Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

BUJANOVAC - ALBANCI OSLOBADJAJU OTETE CIVILE

Covic danas preuzima otete srpske civile i vojnike

Trojicu srpskih civila i dva pripadnika Vojske Jugoslavije (VJ), koje su u martu oteli albanski ekstremisti na jugu Srbije, danas, u osam sati ujutro, preuzece od predstavnika KFOR-a predsednik drzavnog koordinacionog tela Nebojsa Covic, zvanicno je potvrdjeno u vladinom Pres centru u Bujanovcu.
Covic ce preuzeti civile Stojanceta i Nebojsu Petrovica i njihovog rodjaka Dragana Ilica, kao i vojnike Aleksandra Bulatovica i Miliju Beloicu, na kapiji Tri u Merdaru, u opstini Kursumlija na admnistrativnoj granici sa Kosovom.
Oni se trenutno nalaze u americkoj bazi Bondstil kod Urosevca na Kosovu, gde su zadrzani zbog lekarskih pregleda.
Bracu Petrovic i njihovog rodjaka Ilica albanski ekstremisti uhapsili su 4. marta na podrucju opstine Presevo. Sa njima je bila i njihova sestra Suzana Petrovic, koja je nedavno oslobodjena.
Pripadnike VJ Bulatovica i Beloicu iz Rozaja u Crnoj Gori albanski ekstremisti uhapsili su 21. marta, kada su oni sluzbenim vozilom zalutali u selo Veliki Trnovac u bujanovackoj opstini, koje je pod kontrolom naoruzanih Albanaca iz organizacije koja sebe naziva Oslobodilacka vojska Preseva, Bujanovca i Medvedje.
Tokom prepodneva, u Bujanovcu i na kriznom podrucju opstine Presevo bilo je mirno, ali je juce zabelezeno nekoliko oruzanih provokacija.
Naoruzani Albanci su juce prekrsili izjavu o prekidu vatre pucajuci na polozaje policije na brdima Taslak i Turija, kao i na bezbednosni punkt policije u Bujanovcu.
Posledica po pripadnike policije nije bilo, a oni na te napade nisu odgovorili.
Prema podacima zdruzenih snaga bezbednosti, koji su saopsteni, poslednjih dana ekstremisti su primorali mestane u delu Kopnene zone bezbednosti u Sektoru B da rade na izgradnji novih puteva izmedju pojedinih naselja.
Kako je saopsteno, namera albanskih ekstremista je da pruze otpor zdruzenim snagama bezbednosti koje bi u narednom periodu trebalo da udju i u taj poslednji sektor Kopnene zone bezbednosti.
Ekstremisti su na stare puteve postavili protivtenkovske i protivpesadijske mine, a celokupan saobracaj preusmeren je na novoizgradjene komunikacije.
Veca koncentracija ekstremista uocena je u selima Veliki Trnovac, Gornja Susaja i Muhovac u opstini Bujanovac u kojima je primeceno dodatno utvrdjivanje polozaja.

BUJANOVAC

Ranjen policajac

Policajac Mirko Maksimovic iz Smedereva ranjen je u napadu albanskih ekstremista na polozaje drzavnih snaga reda na uzvisenju Sveti Ilija, nekoliko kilometara udaljenom od Vranja.
Vladin Pres centar u Bujanovcu je saopstio da je policajac ranjen u vatri koja je iz pravca sela DJordjevac u "tampon zoni" otvarana skoro citav sat, od 18.20 do 19 casova, iz minobacaca i bestrzajnih topova.
Maksimovic je od gelera zadobio dve rane u predelu grudnog kosa i ledja, i prebacen je vranjsku bolnicu.
Njegov zivot nije u opasnosti, naveli su predstavnici Pres centra.
Policijske jedinice, rasporedjene oko vrha Sveti Ilija, "adekvatno su odgovorile na napad", nakon cega je on prestao.
Jucerasnji napad na ovo stratesko uzvisenje je drugi u toku dana.
I u prethodnom su albanski ekstremisti koristili minobacace, dodali su vladini sluzbenici u Bujanovcu.

EKONOSMKI I POLITICKI PRITISAK

Protesti Srba zbog uspostavljanja carine

Politicki predstavnici Srba sa severa Kosova najavili su da ce danas poceti blokadu rada svih medjunarodnih organizacija i regionalnih puteva u tom delu Kosova, zbog odluke UNMIK-a da u mestu Donje Jerinje, na administrativnoj granici, postavi carinski punkt.
Politicki komitet za odbranu severnog dela Kosova i Metohije najavio je, takodje, da ce danas u 12 casova u Kosovskoj Mitrovici biti odrzan protestni skup zbog uvodjenja carine.
Jedan od lidera Srba sa severa Kosova, Milan Ivanovic rekao je da je otkazano i za danas najavljeno potipisivanje dokumenta o resavanju problema u Kosovskoj Mitrovici.
Prema njegovim recima, od najvisih predstavnika medjunarode zajednice prethodno su dobijena obecanja da nece biti povlaceni "nikakvi jednostrani potezi".
Predsednik jugoslovenskog Komiteta za Kosovo i Metohiju, Momcilo Trajkovic izjavio je da vlasti u Beogradu nisu bile obavestene o uspostavljanju carinskog punkta na administrativnoj granici.
"Protestima i blokadama mi smo odlucni da ne dozvolimo funkcionisanje carina na podrucju severnog dela Kosova i Metohije. Uvodjenje carine na tom podrucju je ekonomski i politicki pritisak na Srbe, jer je to atribut nezavisne drzave a mi imamo svoju drzavu Srbiju", rekao je Ivanovic jagodinskoj TV "Palma plus".
On je rekao da su u severnom delu Kosovske Mitrovice cene zivotnih namirnica vise za 30 odsto nego u centralnoj Srbiji a da bi se "uvodjenjem carina cene duplirale, tako da bi Srbi pod ekonomskim pritiskom morali da napustaju severni Kosmet".
"Po svemu sudeci UNMIK-u i Kforu i Albancima nije stalo do stabilnosti severnog dela Kosova i Metohije i mira u tom delu juzne srpske pokrajine", rekao je Ivanovic.
On je ocenio da je otvaranje carine na severu Kosova "direktna provokacija za Srbe" i dodao da se policija UNMIK-a povukla iz severnog dela Kosovske Mitrovice usled "straha od reakcije Srba".
Trajkovic je naveo da je zatrazio sastanak sa sefom UNMIK-a Hansom Hekerupom, ali da do sada "nije dobio odgovor".

