Nezavisne Novine

BIVŠA JUGOSLAVIJA

BORBE PO MAKEDONSKIM SELIMA

Kontradiktorne izjave o zrtvama

U borbama koje su se pretprosle noci i juce vodile u okolini sela Gracani poginulo pet pripadnika makedonskih snaga bezbednosti, a ranjen je jedan albanski gerilac, izjavio je jedan od clanova Politickog veca organizacije koja sebe naziva Oslobodilacka nacionalna armija (ONA), koji se predstavlja kao Kustrimi.
Makedonske vlasti saopstile su da je u borbama kod tog sela, oko 25 kilometara severozapadno od Skoplja, ranjen jedan pripadnik makedonskih snaga bezbednosti.
Kustrimi je, takodje, rekao da su pripadnici ONA jos prosle noci zauzeli polozaje makedonske vojske kod Gracana, nakon cega je na albanske gerilce otvorena snazna artiljerijska vatra iz, kako je rekao, "osvete Makedonaca zbog izgubljenih polozaja".
Predstavnik ONA, koji se javio sa brda Kale iznad Tetova, jos je kazao da je tokom poslednjih borbi dezertiralo 11 pripadnika makedonskih snaga bezbednosti.
On je kazao da komanda ONA jos nije donela odluku o buducim akcijama albanskih gerilaca, ali je naveo da akcija makedonskih snaga bezbednosti predstavlja otvorenu provokaciju.
Inace, dvojica Albanaca koji su ranije danas ubijeni neadaleko od stadiona u Tetovu pokusali su da bace rucne bombe na policijski bunker, potvrdilo je agenciji Beta vise izvora u tom gradu.

MAKEDONIJA - TUZLA

Stiglo 150 izbeglica albanske nacionalnosti

Tri autobusa sa 150 izbeglica, Albanaca iz Makedonije, juce su stigla na granicni prelaz Zvornik.
Prema informacijama tuzlanskog ureda Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR), izbeglice su vecinom iz Tetova, dok ih je manji broj iz Skoplja.
UNHCR je saopstio da niko od izbeglica nije trazio azil, niti bilo kakvu pomoc jer ce se, kako su naveli, smestiti kod rodbine i prijatelja.

MAKEDONIJA

Stort ukazuje na opasnost izbeglickog talasa iz Makedonije

Portparol misije UNCR na Kosovu Astrid van Genderen Stort upozorila je danas na opasnost da iz Makedonije, nastave li se tamo sukobi, krene izbeglicki talas.
Ona je na konferenciji za novinare u Pristini rekla da misija UNCHR "treba ozbiljno da se pripremi za privhat veceg broja izbjeglica, koji ce doci ne samo na Kosovu, vec u celi region", u slucaju da se nastave borbe u Makedoniji.
Stort je rekla da je veoma tesko govoriti o tacnom broju izbeglica koji su stigli na Kosovu od pocetka sukoba u Makedoniji, jer "ljudi stizu sa svih strana" i znatan broj njih se "ne evidentira u kancelarijama UNCHR-a".
U poslednja tri-cetiri dana na Kosovo je stiglo najmanje 1.200 osoba iz Makedonije, rekla je ona, dodajuci da toj cifri treba dodati i jos oko 1.500 osoba koje stigla pre gotovo dve nedelje kada su poceli prvi sukobi u makedonskom pogranicnom selo Tanusevci, koji su privatno smesteni na Kosovu.
Ona je rekla da je vise hiljada izbeglica iz Makedonije otislo u Albaniji, Hrvatsku, BiH i Turskoj, a nije iskljucila ni mogucnost da su neki otisli i u druge evropske zemlje, ali o tome UNCR nema precizne podatke.
Procena je, kazali su izvori iz misije UNCR, da ukupan broj onih koji su napustili Makedoniju od pocetka konflikta oko 14 hiljada.

