Nezavisne Novine

BIVŠA JUGOSLAVIJA

MAKEDONIJA

Samo par sati posle sporazuma incidenti kod Tetova

Samo nekoliko sati posle potpisivanja sporazuma o mirnom resenju krize u Makedoniji, albanski ekstremisti su prekrsili primirje i otvarali vatru na nekoliko policijskih punktova na podrucju Tetova, tvrde makedonski policijski izvori iz tog grada na severozapadu Makedonije.
Prema tim izvorima, nesto posle 18 sati iz pravca sela Sipkovica albanski ekstremisti minobacacima i automatskim oruzjem napali su punkt policije na Popovoj Sapki, a gotovo u isto vreme i jedan policijski punkt u Tetovu.
Za vreme tih incidenata kod Tetova, u Skoplju je odrzana konferencija za novinare najvisih evropskih i NATO zvanicnika, koji su istakli da Makedonija sada ima sansu da dodje do mira.
Nazivajuci danasnji dan "istorijskim za Makedoniju", predstavnik Evropske unije u pregovorima o resenju krize Franosa Leotar izjavio je da politicki lideri u Makedoniji "imaju mogucnost da urade ono sto nisu uspeli politicari u bivsoj Jugoslaviji, a to je da se izbegne rat".
Generalni sekretar NATO-a Dzordz Robertson izjavio je da ce prvi korak posle potpisivanja sporazuma biti razoruzavanje albanskih ekstremista, odnosno pripadnika ilegalne Oslobodilacke nacionalne armije (ONA).
On je rekao da sporazum predvidja dolazak trupa NATO u Makedoniju, kako bi se obezbedio mir i pozvao gradjane Makedonije da veruju trupama Severnoatlantske alijanse.
Robertson je najavio dolazak strucnjaka NATO-a u Makedoniju koji ce pomoci realizaciji sporazuma.
Upitan sta znaci termin "odrziv mir", Robertson je izjavio da to znaci "prekid vatre koji moze da odrzi mir".
Visoki predstavnik EU spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana ocenio je da danasnji dogovor nije vazan samo za Makedoniju, vec i za EU i SAD, jer je on plod zajednickog rada diplomata iz Evrope i Amerike.
Politicki lideri makedonskih i albanskih parlamentarnih stranaka potpisali su danas u Skoplju sporazum o mirnom resenju makedonske krize.
Potpisivanjem sporazuma otvara se mogucnost rasporedjivanja NATO trupa u Makedoniji i razoruzavanju albanskih pobunjenika iz ONA.

BRITANSKA STAMPA

Makedonija klizi ka gradjanskom ratu

Vecina britanskih listova ocenjuje danas da Makedonija klizi ka gradjanskom ratu.
"Sandej telegraf" navodi da su najnoviji sukobi drasticno umanjili izglede da u Skoplju sutra bude potpisan politicki sporazum, jer je vladajuca VMRO-DPMNE, stranka tvrde linije, kako je naziva list, pod pritiskom da ne potpise sporazum.
Postoji mogucnost da sporazum makedonskih i albanskih stranaka, postignut u Ohridu prosle srede, bude potpisan tek kasnije ove nedelje, pise list, a prenosi Bi-Bi-Si (BBC) u emisiji na srpskom.
Podsecajuci da je potpisivanje sporazumaspremno, "Obzerver" ocenjuje da je zbog najnovije eskalacije nasilja taj sporazum postao gotovo beznacajan.
Britanski listovi, takodje, izvestavaju i o ubistvu jedanaestogodisnjeg albanskog decaka u jednom selu blizu Velesa. U izvestajima se navodi da su decaka tokom noci ispred kuce ubili nepoznati napadaci i to posle pogibije deset makedonskih vojnika na putu Skoplje-Tetovo.
"Obzerver" primecuje da "osvetnicka ubistva nisu neuobicajena", ali da se ovo izdvaja jer je decak ubijen u delu Makedonije udaljenom oko sto kilometara od najnovijih sukoba i mesta pogibije makedonskih vojnika.
Listovi pisu i o mucenju nekoliko makedonskih radnika koje su, kako se navodi, u utorak oteli albanski ekstremisti. "Obzerver" izvestava da je rec o trojici a "Sandej telegraf" o petorici radnika, ali oba lista prenose njihova svedocenja nakon pustanja na slobodu.
Listovi prenose izjave radnika koji su naveli da su ih albanski ekstremisti nekoliko sati tukli, da su im potom nozevima urezali inicijale "UCK" na ledja i na kraju se seksualno izivljavali nad njima.
O svemu sto im se dogodilo u zatocenistvu radnici su obavestili i sluzbenike medjunarodne organizacije za zastitu ljudskih prava "Hjuman rajts voc", ciji je predstavnik Elizabet Andersen u izjavi za "Obzerver" rekla da albanski ekstremisti sve vise otimaju i zatvaraju ljude.