DIJASPORA I MATICA - Micunovic:

Nova politika saradnje dijaspore i vlasti

Predsednik Veca gradjana Savezne skupstine Dragoljub Micunovic juce je izrazio nadu da ce na uskrsnjim Susretima dijaspore i otadzbine zapoceti "nova politika dijaspore i vlasti".
Susreti ce biti otvoreni danas u 17 sati, u Kolarcevoj zaduzbini i trajace do 19. aprila. Najavljeno je da ce na njima ucestvovati oko 300 predstavnika raznih udruzenja Srba iz dijaspore.
Micunovic, koji je i predsednik Pocasnog odbora, rekao je na konferenciji za novinare da ce nova vlast "ukinuti politicku, ideolosku i materijalnu manipulaciju" sa dijasporom, dodajuci da bi clanovima dijaspore trebalo biti omoguceno sticanje drzavljanstva, uvedene carinske olaksice i drugo kako bi se, izmedju ostalog, "vec na aerodromu osecali kao kod kuce".
On je kazao da bi trebalo uspostaviti saradnju dijaspore i domacih strucnjaka, odnosno razmenu strucnih informacija kako domaca nauka ne bi zaostajala.
Vladika Lavrentije je najavio inicijativu Srpske pravoslavne crkve da tokom leta grupa mladih strucnjaka srpskog porekla iz Australije dodje u Srbiju i pomogne pri rekonstrukciji i sanaciji ostecenih srpskih manastira i crkvi.
Predsednik Privredne komore Radoslav Veselinovic izrazio je zelju za uspostavljanjem privrednih i poslovnih veza sa dijasporom, naglasivsi da "mi necemo traziti pare, vec saradnju".
Prema njegovim recima, "mozda je sada vreme da se vrate" u zemlju pripadnici dijaspore, jer ce tokom tranzicionog procesa, koji tek pocinje u Srbiji, akcije biti tri-cetiri puta jeftinije nego za nekoliko godina.
Svi ucesnici konferencije, medju kojima su bili i clanovi Koordinacionog odbora Aleksandar Vlajkovic i Jordan Aleksic, pozdravili su promenu vlasti u zemlji i izrazili nadu da ce tek buduci susreti biti zaista plodotvorni.
U okviru Susreta bice postavljen i spomenik na Ratnom ostrvu u Beogradu, autora Dragana Radenovica, posvecen dijaspori.
Odrzavanje Susreta su pomogli JAT, Asocijacija "Srpska veza", Jugoslovenska fondacija protiv raka, Jugoslovenski Crveni krst, Pokret "Hrast", BT Net, Grupa eksperta za prosperitet Srbije - GEPS, Privredna komora Srbije, Ministarstvo prosvete i sporta Vlade Srbije i beogradsko Narodno pozoriste.

LONDON - Sandej tajms:

Slobodan Milosevic naredio ubistvo Stambolica

Britanski dnevnik "Sandej tajms" pise da istrazni organi u Beogradu veruju da je bivsi predsednik SRJ Slobodan Milosevic naredio ubistvo bivseg predsednika Predsednistva Srbije Ivana Stambolica, a da je motiv za to bila "ocajnicka" trka za novcem pred izbore proslog septembra.
Kako prenosi radio Bi-Bi-Si (BBC) u emisiji na srpskom jeziku, list navodi da se od istraznih organa u slucaju Stambolic, prosle sedmice moglo cuti da postoji mogucnost da je Stambolic ubijen jer je znao detalje o tajnim svajcarskim racunima povezanim sa Milosevicevim rezimom, ali da "nije zeleo da ih oda".
"Sandej tajms" dalje navodi pretpostavke da su racuni u Svajcarskoj povezani sa slozenim uvozno-izvoznim poslovima jos iz vremena bivse Jugoslavije, a koje je finansirala Jugoslovenska banka za medjunarodnu saradnju (JUBMES) na cijem je celu bio Ivan Stambolic.
On je ostao u vezi sa bankom do sredine devedesetih godina i veruje se, pise list, da je bio jedan od malobrojnih bivsih zvanicnika koji su znali gde je ova banka sklonila svoj novac.
JUBMES banka davala je kredite za bezgotovinske poslove sa Rusijom. Izvozeni su jugoslovenski proizvodi poput "Zastavinih" automobila, u zamenu za naftu. Medjutim, pise list, velike zarade od nafte nikad nisu iskazane u dokumentaciji banke.
U istom tekstu list pise i da se vodi istraga o nedavnoj finansijskoj transakciji na ime otplate libijskog duga u iznosu od blizu sto miliona dolara.
U ovom slucaju, objasnjava britanski list, novac je uplacivan na racun koji je neimenovani funkcioner Socijalisticke partije Srbije (SPS) otvorio u Tripoliju, a zatim je prebacen u Narodnu banku Jugoslavije na racune preduzeca bliskih Milosevicu. Posle toga, novcu iz Libije gubi se svaki trag.
"Sandej tajms" pise i o istrazi koja se vodi povodom nestanka nekoliko poklona bivseg "jugoslovenskog diktatora" Josipa Broza Tita. Pokloni su neprocenjive vrednosti i nestali su iz rezidencije u kojoj je jedno vreme stanovao Slobodan Milosevic. Medju poklonima su, navodi list, jedna Rembrantova slika i mac ukrasen draguljima koji je Staljin poklonio Titu.
Dopisnik lista "Sandej telegraf" iz Berlina, pise da su nemacki bankari rekonstruisali iz delova i isplatili kosovskim Albancima blizu sto miliona maraka.
Rec je, pise list, o Albancima ciji su domovi unisteni tokom rata na Kosovu pre dve godine i koji su po povratku kucama nasli ostecene, skrivene novcanice.
Nemacki strucnjaci proucavali su nagorele, ovlazene i pocepane delove novcanica koje su kosovski Albanci slali ili donosili nemackoj banci Bundesbank. Na osnovu procena odlucivali su da banka isplati obestecenje podnosiocima zahteva.
"Sandej telegraf" navodi da je jednom stanovniku Pristine tako nadoknadjeno 80.000 maraka izgorelih novcanica, posle samo tri sata proucavanja ostataka ustedjevine koju je vlasnik doneo u Frankfurt.

