Nezavisne Novine

Kanada

NE ZELI SAMO KVEBEK DA SE ODVOJI

Osnovana partija za nezavisnost Alberte

Nije samo Kvebek provincija koja trazi nezavisnost, sada se separatisti pojavljuju i u Alberti. Nekolicina njih, Kori Morgan, Stiven Harper i Robert Poli, su pokrenuli novu inicijativu za samostalnost. Morgan zeli da ga ostatak Kanade cuje i da mu poveruje da je stanovnicima Alberte dosta federalne politike i da zele da izadju iz toga.
U nedelju je, hotelu u Red Diru, bila inauguraciona konvencija Nezavisne partije Alberte, sa definisanjem politike i izborom rukovodstva.
Morgan je u jednom intervjuu izjavio da oni ne vide problem u podeli nacionalnog interesa, vec u postenom odnosu. Rekao je da se, bez obzira na milijarde dolara koje Alberta daje u federalnu kasu, glas njenih stanovnika ne cuje u Otavi. "U svakom od nas je po jedan blagi nacionalista. Moramo da pokusamo sa drugacijim pristupom, a mozda je separatizam jedini pravi", rekao je ovaj mladi covek.
Separatisti u Alberti nisu usamljeni. I u drugim provincijama postoje slicne tendencije - jedna u Saskacuanu, i bar dve u Britis Kolambiji.
Lider Alijanse Stokvel Dej je optuzio Zana Kretjena da je on stvarni podstrekac novih separatistickih ideja u Alberti. On namerava da na predstojecoj sednici Parlamenta insistira da Kretjen poradi na nacionalnom jedinstvu. Njegova ideja je da se ostvari fleksibilnija federacija sa novim odnosom izmedju Otave i provincija, zasnovanim na kooperativnosti.

FINANSIJSKA INJEKCIJA MEDICINSKIM SKOLAMA

Sve za povecanje broja sestara

U naporima da umanji, sada vec gotovo zabrinjavajuci nedostatak srednjeg medicinskog osoblja, ontarijska vlada je proslog petka najavila da ce medicinskim skolama uplatiti 49 miliona dolara kao pomoc na ime povecanja broja svrsenih strucnjaka tog profila.
Ipak, skeptici izjavljuju da ce te mere malo uciniti na prevazilazenju problema, zato sto je vlada zatajila kod obezbedjivanja takvih osnovnih preduslova, kao sto su plate i uslovi rada.
Finansiranje ukljucuje 14,7 miliona za kurseve neophodnog kadra, kojima ce se zainteresovanima omoguciti da se za krace vreme edukuju za zanimanje.
Sledeca 24,3 miliona je predvidjeno za povecanje broja upisanih polaznika.
Vlada je izjavila da ocekuje da ce do 2004. godine 2.800 novih medicinskih sestara zavrsavati skolovanje svake godine. Prosle godine je, na primer, bilo 1.700 svrsenih medicinskih sestara.
Kriticari ovih mera smatraju da je vaznije obezbediti stalne poslove, sa povecanom radnom sigurnoscu i platama koje bi profesiju ucinile atraktivnijom. Takodje dodaju da treba sestrama koje rade van bolnica, u kucnoj nezi ili u terenskoj sluzbi, povecati primanja i smanjiti postojece razlike u sektorima.

SASTANAK ALIJANSE

Dej kritikovan

Alijansa je odrzala prvi sastanak posle novembarskih izbora, na kojima su njihovi rezultati bili daleko ispod ocekivanih.
Stokvela Deja, lidera Alijanse su visi zvanicnici partije upozorili da mora imati na umu da je politika, a ne licnost vodje, vazna za zvanicnu opozicionu partiju. Takodje su mu skrenuli paznju da mora mnogo energicnije braniti partijsku politiku, umesto da uzmice pred napadima liberala.
Dej je pazljivo saslusao kritike i obecao da prihvatiti savete. On je izjavio da je prisustvo u javnom zivotu, pre svega, postupni process sazrevanja. "Zelim da naucim da slusam i da efikasnije cujem sta ljudi govore", rekao je on.
Deju predstoji preispitivanje mandata predsedavajuceg Alijanse, na partijskom kongresu, najavljenom za pocetak iduce godine u Kalgariju.
Iako Dej smatra da ima podrsku clanstva, Savet je odbio da potpise rezoluciju u kojoj se pominje njegov "izvanredan doprinos" u izbornoj kampanji. Umesto toga, prosla je verzija u kojoj mu se zahvaljuju na njegovim "naporima".
Raspravljanje o potencijalnom udruzivanju sa federalnim konzervativcima je, izgleda, za sada u drugom planu. Potpredsednik partije, Klejton Meners je rekao da nije dovoljno razmatrana ta opcija i da ne postoje gotovi planovi o udruzivanju.
Deja ocekuje da odgovori na napade u Donjem domu Parlamenta, odmah po okupljanju, zakoriscenje 800.000 dolara od poreza stanovnika Alberte na neuspesno okoncan process o kleveti.

