RUSIJA - SAD
Rusiji odgovara postojeci sistem sporazuma o bezbednosti
Postojeci sistem medjunarodnih sporazuma o bezbednosti i stabilnosti u svetu u potpunosti zadovoljava Rusiju, i ona nema zelju da raskine bilo koji od njih, izjavio je danas ruski ministar odbrane Sergej Ivanov, posle razgovora predsednika Vladmira Putina sa americkim ministrom odbrane Donaldom Ramsfeldom.
Ramsfeld se nalazi u Moskvi na novoj rundi rusko-americkih konsultacija o strateskoj stabilnosti i sudbini globalnog sporazuma o antibalistickoj zastiti iz 1972 (ABM).
SAD se zalazu za ukidanje ili drasticno redukovanje ABM sporazuma, dok se Rusija tome protivi.
Ovo je prva Ramsfeldova sluzbena poseta Moskvi.
Ivanov, koji je ucestvovao u razgovoru, nije iskljucio mogucnost izgradnje novog sistema bezbednosti u buducnosti, "jer vise nismo jedan drugom neprijatelji", ali je naveo, da je sada "rano govoriti o nekim rezultatima".
"Danas su obe strane mnogo blize ideji da svaki sistem stabilnosti zahteva kontrolu i verifikaciju", dodao je Ivanov u razgovoru sa novinarima.
Danasnji sastanak sa ruskim predsednikom, kako je rekao Ramsfeld, ubedio ga je da Putin "aktivno radi na poboljsanju odnosa" Rusije i SAD.
"Putin je dobro upoznat sa tom problematikom (bezbednosti i strateske stabilnosti), i bavi se njom", rekao je Ramsfeld.
Rekao je da je problem protivraketne zastite deo sirokog spektra odnosa dve drzave.
SAD se u resavanju pitanja o buducnosti sporazuma o ABM nalaze u stadijumu naucno-tehnickih istrazivanja i "nastavice pregovore sa Rusijom na tu temu", rekao je jos Ramsfeld.
Odgovarajuci na pitanja novinara, Ivanov je rekao da su ranije obe drzave zivele u uslovima "mogucnosti uzajamnog unistenja, polazile od teorije uzajamnog zastrasivanja", ali da u novom vremenu, treba polaziti od formule "kontrolisanog uzdrzavanja".
Ako je ranije simbol obe drzave bio samo mac, "i ziveli smo samo sa macevima", sada se na americku inicijativu uvodi pojam stita, dodao je Ivanov.
Rekao je i da postoji mehanizam kontrole strateskog ofanzivnog naoruzanja, i da se za samo nekoliko meseci ne mogu resiti sva pitanja strateske bezbednosti i stabilnosti.
CETRDESETO GODISNjICA GRADNjE BERLINSKOG ZIDA
Ostao je samo mentalni zid
Od "antifasistickog zastitnog bedema" koji je 28 godina danasnji glavni grad Nemacke delio na zapadni Berlin i istocni Berlin, glavni grad Nemacke Demokratske Republike, ostalo je tek nekoliko betonskih ploca.
Njih su umetnici u nekadasnjoj istocnoj, sada medju studentima i "alternativcima" popularnoj cetvrti Fridrihshajn oslikali i pretvorili u "Njest Side Gallery".
Pri tome je Berlinski zid, cija je gradnja pocela pre 40 godina - 13. avgusta 1961 - skoro tri decenije bio simbol podeljene Nemacke, ali i hladnoratovski podeljene Evrope i sveta.
Zid je bio dugacak 155 kilometara. Nekih 45 kilometara delilo je nekadasnji sovjetski sektor od tri zapadna (americkog, britanskog i francuskog), a 110 kilometara je delilo zapadni Berlin od istocnonemackog okruzenja.
13. avgust 1961. bio je nedelja. Vojnici istocnonemacke armije po ulicama su poceli da podizu plocnik i vuku bodljikavu zicu. Zid u gradnji je vec od narednog dana presecao osam linija gradske nadzemne zeleznice i cetiri linije podzemne zeleznice. Istovremeno je podelio 200 ulica i prosao kroz dvorista u kojima su se deca decenijama pre toga neometeno igrala.