NARODNA BANKA JUGOSLAVIJE

Pocinje isplata stare devizne stednje

Isplata prve ovogodisnje transe stare devizne stednje pocece u utorak, 17. aprila, saopstila je Narodna banka Jugoslavije.
Isplacivace se 110 nemackih maraka po stednoj partiji, a ukupna obaveza u ovoj transi iznosi 82 miliona maraka. Sva sredstva su obezbedjena i ovlascenim bankama doznacena je potrebna kolicina deviza, u odgovarajucoj apoenskoj strukturi.
Isplata devizne stednje obezbedjena je i za stedise JIK banke Beograd, nad kojom je pokrenut likvidacioni postupak, a vrsice se preko filijala Zavoda za obracun i placanje, u gradovima u kojima JIK banka ima filijale i ekspoziture kod kojih se vode stedni ulozi njihovih stedisa.
Za stedise koji poseduju stedne knjizice JIK Banke - filijale u Beogradu, isplata stednje je organizovana u filijali ZOP Stari Grad, u Knez Mihajlovoj ulici broj 36, svakog radnog dana od 13 do 19 casova.
U saopstenju iz NBJ apeluje se na stedise da prvog isplatnog dana, u utorak, ne dolaze na saltere banaka pre 11 sati, kako bi se izbegle nepotrebne guzve, s obzirom da su prethodna dva dana bila neradna i banke treba da izvrse neophodne pripreme za nesmetan rad saltera.

ODBOR SOCIJALISTICKE PARTIJE SRBIJE

Milosevicevo stanje se svakodnevno pogorsava

Glavni odbor Socijalisticke partije Srbije (SPS) saopstio je danas da se zdravstveno stanje predsednika te stranke Slobodana Milosevica "iz dana u dan pogorsava" i da se on nalazi u "tzv. hipertenzivnoj krizi" i ponovo zatrazio "pravo na odgovarajuce lecenje" za svog lidera.
U saopstenju se navodi da je na "danasnji dan njegov krvni pritisak 195/125, a EKG registruje konstantne ishemijske promene" i ukazuje da pre donosenja odluke o nastavku lecenja Milosevica u "vanbolnickim uslovima, u zatvorskoj celiji" nisu uradjena neophodna ispitivanja.
"Od elementarnih dijagnostickih procedura nije uradjeno: krvna slika, uobicajene biohemijske analize krvi, pregled ocnog dna, EHO bubrega i nadbubrega, hormoni nadbubrega, Holter EKG-a i pritiska, rentgen pluca, neuroloski pregled, itd", navodi dalje SPS.
Navodi se da "nije uvazena ni cinjenica da postoji znacajan rizik od iznenadne srcane smrti, razvoja infarkta miokarda i nestabilne angine pektoris zbog nejasne a izrazene hipertrofije srca sa neregulisanom hipertenziom".
SPS dodaje da "visok pritisak u postojecim uslovima moze kod Slobodana Milosevica izazvati teske oblike sloga i smrti".
"Strucna i eticka pravila nalazu odgovarajuci odnos prema ovako teskom bolesniku, pa jos jednom apelujemo i zahtevamo da se u slucaju naseg predsednika obezbedi najelementarnije pravo na odgovarajuce lecenje", navodi SPS.

BEOGRADSKI "BLIC"

Vojvodjansko pitanje postace problem

Predsednik Skupstine Vojvodine i lider Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad Canak ocenio je da ce vojvodjansko pitanje postati vojvodjanski problem ukoliko ne budu pronadjeni partneri u Srbiji koji ce shvatiti znacaj i kompleksnost tog pitanja.
U izjavi za sutrasnji "Blic", Canak je izjavio da ce Skupstina Vojvodine, ukoliko dodje do vojvodjanskog problema, raspisati referendum na kome ce se o njemu izjasnjavati gradjani Vojvodine.
On je rekao da je Platforma o autonomiji Vojvodine legalisticki dokument koji treba da omoguci bilo kakvo funkcionisanje Autonomne Pokrajine Vojvodine, do promene Ustava.
"Istovremeno je to jedan pardoksalan dokument, jer Skupstina Vojvodine njime stiti Ustav koji je ogranicio i skoro ukinuo autonomiju Vojvodine", kazao je Canak i upozorio da ce, ukoliko Beograd ne bude imao razumevanja, jednog dana biti kasno za resavanje vojvodjanskog pitanja.
"Ko ne da autonomiju, dace republiku, a ko ne da republiku, nece ga posle niko nista pitati", rekao je Canak.
On je ocenio da u vladajucoj strukturi u Beogradu postoje dva krila, od kojih je jedno reformsko, a drugo je, kako je naveo, produzetak politike bivseg predsednika Slobodana Milosevica.
Canak je naveo da ta druga struja nije protiv Milosevica zato sto je vodio ratove, vec zato sto ih je izgubio i ne zato sto je vodio velikosrpsku hegemonisticku politiku, nego zato sto je nije realizovao.
U drugu struju, Canak je ubrojao Demokratsku stranku Srbije, cija je ideja, kako je rekao, podela Vojvodine na regione i brisanje njenog subjektiviteta, sto je segment ideje tima predvodjenog Dobricom Cosicem i ostalim pripadnicima Akademije nauka i pratecih sluzbi, kao i generacija srpskih nacionalistickih politicara pre njega.