ONTARIJSKA POLICIJA NE MIRUJE

Skrivene kamere i na Pirsonu

Ontarijska policija ne koristi bezbedonosni sistem skrivenih kamera samo u kazinima, to je uvedeno i na medjunarodnom aerodromu Pirson.
Aerodromski sistem je slican onom u kazinima, zasnovan je na skeniranju lica sumnjive osobe. Po recima, portparola RCMP Misel Paradiz, kamera nije ukljucena sve vreme. Ovo je prvi put da se upotrebljava sistem skeniranja na nekom od severno-americkih aerodroma.
Sistem je napravila biometricka firma Imagis Technologies Inc. iz Vankuvera. Na njenom celu je Oliver Revel, bivsi zamenik direktora FBI-ja i ekspert za terorizam.
Rejd Morden, koji je krajem osamdesetih bio direktor Kandske obavestajne sluzbe, a sada je savetnik u Imagis-u, kaze da je skeniranje efikasno sredstvo protiv droga, terorizma i organizovanog kriminala. On pominje da slicna provera postoji na britanskom aerodromu Hitrou, pre svega zbog clanova IRA-e. Morden smatra da je potrebno uvesti i neka pravila za novu tehnologiju nadzora, jer postoji povecani rizik invazije na privatnost. Ipak, opravdava upotrebu skeniranja, jer je poznato da Kanada ima pogodnu reputaciju za ilegalnu imigraciju. On je rekao da je potrebno poostriti kontrolu, iako su budzeti smanjeni.
Biometrija se zasniva na elektronskoj identifikaciji osoba uz pomoc odredjenih bioloskih karakteristika, kao sto su lice, prsti ili ruke. U ovom konkretnom sistemu, oni koriste matematicke procese koji konvertuju oko 250 podrucja na licu, trazeci razlike u gradaciji, na primer zakrivljenosti oka. Kriminalac moze promeniti izgled, brkovima, bojom kose, cak i plasticnom operacijom, ali struktura kostiju ostaje ista, sto omogucava da se osumnjiceni prepozna.
Profesor Geri Dzonosko, sa Lakehead University, kaze da ovo neupucenima moze liciti na filmove o Dzemsu Bondu, ali to vec postoji u praksi u svetu.

USPEH NAUCNIKA IZ TORONTA

Otkriven kljuc za imunoloski sistem

Prosle nedelje je objavljeno da je dr Dzozef Peninger, imunolog, koji radi u Princess Margaret Hospital, Ontario Cancer Institute i AMGEN Research Institute, i njegov tim otkrio, kako oni kazu, Sveti Graal imunoloskog sistema, odnosno kljuc za odbacivanje celijskih signala koji moze izazvati rak, dijabetes i srcana oboljenja. To je funkcija gena nazvanog CD45, kljucni protein za regulisanje nastanka crvenih i belih krvnih zrnaca, virusne infekcije i jos jedan broj oboljenja.
Naucnici vec neko vreme traze nacin da preokrenu hormone i proteine koji iniciraju imunoloski sistem da se ukljuci u odbranu.
Imunoloski sistem je dobra stvar, ali, po recima dr Peningera, ako ne prekine svoju ofanzivu posle unistenja napadaca, on okrece svoju akciju protiv zdravih, normalnih celija. T o moze izazvati bolesti kao sto su dijabetes, multipleks skleroza, srcana oboljenja i kancerozne tumore.
"Sveti Graal citave oblasti je, u stvari bila cinjenica - kako se iskljucuje? Naucnici su znali da se sistem moze preokrenuti zbog onoga sto su primetili posmatrajuci reakciju na viruse", rekao je on. "Kada se inficiramo virusima, nase T celije reaguju, oni prestanu da se razmnozavaju, i mi smo ponovo zdravi. Sada smo pronasli glavni prekidac, koji je jedna vrsta univerzalnog prekidaca za sve krvne celije. Zbog toga smo ga nazvali Sveti Graal."
Koautor projekta, dr Piter Liu, kardiolog, je sposobnost organizma da regulise signale koji kontrolisu i balansiraju sve celijske funkcije, uporedio sa termostatom za regulisanje temperature u kuci. "Ukoliko zataji, dolazi do pregrevanja i kuca izgori", kaze on.
Dr Liu smatra da ovo otkrice moze dovesti do pojave sasvim nove vrste lekova za otklanjanje hronicnih bolesti.
Dr Peningen vec desetak godina radi na genu CD45, tacnije od 1990.godine. Pomenuo je da je do otkrica doslo slucajno, jer su zeleli ponovo da pogledaju stare nalaze.
Ipak, istrazivanje je jos uvek u pocetnoj fazi, posto su ispitivanja vrsena na misevima. Dr Peningen je bio clan tima koji je prosle godine pronasao kako obican virus Codzsackie B3, koji izaziva simptome slicne gripu, moze dovesti do oboljenja srca. On je, takodje predvodio deo tima koji je pronasao protein za zaustavljanje razvoj raka debelog creva.

