Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

UNMIK O BOMBASKOM NAPADU - MANUEL:

Najmanje 10 zrtava napada na Srbe

Najmanje 10 osoba poginulo je 16. februara u bombaskom napadu na autobus pun srpskih civila kod Podujeva, potvrdila je sinoc civilna misija UN na Kosovu (UNMIK).
Portparol UNMIK Suzan Manuel izjavila je Beti da su patolozi UNMIK policije i srpski eksperti za sudsku medicinu tokom dana uspeli da identifikuju 10 zrtava.
Podaci o polu i starosti poginulih za sada nisu poznati, rekla je Manuelova, ali ce fotografije pomocu kojih bi trebalo da se dodje do "pozitivne identifikacije" u Gracanici biti pokazane porodicama zrtava.
UNMIK ocekuje i da ce od predstavnika srpske zajednice dobiti spisak osoba koje se, posle napada, vode kao nestale.
U teroristickom napadu na jedan od sedam autobusa "Nis ekspresa", koji su pod pratnjom Kfora saobracali na liniji Nis - Gracanica - Strpce, kod mesta Livadice, na putu Podujevo - Merdare, povredjene su 43 osobe, od kojih 10 tesko.
Kfor je saopstio da je bomba teska oko 70 kilograma, koja je bila postavljena u kanalizacionu cev ispod puta, aktivirana daljinskim upravljacem.

EVROPSKA UNIJA I KOSOVO- SOLANA:

Konkretnim merama odmah podrzati Covicev plan

Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije Havijer Solana "najostrije je osudio ponovne napade ekstremista i ubistvo trojice srpskih policajaca" na jugu Srbije i uputio zahtev "svim albanskim i liderima u celom regionu da se odgovorno ponasaju i jasno ispolje svoje stavove".
Kako je agenciji Beta izjavila Solanina predstavnica za stampu Kristina Galjak, visoki predstavnik EU je u pismu svim sefovima diplomatija Evropske unije zatrazio da odmah konkretnim merama podrze plan vlasti u Beogradu za "sredjivanje stanja na podrucju Preseva".
Zakljucak Solane, narocito u svetlu nedavnih razgovora sa potpredsednikom srpske vlade Nebojsom Covicem i sefom diplomatije Goranom Svilanovicem, jeste da je "uporedo sa najostrijim osudama ekstremista i nasilja, od najveceg znacaja da se bez oklevanja pokrene 'Covicev plan'".
To, kako je naznacila Solanina predstavnica, prvenstveno znaci pokrenuti pregovore, utvrditi predstavnike albanske zajednice koji ce pregovarati s vlastima u Beogradu, utvrdi kako EU moze pomoci u obuci i stvaranju etnicki mesovite policije i staviti u pogon socijalno-ekonomske programe oporavka Presevskog podrucja, kao "mere jacanja poverenja i stabilizacije".
Sefovi diplomatija bi svoje odluke i zakljucke, na temelju Solaninih predloga, trebalo da usvoje najkasnije do 26. februara, kada se sastaju u Briselu.