ISTRAZIVANjE MARK PLAN-a

Socijalni problemi domininatni, poverenje u Kostunicu raste

Socijalni problemi i materijalni polozaj osnovna su preokupacija gradjana Srbije, jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica ubedljivo je najpopularniji politicar, a pobeda demokratskih snaga u oktobru 2000. godine najznacajniji je dogadjaj veka, neki su od rezultata najvnovijeg istrazivanja agencije "Mark plan".
Istrazivanje je sprovedeno od 5. do 12. marta, na kvotnom, proporcionalnom uzorku od 1.435 ispitanika iz 33 opstine u Srbiji, bez Kosova.
Dosadasnji rad Vojislava Kostunice ispitanici su vrednovali prosecnom ocenom 4,1. U potpunosti je zadovoljno 42,5 odsto gradjana, uglavnom zadovoljno 33,2 odsto, a nezadovoljnih je 4,1 (uglavnom), odnosto 2,1 odsto (u potpunosti).
Guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic ocenjen je sa 3,78, premijer Srbije Zoran DJindjic sa 3,18, njegov savezni kolega Zoran Zizic sa 2,74, dok je radom predsednika Srbije Milana Milutinovica potpuno nezadvoljno vise od pola ispitanika i njegova ocena je 1,87.
Ocene Vojislava Kostunice su ujednacene, bez obzira na starosnu i obrazovnu strukturu ispitanika. DJindjicom su zadovoljniji mladji ljudi, sa visokom skolom, dok Milutinovica pozitivno ocenjuju stariji od 55 godina, sa zavrsenom osnovnom skolom.
Najlepsi dogadjaj u prosloj godini za 49,5 odsto ispitanika je pad Milosevicevog rezima, a slede odgovori "nista lepog nije bilo" (18,1 odsto) i dogadjaji licne prirode (16,9 odsto).
Pobeda demokratskih snaga u oktobru je dogadjaj koji je obelezio deceniju (32,1 odsto), na drugom mestu je bombardovanje SRJ (31,7 odsto). "Navazniji dogadjaj 20. veka u istoriji naseg naroda" za 27,4 odsto ispitanika je "pobeda demokratije i dolazak Kostunice", raspad SFRJ, sa 13,2 odsto odgovora, na drugom je mestu, slede Drugi svetski rat i bombardovanje SRJ.
Kao ruzno, po cemu ce pamtiti 2000. godinu, gradjani navode ekonomsku krizu i los materijalni polozaj (27,9 odsto), licne razloge (10,5 odsto), pad Milosevica (8,9), Milosevicev rezim (7 odsto) i paljenje skupstine i RTS-a (6,3 odsto).
U ovoj godini tacno dve trecine ispitanika ocekuje veci standard i bolji zivot. Nakon odgovora "nista posebno" i licnih navoda, sledi resenje kosovske krize, sa samo 3,4 odsto odgovora.
U opredeljivanju za licnost koja je ostavila najpovoljniji utisak na novoj drustveno-ekonomskoj sceni, gradjani se ovog puta nisu opredeljivali za estradne zvezde i sportiste, kao sto se desavalo u nekim ranijim ispitivanjima.
Kostunica je prvi, sa 26,9 procenata, nijedna licnost nije impresionirala 19,3 odsto gradjana, osmina je neopredeljenja, a na isto toliko ispitanika najpovoljniji utisak je ostavio Dinkic.
Slede DJindjic (5,9), Miroljub Labus (2,7), Nebojsa Covic (2,5), Goran Svilanovic (2,4) i Velimir Ilic sa takodje 2,4 odsto.
Kao indikativno, predsednik Mark plana Zozef Loncar na danasnjoj konferenciji za novinare ukazao je na pojavljivanje lidera Strranke srpskog jedinstva Borislava Pelevica na listi - najpovoljniji utisak on je ostavio na jedan odsto ispitanika.
Gradjani najvise veruju Kostunici - sa 42 odsto u novembru, rejting predsednika SRJ je porastao na 44,6 odsto. Nijednom politicaru ne veruje 26, a odgovor ne zna 9,1 odsto gradjana.
Slede DJindjih (5,3), Milosevic (2,7), Dinkic (2), Velimir Ilic i Covic (po 1,1) i Goran Svilanovic i Vojislav Seselj sa po jedan odsto.
Kostunica vodi u svim regionima izuzev Vojvodine, gde trecina ispitanika ne veruje nikome, a 32,4 veruje predsedniku SRJ Poverenje u politicare u Vojvodini je, ipak, poraslo, jer je pocetkom 2000. godine polovina gradjana bila skepticna prema svima.
U Nenada Canka poverenje ima samo 2,8 odsto Vojvodjana.
Najmanje poverenja vise od petine ispitanika (21,1 odsto) ima u Seselja, petina je neodlucna, sledi Milosevic kome ne veruje svaki sedmi gradjanin i DJindjic u koga nepoverenje ima 12,4 odsto ispitanika.
Sa politickom marginalizacijom opada i poverenje i nepoverenje u Milosevica. U avgustu prosle godine odnos je bio 16:32 odsto, u novembru 5:21, a sada je 2,7:13,5 odsto.
Poverenje u Seselja takodje opada, ali nepoverenje raste - sa devet odsto u avgustu, na 16,5 odsto u novembru prosle i 21,2 u martu ove godine.
Kao najvaznije politicke ideje ispitanici izdvajaju socijalnu sigurnost (51,1 odsto), konacno resenje problema Kosova (34,5), jacanje demokratskih institucija, nezavisno sudstvo i novinarstvo, povratak SRJ u medjunarodne institucije, uvodjenje trzisne ekonomije, populacionu politiku, a medju odgovorima se pojavljuje i uvodjenje parlamentarne monarhije (6,5 odsto).
Pitanje Kosova znacajno je aktuelizirano od novembra prosle godine, kada ga je pominjalo samo 16 odsto ispitanika.
Poverenje u "Covicev plan" ima vecina ispitanika. Velike sanse za uspeh, ako ga podrze UN i EU daje mu 26,4 odsto, a ako vlada Srbije bude istrajna 24,5 odsto gradjana.
Ne veruje mu 24,2 odsto ispitanika, dok je za svakog devetog neprihvatljivo da se pregovara sa teroristima.
Autonomija za Kosovo unutar Srbije trajno je resenje za vise od pola ispitanika, status od pre rata pominje 22 odsto, dok Kosovo kao republiku u SRJ vidi 7,5 odsto gradjana.
Kao "najvazniji problem", odmah posle materijalnog polozaja koji navodi vise od dve trecine gradjana, pojavljuje se situacija na Kosmetu (48,4 odsto). Slede teskoce u privredi, stanje u elektroprivredi, zdravstvu, povecanje troskova zivota, dok odnose sa Crnom Gorom pominje samo 10,6, a Hag 5,8 odsto gradjana.
U ispitivanju koje je radjeno tri nedelje pre Milosevicevog hapsenja, za izrucenje bivseg predsednika Haskom tribunalu "sto pre" opredelilo se 26,2 odsto gradjana. Zbog moralnih posledica ne bi ga izrucilo 17 odsto, a 16,6 odsto smatra da ce Haski tribunal posteno suditi i Milosevic ne treba da se plasi ako je nevin.
Svaki sesti ispitanik je za izrucenje zbog toga sto je Savet bezbednosti osnovao Tribunal, a "mi smo glasali za njegovo osnivanje".
Izrucenje bi predstavljalo narusavanje integriteta SRJ za 16,3 odsto gradjana, dok svaki deseti smatra da mu treba suditi u Jugoslaviji. Ispitanici su se, po pitanju Haga i Milosevica, opredeljivali za dva od vise ponudjenih odgovora.
Vise od trecine ispitanika smatra da treba postovati volju stanovnika Crne Gore, dok je militiatnih zanemarljivo malo - za sprecavanje rascepa silom je 2,1, a za sankcije Crnoj Gori 3,4 odsto.
Protiv otcepljenja je 57,5 odsto (u avgustu prosle godine 78,3), a za otcepljenje Crne Gore 22,8 (rast sa 6,5 odsto u avgustu).
Prema istrazivanju Mark plana, najvise poverenja gradjani imaju u dnevnik "Blic", televiziju BK i radio B92. Najgledanija je TV Pink (71,5 odsto), sledi RTS (68,1) i BK Telekom (63,8).
Istrazivanje je obuhvatilo i odnos prema bivsim jugoslovenskim republikama i njihovim proizvodima.
Gradjani najbolje misljenje imaju o Sloveniji, najvise im nedostaju slovenacki sokovi, namestaj i bela tehnika, a rado se kupuju i vina iz Makedonije i supe i zacini iz Hrvatske.

