Nezavisne Novine

Kanada

KOCKA KROZ BROJKE

Drzava dobija, pojedinci izgube sve

Statisticki podaci govore da je kockanje i dalje u ekspanziji. Za kase vlada provincija i teritorija to je dobro, jer se njihovi budzeti lepo popunjavaju prihodom od drzavno kontrolisane industrije kocke. Direktan profit vlada, posle odbijanja svih troskova i isplate dobitaka, bio je 5 milijardi dolara, 1998. godine.
Tadasnji prihod od kazina, raznih lutrija i video igara je 230% veci od onog ostvarenog sest godina ranije.
Sve ukazuje da ce se rastuci trend nastaviti. Na referendumu u Nju Brunsviku proslog meseca, minimalna vecina je glasala protiv zabrane lutrijskih video terminala, koje protivnici poistovecuju sa drogom.
Ukupan prihod od kocke, u poslednjih osam godina, visoko nadmasuje sve druge privredne grane, iako je kanadska privreda sve vreme napredovala.
U proseku, svaki Kanadjanin je potrosio 370 dolara, s tim sto su gradjani Manitobe ubedljivo prvi, sa 488 dolara, dok su u Ontariju, sa 330 dolara, isli ispod proseka zemlje. Ove brojke su posledica sve veceg broja kockarnica u citavoj zemlji, cak i na mestima kao sto su barovi, restorani i trkalista.
Posto se u Ontariju prvo pocelo sa uvodjenjem raznih slot-masina i video igara, najverovatnije da je trziste tu vec zasiceno. Kazina Vinzor, Nijagara i Rama su iskazala pad dohotka, koji ipak i dalje nije mali.
Najveci broj ljudi se kocka iz zabave, samo povremeno, sa merom i odgovorno prema svom novcu. Ali, jedna manja grupa, a procenjuje se da je takvih 4-5 odsto, su kockari koji prave probleme i sebi i drugima. Provincije koriste deo prihoda od kocke bas da bi umanjili moguce neprijatne situacije i unapred upozorili igrace na srecu na posledice neumerenog ulaganja. Kockarnice takodje imaju posebne programe za one igrace koji nemaju granicu u trosenju.
Jedna studija uradjena u Manitobi je pokazala da je kockanje postalo navika za pripadnike tzv. srednje klase. Mnogi od njih su da fakultetskom diplomom, izgubili su sve i sada su na psihijatrijskom tretmanu.

TORONTO

Ostatak meseca u znaku dzeza

Poceo je cuveni dzez festival u Torontu. U stvari, sada su to dva festivala, zbog dva organizatora, firmi JVC i Du Morije. Ova druga je sponzor dogadjanja u centru grada. Na oba festivala ce svirati blizu 200 izvodjaca na 50 raznih scena.
Ljubitelji dzeza ce moci da biraju mada, zbog preklapanja dela dogadjanja, postoje i misljenja da ce se naci i u nedoumici kuda otici i sta slusati.
JVC dzez festival ce trajati do 24. juna i privukao je veliki broj zvezda. Tu su Oskar Piterson, Majkl Ocipinti, zatim Faroa Sanders (22. juna), mozda najveca zvezda, zbog retkog pojavljivanja. Neka od drugih velikih imena ce doci na seriju besplatnih koncerata u Harburfrant centru, ali oni ce biti vezani i za montrealski festival. Za one sa sluhom za novije trendove, bice Kinematik Orkestra (20. juna) i Rasid Tasa i Superdzeneros (24. juna).
Du Morije Dauntaun dzez festival pocinje 22. juna i traje do 1. jula. Otvorice ga gitarista Dzon Skofild, a iste veceri ce se predstaviti i Terens Blansar zajedno sa Kasandrom Vilson, vokalom.
Slede, Mediski, Martin i Vud, 24. juna (iste veceri kada i Faroa Sanders i Dzejn Bunet), Cik Korija (27. juna), dzez orkestar Linkoln centra sa Vintonom Marsalisom, a iste veceri je i uzbudljivi Bebel Dzilberto, iz druge generacije bosa nove.
Lepa vest za ljubitelje dzeza je da jos uvek ima karata, mada samo za pojedine koncerte. Detaljnije informacije mozete dobiti na telefon dzez udruzenja (416) 928-2033, ili na veb sajtovima festivala,
njnjnj.torontojazz.com i njnjnj.festivalproductions.net .

INFLACIJA RASTE

Troskovi zivota uvecani

Godisnji troskovi zivota su u maju porasli do 3,9%, zahvaljujuci visim cenama energenata, cigareta i pomorandzi. Ovo je najvisi mesecni skok od novembra 1991. godine.
Cene energenata su porasle za 16% tokom proslog meseca, s tim sto su najvise skocile cene prirodnog gasa. Cena benzina je za 12 procenata iznad cene koja je vazila prosle godine u maju.
Eksperti smatraju da se stopa inflacije verovatno nece povecavati za vreme nastupajucih meseci, ali su je gradjani vec osetili na svom kucnom budzetu.
Dolar je, posle objavljivanja podataka o stopi inflacije, u petak zabelezio blagi pad od 0,17 centi, u odnosu na vrednost koju je imao dan ranije.
Premijer Zan Kretjen je izjavio da je sustinski inflacija dobra i podnosljiva, sem u sektoru energije.
Ukoliko bi se izuzeli troskovi za energente, svi ostalo je poraslo za umerenih 2,7 odsto, sto je samo za nijansu vise od aprilskih 2,8 odsto.

