Nezavisne Novine

BIVŠA JUGOSLAVIJA

MAKEDONIJA

Sastanak politickih lidera i zapadnih izaslanika

U kabinetu makedonskog predsednika Borisa Trajkovskog danas sinoc su nastavljeni razgovori o nacrtu dokumenta koji su prosle nedelje predstavili izaslanici EU Fransoa Leotar i SAD Dzejms Perdju.
Sastanku prisustvuju lideri cetiri makedonske partije - Ljupco Georgijevski, Branko Crvenkovski, Arben Dzaferi i Imer Imeri, kao i zapadni izaslanici.
"Nadam se da cete imati mogucnost da narednih dana cujete dobre vesti", kratko je izjavio pre pocetka razgovora Leotar, specijalni predstavnik Evropske unije.
Agencija Beta iz diplomatskih izvora saznaje da ce tokom danasnjeg susreta Leotar i Perdju predloziti liderima partija da prihvate dva aneksa koje je njihov ekspertski tim izradio zajedno sa nacrtom dokumenta. Lideri cetiri stranke su se ranije izjasnili da prihvataju dokument.
Prema nezvanicnim informacijama, aneksi sadrze gotove amandmane koji bi trebalo da promene sporne amandmane u postojecem makedonskom Ustavu, kao i nekoliko zakonskih resenja u lokalnoj samoupravi (finansiranje, teritorijalna podela, upotreba zvanicnog jezika i policija).
Zapadni izaslanici ce traziti od politickih lidera da parafiraju nacrt dokumenta, anekse, odnosno gotove amandmane, kako bi se nakon toga otvorila mogucnost da snage NATO udju u Makedoniju, cime bi se sprovela jedna faza mirovnog plana Trajkovskog za razoruzavanje organizacije koja sebe zove Oslobodilacka nacionalna armija (ONA).
"Veceras ili najkasnije do kraja vikenda ocekujemo da lideri potpisu nacrt dokumenta, kao i anekse", izjavio je agenciji Beta neimenovani strani diplomata u Skoplju.
On je dodao da je Trajkovski "na neki nacin odgovoran" sto je dijalog nekoliko dana prakticno bio "zakocen", jer je makedonski predsednik pokusao da izdejstvuje potpise od lidera samo na nacrt dokumenta i time izazvao nezadovoljstvo Dzaferija i Imerija.
"Trajkovski je hteo da izdejstvuje potpis samo na nacrt dokumenat, a da pre toga ne budu razmatrani aneksi, kao dokaz rezultata dijaloga, cime bi se sprovela faza 3 njegovog plana za razoruzavanje ONA", rekao je strani diplomata.
On je dodao da albanska strana to ne prihvata i uslovljava da ce potpise staviti tek kad tacno bude poznato sta ce biti promenjeno u Ustavu.
Prema njegovim recima, Leotar i Perdju su prihvatili albansku primedbu i slozili se da bi lideri stranaka trebalo zajedno da potpisu i nacrt i anekse.
Albanska strana ne odustaje od zamisli da albanski jezik bude drugi zvanicni jezik u Makedoniji pored makedonskog, kao i formiranje lokalne policije, cime bi izborili, kako se navodi u Skoplju, da pripadnici ONA postanu lokalni policajci u opstinama u kojima su Albanci u vecini.
Makedonska strana odbija da prihvati da albanski jezik bude drugi zvanicni jezik u drzavi vec zastupa tezu da na drzavnom nivou i u drzavnim institucijama upotreba albanskog jezika moze da bude samo fakultativno, a ne kao drugi zvanicni jezik.
U opstinama u kojima su Albanci vecinsko stanovnistvo, za makedonsku stranu nije sporna odredba koja postoji u Ustavu (clan 7) da pored makedonskog u zvanicnoj upotrebi i korespodenciji bude i jezik vecinskog naroda u toj opstini.
Resocijalizacija paravojnih formacija i njihovo pretvaranje u lokalne policajce za makedonski politicki blok predstavlja samo pocetak etnickog ciscenja Makedonaca u opstinama u kojima bi oni bili prekvalifikovani u policajce.
Na sastanku kod Trajkovskog od juce su se na zahtev Leotara pridruzili i eksperti takozvane "Venecijanske komisije", savetodavnog tela Saveta Evrope, zaduzenog za ustavna pitanja.
Prema svim procenama konkretan rezultat od dijaloga ocekuje se najkasnije do nedelje, pre pocetka ministarskog sastanka zemalja Unije koji je zakazan za ponedeljka u Briselu.

