nezavisne NOVINE
POWERED by