SUSRET PREMIJERA MAKEDONIJE I SRBIJE

Zajednicko suprostavljanje svakom esktremizmu u regionu

Premijeri Makedonije i Srbije, Ljupco Georgijevski i Zoran DJindjic, saglasili su se juce da se vlade dveju zemalja moraju susprotstaviti svakom ekstremizmu i svakoj primeni sile zarad ostvarivanja politickih ciljeva.
Glavna tema njihovih razgovora u Beogradu bila je bezbednost na jugu Srbije.
Na zajednickoj konferenciji za stampu, Georgijevski i DJindjic su ocenili da je kriza na jugu Srbije regionalni problem sa velikom opasnoscu da se prosiri i prenese na Makedoniju.
Oni su se slozili da su granice dveju zemalja nepromenljive i da teritorijalni integritet SRJ i Makedonije "ne moze da dodje u pitanje ni na koji nacin".
Dva premijera su se dogovorila i o tesnjim oblicima saradnje u postizanju regionalne bezbednosti, ali bez specificnosti u tom pogledu.
Zoran DJindjic je novinarima rekao da "nema potrebe za dogovaranje zajednickog operativnog sadejstva" drzavnih snaga bezbednosti.
Forma u kojoj saradjujemo trenutno je razmena informacija, naveo je DJindjic.
Makedonski premijer je rekao da njegova zemlja maksimalno podrzava najnoviji plan Vlada Srbije i Jugoslavije za resavanje krize na jugu Srbije, ocenjujuci da je predlog u osnovi evropski.
Upitan da prokomentarise pojavu teroristickih akcija ekstremista u Makedoniji u upadu naoruzanih grupa Albanaca sa Kosova, Georgijevski je naveo da drzavne snage bezbednosti Makedonije registruju na povecanje nasilja ali da jos nije definisano iz kojih centara moci ono dolazi.
On je procenio da se radi o centrima koji nastoje da destabilizuju trenutno jug Srbije i celi region.
Georgijevski je pozitivnim ocenio stav albanskog politickog faktora u Makedoniji koji "osudjuje sve oruzane incidente", dodajuci pri tom da "terorizam izrazen u Makedoniji nema politicku zaledjinu".
U razgovorima je bilo reci i o bliskoj saradnji u oblasti bezbednosti i na politickom planu, kao i o privrednoj saradnji, posebno o izgradnji infrastruktura koje vezuju dve zemlje.
Georgijevski i DJindjic su ocenili da "fakticki nece biti nerasciscenih odnosa" izmedju dve zemlje nakon potpisivanja medjugranicnog sporazuma, izuzev sukcesije koja ne ulazi u domen bilateralne saradnje.
Govoreci o perspektivama ekonomske saradnje dve zemlje, Georgijevski je rekao da je Jugoslavija za Makedoniju drugi privredni partner po znacaju.
On smatra da bi zajednickim projektima, Makedonija i Jugoslavija dobile podrsku medjunarodnih investitora, pominjuci konkretno saobracajnu i ostalu infrastrukturu na koridoru 10, koji prolazeci kroz ove dve zemlje, povezuje Evropu i Aaziju.
Srpski premijer smatra da bi ovaj projekat trebalo zavrsiti do Olimpijskih igara u Atini 2004. godine, kako bi i za taj izazov bili spremni.
DJindjic je u tom kontekstu pomenuo brzo obracanje, za dva ili tri dana, Paktu za stabilnost jugoistocne Evrope, za izgradnju auto puta koji od Nisa vodi prema Makedoniji.
Nakon razgovora sa DJindjicem, makedonski premijer Ljupco Georgijevski, koji je u Beogradu dosao posle 15 godina, poceo je razgovore sa jugoslovenskim premijerom Zoranom Zizicem.

IZBORI U CRNOJ GORI - MIODRAG VUKOVIC:

DJukanovic danas raspisuje izbore!

Predsednik Crne Gore Milo DJukanovic raspisace danas prevremene parlamentarne izbore, potvrdio je agenciji Beta njegov savetnik Miodrag Vukovic i rekao da je "danas dan od kada se racuna 60 dana do odrzavanja izbora". Prema crnogorskim zakonima, predizborna kampanja traje 60 dana.
Vukovic, koji je i visoki funkcioner Demokratske partije socijalista (DPS), rekao je da ce njegova partija odluku o tome da li na izbore izlazi samostalno ili u koaliciji doneti na osnovu "procena sta je bolje resenje".
Prema njegovim recima, clanstvo DPS je proteklih dana zahtevalo da ta stranka na izbore izadje samostalno. U DPS se, kako je naveo, takodje razmislja o "demokratskoj koaliciji sa Socijaldemokratskom partijom, Liberalnim savezom i nacionalnim partijama koje su za suverenu i medjunarodno priznatu Crnu Goru".
Vukovic je naveo da ce DPS definitivnu odluku o nacinu izlaska na izbore doneti do 22. marta, kada se predaju izborne liste.

SKUP O BUDUCNOSTI EKS-JUGOSLOVENSKIH PROSTORA-CICAK:

"Holbruk obecao Karadzicu da nece u Hag"

