Nezavisne Novine

Kanada

KANADA I OLIMPIJADA 2008 godine

Peking apsolutni favorit

Medjunarodni olimpijski komitet (MOK) odluci ce ko ce biti organizator Olimpijskih igara 2008. godine u petak 13.jula (danas), a u ponedeljak ce biti izabran naslednik Huan Antonio Samarana, koji je na celu MOK-a bio 21 godinu.
Kandidati za domacina Olimpijskih igara su Peking, Pariz, Toronto, Osaka i Istanbul. Glavni grad Kine je apsolutni favorit i bilo bi veliko iznenadjenje ukoliko organizaciju dobije neki drugi grad. Peking je bio kandidat i za domacina Olimpijskih igara 2000. godine, a tada je u poslednjem krugu izgubio od Sidneja za samo dva glasa.
Pravo glasa imaju 122 clana MOK-a. U glasanju ne ucestvuje predsednik Samaran. On ima pravo glasa samo u poslednjoj rundi, kada ostanu dva kandidata, i to u slucaju da rezultat bude neresen.
Na kongresu u Moskvi odsutno je troje clanova MOK-a - Bob Hasan iz Indonezije, Vera Caslavska iz Ceske i Lasana Palefno iz Obale Slonovace. Predstavnici Kine, Francuske, Kanade, Japana i Turske (ukupno ih ima 13) nece moci da glasaju u prvom krugu, sto znaci da ce glasati 106 clanova MOK-a.
To isto znaci da ce organizaciju Olimpijskih igara 2008. godine dobiti grad koji bude imao najmanje 54 glasa. Ukoliko nijedan od pet kandidata u prvom krugu ne dobije 54 glasa, ici ce se u drugi krug, s tim sto ce iz konkurencije ispasti grad koji je dobio najmanje glasova. Procedura ce se ponavljati dok jedan od kandidata ne dobije prostu vecinu.
U trci za novog predsednika MOK-a takodje se nalazi pet kandidata:
Anita Defrank (SAD, 48) je na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. godine osvojila bronzanu medalju u veslanju, a dve godine kasnije na svetskom prvenstvu je bila druga. Clan MOK-a je od 1986. godine, a potpredsednik od 1997. godine.
Bila je potpredsednik Organizacionog komiteta OI u Los Andjelesu 1984. godine. Smatraju je za najmocniju zenu u svetskoj sportskoj administraciji. Ne daju joj se vece sanse za pobedu zbog dva razloga - veoma slabo govori francuski, drugi zvanicni jezik MOK-a, a prema internim kriterijumima isuvise je mlada za funkciju predsednika.
Kim Un Jong (J. Koreja, 70) nije bio istaknuti sportista. Takmicio se u tekvandou, dzudou i atletici, ali bez vecih uspeha. Po vokaciji je vise politicar nego sportski radnik. Bio je sekretar juznokorejanskog premijera i delegat svoje zemlje u Generalnoj skupstini Ujedinjenih Nacija. U sport je usao osamdesetih godina. Clan MOK-a je postao 1986, kada je izabran i za predsednika Svetske tekvando federacije.
Bio je potpredsednik Organizacionog komiteta OI u Sidneju 1988. godine. Prednost su mu izuzetno dobre politicke veze i izvanredno poznavanje cetiri jezika, zbog cega mu se daju dobre sanse da nasledi Samarana. Problem moze da mu predstavlja umesanost u aferu podmicivanja prilikom glasanja za organizatora zimskih Olimpijskih igara 2002 godine. Utvrdjeno je da je dobio novac od Solt Lejk Sitija, ali je kasnije konstatovano da to ipak ne moze nepobitno da se dokaze, jer je novac otisao njegovom sinu, pa se nije nasao na spisku onih koji su morali da podnesu ostavku na clanstvo u MOK-u.
Ricard-Dik Paund (Kanada, 59) je na Olimpijskim igrama u Rimu 1960. godine plivao u finalu u disciplini 100 metara slobodno, a u istoj disciplini je trijumfovao dve godine kasnije na Igrama Komonvelta. Clan MOK-a je od 1978. godine, a pet godina kasnije je postao potpredsednik Izvrsnog biroa. Predsednik je Komisije MOK-a za TV prava od 1983. godine, a od 1998. godine je na celu Komisije za marketing.
Smatra se da ima najvece zasluge za izuzetno uspesnu komercijalizaciju MOK-a, ali je veoma nepopularan zbog, kako je vise puta receno, "nedostatka diplomatskog smeka". Bio je predsednik komisije koja je ispitivala aferu podmicivanja clanova MOK-a prilikom dodeljivanja OI Solt Lejk Sitiju, i tada mu je zamereno zbog toga sto je bez imalo pardona svoje kolege nazvao lopovima. Smatra se da zbog toga nece imati velikih sansi prilikom glasanja.
Zak Roze (Belgija, 59) je ucestvovao na Olimpijskim igrama 1968, 1972. i 1976. godine kao jedrilicar. U jedrenju je bio i prvak sveta, a zanimljivo je da je bio i standardni clan reprezentacije Belgije u ragbiju. Po profesiji je hirurg i mnogi veruju da je upravo on najpogodnija licnost da izleci korupcionaskim aferama poljuljani MOK. Bio je predsednik udruzenja evropskih Olimpijskih nacionalnih komiteta od 1989. godine i sef misije Olimpijskih igara u Moskvi (1980), Los Andjelesu (1984) i Seulu (1988).
Clan MOK-a je od 1991. godine, a bio je glavni koordinator Olimpijskih igara u Sidneju 2000. godine. Istu funkciju obavlja i sada za OI u Atini 2004. godine. U svetskim sportskim krugovima uziva reputaciju rodjenog diplomate za koga nijedan problem nije neresiv, a odlicno govori sest svetskih jezika. Daju mu se mozda i najvece sanse da postane prvi predsednik MOK-a u 21. veku.
Pal Smit (Madjarska, 59) je na Olimpijskim igrama u Meksiku 1968. godine i u Minhenu 1972. godine osvajao zlatnu medalju u macevanju. U Olimpijskom komitetu Madjarske nalazi se na vodecim funkcijama od 1989. godine, a clan MOK-a je od 1983. godine.
Od 1991. godine je clan Izvrsnog biroa, ciji je bio i potpredsednik. Cetiri godine je bio potpredsednik Atletske komisije MOK-a.

