SVETSKA STAMPA O PUTINOVOJ POSETI SRJ
Albanski "teroristi" u regionu moraju biti potpuno razoruzani
Rusija i Jugoslavija su objavile da je Kosovo glavni uzrok nestabilnosti na Balkanu i zatrazile od svetskih vodja da garantuju da ce albanski "teroristi" na Kosovu i regionu biti potpuno razoruzani, pise danas americki dnevnik "Njujork Tajms."
Vladimir Putin, prvi ruski predsednik koji je posetio Jugoslaviju posle vise od jedne decenije, kasnije je izjavio da Makedonija moze da bude ponavljanje Kosova, ukoliko bi pritisak Zapada naterao makedonsko rukovodstvo da popusti pred zahtevima pobunjenika.
"Stabilnost regiona je ozbiljno ugrozena, pre svega od nacionalno verskog ekstremizma i netrpeljivosti, ciji su glavni izvori danas na Kosovu," rekao je Putin novinarima posle svojih razgovora sa jugoslovenskim predsednikom Vojislavom Kostunicom.
Putin je rekao da se slaze sa Kostuncom da medjunarodna zajednica mora vise da ucini u ispunjavanju rezolucija UN o Kosovu. "Moramo uciniti sve da teroristi budu razoruzani", rekao je on izrazavajuci zabrinutost zbog napada na sve maloborniju srpsku zajednicu na Kosovu.
Predsednik Kostunica je ponovio svoju sada uobicajenu kritiku na racun misije UN na Kosovu i rekao da je sa predsednikom Putinom razgovaro o odrzavajnju konferencije za Balkan koja bi "zaustavila trend prekrajanju granica na Balkanu i ratovima u regionu."
Obracajuci se se ruskim trupama u Pristini, Putin je rekao da se "dogadjaji u Makedoniji odvijaju prema veoma teskom scenariju." "Rukovodstvo Makedonije je pod snaznim pritiskom da do maksimuma zadovolji zahteve ekstremista. Kosovska opcija se zapravo ponavlja. Mi znamo kuda to vodi."
List prenosi i Putinovu izjavu da granice moraju da budu cvrsto zatvorene za pokrete ljudi i oruzja i da pobunjnicima mora biti sprecen pristup medjunarodnim monetarnim izvorima.
Putin je takodje kritikovao novi okvir UN o samoupravi na Kosovu, koji je predlozio Hans Hekerup, sef misije UN na Kosovu. "Okvir suvise lici na ustav i ne naglasava dovoljno da Kosovo ostaje suverni teritorijalni deo Jugoslavije," rekao je on.
Gotovo svi vodeci londonski dnevnici izvestavali su o poseti predsednika Ruske federacije Vladimira Putina Beogradu i Pristini.
Tajms i Gardian isticu Putinovu ocenu o tome da je Kosovo izvor nestabilnosti u regionu i da medjunarodne snage ne sprovode rezoluciju 1244 Ujedinjenih nacija, navodeci da ce ta izjava razljutiti kosovske Albance.
Takodje se navodi da su Putin i Kostunica inicirali da se sve zemlje regiona obavezu na ocuvanje postojecih granica i postovanje prava manjina, prenosi BBC.
Gardian izvestava i o Putinovom sastanku sa delegacijom Saveta bezbednosti, koja je prethodna dva dana boravila na Kosovu. Prema recima neimenovanog funkcionera Kfor-a, Putin je tim sastankom jasno hteo da poruci da ce ostale zemlje clanice Saveta morati da saslusaju stav Moskve, kada na dnevni red dodje rasprava o konacnom statusu Kosova.
Fajnensl tajms (FN) izvestava o odluci sefova drzava ili vlada zemalja EU da imenuju stalnog predstavnika u Makedoniji. Njegova uloga bice nadgledanje realizacije plana predsednika Borisa Trajkovskog, sacinjenog po uzoru na plan Nebojse Covica, za jug Srbije.
Direktno prisustvo predstavnika Unije u Skoplju je neophodno zato sto, kako je Fajnensl tajmsu rekao neimenovani zapadni diplomata, premijer Ljupco Georgijevski nije u stanju da sprovede reforme koje bi Albancima i Makedoncima dale jednaka prava.
List navodi i da NATO namerava da nadgleda razoruzavanje albanskih pobunjenika u Makedoniji, iako se sa tim nisu slozili Amerikanci, strahujuci da bi to bio pocetak jos jedne mirovne misije na Balkanu.
Evropske clanice NATO-a, medjutim, smatraju da bi to bila samo tehnicka operacija, za koju mozda ne bilo potrebno ni odobrenje UN, pise FN.