Da bi se dovrsila demokratska tranzicija i ekonomski oporavilo podrucje Zapadnog Balkana medjunarodna zajednica, ukljucujuci i Amerikance, morace vojno i ekonomski da budu angazovana u tom delu sveta jos godinama.
Ovo je jedan od zajednickih zakljucaka dvodnevnog skupa na temu "Buducnost eks-jugoslovenskog prostora" koji je zavrsen u nedelju na americkom univerzitetu Jel ali je zbog velikog interesovanja odrzana dodatna sesija na univerzitetu Kolumbija.
Susret "najpametnijih ljudi sa podrucja bivse Jugoslavije," kako je grupu uglednih intelektualaca, naucnika, pisaca i drugih javnih licnosti nazvao sef katedre za istoriju i odseka za Evropske studije na Jelu profesor Ivo Banac, koji je bio voditelj i organizator ovog programa, nije medjutim prosao bez disonantnih tonova.
Jedan od ucesnika skupa, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine i predsednik pokrajinske skupstine Nenad Canak u Americi se predstavljao kao "buduci predsednik - buduce Republike Vojvodine".
Predstavnik iz Hrvatske, bivsi predsednk Helsinskog odbora za zastitu ljudskih prava u Zagrebu, sada kolumnista lista "Nacional", Ivan Zvonimir Cicak, rekao je da opasnost od rata na Balkanu jos nije prosla - kao sto sa dolaskom nove vlasti u Beogradu nisu prestali apetiti da se Bosna i Hercegovina podeli.
"Ali", dodao je Cicak, "ako nova vlast u Beogradu bude radila na tome da eventualni gubitak Kosova, pa i Crne Gore kompenzira delovima bosanskohercegovacke teritorije - onda ce i Hrvatska zeleti to isto".
Cicak je izjavio da je bivsi americki izaslanik Ricard Holbruk navodno obecao bivsem celniku bosanskih Srba Radovanu Karadzicu da nece biti izrucen Haskom trubunalu uz uslov da se uzdrzi od javnih istupa i novinskih intervjua, pise danasnji "Vecernji list".
Cicak je rekao da mu je to rekla Karadziceva supruga prosle jeseni na Palama kad se s njom sastao na njen zahtev.
Tada je taj susret, o kojem je pisao i "Vecernji list", Ivan Zvonimir Cicak demantovao, ali ga je juce potvrdio dodajuci da je o tome odmah izvestio Haski tribunal, pise isti list.
"Vecernji list" je izvjestaj sa okruglog stola na americkom univerzitetu preneo pod naslovom "Cicak: Holbruk obecao Karadzicu da nece u Hag".
Predstavnici Crne Gore, profesor univerziteta u Podgorici i osnivac magazina "Monitor" Miodrag Perovic, i jedan od osnivaca crnogorskih liberala Zeljko Perovic rekli su da prizeljkuju nezavisnu Crnu Goru "odmah, a ne kako se sugerise iz nekih zapadnh krugova za pet ili deset godina".
Prema njihovim recima jedino je nezavisna Crna Gora na putu da "konacno rasturi velikosrpski projekat i konacno stabilizuje taj deo Balkana" .
Iz SR Jugoslavije na skupu su ucestvovali i direktorka bogradskog Fonda za humanitarno pravo Natasa Kandic i advokat Srdja Popovic, koji vec deset godina zivi i radi u SAD.
Na simpozijum na Jelu, iako pozvan, nije dosao izdavac i urednik lista "Koha ditore" iz Pristine Veton Suroi.
Bosnu i Hercegovinu predstavljali su Zdravko Grebo, Ivana Lovrenovic Senad Pecanin i Ranko Risojevic, dok profesor Rusmir Mahmutcehajic nije dobio americku vizu.
Na skupu su ucestvovali i Drago Jancar, predstavljen kao najveci savremeni pisac iz Slovenije, i Jovan Donev i Teuta Arifi iz Makedonije.

MAKEDONIJA

Na skopskom Samitu generalno o bezbednosti u regionu

U Skoplju ce se 22. i 23. februara biti odrzan 4. samit Procesa za saradnju zemalja jugoistocne Evrope na kojem ce SR Jugoslaviji i formalno biti odmrznuto clanstvo u toj medjunarodnoj organizaciji.
Kako najavljuju diplomatski izvori iz Skoplja, jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica i albanski predsednik Redzep Mejdani najavili su da ce otkazati ucesce na Samitu, ukoliko centralna tema skupa bude kriza na jugu Srbije.
Kostunica i Mejdani su zatrazili, navode isti izvori, da se rasprava generalizuje, odnosno da se diskutuje o opstoj bezbednosti regiona.
Ocekuje se da na Samitu, koji ce biti odrzan u elitnom skopskom hotelu "Aleksandar Palas", BiH bude primljena u punopravno clanstvo u Procesu za saradnju jugoistocne Evrope.
Ucesce na samitu potvrdili su bugarski predsednik Petar Stojanov, jugoslovenski Vojislav Kostunica, albanski Redzep Mejdani, rumunski Jon Ilijesku i u svojstvu domacina makedonski predsednik Boris Trajkovski.
Grcku ce na Samitu prestavljati premijer Kostas Simitis, a Tursku, takodje, premijer Bulent Edzevit. EU ce predstavljati visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, komesar Evropske komisije Kris Paten i kordinator Pakta za stabilnosti Bodo Hombah.
Samitu ce prisustvovati i ministri ekonomija zemalja clanice Pakta za stabilnost, koji ce na Ekonomskom forumu 22. februara raspravljati o razvoju energetike u regionu.
Predsednik predsednistva BiH Zeljko Radisic najavio je da ce prisustvovati Samitu, a Hrvatsku ce u svojstvu posmatraca prestavljati vicepremijer Goran Granic.
Ujedno, za 23. februar najavljeno da Kostunica i Trajkovski potpisu medjudrzavni sporazum o makedonsko-jugoslovenskoj granici.
Za izvestavanje sa skopskog samita akreditovano je 600 domacih i stranih novinara, a makedonska policija preduzima aktivnosti za obezbedjivanje ucesnika samita, navodeci da je to najveci zadatak te policije do sada.

