Nezavisne Novine

Kanada

NOVOSTI SA TORONTSKOG AERODROMA

Uvodi se taksa za sve letove sa Pirsona

Putnici koji polaze sa medjunarodnog aerodroma Pirson i oni koji prolaze kroz njega u tranzitu, ce od 1. juna morati da plate aerodromsku taksu. Taksa ce iznositi 10, odnosno 7 dolara, u zavisnosti da li im je ovo polazna ili prolazna stanica. Nadlezni kazu da je to samo privremena mera i ostace na snazi 'dokle god je nepohodna'.
Racuna se da ce se na ovaj nacin prikupiti bar 125 miliona dolara godisnje. Novac ce se upotrebiti kao pomoc za dodatno prosirenje objekta starog 70 godina. Ukupan iznos vrednosti radova na modernizaciji je procenjen na 4,4 milijarde. Oni ukljucuju cetiri projekta - novi super terminal, koji bi zamenio sadasnje terminale 1 i 2, garazu sa 12.600 mesta za parkiranje, dve nove poletno-sletne piste i izmestanje i prosirenje odeljka za prtljag.
Godisnje kroz aerodrom prodje oko 29 miliona putnika, a 2020. ce ih biti cak 50 miliona, ukoliko se nastavi sadasnji trend povecanja. Zvanicnici smatraju da ce putnici razumeti nastojanje da se poboljsaju uslovi koriscenja aerodroma, i da ce ucestvovati u tome, jer ce oni direktno imati koristi, kroz veci komfor i skraceno vreme putovanja.
Taksa ce biti direktno ugradjena u cenu karte.
Pirson je poslednji od tri najveca kanadska aerodroma koji uvodi taksu, posto na vankuverskom i montrealskom vec postoji.
Aerodrom Pirson je, inace, najveci aerodrom u Kanadi, 16. u Severnoj Americi i 25. na svetu.

RADVANSKI ZAVRSIO PROVERU

Posta je otvarana iz dobre namere

Dzordz Radvanski, komesar za diskreciju, je zavrsio svoju proveru ispravnosti prakse Customs and Citizenship and Immigration Canada da zadrzavaju i otvaraju postu iz inostranstva. Njegov zakljucak je da ne bi trebalo da svu medjunarodnu postu, sem ocigledno sumnjive, da otvaraju a da posiljke od potencijalnog znacaja salju zvanicnicima imigracione sluzbe, gde bi se otvarala, ali uz nalog.
Gospodin Radvanski je otvaranje poste opisao kao 'izuzetno neprijatan napad na privatnost', stavljajuci to na znanje i ministarki Kaplan. "U slobodnom i demokratskom drustvu, kakvo je Kanada, otvaranje poste od strane vlade nosi u sebi izuzetno jaku konotaciju i mora se izvesti samo uz najvece moguce mere kontrole i opreza", rekao je on. "Bez obzira sto je to radjeno legalno i u dobroj nameri, ipak zameram jer je sa aspekta privatnosti radjeno na pogresan nacin."
Gospodin Radvanski se na ovaj potez provere odlucio nakon sto je advokat za pitanja imigracije, Ricard Kurland, iz Vankuvera, prilozio dokaze da imigraciona sluzba vrsi inspekciju posiljki i pravi bazu podataka. Oni su to na osnovu jednog propisa, a u cilju borbe protiv sverca ljudi i falsifikovanja dokumenata.
U jednom intervjuu, gospodin Radvanski je izrazio nadu da je bilo poznato, na osnovu informacija, sta spada u sumnjive posizke. On je naglasio da nije naisao na nelegalne i neprimerene zloupotrebe propisa. Kao kompromis, Radvanski je sugerisao da se otvaraju samo koverte sa cvrstim predmetima, kao sto su pasosi ili presovane karte.
Ostali sumnjivi materijal bi trebalo da se salje u sluzbu imigracije koja moze da pribavi naloge za pretres. Po njegovom misljenju, to bi usaglasilo legitimnu potrebu da se zastiti zemlja od falsifikovanih dokumenata sa zastitom prava na privatnost.
Advokat Kurland je zamerio Radvanskom sto se nije osvrnuo i na vec stvorenu bazu podataka.
Majlk Grin, predsedavajuci sektora za imigraciju Canadian Bar Association, pohvaljuje inicijativu za uvodjenje naloga, ali je primetio da je Radvanski prevideo praksu kontrole poste metodom slucajnih uzoraka, ono sto izaziva zabrinutost kod pravnika iz Asocijacije.

IGLTON O MIROVNIM MISIJAMA

Ucesce Kanade samo u pocetnoj fazi

Ministar odbrane Art Iglton je rekao da Kanada ne moze vise da prihvati dugotrajne angazmane u mirotvornim misijama, pa je odlucila da svoju filozofiju preusmeri ka akciji brzog delovanja. Predstavnici zemlje su bili vazni cinioci mirotvorackih misija pocevsi od krize na Sueckom kanalu, 1950. godine. Angazman vojnika je znao da traje i decenijama, kao u slucaju kiparske krize. Misija na Kipru je trajala 29 godina, pre svog zavrsetka 1990.godine.
Predstavljajuci novu strategiju stranim diplomatama, Iglton je rekao: "Svesni da nemamo, kao ni ostali narodi, nepresusne izvore, razmatramo strategiju ranog pocetka/brzog zavrsetka misija." On je naglasio da se time daje veci doprinos miru u svetu.
Kanada zeli i dalje da se angazuje, u pocetnoj fazi, ali bi htela da drugim zemljama prepusti proces dugotrajnog ostvarivanja mira.
Bosna, gde je 1.700 Kanadjana, ce ostati u zizi napora za ocuvanje mira. Kanada je prosle godine izasla iz angazmana na Kosovu, jer nije u mogucnosti da prihvati dve dugotrajne misije. Iglton smatra da da ce Kanada imati svoju ulogu i posle odlaska njenih vojnika. I dalje tamo ima Kanadjana, predstavnika UN, policije, a i puno kanadskog novca odlazi na Kosovo. Mnoge nevladine organizacije, kao i one koje pruzaju razne vidove pomoci su prisutne na tom terenu.
Kao primer novog prilaza, Iglton je naveo sestomesecnu misiju na rogu Afrike, gde se kontrolise granica izmedju Eritreje i Etiopije, kao i ucesce u istocnom Timoru.
"Izmene nikako nece znaciti da Kanada odustaje od svoje tradicionalne uloge, jer svi ljudi u zemlji zele da mi i dalje dajemo doprinos miru, sigurnosti i spasavanju ljudskih zivota, tako da mislim da je ovakva uloga dobra za nas", rekao je Iglton.