PREDSEDNIK SOCIJALISTICKE NARODNE PARTIJE, BULATOVIC

"Nece biti ni rata ni referenduma o samostalnosti"

Predsednik Socijalisticke narodne partije (SNP) Predrag Bulatovic izrazio je uverenje da u Crnoj Gori nece biti rata posle predstojecih parlamentarnih izbora, dodajuci da je uveren u opstanak drzavne zajednice Crne Gore i Srbije, kao i u politicki kraj crnogorskog predsednika Mila DJukanovica.
U intervjuu beogradskoj Televiziji BK, Bulatovic je rekao da ima poverenje u crnogorskog premijera Filipa Vujanovica da "ne sprema izbornu kradju".
"Ako hoce gradjani da se opredele da Crna Gora bude samostalna, ja to pozdravljam. Zasto bi zbog toga ratovali", dodao je Bulatovic.
Ocenio je, medjutim, da u Crnoj Gori posle izbora nece biti referenduma o samostalnom drzavnom statusu, ali da ce gradjani moci da se izjasne o ulozi federalne jednice posle preuredjenja odnosa u federaciji na osnovu ustavnih promena.
Bulatovic je rekao da SNP nije imala poslednjih meseci podrsku svog koalicionog partnera na saveznom nivou - Demokratske opozicije Srbije (DOS), a pojedine neimenovane predstavnike DOS-a optuzio je da su "ciljano odmagali" SNP-u.
Istovremeno, naglasio je da se DOS "nije javno opredeljivao ni za jednu ni za drugu stranu" u Crnoj Gori.
"Otvorene podrske nemamo i, na kraju krajeva, i ne trazimo je", rekao je lider SNP-a.
Bulatovic je kazao i da je hapsenje bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica u delu birackog tela, koje podrzava koaliciju "Za Jugoslaviju" "veoma lose primljeno".
On je ocenio da takva reakcija nije bila posledica "neke personalne vezanosti" SNP-a za Milosevica, vec toga sto je on bio svojevrsna personalizacija zajednistva Srbije i Crne Gore.
Napominjuci da pritom "ne ulazi u greske koje je Milosevic pocinio" proteklih godina, Bulatovic se zalozio da utvrdjivanje odgovornosti bivseg sefa drzave bude obavljeno "u skladu sa zakonom i cinjenicama, bez elemenata politickog procesa".
On je kritikovao pojedine lidere DOS-a i zbog izjava da SNP ima jedan stav o izrucenju Milosevicu Haskom sudu pre izbora, a drugi posle njih.
Istovremeno, on je pozdravio zajednicku izjavu predsednika SRJ Vojislava Kostunice i premijera Srbije Zorana DJindjica koji su odbacili optuzbe crnogorskog rukovodstva da DOS i Vojska Jugoslavije planiraju destabilizaciju Crne Gore posle izbora 22. aprila.
Prema oceni Bulatovica, koalicija SNP, Narodne stranke (NS) i Srpske narodne stranke na predstojecim izborima "brani Crnu Goru, a braneci nju, sacuvace i SRJ".
Uveren da u Crnoj Gori "nece biti vise od 30 odsto onih koji su za samostalnu crnu Goru", on je ocenio i da u Srbiji jos postoji vecinsko misljenje za zajednicu sa Crnom Gorom, koje je "pre emitovna veza", nego odraz ekonomskog interesa.
Bulatovic je ponovio i da opstankom SRJ postoji sansa da Kosovo ne postane nacionalna albanska drzava i da se "zaustave nasrtaji na jugu Srbije" i kako je rekao, "sutra u Crnoj Gori".
On je DJukanovicevu politiku opisao kao "primitivni nacionalisticki pokret dukljanskog tipa", a ocenio je da bi DJukanovic doziveo politicki kraj i "kada bi Crna Gora sutra postala samostalna".
Optimizam u pogledu pobede na izborima on je rekao da zasniva na prisustvu autenticnog stanovnistva u mestima u kojima SNP organizuje predizborne skupove, ali i "poceni sigurnih glasova".
Na pitanje kako se ti glasovi ne vide u istrazivanjima javnog mnjenja, on je ocenio da su ankete nepouzdane zbog velikog "stepena rastegljivodsti", a cesto i narucene.
On je ocenio i da je promena rukovodstva SNP-a trebalo da bude obavljena jos u novembru prosle godine, jer je ta partija "suvise dugo smatrana poslusnicom" Milosevica.
Bulatovic je rekao i da licno nikada "nije bio u koaliciji s Milosevicem" i dodao da bi voleo da neko pronadje bilo koju autenticnu recenicu u kojoj je velicao Milosevica.
Ocenio i da "te price mogu da se upute nekim drugim ljudima koji nisu vise u SNP-u", ali i DJukanovicu koji je, "bio dugo vremena sa Milosevicem i okrenuo mu ledja onda kada je mislio da ce on da padne, za vreme demonstracija u Beogradu 1996. godine zbog lokalnih izbora".
Bulatovic je rekao i da je promene saveznog ustava prosle godine "progutao zbog jedinstva unutar partije, jer je to bilo nuzno da ne bi jacali DJukanovica i separatizam u Crnoj Gori".