PREDSTAVNIK GRCKE VLADE DIMITRIS REPAS:
"Nema terorizma u Grckoj"
Predstavnik grcke vlade Dimitris Repas izjavio je danas da su neosnovani navodi predsednika SRJ Vojislava Kostunice o tome da ce se albanski ekstremisti aktivirati i u Epiru, u severnoj Grckoj.
On je bio zamoljen da komentarise izjavu Kostunice koji je, kako je preneto u Grckoj, tokom razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, pomenuo i pitanje "albanskog iredentizma" u Grckoj.
"To su stavovi koje iznosi predsednik Jugoslavije", a povremeno "slicne stavove izrazavaju i grupe koje same sebe nazivaju Camima", rekao je Repas noviarima.
Tokom krize u Makedoniji u grckim medijima su se pojavile tvrdnje o tome da Cami pripremaju teroristicke akcije u Grckoj, sto je demantovao lider ekstremistickih grupa etnickih Albanaca u Makedoniji, Ali Ahmeti.
Cami su etnicki Albanci koji su, zbog saradnje sa okupatorom, proterani iz severozapadne Grcke posle Drugog svetskog rata, a njihova imovina konfiskovana.
Repas je takodje kategoricno demantovao tvrdnje o albanskom terorizmu u severnoj Grckoj, zamoljen da komentarise Putinovu jucerasnju izjavu o tome da je "osetno prisustvo albanskih terorista u severnoj Grckoj".
"Ne postoje takve teroristicke aktivnosti u nasoj zemlji", izjavio je vladin predstavnik, dodajuci da cak i samo postavljanje tog pitanja radi analize i rasprave moze imati samo negativne posledice.
Repas je naglasio da je Grcka jaka zemlja koja vodi principijelnu politiku i ima sredstva i mogucnosti da brani nacionalni interes i integritet zemlje.
Ministar inostranih poslova Jorgos Papandreu izjavio je da cela medjunarodna zajednica osudjuje aktivnost ekstremistickih albanskih grupa, na teritoriji Makedonije i drugde.
On je dodao da u Grckoj nema nikakve takve aktivnosti, prenela je poluzvanicna novinska agencija ANA.
HOLANDIJA
Albanci u Holandiji finansiraju pobunjenike u Makedoniji
Etnicki Albanci u Holandiji skupljaju novac za pobunjenike u Makedoniji, izjavio je portparol holandske sluzbe bezbednosti.
Prema izvestaju holandske novinske agencije ANP, sluzba bezbednosti utvrdila je da pripadnici albanske zajednice u Holandiji materijalno podrzavaju pobunjenike u Makedoniji.
Sluzba bezbednosti zna za glasine da u redovima pobunjenika u Makedoniji ima holandskih drzavljana ali za to nema potvrdu, javila je ANP.
Izvori u Makedoniji kazu, navodi agencija, da se barem 15 Albanaca iz Holandije pridruzilo pobunjenicima, kao i neki Holandjani.
Jedan od holandskih drzavljana koji je nedavno vidjen na granici Kosova i Makedonije, Van Ejkeren bio je placenik u hrvatskom HOS-u i major u OVK na Kosovu. On je priznao da je ubio veci broj srpskih vojnika i jedan je od 13 holandskih drzavljana koje Srbi optuzuju za ratne zlocine, navodi ANP.
Prema informaciji holandske agenciji, za vreme krize na Kosovu desetine Albanaca iz Holandije borile su se u redovima OVK,a trojica su poginula.
RUSIJA I SRJ
Primljeni akreditivi jugoslovenskog ambasadora
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je juce da je Jugoslavija jedan od "kljucnih partnera" Rusije.
Putin je u Kremlju, na ceremoniji primanja akreditivnih pisama ambasadora vise drzava, ukljucijuci i jugoslovenskog ambasadora Danila Vuksanovica, rekao da se Moskva dosledno zalaze za ocuvanje teritorijalne celovitosti Jugoslavije.
Putin je podvukao da celovita i prosperitetna Jugoslavija treba da postane "centar stabilnosti na Balkanu".
Rusija "pozitivno ocenjuje napore jugoslovenskog rukovodstva na jacanju demokratije i formiranju atmosfere poverenja", rekao je, takodje, Putin, podsecajuci da je upravo posetio Beograd i razgovarao sa jugoslovenskim predsednikom Vojislavom Kostunicom.
Putin je rekao i da u medjunarodnoj politici "nema problema o kojima se ne moze povesti dijalog i nalaziti resenja", sto su pokazali i njegovi razgovori u Sangajskom forumu u Ljubljani.
Naveo je da je osnova spoljne politike Rusije "sirenje veza sa svim drzavama uz strogo postovanje ravnopravnosti, teritorijalne celovitosti i suvereniteta", dodajuci da to u potpunosti odgovara interesima formiranja "stabilnog i predvidljivog svetskog poretka".