PREDSTAVNICI EU NA KOSOVU

Danas izvestaj EU o Makedoniji

Visoka delegacije Europske unije (EU), predsedavajuci - svedski ministar inostranih poslova Ana Lind, visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednest Havier Solana i visoki komesar za spoljne poslove Unije Kris Paten, sinoc je iz Skoplja stigla u Pristinu.
Delegacija EU odmah se sastala sa sefom medjunarodne uprave u pokrajini Hansom Hekerupom i komandantom Kfora, italijanskim generalom Karlom Kabidjozom.
Sa njima i tokom susreta sa politickim prvacima kosovskih Albanaca, Ibrahimom Rugovom, Hasimom Tacijem i Ramusom Haradinajem, evropska trojka je razmenila gledista o aktuelnoj situaciji u Makedoniji i na Kosovu.
Na konferenciji za novinare u Pristini, nakon susreta odrzanih iza zatvorenih vrata, Havijer Solana je izrazio zadovoljstvo susretom sa albanskim politickim liderima Kosova, dodajuci da ce EU nastaviti da sa njima zajedno radi, "kako bi stvorili uslove da se sva pitanja u regiji resavaju demokratskim sredstvima a ne nasiljem".
Drugi zvanicnik EU Kris Paten, preneo je da je tokom susreta sa politickim predstavnicima Albanaca "dobio" osude nasilja, kao sredstva za postizanje politickih ciljeva.
Paten je rekao da je medjunarodna zajednica do sada na Kosovu ulozila 1,5 milijardu nemackih maraka, sto samo po sebi podrazumeva da i kosovski albanski politicki lideri, ne mogu imati drugaciji stav od gledista medjunarodnih faktora, a u ovom slucaju i od stavova Evropske unije.
Nakon posete Kosovu i Skoplju, delegacija EU ce u njenom sedistu u Brislu, Ministarskom Vecu podneti izvestaj o stanju u Makedoniji.

KOSOVSKI MEDIJI O MAKEDONIJI - MALICI:

ONA nikoga ne slusa

Publicista iz Pristine Skeljzen Malici smatra da naoruzani Albanci u Makedoniji, koji svoju organizaciju nazivaju Oslobodilacka nacionalna armija (ONA), nikoga na slusaju.
U najtiraznijem pristinskom dnevniku na albanskom jeziku "Koha ditore", Malici juce pise da pripadnici ONA "ne slusaju nikoga, cak ni bivse komandante Oslobodilacke vojske Kosova (OVK)".
Malici dodaje da se u delu inostrane javnosti cuju optuzbe na racun OVK da stoje iza "pobune (Albanaca) u Makedoniji".
Takve optuzbe ocigledno idu na pogresnu adresu, pise Malici u svojoj stalnoj rubrici u "Kohi ditore".
ONA se, smatra Malici, "otcepila" od OVK i sada ne slusaju "ni jednog politicara", niti "one sa uticajem, niti one koji zastupaju nezavisni glas razuma ili civilnoga drustva".
Ta organizacija, pise on, ne slusa "apele zvanicnih, vodecih albanskih politicara u Makedoniji, Albaniji i na Kosovu".
Pristinski dnevnik "Zeri" objavio je juce autorski tekst sefa americke kancelarije u ovom gradu Kristofera Dela u kome on porucuje kosovskim Albancima da im "kao prijatelj govori: uredite prvo Kosovo, to bi bio vas doprinos za Albance bilo gde se nalaze".
Del u tom tekstu konstatuje da su Kosovo i njegovi stanovnici "na raskrsnici i da ovaj trenutak ima veliki istorijski znacaj za sve, a posebno za buduce generacije".
"Resenje koje cete vi (kosovski Albanci) izabrati, odredice buducnost Kosova", pise u tom Delovom tekstu.