ZORAN DJINDJIC O KRIZI NA JUGU SRBIJE

Uskoro vidljiviji rezultati novog pristupa krizi

Premijer Srbije Zoran DJindjic izjavio je juce da je sustina paketa mera koje su dogovorene u nedelju na sastanku najvisih zvanicnika SRJ i Srbije koncentrisana akcija u postizanju bezbednosti u regionu juga Srbije.
DJindjic je, na zajednickoj konferenciji za novinare sa makedonskim premijerom Ljupcom Georgijevskim, precizirao da se aspekti krize protezu od "pojedinacnog terorizma, preko smisljene strategije destabilizovanja regiona od strane velikih naoruzanih formacija terorista do medjunarodnih implikacija koje se ogledaju kroz razlicite kampanje protivnicke strane u pokusaju ostvarivanja uticaja u svetskim politickim centrima".
"Nas odgovor treba da bude na svaka tri nivoa", naveo je DJindjic, ne zeleci da iznese i operativni deo dogovorenih aktivnosti, dodajuci medjutim "da je detaljno bilo razgovora o potrebi takvih aktivnosti".
"One su usmerene na povecanje bezbednosti zone i podrucja juga Srbije i povecanje bezbednosti pripadnika nasih snaga MUP-a i VJ", istakao je srpski premijer.
"Smatramo da je potrebno unaprediti i podici nivo aktivnosti i zastite drzavnih snaga bezbednosti i smatramo da je to moguce jednom koncentrisanom akcijom i drugacijim pristupom", podvukao je DJindjic.
"Nadamo se da ce se u narednih nekoliko dana pokazati da je prisustvo nasih snaga i njihovih aktivnosti na visem nivou, cime ce rizik na terenu biti umanjen", zakljucio je Zoran DJindjic.

SRBIJA - MATIC:

Vise nisu dovoljne samo verbalne osude

Clan Koordinacionog tela za jug Srbije Biserka Matic izjavila je da vise nije dovoljno da medjunarodna zajednica "samo verbalno osudjuje terorizam na jugu Srbije".
"S obzirom na to da se lanac terorizma nastavlja, da su srpske zrtve sve vece, nije dovoljna samo verbalna osuda. Medjunarodna zajednica mora neuporedivo odredjenije da formulise svoj stav prema albanskom terorizmu", kazala je Maticeva novosadskom dnevniku "Vojvodina".
Ona je ocenila da se "albanski terorizam po sistemu spojenih sudova prelio sa Kosova na jug Srbije" i dodala da je kopnena zona bezbednsti od Bujanovca prema makedonskoj granici u duzini od 95 kilometara "najopasnije mesto u Evropi".
Biserka Matic je ocenila da se albanska strana ponasa "licemerno, jedno prica a drugo radi".
"Riza Halimi, predsednik opstine Prsevo, stalno govori o naoruzanim ljudima, sto je najobicnija zamena teza. Stvari se moraju nazvati pravim imenom - rec je o terorizmu", ocenila je Matic.
Ona je rekla da ce srpske i jugoslovenske vlasti nastaviti da "biju bitku" da se resenje za krizu na jugu Srbije postigne mirnim putem, sve dok ne navedu medjunarodnu zajdnicu da se "direktno izjasni da shvata o cemu je ovde rec i dok ne dobijemo saglasnost da uradimo ono sto neminovno sledi ako Albanci ostanu gluvi za mirno resenje".
"U tom, krajnjem slucaju, usledila bi antiteroristicka akcija, i zato bi bilo jako dobro da nam se odobri ili smanjenje ili potpuno ukidanje kopnene zone bezbednosti", naglasila je Maticeva.
Ona je kazala da sledeci korak mora biti priprema resenja za status Kosova, ocenjujuci da "dokle god imamo teroriste na Kosovu, imacemo ih i na jugu Srbije".
"Potpuno opsednuti onim sto se desava na jugu Srbije, mi smo poslednjih meseci napravili gresku i zanemarili cinjenicu da je pravo leglo albanskog terorizma na Kosovu", rekla je Maticeva.
Ona je konstatovala da su Kfor i UNMIK na pocetku krize na jugu Srbije napravili gresku i "svrstali se na stranu albanskih ekstremista".
"S druge strane, bivsi rezim ubedjivao je stotinak hiljada Srba ostalih na Kosovu da su mu Kfor i UNMIK neprijatelji, zbog cega je taj narod ostao u svojim enklavama kao u getoima, potpuno nebezbedan, s ogranicenom slobodom kretanja", kazala je Maticeva.