Zid je godinama bio dogradjivan. Na kraju je bio visok cetiri metra, a siroka betonska cev postavljena odozgo je trebalo da sprecava eventualne begunce da ga preskoce. Granicni pojas oko zida, sa manjim dodatnim zidovima, bodljikavom zicom, alarmnim postrojenjima i tenkovskim preprekama iznosio je 100 metara.
Veliki deo mladih u Berlinu danas uopste ne zna kuda je tacno prolazio zid, srusen pre skoro 12 godina. Gradska uprava je doduse na mestima gde je to bilo moguce posebnim plocama na trotoarima i spomen-plocama obelezila nekadasnji "protok" zida, ali je to bilo moguce samo na trasi dugackoj manje od desetine nekadasnje duzine.
Stariji i gradjani "ostrijeg" oka, primetice i bez oznaka mesta gde je nekada kroz Berlin prolazila granica "izmedju socijalizma i kapitalizma". Fasade kuca na istoku grada i dalje su cesto zapustenije od onih zapadnih, kolovozi sa nesto vise rupa, a prolaznici odeveni u proseku skromnije. Mnogima je cesto tesko i da opisu razliku, ali grad je sa istocne strane nekadasnjeg zida jednostavno - drugaciji.
Berlinski zid je, koliko god je bio poguban, omoguco je Nemackoj DR da prezivi kao drzava. Jer, do 1961. DRN je napustilo 2,7 miliona ljudi. Najveci broj je na zapad otisao kroz Berlin u kojem je dogovor cetiri sile pobednice Drugog svetskog rata predvidjao nesmetan protok ljudi kroz sve sektore grada.
Zid je ispunio svrhu koju su mu namenili istocnonemacki vlastodrsci: zaustavljen je odliv kvalifikovanih ljudi i istocnonemacka privreda mogla je da radi.
Samo 11 dana posle pocetka gradnje zida ubijen je u njegovoj blizini prvi begunac. Do rusenja 1989. na zidu je ubijeno jos 80 ljudi. Na nemacko-nemackoj granici zivot je izgubilo 957 ljudi. Tu su i oni koji su se u pokusaju bekstva utopili u Baltickom moru ili izvrsili samoubistvo nakon sto su shvatili da su primeceni od istocnonemacke pogranicne policije. Poslednja zrtva na zidu pala je samo devet meseci pre njegovog rusenja, u februaru 1989.
Bivsi americki predsednik Ronald Regan je 1987. godine u Zapadnom Berlinu teatralno izgovorio recenicu upucenu sefu sovjetske drzave i partije: "Mister Gorbacov, srusite ovaj zid". Dve godine kasnije, u noci izmedju 8. i 9. novembra granica kroz Berlin je otvorena, iste noci je na hiljade ljudi pocelo da "stemuje" komade zida koji su kao suveniri zavrsili sirom sveta. Ujedinjenje dve nemacke drzave okoncano je 3. oktobra 1990.
Danas je, po misljenju mnogih, ostao jos samo "mentalni zid" medju ljudima u Berlinu. Na jednoj od tribina odrzanoj pre nekoliko dana povodom 40-godisnjice gradnje zida ova ocena nazvana je tacnom, ali istovremeno i "potpuno banalnom". Jer, kako su naveli pisci i umetnici, ucesnici tribine, sta se drugo moze ocekivati nakon sto su 40 godina ljudi sa dve strane zida skupljali razlicita zivotna iskustva.
Snezana Bogavac
Berlin
VarSava
Politicke igre izmedju Moskve i Vasingtona
Bivsi pukovnik poljske armije Risard Kuklinjski, koji je 1984. osudjen na smrt zbog izdaje otadzbine i dezerterstva, rehabilitovan je 1997. godine i docekan u Varsavi kao jedan od heroja, zasluznih za obaranje komunistickog rezima.
Najnovije informacije iz Rusije da je Kuklinjski bio dvostruki spijun ponovo su ozivele rasprave o tome da li je ovaj visoki oficir generalstaba bio patriota, heroj, izdajnik ili jedino zrtva odnosno marioneta u politickim igrama izmedju Moskve i Vasingtona.