MAKEDONIJA I KFOR

Nastavlja se polemika Skoplja i Kfora oko logistike ONA

Makedonske vlasti i Kfor nastavili su danas, novim tvrdnjama i negiranjima, medjusobnu polemiku oko prelaska boraca i logisticke podrske albanskim pobunjenicima iz Oslobodilacke nacionalne armije (ONA) sa Kosova u Makedoniju.
Nakon sto je portparol NATO u Makedoniji, major Beri Dzonson odlucno demantovao optuzbe makedonskih vlasti da Kfor ne ispunjava obaveze proistekle iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i ne kontrolise granicu prema Makedoniji, portarol makedonske vlade Antonio Milososki je saopstio da "ne treba biti genije za vojna pitanja da bi se shvatilo sta se desava u Makedoniji".
Navodeci da je pre dva dana vise od 500 "naoruzanih albanskih terorista, redovnih i rezervnih pripadnika kosovskog zastitnog korupsa (KZK)" uslo u Makedoniju u rejonu sela Radusa, Milososki je ocenio da taj podatak upucuje na zakljucak da je "agresija na Makedoniju izvrsena sa teritorije medjunarodnog protektorata - Kosova".
Milososki je pozvao Kfor, NATO i UNMIK da ispune preuzete obaveze i "razoruzaju i raspuste Oslobodilacku vojsku Kosova (OVK), uspostave vladavinu prava na Kosovu, kontrolisu granice te pokrajine, zaustave dotok materijala, novca i ljudstva za potrebe ONA".
"Kfor efikasno obavlja svoj posao. Obimno patroliranje i osmatranje, uz znacajan priliv informacija i odlucnost znatno je otezao akcije akstremista i naterao ih da koriste alternativne linije snabdevanja", izjavio je ranije u Pristini danas komandant Kfora, norveski general Torsten Skijaker.
Kfor je, istovremeno, saopstio da su od juna uhapsene 484 osobe umesane u krijumcarenje naoruzanja i vojne opreme na Kosovo. U tim akcijama zaplenjeno je 626 automatskih pusaka, 143 pistolja, 56 minobacaca, kao i vise od 130.000 metaka.

Direktor nevladine organizacije Transparensi interneSenal

TI priprema analizu rada medjunarodne zajednice u BIH

Direktor nevladine organizacije Transparensi internesenal (TI) Boris Divjak izjavio je da ce krajem meseca biti objavljen izvestaj o problemima transparentnosti rada medjunarodne zajednice u BiH.
On je u izjavi za "Dnevni avaz" objasnio da je borba protiv korupcije jedna od osnovnih aktivnosti te organizacije, koja radi od marta i cije je sediste u Banjaluci.
Divjak je ocenio da mnogima nece biti drago sto se objavljuje Studija o transparentnosti rada medjunarodne zajednice u BiH.
"Cinjenica je da BiH gubi korak sa ostatkom tranzicijskih zemalja. S obzirom na vaznost uloge medjunarodne zajednice, logicno je zakljuciti da ona snosi znacajan deo odgovornosti za ovako lose stanje u BiH", rekao je direktor Transparensi internesenela.
"Interesantno je da su se nakon proslogodisnje novembarske smene vlasti pojavili dokumenti iz kojih se vidi da su najvisi predstavnici medjunarodne zajednice znali za masovne utaje poreza, za bezocne pljacke, a nisu reagovali", dodao je Divjak.
Kao primer je naveo bivseg premijera Republike Srpske Milorada Dodika, trvdeci da je Dodik bio ukljucen u mnoge sumnjive poslove.
Prema njegovim recima, postoji vise kanala korupcije, koji se medjusobno preplicu. Neke korupcione energije se koncentrisu unutar politickih partija, koje su pretvorene u klasicne centre moci.
U studiji Svetske banke za BiH, cije se istrazivanje temelji na anketiranju gradjana, kao najkorumpiraniji su ocenjeni kantoni.
"Time dolazimo do zakljucka da je korupcija veci problem u Federaciji BiH, zato sto u njoj postoje tri nivoa vlasti, tri nivoa korupcije, dok ih je u RS 'samo' dva", izjavio je Divjak.
Direktor Transparensi internesenela je ocenio da najveci problem predstavljaju porezi, akcize i carine, i da su zbog korupcije u tim oblastima cesto prepolovljeni entitetski budzeti.