SRJ I KOSOVO - ZIVKOVIC:

Vreme je da Kfor i UNMIK teroriste shvate kao protivnike

Savezni ministar unutrasnjih poslova Zoran Zivkovic pozvao je danas medjunarodne snage na Kosovu da "albanske ekstremiste i teroriste shvate kao svoje protivnike".
"Vreme je da medjunarodna zajednica shvati da ne postoje dve strane koje zele sukob, vec samo jedna", rekao je Zivkovic na konferenciji za novinare povodom 100 dana jugoslovenske vlade. On je ocenio da je Kfor "u velikoj zabludi, jer nastoji da se ponasa kao neutralna strana stiteci i Albance i Srbe".
"Nema potrebe da stite Albance jer oni nisu ugrozeni. Postoji samo jedna ugrozena strana. To su Srbi i drugo nealbansko stanovnistvo", rekao je Zivkovic. On je ocenio da Kfor i UNMIK "imaju strah od toga da ih albanski teroristi shvate kao svoje protivnike".
"Medjunarodne snage, medjutim, moraju da albanske teroriste shvate kao svoje protivnike, jer su se same obavezale da ce Kosovo pretvoriti u teritoriju bez oruzja", kazao je Zivkovic.
Pozivajuci Kfor da preduzme odlucnije akcije, Zivkovic je upozorio da bi sve drugo moglo da vodi "vecem sirem i otvorenijem sukobu", navodeci da bi "vec na prolece albanski teroristi mogli pocnu dugo najavljivanu ofanzivu, kako u Srbiji tako i u Makedoniji".
On nije zeleo da precizira kakve mere ce preduzeti jugoslovenske vlasti povodom stanja na jugu Srbije, ali je naglasio da vise nece biti dozvoljeno da neki policajac ili bilo koji gradjanin bude pokretna meta za albanske teroriste.
"Imali smo maksimalnu toleranciju, strpljenje i zelju da se problem resi tako sto bi se sprecilo da bilo ko pogine ukljucujuci i ekstremiste. Ocigledno je medjutim da teroriste ne interesuje mir. Uostalom nisam cuo ni jednog teroristu koji zeli mir. Oni se ne bore za mir niti ljudska prava, vec samo za teritoriju", rekao je Zivkovic.
On je kazao da su jugoslovenske vlasti danas zajedno sa udruzenjem porodica ciji su rodjaci nestali na Kosovu obrazovali poseban tim koji ce posredovati kod medjunarodnih snaga na Kosovu i humanitarnih organizacija da vise od 1200 nestalih Srba bude pronadjno ili da se porodicama saopsti istina o njihovoj sudbini.
Predsednik udruzenja Rajko DJinovic rekao je, na konferenciji za stampu u Medija centru, da je delegacija porodica razgovarala jutros sa saveznim ministrom unutrasnjih poslova Zoranom Zivkovicem koji im je obecao "ubrzanje procesa rasvetljavanja sudbine nestalih".
Zivkovic je ponudio resavanje tog problema u fazama, zavisno od instanci koje su u momentu nestanka nealbanaca sa Kosova bili odgovorni, kazao je DJinovic. On je precizirao da su to bivse jugoslovenske vlasti pre bombardovanja, drzava i NATO tokom vazdusnih udara, a Kfor nakon okoncanja intervencije.
DJinovic je kazao da je nekoliko hiljada potpisalo peticiju za hitno resavanje sudbine nestalih, kao i da ce potpisivanje te peticije trajati jos desetak dana.