Kuklinjski je godinama odavao Amerikancima vojne tajne Varsavskog ugovora, a u novembru 1981. i plan generala Vojceha Jaruzelskog o zavodjenju ratnog stanja i gusenju pokreta "Solidarnost".
Kuklinjski se u to vreme nalazio na odgovornim duznostima zamenika sefa operativne uprave i nacelnika Odeljenja za odbrambeno - stratesko planiranje Generalstaba Poljske armije. On je na mesec dana pre zavodjenja ratnog stanja, zajedno sa porodicom, ilegalno napustio Poljsku.
Ruski nedeljnik "Nezavisimoje vojenoje obozrenije" objavio je u poslednjem broju intervju sa bivsim sovjetskim vojnim ataseom u Varsavi koji tvrdi da je Kuklinjski godinama radio ne samo za Amerikance, nego i za SSSR. Jurij Sergejevic Riljov bio je u najdramiticnijem periodu 1980-81. godine kao sovjetski vojni izaslanik istovremeno i rezident vojne obavestajne sluzbe GRU u Varsavi.
Zahvaljujuci sovjetskim agentima, lociranim u generalstabu poljske armije, on je saznao da grupa generala sprema zaveru protiv Jaruzelskog i namerava da se obrati Moskvi za "internacionalisticku pomoc" u likvidiranju "Solidarnosti". Sovjetsko rukovodstvo, kako tvrdi Riljov, nije zelelo da vojnom silom intervenise u Poljskoj, a Moskvi je bilo posebno stalo da o tome uveri Vasington.
U isto vreme trazilo je nacin da generala Jaruzelskog primora da se u najkracem roku obracuna sa politickim protivnicima i ugusi pokret "Solidarnost". "Da bi maksimalno smanjila napetost u sovjetsko-americkim odnosima uprava GRU je odlucila da posveti jednog od svojih znacajnih ljudi".
"U noci izmedju 6. i 7. novembra 1981. Risard Kuklinjski je zajedno sa porodicom, i sa omiljenim psom, tajno izveden iz Poljske", tvrdi Riljov i naglasava da su na taj nacin Amerikancima dostavljeni najpoverljiviji dokumeti, koji su svedocili da ce se poljsko rukovodstvo samo obracunati sa opozicijom, bez ruske intervencije.
Do danas nije rasvetljeno zbog cega Amerikanci, koji su raspolagali detaljnim planom zavodjenja ratnog stanja, pa i spiskom osoba koje ce biti uhapsene ili internirane, nisu o tome obavestili rukovodstvo "Solidarnosti." Neki istoricari smatraju da bi otkrivanje ove tajne dovelo do radikalizovanja protestnih akcija, a mozda i do krvavog gradjanskog rata u Poljskoj.
Tvrdnjama Riljova energicno se suprotstavio publicista Juzef Sanjavski, biograf pukovnika Kuklinjskog. U clanku, objavljenom u nedeljniku "Njprost", on kaze da naslednici sovjetske obavestajne sluzbe ocigledno ne mogu da prebole svoj najveci poraz, koji im je naneo upravo Kuklinjski. I zato pokusavaju da "prisvoje" agenta, koji je radeci za Amerikance "unistavao sovjetsku vojnu masinu".
Sanjavski prilaze ocene visokih funkcionera americkih specijalnih sluzbi, medju kojima direktora CIA Vilijama Kejzija , da "niko u poslednjih 40 godina nije naneo takvu stetu komunizmu kao taj Poljak". "Poljski pukovnik Kuklinjski je bio nas najdragoceniji izvor informacija u celom sovjetskom bloku. Preneo nam je vise od 30.000 strana najtajnijih dokumenata sovjetskog Generalstaba, sto nam je omogucilo da preduhitrimo agresivne strateske namere Kremlja", informisao je u pismu predsedniku Dzordzu Busu takodje sef CIA Robert Gejts.
Bivsi komandat snaga NATO general Dzon Galvin rekao je da se u vreme predsednika Ronalda Regana zaslugom Kuklinjskog u rukama visokih funkcionera u Vasingtonu naslo dve hiljade tajnih dokumenta od specijalnog znacaja pripremljenih u sovjetskom generalstabu.