MAKEDONIJA

Ekstremisti pokusali da udju sa Kosova, ranjen vojnik

Jedan makedonski vojnik tesko je povredjen kada je grupa naoruzanih albanskih ekstremista pokusala oko ponoci da sa Kosova udje na teritoriju Makedonije kod sela Tanusevci, saopstilo je sinoc makedonsko Ministarstvo odbrane.
Prema saopstenju, doslo je do razmene oruzane vatre izmedju pripadnika regularne armije i grupe albanskih ekstremista. U tom sukobu tesko je ranjen vodnik Zlatko Arsofski, ciji je zivot u opasnosti i prebacen je u vojnu bolnicu u Skoplju.
U saopstenju ministarstva odbrane Makedonije se navodi da je grupa naoruzanih Albanaca usla u selo Tanusevac iz kosovskih sela Mijak i Debelda, koja su na podrucju opstine Vitina.
Sporadicna oruzana vatra otvarana je iz pesadijskog naoruzanja i na podrucju opstine Tetovo, u selu Daire i naselju Fece.
Snage bebzednosti Makedonije su tokom protekle noci primetile pregrupisavanje ekstremista kod sela Poroj i na putu od Tetova prema granicnom selu Jazince, ka Kosovu.

NEMACKA - MAKEDONIJA

Sreder trazi podrsku za akciju u Makedoniji

Nemacki savezni kancelar Gerhard Sreder ocenio je juce da Nemacka mora da ucestvuje u akciji NATO-a u Makedoniji kada odgovarajuca odluka bude doneta.
Na uobicajenoj konferenciji za stampu uoci letnje pauze, Sreder je izrazio ocekivanje da ce i partije u Bundestagu i javnost pruziti podrsku ovakvoj nameri.
Socijaldemokratski sef vlade je pre svega izrazio nadu da opozicioni demohriscani nece "iz taktickih razloga" nastaviti da se protive nemackom ucescu u najavljenoj akciji NATO u Makedoniji.
Hriscansko-demokratska unija (CDU) do sada se protivila nemackom ucescu u jos jednoj akciji na Balkanu tvrdeci da posle smanjenja budzetskih sredstava kojima raspolazu, oruzane snage ni materijalno ni kadrovski za to nisu sposobne.
Ministar inostranih poslova Joska Fiser juce je, govoreci na sednici vlade o prilikama u Makedoniji, rekao da se "stanje doduse neznatno poboljsalo", ali da Berlin ocenjuje da je ono i dalje "veoma labilno".
Nemacki mediji spekulisu da bi vec 24. jula mogla da bude odrzana vanredna sednica saveznog parlamenta na kojoj bi bila doneta odluka o nemackom ucescu u akciji NATO u razoruzavanju albanskih pobunjenika u Makedoniji.
To znaci da bi poslanici morali da prekinu godisnje odmore i vrate se u Berlin. Zvanicnici, medjutim, nisu zeleli da potvrde da je vec utvrdjen termin za glasanje.
Kancelar Sreder je, pocetkom nedelje najavio da ce, ukoliko druga mogucnost ne bude postojala, socijaldemokratsko-zelena vladajuca koalicija u Bundestagu sama, bez podrske opozicije, doneti odluku o odlasku Bundesvera u Makedoniju.

BOSNA I HERCEGOVINA

Esdaun novi predstavnik medjunarodne zajednice za BiH

Bivsi lider britanskih liberalnih demokrata, lord Pedi Esdaun trebalo bi naredne godine da preuzme duznost visokog predstavnika medjunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu.
Kako je dnevniku "Berliner cajtung" potvrdio predstavnik za stampu britanskog politicara, Esdaun ce na jesen 2002. godine zameniti austrijskog diplomatu Volfganga Petrica.
Prema navodima nemackog lista, konacna odluka jos nije doneta, ali se ocekuje da ce "do sredine avgusta biti okoncana formalna procedura".
Ministri inostranih poslova Evropske unije vec su se slozili sa imenovanjem Esdauna. Od SAD, prema pisanju "Berliner cajtunga", ne treba ocekivati protivljenje, jer je vec ranije postignut sporazum da se na mestu Visokog predstavnika za BiH opet nadje Evropljanin.
Esdaun je vec prosle godine bio jedan od najizglednijih kandidata za novog sefa UNMIK-a, u vreme kada se trazio naslednik za Francuza Bernara Kusnera. Funkciju na Kosovu je ipak preuzeo bivsi ministar odbrane Danske Hans Hekerup.
Buduci Visoki predstavnik za BiH, bivsi major britanske armije, slovi u svojoj zemlji kao poznavalac Balkana. Jos u vreme dok je vodio liberalne demokrate cesto je boravio u Bosni, Makedoniji i na Kosovu.
Tokom rata u BiH, Esdaun se zalagao za vojnu akciju Zapada sa ciljem brzeg okoncanja sukoba. Uoci intervencije NATO na Kosovu, pak, upozoravao je na ograniceno dejstvo vojnih mera.
Nedavno je Esdaunu dodeljena titula lorda i postao je clan gornjeg doma britanskog parlamenta.