MILO DJUKANOVIC

Necemo vracati nadleznosti na Savezni nivo

Predsednik Crne Gore Milo DJukanovic zatrazio je od crnogorskih pravnika da "pojacaju pripreme za zaokruzivanje pravnog sistema" Crne Gore ne cekajuci referendum i bez obzira na to sto jos nije definisan drzavno-pravni polozaj Crne Gore.
"Sta god da bude na referendumu, nemamo nameru da na savezni nivo vracamo one nadleznosti koje smo preuzeli", rekao je DJukanovic na Opstoj godisnjoj sednici Vrhovnog suda Crne Gore.
DJukanovic je ocenio da treba da bude "otvoren proces intenzivnih priprema" za zaokruzivanje pravnog okvira u Crnoj Gori, kako bi on bio "kompatibilan" sa pravnim sistemima u Evropi.
Crnogorski predsednik rekao je da je obaveza crnogorske vlasti da i dalje vodi racuna o tome da sva resenja za koja se zalaze moraju da pocivaju na ocuvanju stabilnosti Jugoslavije i regiona.
Drzavni tuzilac Crne Gore Bozidar Vukcevic kazao je da "na udaru crnogorske drzavno-tuzilacke organizacije" moraju da se nadju dela kojima pokusava da se "kompromituje drzavni projekat Crne Gore, a posebno njegovi nosioci".
On je dodao da je takvo njegovo zalaganje "na liniji izmedju slobode i demokratije", a da pokusaja kompromitacije ima "iznutra i spolja".
Povodom optuzbi italijanskog ministra finansija Otavijana del Turka da vlast u Crnoj Gori saradjuje sa svercerima cigareta na Jadranu, Vukcevic je izrazio cudjenje sto se drzavni organi Italije nisu ogradili od te izjave.
On je ocenio da izjave poput Delturkove imaju za cilj da "u osetljivom trenutku" kompromituju drzavnu politiku Crne Gore, kao i da "duhovne vodje ovog prljavog posla, verovatno, borave u jugoslovenskim diplomatskim predstavnistvima".
Crnogorski drzavni tuzilac nije, medjutim, precizirao o kojim "duhovnim vodjama" i kojim diplomatskim predstavnistvima je rec.
DJukanovic, koji je na Opstoj sednici Vrhovnog suda Crne Gore govorio posle Vukcevica, nije se osvrtao na optuzbe Otavijana del Turka.

POLITICKI STAVOVI CRNOGORACA

Za nezavisnu Crnu Goru izjasnilo se 61,6

Anketa o politickim stavovima Crnogoraca pokazala je da je sadasnjim statusom Crne Gore nezadovoljno 64,1 odsto ispitanika, dok bi za nezavisnu republiku, u ovom momentu, glasalo 58,4 anketiranih. Ispitivanje javnog mnenja o tom pitanju sproveo je Institut za drustvene nauke u Ljubljani, u saradnji sa podgorickim Ekonomskim fakultetom, od 19. do 31. januara, a rezultate ankete su objavili crnogorski mediji. Anketirano je 1706 gradjana u 20 crnogorskih opstina. Za nezavisnu, ili kao clana saveza nezavisnih i medjunarodno priznatih drzava, Crnu Goru izjasnilo se 61,6 odsto ispitanika.
Za sadasnji status Crne Gore i za postojece drzavno uredjenje Jugoslavije izjasnilo se 20 odsto anketiranih gradjana.
Za referendum kao najbolji nacin da se resi drzavno-pravni polozaj Crne Gore izjasnilo se 82,4 odsto ispitanika, dok je 44,9 odsto anketiranih odgovorilo da najvise poverenja ima u sadasnjeg predsednika republike Mila DJukanovica.
Na drugom mestu po iskazanom poverenju gradjana je predsednik crnogorskog parlamenta Svetozar Marovic sa 15, 6 odsto, a na trecem mestu se nalazi potpredsednik Socijalisticke narodne partije Predrag Bulatovic sa 12,7 odsto.
Cetvrto mesto je zauzeo nekadasnji lider Liberalnog saveza Crne Gore Slavko Perovic sa 10,6 odsto, a sledi ga crnogorski premijer Filip Vujanovic sa 10,5 odsto iskazane podrske ispitanika.
Donedavnom saveznom premijeru i predsedniku Socijalisticke narodne partije Momiru Bulatovicu ukazalo je poverenje 3,8 odsto anketiranih, dok u aktuelnog jugoslovenskog premijera Zorana Zizica veruje jedan osto ispitanika.

SAOPSTENjE SNP

Rezim poceo besprimernu kampanju

Socijalisticka narodna partija (SNP) optuzila je crnogorski rezim da je zapoceo besprimernu kampanju koja se zasniva na "zloupotrebi vlasti, drzavnih finansija, policije i medija".
U saopstenju SNP-a se navodi da politicke stavove o Crnoj Gori sada iznose razni politicki analiticari nizeg ranga iz zapadnih zemalja i Sjedinjenih Americkih Drzava (SAD).
"Ocigledno je da sef rezima (Milo DJukanovic) nema podrsku vlada zemalja Evropske unije i SAD, a podrsku Rusije nikada nije ni imao", ocenjuje ta opoziciona partija.
SNP je izrazila protest zbog objavljivanja rezultata ankete Instituta za drustvena istrazivanja Slovenije prema kojoj se "skoro 60 odsto gradjana Crne Gore izjasnilo za njenu samostalnost".
Ocenjeno je da je rec o "montiranim istrazivanjima" koja sluze samo crnogorskom predsedniku Milu DJukanovicu da "odagna licni strah od skorog gubitka vlasti".
SNP je pozvala vrh Demokratske partije socijalista da objavi rezultate nedavnog istrazivanja koje je po njihovoj narudzbini uradio Institut drustvenih nauka u Beogradu, a koji se "skrivaju od javnosti".