"Planovi Varsavskog ugovora bili su istina ograniceni na agresiju na Zapadnu Evropu, ali su razne beleske na marginama sadrzale informacije o bratskoj saradnji sa drugovima iz Azije", dodao je Galvin.
Najveci "advokat" Kuklinjskog bio je americki politolog Zbignjev Bzezinjski. Na njegov nagovor predsednik Bil Klinton je rehabilitaciju pukovnika Kuklinjskog uvrstio medju uslove za prijem Poljske u NATO. Ukidanje smrtne kazne, a zatim i potpuna rehabilitacija ovog agenta izazvala je mnoge kritike, narocito u vojnim krugovima poljske armije.
Odbojni stav prema Kuklinjskom nije krio ni bivsi predsednik Leh Valensa, koji je, bez obzira na pretpostavke o patriotskim motivima ovog agenta, smatrao da je rec o izdaji, odnosno o krsenju etickih principa pripadnika armije.
Danas se moze pretpostaviti da je Valensa bio rezervisan i zato sto je na najvisoj drzavnoj funkciji imao priliku da se upozna sa tajnim arhivama, a verovatno i sa dokumentima koji su svedocili o saradnji pukovnika Kukinjskog sa sovjetskom GRU.
Ilija Marinkovic
Varsava
BECKI DNEVNIK "KURIR"
Veliko interesovanje austrijske privrede za trziste SRJ
Zbog velikog interesovanja za trziste SRJ, koje su poslednjih nedelja pokazale austrijske firme, Privredna komora Austrije (PKA) savetovala je poslovnim ljudima da na vreme rezervisu avionske karte na relaciji Bec-Beograd.
Sef predstavnistva PKA u Beogradu Herbert Preclik u izjavi beckom dnevniku "Kurir" rekao je da se putovanje u SRJ u ovom momentu mora planirati unapred jer su avionski letovi za Beograd rasprodati na nekoliko dana.
Radi jednostavnijeg prelaska preko granice, Preclik je biznismenima savetovao da kod kuce ostave sluzbene pasose, a na put ponesu "obicni" austrijski pasos da bi, zbog specijalne uredbe koja je na snazi do kraja septembra, na granicnom prelazu sa SRJ mogli da dobiju turisticke vize.
"Mnoge firme, a medju njima i medjunarodni koncerni sa sedistem u Becu, osnivaju firme u Jugoslaviji", rekao je Preclik podsecajuci da je za osnivanje jedne firme u Jugoslaviji potreban osnovni kapital od "samo" 5.000 dolara.
On je kazao da je "Srbija za Austriju tradicionalno trziste" i dodao da je u austijskim firmama koje posluju u Jugoslaviji zaposlen veliki broj Austrijanaca srpskog porekla.
"Kurir", takodje, istice da je pre izvesnog vremena usvojen Zakon o privatizaciji na osnovu koga ce se uz pomoc Svetske banke, prvo privatizovati 16 preduzeca, a u toku godine privatizovace se i tri srpske cementare (Beocin, Novi Popovac i Kosjeric), pri cemu je planirana prodaja 28 velikih drzavnih fabrika, medju kojima je i kragujevacka "Zastava".
U poredjenju sa drugim zemljama istocne Evrope SRJ ima kvalitetnu i jeftinu radnu snagu, naglasava "Kurir" dodajuci da je pre izbijanja balkanskih ratova, Srbija bila veoma zanimljiva, te da su kapaciteti proizvodnje i sada ostali gotovo ocuvani.
"Kurir" podseca da je Austija jako zastupljena u jugoslovenskom bankarskom sektoru, s obzirom da je austrijska "Rajfajzenbank" prva strana banka koja je dobila licencu za rad na trzistu SRJ.
List ukazuje da austrijska naftna industrija "OMV" namerava da u SRJ otvori mrezu od 200 benzinskih pumpi, koje bi u svom sastavu imale prikljucne radnje.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
Copyright © 1996-2001 Nezavisne NOVINE
POWERED by