CRNA GORA - DJUKANOVIC

Kostunica se vise bavi okruzenjem Srbije, nego Srbijom

Predsednik Crne Gore Milo DJukanovic izjavio je da ce Crna Gora nuditi dijalog Srbiji o resenju za njihove medjusobne drzavno-pravne odnose i posle parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, zakazanih za 22. april.
"Spremni smo da o tome razgovaramo i ovih nekoliko dana do izbora", rekao je DJukanovic u intervjuu televizijskoj produkciji "MN", koji su emitovale Nezavisna Televizija Montena, "Blu mun" i "Elmag".
Crnogorski predsednik je ocenio da se predsednik SRJ Vojislav Kostunica mesa u predizbornu kampanju u Crnoj Gori, precizirajuci da on "zapravo" u njoj "ucestvuje". Dodao je da je Kostunica ucestvovao i u predizbornoj kampanji u Republici Srpskoj.
"Kostunica se vise bavi okruzenjem Srbije nego Srbijom samom. On se bavi problemom Srba, a ne Srbijom", rekao je DJukanovic, koji je jugoslovenskog predsednika optuzio da "nasjeda na price" politickih protivnika Demokratske partije socijalista (DPS) i Socijaldemokratske partije (SDP) da su uslovi za izbore u Crnoj Gori neregularni.
"Biracki spisak u Crnoj Gori danas je jedan od najuredjenijih birackih spiskova u Evropi", rekao je crnogorski predsednik, navodeci najnoviji podatak da su u tom spisku utvrdjene nepravilnosti koje se odnose na svega nesto vise od 500 lica. DJukanovic je demantovao tvrdnje da je ideja o moratorijumu na referendum o drzavno-pravnom statusu Crne Gore potekla iz te republike.
Govoreci o predizbornoj kampanji koalicije DPS i SDP, DJukanovic je kazao da ta kampanja "nije usredsredjena na utakmicu sa Liberalnim savezom Crne Gore".
On je kazao da ga je nacelnik generalstaba Vojske Jugoslavije general-pukovnik Nebojsa Pavkovic obavestio da je rasformiran Sedmi bataljon Vojske Jugoslavije. Odgovarajuci na pitanje da li Vrhovni savet odbrane (VSO) radi kao u vreme Slobodana Milosevica, crnogorski predsednik je rekao da "nije tako".
On je ocenio da nije bilo potrebe da se VSO sastaje u vezi sa vojnim merama na podrucju Preseva, "jer je to operacionalizacija ranije donesenih odluka".
Objasnjavajuci zasto je "presao put" od zalaganja za Jugoslaviju do zagovornika drzavne samostalnosti Crne Gore, DJukanovic je rekao da je to ucinio "pod pritiskom stvarnosti".
Prema njegovoj oceni, jugoslovenska ideja je u Crnoj Gori "splasnula" zbog ukupnog politickog iskustva u vezi sa trecom Jugoslavijom, koje je, kako je rekao DJukanovic, pokazalo da je ravnopravnost Crne Gore u njoj nemoguca.
Crna Gora i Srbija, ocenio je DJukanovic, sustinski, postale su dve samostalne drzave i takvo stanje treba verifikovati. "Crna Gora je sve dala za jugoslovensku ideju, 1918. godine, cak i svoje drzavno ime", ocenio je njen predsednik.
DJukanovic je rekao da se nije "razocarao" u srpsku opoziciju, zbog njenog promenjenog odnosa prema vecinskom opredeljenju u Crnoj Gori, kao ni u medjunarodnu zajednicu, "koja ima lose iskustvo na Balkanu", pa je zato uzdrzana prema stavovima Crne Gore.
Crnogorski predsednik je izrazio ponos zbog toga sto je , kako je rekao, Crna Gora postala cinjenica o kojoj se danas zna i govori svugde u svetu .
"Godine 1995, kada sam prvi put zvanicno posjetio SAD, morao sam u americkom Kongresu da objasnjavama da Crna Gora nije sastavni dio Srbije", rekao je DJukanovic, ilustrujuci tom tvrdnjom ocenu da je Crna Gora do pre nekoliko godina, prakticno, medjunarodnoj zajednici bila nepoznata kao drzavni subjekt.