MINISTAR PRAVOSUDJA SRJ MOMCILO GRUBAC:

Zakone treba provetriti i osveziti

Jugoslovenske zakone treba "provetriti" i "osveziti" i uskladiti ih sa evropskim i svetskim standardima, sto je uslov za integraciju SR Jugoslavije u Evropsku uniju i Savet Evrope, rekao je juce jugoslovenski ministar pravde Momcilo Grubac.
Na konferenciji za novinare povodom 100 dana rada Ministarstva, Grubac je rekao da to podrazumeva da ce se raditi na "gotovo svim saveznim zakonima". "Donecemo neke potpuno nove zakone, a neki moraju da budu usavrseni, modernizovani i usaglaseni sa ustavom", rekao je Grubac.
On je najavio da ce SRJ uskoro ratfikovati nekoliko medjunarodnih konvencija SE i EU iz oblasti pravosudja, borbe protiv organizovanog kriminala, korupcije i konvencije koje se odnose na ljudska prava.
Povodom zakona o amnetsiji, o kojem je pocela rasprava u jugoslovenskom parlamentu, Grubac je rekao da ocekuje da ce taj zakon biti usvojen i odbacio ocene opozicije da ce se amnestijom vojnih begunaca oslabiti odbrambena sposobnost drzave.
"U pocetku su se obveznici odazivali na vojne pozive, ali kada su shvatili logiku privatnih ratova bivseg rezima, onda su masovno odbijali da se odazivaju. To je slabljenje odbrambene moci zemlje. Isto tako, postupci nekih bivsih funkcionera i clanova njihovih porodica uticali su na slabljenje odbrambene moci drzave, jer dok su mladici isli u ratove, sinovi funkcionera otvarali su kafice, diskoteke, fri-sopove", istakao je Grubac.
Grubac je rekao da je zavrsen rad na novom zakonu o krivicnom postupku, koji ce uskoro uci u proceduru, a gotov je i predlog zakona o nevladinim oprganizacijama, koji predvidja i jednu novinu - pravno definisanje rada stranih nevladinih organizacija u SRJ.
Bivsi rezim je tolerisao rad tih organizacija, ali arbitrerno, a to se ne sme raditi u jednoj pravnoj drzavi, rekao je Grubac.
Ministar pravde je najavio i zakon o rehabilitaciji i vracanju nekih prava ljudima koji su stradali pod komunistickim rezimom, poput zakona o vracanju imovine i drzavljanstva kraljevskoj porodici Karadjordjevic. "Nova vlast je obecala da ce ispraviti nepravde iz prethodnog perioda. Ovim zakonom cemo ispraviti nepravde ucinjene pojedinim grupama gradjana od prinudnog otkupa, nacionalizacije i Golog otoka", rekao je Grubac.
On je dodao da ti gradjani mogu tek kasnije da racunaju na imovinsko - pravno obestecenje, jer je neophodno najpre izvrsiti pazljivu analizu i doneti adekvatno resenje.
Savezni ministar pravde Momcilo Grubac rekao je da je formirana radna grupa koja ce raditi na pripremi zakona o saradnji sa Haskim tribunalom. Grubac nije mogoa da precizira kada ce zakon biti donet, niti sta ce on sadrzati, odnosno kakve ce sve oblike saradnje biti predvidjene tim zakonom.
"Bice nam potrebno nekoliko meseci za taj zakon i vec smo nabavili slicne zakone koje su donele zemlje bivse Jugoslavije i druge evropske zemlje. Ne mogu da kazem koliko ce nam vremena biti potrebno za izradu zakona, ali cemo ga doneti u dogledno vreme", najavio je Grubac.
Na pitanje da li ce u tom zakonu biti regulisan i polozaj stranih drzavljana, koje je Haski tribunal optuzio, a nalaze se na teritoriji SRJ, ministar je odgovorio da ce jednim delom zakona i to pitanje biti regulisano, ali je dodao da, koliko on zna, u SRJ nema stranih drzavljana koji su optuzeni pred Tribunalom.