POSLE OSTAVKE BUSARA

Londri istakao kandidaturu za premijera

Gotovo da je sigurno da ce dosadasnji zamenik premijera Busara, Bernar Londri, preuzeti premijersku funkciju u Kvebeku.
Londri je istakao svoju kandidaturu za to mesto i za naslednika na celnoj poziciji Parti Kvebekva.
Tom prilikom, on je naglasio da je suverenitet sada potrebniji nego ikada i da su se skupili svi razlozi za ostvarivanje tog cilja. On smatra da je potrebno okupiti sve snage da bi se to postiglo sto je pre moguce.
"Mnogi ljudi koji su manje vise politicki spavali je probudio Busarov odlazak sa scene. Ta ostavka je izazvala zaprepascenje, moze biti u funkciji suvereniteta i mobilizacije snaga", rekao je on, u duzem izlaganju.
Londri pripada separatistickom pokretu jos od osnivanja, sezdesetih godina. Veoma elokventan, on je jasno stavio do znanja da je ponovo poceo rat nerava sa ostatkom Kanade, oko moguceg referenduma za suverenitet Kvebeka.
On je objavio hitan apel, "od srca", za mobilizacijom i resenoscu svih, najavio je obilazak provincije sa ciljem prikupljanja pomoci, a kao pogodan moguci termin za sto skoriji referendum, smatra vreme ili pre ili posle sledecih izbora. Najavio je da bi pokret za suverenitet mogao biti predstavljen u novom ruhu, kao predlog za suvereni Kvebek u suverenoj Kanadi, u vidu unije evropskih naroda.
Predocio je da bi njegova prva konfrontacija sa Otavom mogla da bude oko Americkog samita, koji je planiran za april ove godine u Kvebek Sitiju.
Njegova izjava da ce momentalno reagovati svaki put kada neko pokusa da sugerise da su Kvebek, ili Parti Kvebekva podstaknuti bilo kakvom vrstom etnickog nacionalizma, je naisla na ovacije.
O provinciji, on se inace izjasnjavao kao o "domovini".
Londri je rekao da je neprimereno njihov pokret nazivati separatistickim, jer je njihova zelja pre svega da svoje naci-onalno pitanje postave na moderan nacin, kako se to svugde radi.
Svoj pokret je nazvao pozitivnim, uperenim direktno ka interesu stanovnika Kvebeka, a ne protiv interesa Kanade.

MINISTARSTVO ZA IMIGRACIJU

Vise novih stanovnika

U Kanadu je prosle godine primljeno vise imigranata nego sto je bilo planirano, rekla je ministarka za drzavljanstvo i imigraciju, Elinor Kaplan. Naime, prosle godine je u zemlju doslo 226.508 novih stanovnika, vise nego ijedne godine, pocevsi od 1993., i blizu 20% vise nego prethodne, 1999. godine.
Cilj Ministarstva je bio prihvatanje izmedju 200.000 i 220.000 stanovnika iz drugih zemalja, i taj broj je i prebacen. Ministarka je izrazila zadovoljstvo zbog te cinjenice, jer je po prvi put u tri godine ostvarena planirana cifra za prijem novodoslih stanovnika.
Liberali jos od 1993. godine insistiraju na povecanju broja useljenika, do 1% ukupne populacije, odnosno 300.000 godisnje.
U intervjuu koji je nedavno dala, ministarka Kaplan je otkrila da namerava da izvrsi znacajne promene useljenickih propisa, pre nego sto se oni ponovo daju na razmatranje Parlamentu u novom sazivu, posle 29. januara. Raspravljanje o propisima je odlozeno zbog izbora prosle jeseni.
Jedna od najzescih primedbi na propise je dolazila od strane imigracionog sektora Canadian Bar Association.
Oni su ih okarakterisali kao "razocaravajuce i neprihvatljive, koji su usmereni protiv prava i statusa imigranata".Posebno su zamerili pripremu zahteva za "landed immigrants" da svoj status obnavljaju svakih pet godina. Po vazecim propisima, njihov status je vremenski neogranicen, sve dok im je prebivaliste u Kanadi i dok ne pocine ozbiljan zlocin.