BIH- SREBRENICA

Komemoracija u Potocarima

Komemoracija zrtvama masovnog ubistva u Srebrenici pocela je juce posle 13.30 sati u obliznjim Potocarima.
Svecanosti, tokom koje je otkriven kamen temeljac za Memorijalni centar, prisustvalo je izmedju 3.000 i 3.500 ljudi iz BiH, koji su u Potocare stigli u oko 90 autobusa.
Prisutni su i clanovi Predsednistva BiH Jozo Petranovic i Beriz Belkic. Treci clan Predsednistva, predstavnik Republike Srpske Zivko Radisic nije dosao u Potocare. Ceremoniji prisustvuje i nekoliko ministara iz Vlade RS.
Komemoraciji su prisustvovali i Visoki predstavnik medjunarodne zajednice Volfgang Petric, sef Misije OEBS-a Robert Bikroft, ambasadori SAD Tomas Miler, Velike Britanije Grejem Hend, Svedske Nils Elijason, kao i predsednik Parlamentarne skupstine Saveta Evrope, Lord Rasel-Dzonston.
Molitvu za zrtve sluzio je poglavar islamske verske zajednice u BiH reis-ul-ulema Mustafa Ceric.
Skup u Potocarima i prilazne puteve obezbedjuje vise od 2.000 policajaca RS.
Oko 7.000 muskaraca muslimanske nacionalnosti iz Srebrenice ubijeno je nakon sto su taj gradic u istocnoj Bosni, koji je bio pod zastitom UN, 11. jula 1995. godine zauzele snage Vojske RS.
Poglavar islamske verske zajednice u BiH reis-ul-ulema Mustafa Ceric porucio je tokom komemorativne svecanosti da nema kolektivne krivice za genocid, ali da se zlocinci ne mogu skrivati iza ledja naroda.
"Ovaj genocid nije se mogao pociniti u ime Boga, covecnosti i prava", rekao je Ceric koji je predvodio molitvu za zrtve, pred oko 3.500 clanova njihovih porodica na komemoraciji u selu Potocari, kraj Srebrenice.
On je pozvao sve medjunarodne i domace politicke faktore da pomognu majkama Srebrenice da saznaju istinu o svojim najmilijim i vrate se svojim kucama. Ceric je te poruke ponovio i na engleskom jeziku.
Oko 7.000 muskaraca muslimanske nacionalnosti iz Srebrenice ubijeno je nakon sto su taj gradic u istocnoj Bosni, koji je bio pod zastitom UN, 11. jula 1995. godine zauzele snage Vojske RS.
Pet zena iz Srebrenice, iz cijih je porodica ubijeno najvise muskaraca, otkrilo je kamen-temeljac za buduci memorijalni centar na kome pise "Srebrenica, juli 1995. godine".
One su porucile da je taj kamen temeljac istovremeno i kamen temeljac za drzavu BiH.
Komemorativna ceremonija je trajala 35 minuta i imala je gotovo iskljucivo verski karakter.
U izjavi agenciji Beta, britanski ambasador Hend je izrazio zadovoljstvo sto je ceremonija protekla bez incidenata.
Komemoraciju su pratile opsezne mere obezbedjenja. U Potocarima i na prilaznim putevima, kojima su ucesnici skupa dosli u oko 90 autobusa, bilo je rasporedjeno vise od 2.000 policajaca i pripadnika specijalnih snaga MUP RS, kao i mnostvo oklopnih vozila Sfora i medjunarodnih policajaca.

HRVATSKA I HAG

Hrvatski sportisti protiv izrucenja hrvatskih generala

Jedanaest poznatih hrvatskih sportista-reprezentativaca, fudbalera, kosarkasa i jedan teniser, u otvorenom pismu upucenom juce hrvatskoj javnosti, Vladi i Saboru, izrazavaju "zgrazavanje zbog vesti da je Vlada donela odluku da ce postupiti prema zahtevu Haskog suda za predajom osumnjicenih sa dve podignute optuznice toga suda".
"Zgrozila nas je vest o tomu da je Vlada RH donela odluku o izrucenju dvojice hrvatskih generala Haskom sudu", na vodi se u otvorenom pismu koje su potpisali Aljosa Asanovic, Franjo Arapovic, Slaven Bilic, Veljko Mrsic, Alen Boksic, Goran Ivanisevic, Igor Stimac, Dino Radja, Davor Suker, Stojko Vrankovic i Zvonimir Boban.
"Nasa ljudska i moralna duznost prema ljudima koji su nasi najveci heroji (iako katkada izgleda da smo to mi) ne dopusta nam da cutimo. Politicki smo laici, ali smo razumni ljudi i sportsti i boli nas nepravda", navodi se u pismu. Oni smatraju smesnim izraz o "individualizaciji krivice", i tvrdnje da ce se na taj nacin odbraniti dignitet Domovinskog rata. "Ocigledno je da se zapravo zeli promeniti istorija-cinjenica ko je zrtva, a ko agresor, a to je bit svega", smatraju sportisti.
"Hrvatska je bila zrtva, a njeni generali i vojnici bili su heroji. To je istina", istice se u pismu i dodaje da oni shvataju razloge zbog kojih je Hrvatska potpisala sporazum sa Sudom, ali smatraju nepostenim tretman Hrvatske od strane toga Suda.
"Ako volite Hrvatsku i ljude koji su Vama i nama omogucili da budemo sto jesmo, ne dozvolite da hrvatski narod zauvek izgubi ponos. Zastitite nase, nadamo se i Vase, heroje", navodi se u pismu.