HRVATSKA I OEBS - Ponse:

Slab napredak povratka izbeglica u Hrvatsku

Sef misije OEBS u Hrvatskoj Bernar Ponse kritikovao je juce, na zasedanju Stalnog saveta OEBS-a u Becu, Hrvatsku zbog nedovoljnog napretka u povratku izbeglica.
Podnoseci Stalnom savetu svoj cetvoromesecni izvestaj, Ponse je ukazao da postoji izvestan, ali ne i dovoljan napredak u povratku izbeglica, vecinom Srba, u Hrvatsku.
On je posebno ukazao na nedovoljan pomak u vracanju imovine izbeglicama, ali i u drugim aspektima bitnim za njihovo ponovno naseljavanje u Hrvatskoj.
Hrvatski ambasador pri OEBS-u Mario Nobilo ocenio je da je izvestaj misije OEBS-a uglavnom uravnotezen i objektivan, ali je, istovremeno, odbacio navode o nezadovoljavajucem napretku Hrvatske na planu povratka imovine i stanarskog prava izbeglim licima.
Nobilo je naglasio da je Hrvatska "daleko ispred ostalih zemalja u regionu na planu povratka izbeglica i raseljenih lica" i ukazao da je bitno da sve drzave u regionu pocnu da resavaju taj problem.
On je kazao da je za dalji napredak od velike vaznosti bolja saradnja Hrvatske sa SRJ i Bosnom i Hercegovinom.
U razgovoru sa jugoslovenskim novinarima, Nobilo je podvukao da je neophodno da se prekine "zacarani krug procesa povratka izbeglih u citavom regionu".
Hrvatski diplomata je najavio da Hrvatska namerava da novi Ustavni zakon o pravima manjina zasnuje na "pozitivnoj diskriminaciji", koja ce dati veca prava pripadnicima manjina i svima koji teze da ocuvaju svoj identitet.
Nobilo je kazao da je OEBS pozdravio nacin na koji je Zagreb reagovao na slucaj penzionisanog generala Mirka Norca i proglasenje autonomije bosanskih Hrvata u Hercegovini.
Najavljujuci da ce Hrvatska nastaviti saradnju sa Haskim tribunalom, on je rekao "politicka i istorijska poruka koju ova institucija nosi nece biti shvacena, sve dok pred lice pravde ne budu izvedeni glavni krivci za cetiri rata u regionu, koji sada sede u svojim vilama u Beogradu, Banja Luci i na Palama".

BOSNA I HERCEGOVINA

Smenjena dva funkcionera u distriktu Brcko

Vrsilac duznosti supervizora za Brcko Gerhard Zonthajm smenio je juce sefa Odeljenja za obrazovanje u prelaznoj vladi distrikta Hasiju Zejnilovic i sefa pododeljenja za izbegla i raseljena lica u vladi Ranka Sehovca.
Kancelarija supervizora (OHR) je, obrazlazuci smenu Hasije Zejnilovic, u saopstenju istakla da su, zajedno sa vladom distrikta, ovako reagovali da bi, kako se navodi, "zaustavili zloupotrebu sluzbenog polozaja od strane visih zvanicnuika Vlade distrikta".
Prema istom obavestenju, Hasija Zejnilovic je vise puta zloupotrebila svoj polozaj u korist preduzeca ciji je vlasnik njen sin Almir Zejnilovic, takodje zaposlen pri Vladi distrikta. U obavestenju nije navedeno da li su OHR ili Vlada distrikta preduzeli bilo kakve korake protiv Almira Zejnilovica.
OHR, u obrazlozenju suspenzije Ranka Sehovca, istice da je on "nelegalno koristio stan koji je vracen predratnom vlasniku" i da je, kao zvanicnik koji je radio na pitanjima povratka, bio potpuno svestan da "njegovo ponasanje pretpostavlja namernu zloupotrebu ovlascenja".
Podsecajuci da je sa Vladom distrikta poceo istragu o tim slucajevima, OHR naglasava da ce i ubuduce svaki zvanicnik koji zloupotrebi javno poverenje distrikta u korist licnih ili interesa porodice "biti strogo kaznjen".