TRANSFORMACIJOM POJEDINIH LOKALNIH POLITICARA

Clanice DOS-a - Zatvorite vrata za "preletace"

Upozoravamo nase prijatelje iz koalicionih stranaka da zatvore vrata za preletace. Razumemo apetite manjih stranaka da pridobiju clanstvo ali se to ne moze raditi tako sto ce se primati oni koji preko stranaka hoce da dodju do uhlebljenja", upozorio je clanice DOS-a predsednik Okruznog odbora Demokratske stranke (DS) u Nisu Toplica DJordjevic.
Promena rezima u Srbiji i odlazak Slobodana Milosevica sa vlasti, rezultirali su transformacijom pojedinih lokalnih politicara sirom Srbije, pa i u Nisu. Oni su svoju politicku buducnost trasirali kroz partije, pobednice na izborima.
Takav problem, prema DJordjevicevim recima, DS je resila zamrzavanjem prijema novih clanova posle izbora, kako bi se zastitila od pokusaja uclanjenja bivsih clanova stranaka bivseg rezima.
Potencijalni clanovi DSS-a, narocito bivsi clanovi Socijalisticke partije Srbije, kao razlog za uclanjenje u tu stranku najcesce navode da im se "svidja Kostunica", objasnio je nedavno niskim novinarima clan Glavnog odbora DSS Milan Lapcevic.
Ocenu predsednika Okruznog odbora Srpske radikalne stranke (SRS) Dragoljuba Stamenkovica da su redovi DOS-a prepuni levicara koji su promenili samo stranku, ali ne i principe, potvrdjuje i predsednik Okruznog odbora SPS Zoran Radovanovic koji kaze da je dobar deo funkcionera iz SPS-a promenio pricu da bi sacuvali privilegije.
"To su oni ljudi koji su zahvaljujuci partiji bili na polozajima i koji su potrcali u partije koje su trenutno na vlasti kako bi zadrzali te polozaje. Ja sam im pozeleo srecan put i da ih sto pre prime u partije DOS-a pa da i njima pomognu na izborima kao sto su nama", kaze Radovanovic i ocenjuje da je potez tih "preletaca" neprofesionalan".
"Pojava preletaca u politici je logican rezultat podanicke i partijske drzave u kojoj smo do skoro ziveli", kaze potpredsednik Gradjanskog saveza Srbije (GSS) u Nisu Stevan Radmilovic.
Prema njegovoj oceni postoje dve vrste preletaca - oni koji bi da zadrze pozicije i oni za koje ne postoji objasnjenje odakle im drskosti da posle svega sto su cinili i dalje sebe vide u politici.
"Prvu grupu cine oni ljudi koji misle da pripadnost stranci na vlasti predstavlja jedinu garanciju za ostanak na poslu. Njima je tesko objasniti da u drzavi koju DOS pokusava da stvori stranacka pripadnost nema presudnu ulogu", kaze Radmilovic.
On kaze da drugu grupu "preletaca" cine ljudi za koje nije jasno odakle im hrabrost i drskost da posle svega sto su radili ponovo sebe vide u politici. "To su ljudi od kojih su neki bili rukovodioci na fakultetima i proganjali otporase, kandidati za odbornike partija bivse vlasti i visoki partijski funkcioneri", kaze Radmilovic.
Kao najveci gubitnik na svim proslogodisnjim izborima Srpski pokret obnove (SPO) svakako je doziveo i najveci odliv kadrova. Nakon formiranja Narodne stranke Pravda iz niskog SPO otislo je gotovo celo rukovodstvo, dok su se pojedinci na kratko primirili da bi svoju politicku karijeru kasnije nastavili u drugim partijama, clanicama Demokratske opozicije Srbije (DOS).
Nekadasnji predsednik gradske Vlade i Okruznog odbora SPO Branislav Jovanovic postao je potpredsednik Pravde, a potom je u niskim medijima demantovao glasinu da ce postati clan Demohriscanske stranke Srbije (DHSS). "Zbog cestih kontakata sa strankama DOS-a i dogovorima o daljoj saradnji procurila je vest da prelazim u DHSS. To nikako nije tacno niti ima izgleda da se tako nesto desi", rekao je Jovanovic.
Njegov dojucerasnji stranacki kolega iz SPO i potpredsednik Skupstine grada u prethodnom sazivu Zivota Milosavljevic nije morao da demantuje takvu informaciju jer je na konferenciji za novinare predstvaljen kao novi clan DHSS.
Osim politicara i mladi ljudi u studentskim udruzenjima ocigledno da nisu imuni na brza pretrcavanja. Nedavna sednica Saveza studenata niskog Univerziteta bila je prilika i da se cuju optuzbe na racun onih koji "preletom" pokusavaju da zadrze funkcije. "Ne mogu novu studentsku organizaciju da prave ljudi iz Saveza studenata koji su bili povezani sa bivsim rezimom, koji su kompromitovani do daske a sada su i preletaci. Misle da je dovoljno da se uclane u DOS pa da nastave da vladaju i dalje", rekao je aktivista Otpora Aleksandar Visnjic.
Zoran Kosanovic
Nis