IMIGRACIJA

Mere za zastitu dadilja i staralaca

Elinor Kaplan, ministarka za imigraciju i drzavljanstvo je odlucila da uvede mere za zastitu dadilja i staralaca, koji u poprilicnom broju dolaze u zemlju svake godine. Njih treba stititi od poslodavaca koji ih ne placaju odgovarajuce, iskoriscavaju ih ili ih cak fizicki zlostavljaju.
Ministarka je zatrazila od zvanicnika da liberalizuju program za omogucavanje staraocima i dadiljama da, nakon dve godine boravka zatraze stalnu dozvolu boravka.
Medjutim, oni nisu zadovoljni predlozenim i traze da imaju ista prava kao ostali useljenici. Smatraju da im treba dozvoliti da udju u zemlju i da odmah bezuslovno dobiju dozvolu stalnog boravka.
Ministarka Kaplan je takodje, u svom obracanju javnosti, odbacila optuzbe da je vladin plan za testiranje svih potencijalnih imigranata na HIV virus ravan diskriminaciji. Ona je objasnila da su rutinskoj proveri na tuberkulozu i sifilis jednostavno dodali i proveru na HIV i hepatitis B. Ovakva provera je potrebna da bi se videlo da li je useljeniku potrebno lecenje. Ukoliko se pojavi slucaj koji zahteva poseban tretman, onda je moguce da odbiju izdavanje vize.

TESTIRANJE ZA KORISNIKE SOCIJALNE POMOCI

Petnaest minuta za test pismenosti

Ovih dana je premijer Ontarija Majk Haris najavio da ce od oktobra primaoci socijalne pomoci morati da prodju petnaestominutni test pismenosti. Oni koji ne poloze test ce morati da idu nazad u skolu.
Oni koji su na socijalnoj pomoci, a zavrsili su 12. razred nece morati da idu na testiranje. Njime ce prvo biti obuhvaceni novozainteresovani ovaj vid socijalne zastite, a zatim ce postupno biti provereni svi koji nisu zavrsili osnovno obrazovanje. Predvidja se da ce se citav posao zavrsiti do aprila 2002. godine.
Test je napravljen za brzu procenu, sto ne znaci da ce njime biti data konacna ocena necije pismenosti. Pitanja na testu ce se stalno menjati da bi se sprecile podvale.
Procenjuje se da jedna petina ukupnog broja ljudi koji primaju socijalnu pomoc ne znaju da citaju i racunaju.
Haris je naglasio da su ova znanja osnova za dobijanje nekakvog posla. Oni koji odbiju testiranje ce izgubiti mesecne prihode.
Ministar za socijalnu sluzbu, Dzon Berd je rekao da, u ovom trenutku, imaju oko 17.000 ljudi koji su dobrovoljno odlucili da se opismene, dok ce nove mere taj broj udvostruciti.
Vladin plan ukljucuje i proveru na drogu i alkohol, od ovog leta, u tri do pet opstina.
Protivnici obaveznog testiranja na drogu i alkohol smatraju da se time krse osnovna ljudska prava i kaznjavanje siromasnih.

BRITIS KOLUMBIJA: Istrazivanje o tinejdzerima

Muzici posvecuju najveci deo slobodnog vremena

Tinejdzeri su oduvek bili posebni. To je starosna grupa specificna po svojim interesovanjima, preokupacijama, nacinom provodjenja slobodnog vremena, interesantna kako za roditelje i nastavnike, tako i za naucnike. Da li se sa vremenom u kome zivimo, menja i njihovo ponasanje? Bas na to pitanje su zeleli da odgovore naucnici iz Instituta Sajmon Frejzer kada su u Britis Kolumbiji, prosle godine, organizovali anketiranje preko sedam stotina mladih. Interesovalo ih je sta tinejdzerima okupira paznju u slobodno vreme.
Odgovori i iznenadjuju i ne. Oni i dalje pominju druzenje sa vrsnjacima kao nalepsi nacin za provodjenje slobodnog vremena, ali se ima utisak da to ne upraznjavaju dovoljno.
Glavnije preokupacije su im TV, video igre, kompjuter, Internet, razne cetlinije.
Njima posvecuju vise paznje i za neke od tih aktivnosti smatraju da stvaraju zavisnost.
Postoje razlike izmedju ponasanja devojcica i decaka. Devojcice i dalje vole da citaju i to rade duplo vise od decaka. One vole i da telefoniraju pricaonicama, a neke interesuje i pravi identitet osobe sa kojom komuniciraju.
Decaci su, pak, vise okupirani novim medijima, i njihovo prisustvo se vidno primecuje u njihovim zivotima. Sedam sati nedeljno oni igraju video igrice. Televizija znaci mnogo podjednako i jednima i drugima. Vise od 12 sati oni su prikovani za mali ekran, ali ne gledaju skolski i naucni program. Naprotiv, svi vidovi obrazovanja, bilo preko TV, Interneta, ili interaktivnih medija, su na dnu liste onoga sto ih interesuje da vide.
Muzika je naprisutnija u njihovim svakodnevnim aktivnostima. Bilo da je slusaju preko vokmena, radija, CD-a, ili sa TV-a, vise od 15 sati nedeljno rade bas to. Slusanje i snimanje muzike je mnogo popularnije sada nego sto je bilo prikazano u prethodnim istrazivanjima.