"GLAS CRNOGORACA" - SKANDAL,U BIRACKOM SPISKU NEMA MITROPOLITA AMFILOHIJA I BROJNIH SVESTENIKA

NEPODOBNI I BOZJI UGODNICI

Podgorica, 13. april - Zakonski rok koji je utvrdjen za zakljucenje Centralnog birackog spiska istekao je 11-tog ovog mjeseca u ponoc. Za to vrijeme iz birackog spiska pored nekoliko hiljada nepravilnosti, upisanih i izbrisanih, dopisanih, nestala su i imena Mitropolita Amfilohija i nekoliko svestenika cetinjske Mitropolije.
Uvidom u biracki spisak utvrdjeno je da medju onima koji bi trebalo da imaju pravo glasa nema Njegovog Visokopreosvestenstva mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija ni Njegovog Preosvestenstva vladike Joanikija. Uz to u spisku nema skoro nijednog svestenika ni monaha koji zive na Cetinju - protojereja Dragana Stanisica, Radomira Nikcevica, igumana cetinjskog manastira oca Luke i drugih.
Ako MUP nema njihove maticne brojeve pa ne moze da utvrdi zasto ovih imena nema u birackom spisku, "Glas Crnogoraca" se potrudio da do njih dodje. Neke od njih objavljujemo.
Radovic Risto, JMBG) 0701938710188, Nikcevic
Radomir, JMBG) 3108960260054, Micovic
Joanikije, JMBG) 2004959260039
S. Dragojevic

VLAST MANjINE NAD VECINOM

Za razliku od svestenstva Mitropolije crnogorsko-primorske, poglavari i svestenstvo drugih vjerskih zajednica sa teritorije Crne Gore imaju pravo glasa.
Ovaj primjer nam potvrdjuje da je kompletna crnogorska vlast, pogresno shvatila definiciju gdje je DEMOKRATIJA VLAST VECINE NAD MANjINOM i izokrenula je. Tako poglavari i svestenstvo manjinskih religija u Crnoj Gori mogu da glasaju, a pastiri pravoslavne religije koja okuplja 70 posto stanovnistva ne mogu.

CRKVENA OPSTINA CETINjSKA

Pismo OEBS-u

U predstojecoj izbornoj proceduri u Crnoj Gori najvisa lica Mitropolije na Cetinju nijesu ispostovana kao biraci, a time ni kao gradjani Crne Gore.
U zakljucenim birackim spiskovima, obavijesteni smo od pojedinih opozicionih stranaka, nema cak ni imena, po duhovnom dostojanstvu i zvanju prve licnosti Crne Gore, mitropolita Amfilohija. Isto tako nema ni imena vladike Joanikija. Ostali svestenici, monasi i monahinje su takodje uskraceni u svom birackom pravu.
U bilo kom demokratskom ambijentu bili bi nezamislivi uspjesni izbori gdje bi se uzimalo pravo glasa najuglednijim licnostima jednog naroda.
Zato vas obavjestavamo o ovoj nepravilnosti uoci samih izbora u Crnoj Gori.
kdsk

CRNA GORA-LIBERALI- Zivkovic:

Moratorijum je poguban za Crnu Goru

Najvisi predstavnici Liberalnog saveza (LSCG) porucili su da su predstojeci parlamentarni izbori poslednja sansa da Crna Gora dobije nezavisnost i optuzili crnogorsku vlast da tajno pregovara sa vlastima u Srbiji oko opstanka zajednicke drzave.
Na predizbornom skupu u centru Podgorice, pred vise hiljada gradjana, politicki lider LSCG Miodrag Zivkovic rekao je da je za Crnu Goru "moratorijum poguban" i naveo da su odlaganje resenja drzavnog statusa smislili "celnici Demokratske partije socijalista" (DPS).
"Oni sada tajno pregovaraju sa vlastima u Srbiji, a javni razgovori ce biti nastavljeni odmah posle izbora," ocenio je Zivkovic.
Rekao je i da ce insistiranje DPS na Platformi za redefinisanje odnosa sa Srbijom znaciti "gubitak poslednje nade da ce Crna Gora izgubiti svoju drzavnost".
"Crna Gora na izborima odlucuje o dve opcije i to izmedju one da sve ostane nepromenjeno i da Crna Gora bude nedefinisana ili one opcije koja hoce samostalnu drzavu," rekao je lider LS. Zivkovic je ocenio da je "prevazidjena" treca opcija - jugoslovenska.
Pristalice LSCG uzvikivali su parole "Hocemo drzavu", "Milo lopove" i pevali "Viva vero Montenegro" i " Idi Jugoslavijo, ko te ..., mozemo mi i bez tebe" i nosili veliki broj crnogorskih i stranackih zastava.
Jedan od lidera LSCG Slavko Perovic pozvao je pristalice crnogorske nezavisnosti da glasaju za LSCG na izborima 22. aprila jer ta partija, kako je rekao, nikad nije odustala od zahteva za nezavisnom drzavom.