BRITIS KOLUMBIJA

Provera djaka pre prijema u skolu

Clanovi Federacije nastavnika Britis Kolambije su se odusevljeno prihvatili rezoluciju kojom traze da se izvrsi provera novih djaka pre nego sto im se dozvoli da se upisu u skolu. Mnogi od njih su izrazili zabrinutost povodom nedavnih tragicnih incidenata u SAD-u i onom pre dve godine u Alberti. Oni su odlucno protiv da se ucenici razmecu pistoljima.
Skole i nastavnici ne mogu da sprovedu proveru sami, vec im je potrebna i podrska provincijske vlade.
Ministarka obrazovanja Dzoj MkFejl, koja je govorila na njihovom skupu, nije ubedjena da je to dobra ideja. Ona je istakla da je potrebno vise podataka da bi se uvidelo da li je to resenje. Naglasila je da je sigurnost i nastavnika i ucenika u ucionici podjednako vazna.
Neki od prisutnih, ipak, smatraju da to moze izazvati nezeljeni talas nepoverenja, nasilja i maltretiranja u skolama. Oni se pitaju sta ce biti sa ucenicima dok se ne zavrsi provera njihovog prethodnog ponasanja. "Da li to znaci da oni nece smeti da udju u ucionicu?", culo se, takodje na skupu.
Dejvid Cudnovski, predsednik Federacije, je opravdavao glasanje za rezoluciju rasprostranjenim potrebom za bezbednoscu u ucionici, te stoga oni zele informacije o ucenicima koji se upisuju.

SVETSKO PRVENSTVO U KLIZANJU

Kanadski par dobio zlato

Dzemi Sale i Dejvid Peletije su svetski prvaci u klizanju za parove. Jos od 1993. godine Kanada nije imala nosioce medalja na svetskim sampionatima, a sada su ovo dvoje poceli da vracaju slavu kanadskom klizackom sportu.
Njihovo izvodjenje cuvenog mita o Tristanu i Izoldi je na sampionatu u Vankuveru bilo elegantno, promisljeni i gotovo do perfekcije izvedeno. Bukvalno su digli na noge gotovo 16.000 gledalaca i, vise nego zasluzeno, osvojili zlato.
Iza njih su ostali ruski par Elena Bereznaja Anton Sikarulidze, kao drugi i kineski par Ksu Sen i Hongbo Zao, koji su osvojili bronzanu medalju.
Ovaj par, koji su to i u privatnom zivotu, je u poslednje vreme imao jednu seriju neprijatnosti (kuca im je izgorela, ukrali su im auto, ona je izgubila ogrlicu, poklon bivseg trenera, izgorela je prste), ali kada su se popeli na pobednicko postolje, sve je zaboravljeno.

OBOREN STARI REKORD

Ovu zimu cemo pamtiti po snegu

Na kalendarskom zavrsetku jedne duge i hladne zime, jedne od najhladnijih i najsneznijih poslednjih godina, voleli bismo kada bi prognoza za prolece bila makar malo optimisticnija. Nazalost, svi su izgledi da se necemo ogrejati ni tokom sledecih meseci.
Prognoze, naime kazu da ce predstojece prolece biti vlaznije i hladnije nego obicno. Po duzem danu cemo primetiti da je doslo novo godisnje doba, ali atmosferske prilike nas nece ubediti u to.
Meteorolozi zavrsavaju sagledavanje zime kroz brojke. U ponedeljak je ova zima postavila rekord sa 104 uzastopna dana sa sneznim pokrivacem u Torontu. Prosle zime, smo na primer imali 'samo' 40 dana u nizu, sa snegom. Prethodna rekordna zima je bila 1970-71 sa 93 dana, tokom kojih je bilo snega na tlu.
Ove zime je bilo 163 santimetara snega u Torontu, dok, na primer, prosecne padavine iznose 122 santimetra.
Najsnezniji dani su bili 7.-8. decembar i 5. mart.
U regionu Velikih jezera, koja obuhvata i Toronto imali smo veoma hladan decembar (prosecna temperatura minus 4,9 stepeni, u poredjenju sa prosecnom od minus 1,5), prohladan januar (prosek -2,2, normalno -4,5 stepeni) i februar (prosek -1,7, normalno -3,8 stepeni). Ova zima je bila za 0,3 stepena hladnija nego prosecna. Tri prethodne zime su imale prosecnu temperaturu visu od uobicajene, s tim sto je zima 1997.-98. cak bila najtoplija otkad postoje podaci.
Kako kazu strucnjaci, mozda su tri blage prethodne zime ucinile da nam ova, upravo zavrsena, izgleda kao ostra.
Predstojeci vikend, prvi prolecni, obecava jos snega.