ekonomsko-socijalne reforme

Hrvatska vlada zakasnila sa reformama

Iako je hrvatska vlada pre godinu i po dana obecala da ce sprovesti nuzne ekonomsko-socijalne reforme, sadasnje stanje pokazuje da su otpori prema reformama u Hrvatskoj ogromni, ocenjuje Radio Frans Internasional (RFI).
Racanova vlada zakasnila je sa "rezovima", za koje su joj svi savetovali da povuce odmah po dobijanju mandata, s obzirom da je hrvatska javnost tada bila spremna da "stisne zube", a i Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) je "bila na kolenima", kaze se u komentaru tog radija.
Sadasnja situacija je bitno drugacija, jer bezrezervne podrske gradjana vise nema, HDZ se "podigao" i za razliku od vlasti, cesto on "namece igru".
Zakasnjenje reformi priznao je i potpredsednik hrvatske vlade Slavko Limic, koji kasnjenje opravdava time sto se pola mandata radilo na pripremi dokumenata, pravilnika i organizaciji reformi.
Prema recima hrvatskog premijera Ivice Racana, zakasnjenje reformi uslovljeno je i odnosima u vladajucoj koaliciji, jer je balans izmedju njenih nekad sest, a sada pet stranaka "vrlo fragilan".
U svakom slucaju izgubljeno vreme nije moguce nadoknaditi ni do kraja vladinog mandata, ocenjuje francuski radio, isticuci da je Racanov kabinet sada u prilici da testira istinitost stare albanske poslovice koja kaze da je "najteze trcati za izgubljenim vremenom".
Ekonomske mere hrvatske vlade u javnosti izazivaju osecaj da je cena reformi nepravilno rasporedjena zbog cega ce najveci teret poneti najslabiji.
Ministar finansija hrvatske vlade Mato Crkvenac objasnio je da ce u okviru paketa restrikcija socijalnih prava, cija ce primena krenuti na jesen, najveci teret snositi oni sa privilegovanim primanjima i penzijama.
Kako ocenjuje RFI, hrvatska vlada nije uradila nista na ocekivanom ukidanju privilegija, koje su za sada samo "skromno smanjene". Trenutno u Hrvatskoj ima oko 180.000 privilegovanih penzionera, sto znaci da svaki peti radnik ima neku povlasticu.
Odgovarajuci na kritike HDZ da se ono sto je opljackano mora vratiti, potpredsednik vlade Slavko Limic kazao je da ce gradjani jos mnogo godina morati da "placaju sve sto je bivsa vlast pokrala".
Iako su izborna obecanja bila revizija reformi, povratak milijardi odnetih iz Hrvatske, kao i sankcionisanje lopovluka, HDZ "tajkunima" jos malo pa ce se sve oprostiti, a racune ce platiti upravo oni koji su od nove vlasti ocekivali satisfakciju, a ne nove namete, ocenjuje francuski radio.
RFI ocenjuje da je hrvatska vlada "malo i sa zakasnjenjem" popravila situaciju u obracunu sa kriminalom, za sta bi hrvatski premijer osudio pravosudje koje je "podbacilo" i dodaje da je posao vlasti da osigura funkcionisanje pravosudja i stvori pravnu drzavu.
RFI zakljucuje da trenutno stanje u Hrvatskoj odslikavaju tri prizora: socijalni nemiri zbog otpustanja prekobrojnih radnika u policiji uz poskupljenja i pad standarda stanovnistva, drzavni celnici na "morskom brckanju" i, prema recima profesora psihologije Mirjane Krizmanic "ekstremna opozicija koja je stalno u pokretu", zbog cega "se ne treba cuditi rezultatima".