CRNA GORA - PRES KLUB:

Presudan stav medjunarodne zajednice o statusu Crne Gore

Sudbina SRJ, posle predstojecih izbora u Crnoj Gori i najavljenog referenduma o drzavnom statusu te republike, zavisice pre svega od stava medjunarodne zajednice, ocenili su strucnjaci sa Pravnog i Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Stevan Lilic i Danijel Cvjeticanin.
U okviru Pres kluba Medija centra, oni su izrazili uverenje da ce pitanje buducih odnosa Srbije i Crne Gore biti reseno mirno, sa cim se slozila i Ljiljana Bacevic iz Centra za politikoloska istrazivanja i javno mnjenje Instituta drustvenih nauka.
Ona je ukazala da je, prema svim dosadasnjim rezultatima ispitivanja javnog mnjenja u Crnoj Gori, izvesna pobeda koalicije "Pobjeda je Crne Gore - Milo DJukanovic", dok ce na drugom mestu po broju poslanickih mandata biti koalicija "Zajedno za Jugoslaviju". Dodala je da ce Liberalni savez uci u parlament, a verovatno i Narodna socijalisticka stranka bivseg saveznog premijera Momira Bulatovica.
Ukazujuci da je javno mnjenje u Crnoj Gori i dalje drasticno podeljeno u odnosu na "crnogorsku" i "jugoslovensku opciju", ali i da trend opredeljenih za nezavisnost blago raste poslednjih mesec dana, Ljiljana Bacevic je ocenila vaznim sto referendum o buducem drzavnom statusu Crne Gore nece biti odrzan neposredno posle izbora.
"U situaciji kada je drzava pocepana na dve suprotne opcije veca je mogucnost sukoba nego kada postoji stabilna vecina i manjina", rekla je ona i ukazala da je najveca podeljenost medju samim Crnogorcima, dok su pripadnici nacionalnih manjina Albanaca, Hrvata i Muslimana homogenizovani u pogledu podrske otcepljenju Crne Gore.
"Kada bi referendum bio odrzan odmah posle izbora, o sudbini Crne Gore prakticno bi odlucili pripadnici manjinskih naroda", rekla je ona, dodajuci da su Srbi i crnogorski drzavljani koji se izjasnjavaju kao Jugosloveni, a cine ukupno oko 15 odsto populacije, za opstanak zajednice Srbije i Crne Gore.
Ljiljana Bacevic rekla je i da u Srbiji, prema istrazivackim podacima, zivi oko 45.000 drzavljana Crne Gore koji prema vazecim crnogorskim zakonima nemaju pravo ucesca na izborima i referendumu.
Cvjeticanin je ukazao da je, sa ekonomskog stanovista, skoro izvesno da bi ostanak Crne Gore u SRJ izazvao "vece probleme nego njen odlazak", jer bi, zbog "stepena razdrazljivoti javnog mnjenja u toj republici", "zajednicki zivot bio opterecen mnogim problemima".
Ekonomski bi najcelishodnije bilo ili postojanje moderne unitarne ili dve odvojene drzave, rekao je Cvjeticanin.
On je rekao da nisu tacna misljenja da samostalna Crna Gora ne bi mogla ekonomski da opstane i naveo primer San Marina, ali je ukazao da to nije dobar kriterijum za osamostaljivanje drzave. S druge strane, dodao je, nije tacno ni da bi ekonomske reforme, koje su u Crnoj Gori zapocete nesto ranije, bile dovedene u pitanje ako bi opstala SRJ.
Cvjeticanin je ocenio i da clanstvo u medjunarodnim organizacijama ne bi bilo problem u bilo kom slucaju razvoja situacije, ali da bi, u slucaju otcepljenja, bilo problematicno resavanje pitanja reciprociteta, poput statusa oficira Vojske Jugoslavije ili studenata.
Lilic, koji je i potpredsednik Demokratskog centra, ocenio je da ce rezultati izbora u Crnoj Gori stvoriti politicke pretpostavke za dogovor crnogorske, srpske i jugoslovenske vlasti, jer ce sadasnje "de fakto stanje postati de jure".
Ocenjujuci da eventualna konfederacija Srbije i Crne Gore ne bi bila "po definiciji lose resenje", on je rekao da je moguce da ce nastati novi savez Srbije i Crne Gore, ali ne kao SRJ, jer je "ideja jugoslovenstva" prevazidjena.
Ukazao je i da bi, u slucaju otcepljenja Crne Gore, veliki problem bilo pitanje granica Srbije, s obzirom na neresen status Kosova.
Istovremeno, Lilic je izrazio uverenje da ce za par godina doci do novih integracija u jugoistocnoj Evropi, poput skandinavskih zemalja.

ISTRAZIVANjE PRED IZBORE

Vise od polovine ispitanika Crnu Goru smatra domovinom

Vise od polovine gradjana Crne Gore - 52,2 odsto, tu republiku smatra svojom zemljom, dok nesto manje, njih 40,4 odsto, domovinom smatra Jugoslaviju.
Prema istrazivanju agencije "Partner" sprovedenom u Crnoj Gori, vise od pedeset odsto gradjana Crne Gore nezadovoljno je "radom sadasnje crnogorske vlade" a gotovo dve trecine smatra da je korupcija u toj republici "ostala ista" ili cak "porasla".
Vise od polovine ispitanika smatra da se "Crnom Gorom upravlja u korist malog broja ljudi", rezultat je istrazivanja koje je prosledjeno medijima.
Agencija "Partner" sprovela je pocetkom aprila istrazivanje na uzorku od 500 gradjana Crne Gore iz svih opstina, za potrebe jedne nevladine organizacije u toj republici.
Na pitanje da li se ekonomska situacija u Crnoj Gori tokom sadasnje vlade poboljsala ili pogorsala, cak 31,2 odsto gradjana odgovorilo je da smatra da se poboljsala, dok 18,0 smatra da se situacija pogorsala.
Petina anketiranih je uglavnom nezadovoljna a vise od 31 odsto je "veoma nezadovoljno" radom crnogorske vlade. Sa druge strane, oko 14,2 odsto anketiranih "veoma je zadovoljno" a jos toliko je "uglavnom zadovoljno" radom crnogorske vlade.
Vise od 61 odsto gradjana smatra da se promene sprovode presporo a samo 20,2 odsto smatra "odgovarajucim" tempo promena.