MOSKVA

Zan Kretjen kritikuje Kinu

Samo nekoliko sati pred polazak na put u Moskvu, gde ce svojim prisustvom dati jos veci znacaj kandidaturi i zelji Toronta da dobije Olimpijadu, premijer Zan Kretjen je kritikovao Kinu zbog podataka o krsenju ljudskih prava. On je sugerisao da bi ta cinjenica trebalo da bude od znacaja pri odlucivanju kome ce se dati organizovanje najvece sportske manifestacije.
Premijer je u prethodnim izjavama bio prilicno rezervisan pri komentarisanju kandidature Pekinga, ali sada je otvoreno isticao prednosti Toronta nad koneskim konkurentom. "Kada su ljudska prava u pitanju, svi znaju moju poziciju. Ja sam bio prvi lider jedne vlade koji je govorio o tome na pekinskom univerzitetu", naglasio je on.
Prosle nedelje je i Evropski parlament izdao rezoluciju protiv kineske kandidature, navodeci da je ona "neadekvatna", zbog katastrofalnih podataka o ljudskim pravima.
Sa svoje strane, pak, kanadski komitet za kandidaturu je potencirao da oni nisu posebno insistirali na ljudskim pravima, posto se podrazumeva da se Kanadom moze putovati i slikati bez ikakvih ogranicenja, sto se ne moze reci i za konkurenta iz Azije.
Premijer Kretjen namerava da, u svojim kontaktima sa zvanicnicima i diplomatama, promovise sve prednosti Toronta nad ostalim gradovima - potencijalnim domacinima za Olimpijadu 2008. godine. U kanadskoj delegaciji u Moskvi, pored Kretjena, nalaze se i Majk Haris, premijer Ontarija i Mel Lastman, gradonacelnik Toronta, i drugi.