SAD I RUSIJA
Slede novi susreti Busa i Putina
Americki i ruski predsednici, Dzordz Bus i Vladimir Putin sastace se sledeceg meseca na samitu Grupe osam (G 8) najrazvijenijih drzava sveta u DJenovi, nakon cega ce uslediti susreti u Moskvi i Vasingtonu, javlja agencija AP.
Posle prvog susreta ruskog i americkog predsednika na Brdu kod Kranja, Bus i Putin ce morati da se suoce sa problemima proisteklim iz americkih planova da se razvije sistem za antibalisticku odbranu, spijunskim skandalima, ratom u Ceceniji i ruskom pomoci Iranu, ocenjuje americka agencija.
Americki plan za stvaranje "stita" za odbranu od balistickih projektila kljucna je tacka razdora izmedju dve drzave, posto, sustinski, negira Antibalisticki sporazum iz 1972. godine, kojim se zabranjuju takvi odbrambeni sistemi.
Najznacajniji savetnici Bele kuce rekli su, medjutim, da ce SAD napustiti okvire predvidjene tim dokumentom cim ovladaju potrebnom tehnologijom, a drzavni sekretar Kolin Pauel ocenio je da dosadasnji testovi ne predstavljaju povredu sporazuma.
Pauel je, medjutim, rekao da "ce doci vreme" kada ce biti potrebno ukloniti prepreke antibalistickog sporazuma, koji bi mogao predstavljati prepreku razvoju "stita".
"Verujemo da je vreme da udjemo u novu eru", rekla je nacionalni savetnik za bezbednost Kondoliza Rajs.
Bus je, medjutim, ocenio da "antibalisticki stit ne treba da opterecuje odnose dve drzave", dodajuci da je sa ruskim predsednikom, takodje, razgovarao o konfliktima na Balkanu, Bliskom istoku, Avganistanu i Ceceniji.
Americki predsednik je, istovremeno, zatrazio od Rusije bolje uslove za strane investicije, ali je pohvalio novu poresku politiku u toj drzavi, naglasavajuci novi porez od 13 odsto.
VASINGTON/MOSKVA
Rusija i SAD mogu zajedno zaustaviti krizu u Makedoniji
Americki predsednik Dzordz Bus juce je izjavio da SAD i Rusija mogu preduzeti zajednicke napore kako bi se zaustavila kriza u Makedoniji.
Bus se u subotu susreo sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Ljubljani, na kraju svoje prve evropske turneje.
Bus je to izjavio pre susreta sa drzavnim sekretarom Kolinom Pauelom sa kojim treba da razgovara o narednim koracima u vezi sa pitanjima oko kojih je postignuta saglasnost sa Putinom.
"Verujem da mozemo saradjivati sa Rusima. Imamo isti interes, a to je stabilna Makedonija. Nasa vlada shvata da ce podeljena Makedonija, u kojoj ekstremisiti mogu da izazovu velike probleme... prouzrokovati nestabilnost regiona. Putin takodje veruje da bi trebalo da saradjujemo i da dodjemo do politickog resenja siutacije", rekao je Bus.
On je podrzao razgovore o izmeni ustava cime bi trebalo da se udovolji zahtevima manjinskih etnickih Albanaca u toj drzavi i tako dodje do mirnog resenja sukoba.
Zapadne vlade insistiraju da Makedonija izmeni Ustav, ali se Rusija protivi takvom predlogu. Putin je na Kosovu rekao da je Makedonija saterana u cosak zahtevima naoruzanih albanskih ekstremista, a Rusija je ranije zatrazila medjunarodnu pomoc kako bi doslo do smirivanja situacije u Makedoniji.
Bus je, komentarisuci Putinov zahtev da se zatvori granica izmedju Makedonije i Albanije, kao i Kosova, rekao da SAD vec rade na tome.
"Duboko verujemo da granica izmedju Kosova i Makedonije treba da bude zatvorena. U stvari, nase trupe u sastavu Kfora upravo to rade", precizirao je Bus.
Bus je kazao da je telefonom razgovarao sa spanskim premijerom Hose Marija Aznarom britanskim premijerom Tonijem Blerom i poljskim predsednikom Aleksanderom Kvasnjevskim sa kojima se susreo tokom proslonedeljne turneje po Evropi, kako bi ih izvestio o sastanku sa Putinom.
Putin je obavio telefonski razgovor sa predsednikom Kine DJijang Ceminom, kome je preneo utiske o subotnjem susretu sa Busom i jugoslovenskim predsednikom Vojislavom Kostunicom, odnosno poseti SRJ i Kosovu, prenose RIA "Novosti".
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
Copyright © 1996-2001 Nezavisne NOVINE
POWERED by