KOMENTARI NA SLABIJE MESTO KANADE PO RANGIRANJU UN

Treba raditi na iskorenjavanju siromastva

Gospodja Kejt Rovort, jedan od autora izvestaja UN o rangiranju zemalja u svetu, istakla je da nema znacaja pad Kanade sa prvog na trece mesto, posto su razlike medju prvih nekoliko zemalja izuzetno male.
Glavni razlog za slabiji plasman Kanade lezi u borbi za prevazilazenje siromastva, a tu je zemlja na jedanaestom mestu medju zemljama OECD-a. Ona naglasava da, ukoliko se stvarno zeli poboljsanje kvaliteta zivota, a ne samo vodeca pozicija na listi, onda je potrebno baciti akcenat na smanjivanje broja siromasnih. Kako gospodja Rovort objasnjava, postoji nekoliko merila koja kod nas nisu na zadovoljavajucem nivou. To je cinjenica da svaka jedanaesta osoba nece doziveti svoju sezdesetu godinu, zatim da svaki osmi stanovnik zivi sa prihodima koji su ispod donje granice siromastva, i da petina najbogatijih ima pet puta vise od one petine stanovnistva koja ostvaruje najmanje prihode.
Gospodja Rovort je istakla da analiticari stalno revidiraju kriterijume da bi dosli do najpouzdanijih informacija. Po tom izmenjenom ocenjivanju, Kanada je napravila pad u ocekivanim zivotnom veku, sto se dalje odrazilo na gubitak prvog mesta u oblasti humanog razvoja. Prethodne godine se nije racunalo na isti nacin, a da jeste vec tada ne bismo bili vodeci.
I premijer Kretjen je dao svoj komentar. "Ono sto nas muci nije da bogati nisu dovoljno bogati, vec sto siromasni nemaju dovoljno, i na tome treba da radimo. Ja bih vise voleo da smo broj 1, ali trece mesto od ukupno 196 zemalja nije katastrofa", rekao je on. On je dodao da ce se Kanada stalno truditi da bude prva.
Kako se saznaje, liberali za jesen pripremaju detaljan socijalni program za premoscavanje godina nedovoljnog izdvajanja za taj segment drustva.

KANADA I RUSIJA

Ocuvati kulturu od globalizacije

Ministarka za nasledje Sila Kops smatra da Kanada i Rusija mogu zajedno da rade na pronalazenju nacina za ocuvanje nacionalnih kultura od globalizacije slobodnog trzista.
Nakon susreta sa svojim ruskim kolegom Mihailom Svidkojem u Moskvi, gde se nalazi u okviru delegacije za podrzavanje kandidature Toronta za Olimpijske igre 2008. godine, ona je izjavila da ce obe strane saradjivati na razvijanju politike koja ce omoguciti da slobodno preduzetnistvo i otvoreno trziste mogu da stoje uz zakone koji stite kulturu. Ona je istakla da se zeli formiranje novog instrumenta van Svetske trgovinske organizacije kojim se stiti razlicitost kultura. Kanada ce dati svoj predlog na septembarskom sastanku Medjunarodne mreze za kulturnu politiku.
Sa druge strane, Rusija je zemlja kojoj je potrebno mnogo novca, rada i truda za dovodjenje u red mnogobrojnih kulturnih i istorijskih znamenitosti. Kanada je novcano pomagala u nekoliko navrata, ali ce se nasi strucnjaci sada fokusirati na oslobadjanju njihovih sopstvenih izvora sredstava za kulturne projekte.
Neka od kanadskih iskustava mogu biti od pomoci.

RIZIK PRI RADU SA ZIVOTINJAMA

Dva radnika zarazena retkim virusom

Bar dva radnika iz istrazivackog centra Health Canada su zarazena izuzetno retkim virusom Simian Foamy, sa laboratorijskih majmuna makaki.
Metodom slucajne provere je ustanovljena inficiranost, tako da se sada preduzima provera krvi i ostalih koji su dosli u bilo kakav kontakt sa zivotinjama.
Veruje se da virus ne izaziva oboljenje kod ljudi, ali ipak je Ministarstvo savetovalo one kod kojih se vrsi provera da u medjuvremenu ne budu dobrovoljni davaoci krvi, organa ili tkiva, zbog moguceg sirenja virusa.
Ono sto se zna o tom virusu je da spada u retro viruse, odnosno on ubacuje svoju DNK u celije domacina i tako se razmnozava. Ima ga kod vecine primata, ali nisu poznati nepovoljni efekti po organizam u kome se nalazi i predstavlja tajnu za lekare. Do sada je zabelezeno u svetu oko dvadesetak slucajeva da je virus presao na coveka.