NATO NIJE ZELEO DA POTPUNO RAZORUZA TKZ. ALBANSKU OVK
Makedonija je zrtvovana!
Makedonija je "zrtvovana" i "tesko je da ce uspeti da opstane u sadasnjem obliku", ocenjuju diplomatski izvori u Atini.
Vise diplomatskih i vojno-diplomatskih izvora, koji nisu zeleli da budu identifikovani, reklo je Beti da Makedonija "nema dovoljno vojnih i policijskih snaga i opreme" da se "dugorocno odupre" agresiji albanskih ekstremista.
Uz to, u makedonskim oruzanim snagama veliki je broj Albanaca - po jednom grckom izvoru cak 40 odsto - te se zato sumnja u njihovu lojalnost, u slucaju eskalacije sukoba.
S druge strane, NATO, koji medjunarodne snage na Kosovu, "ne samo sto nije zeleo da potpuno razoruza (zvanicno raspustenu) Oslobodilacku vojsku Kosova, vec ne zeli ni da operativno pomogne" Makedoniji, jer bi to znacilo "nuzne kopnene akcije" na Kosovu i "bar na granici Makedonije" sto je "politicki skup" rizik za zivote vojnika NATO.
Kfor, pritom, "ima problem kako da se okrene protiv Albanaca koje je do juce podrzavao", rekao je isti izvor.
"U najboljem slucaju", Makedoniji predstoji "federalizacija, kao medjufaza ka podeli na albanski deo i ostatak", a u "najgoroj verziji ce je nestati sa mape", smatra jedan od Betinih izvora.
Veoma upucen izvor je rekao za Betu da "najvise strahuje od kontra-okupljanja" odnosno "samoorganizovanja" makedonskih i drugih nealbanskih stanovnika Makedonije koji bi da se oruzano suprotstave albanskim ekstremistima.
Za to - rekao je drugi izvor koji je bio na licu mesta - "postoji potpuna spremnost" u severoistocnoj Makedoniji gde "ima i prigovora sto ih jos ne zovu u akciju".
"U tom slucaju preti opsti, medjunacionalni gradjanski rat", ocenio je izvor Bete ukazujuci da je stanje "vec sada izmaklo kontroli makedonskih vlasti" sto "dovodi u sumnju sposobnost te drzave za opstanak".
Izvori su saglasni da bi takav rat bio prvi u nizu "jugoslovenskih ratova" koji bi bio "i medjunarodni", jer bi nuzno, osim Makedonije, bilo "uvuceno" i Kosovo, kao deo SRJ i - kako se pouzdano pretpostavlja - "glavna baza" albanskih ekstremista.
Zatim bi "verovatno bila uvucena" i SRJ, jer ekstremisti izmedju nje i Makedonije "premestaju aktivnost po potrebi", a potom bi mogle biti uvucene, "prvenstveno zbog samoodbrane", i snage KFOR na Kosovu, a potencijalno i Albanija i drugi susedi Makedonije.
Zapad bi se u sve to "eventualno umesao samo politicki: zahtevajuci ustupke Makedonije Albancima kao medjufazu za smirivanje stanja", a "Istok je za sada nemocan da pomogne", rekao je jedan izvor.
Beti je receno da i na Balkanu, kao i u ostalim delovima Evrope, i u SAD, "emisari" rade na "mobilizaciji" Albanaca u emigraciji za rat u Makedoniji i da su albanski "predstavnici" povecali "porez" koji uz razne vidove prisile namecu albanskim radnicima i iseljenicima radi finansiranja oruzane borbe.
BRITANSKA STAMPA O MAKEDONIJI - TAJMS:
Mestani Selca kod Tetova grade sklonista
Sa priblizavanjem isteka roka koje su makedonske vlasti dale albanskim ekstremistima da poloze oruzje, mestani sela na severozapadu Makedonije grade sklonista i organizuju prihvatilista prve pomoci, navodi se u jucerasnjem komentaru londonskog "Tajmsa".
Pre pocetka napada na Tetovo, mesto Selce je bilo baza naoruzanih grupa ekstremnih Albanaca koje sebe nazivaju Oslobodilackom nacionalnom armijom (ONA). Nekoliko casova pre isteka ultimatuma, ONA je ponudila jednostranu obustavu vatre, dok makedonske vlasti, istovremeno, najavljuju ofanzivu ukoliko ektremisti ne poloze oruzje.
U Selcu, selu sa 3.000 zitelja, civili su poceli sa popravkama kuca nakon petocasovne minobacacke i artiljerijske vatre makedonskih snaga pre dva dana. Tom prilikom je jedan 35-godisnji mestanim poginuo, dok ih je petoro povredjeno.
Mestani Selca tvrde da nece napustiti svoje domove, bez obzira koliko jaka bude artiljerijska vatra makedonskih snaga, i porucuju da se suocavaju sa pomanjkanjem hrane.
"Nije vazno sta kazu makedonske vlasti", kaze Sali (37), nastavnik u osnovnoj skoli i dodaje: "Svi ostaju u svojim kucama, ukljucujuci i zene i decu".
Sali je izvestacu "Tajmsa" rekao da mestani nemaju gde da odu, i da bi pokusaj da se iz sela izadje bio veoma opasan, buduci da su putevi blokirani. "Makedonska vlada mora da shvati da su ljudi ovde odlucni da dobiju prava koja im pripadaju", dodao je on.
Drugi mestanin, Afet Kadria, popravlja stetu na kuci od minobacackih projektila, dok su prozore na garazi ekstremisti izlepili trakom. Na improvizovano skloniste njegova porodica je stavila metalna vrata i ono, kako kazu, nocu moze da primi 28 rodjaka. U sklonistu, jedna zena pod zarom nosi cepanice za grejanje i kuvanje, dok druga uspavljuje bebu u drvenoj kolevci.
Prema njihovim recima, u pocetku su provodili noci u pastirskoj kolibi u selu Germo, desetak kilometara od Selca, ali je i to selo u utorak uvece prvi put gadjano.
Komandant civilne odbrane u Germu, Ljatif Ljatifi, kaze da seljani ne mogu da se brane od takvih napada. "Tamo, na frontu su borci, ali ovde su samo civili. Ima i starih ljudi koji treba da idu u bolnicu u Tetovo, sto sada ne mogu", dodaje on.
"Pogledaj tu decu. Koliko dugo ce trajati njihova trauma zbog ovih dogadjaja? Ovo nije rat jedne protiv druge armije, vec rat armije protiv civila", rekao je Ljatifi.
Mada naoruzani albanski ekstremisti tvrde da ne zele promenu granica Makedonije i stvaranje Velike Albanije, veliki broj mestana kaze da svoju buducnost vidi u zajednickoj drzavi sa kosovskim Albancima.
"Ovo je Kosovo", rekao je domacin izvestacu "Tajmsa", pokazujuci na tlo u svojoj kuci.
NEMACKA STAMPA O MAKEDONIJI
Fiser odbacuje optuzbe Georgijevskog
Nemacka je odbacila optuzbe makedonskog premijera Ljupca Georgijevskog da zajedno sa SAD nije preduzela dovoljne mere da spreci prenosenje oruzja i prelazak albanskih ekstremista sa Kosova u Makedoniju i juznu Srbiju.
U razgovoru za list "Frankfurter algemajne cajtung" nemacki ministar inostranih poslova Joska Fiser je ocenio da su optuzbe Georgijevskog "nepravedne i daleko od pravog stanja stvari".
On je dodao je da su "nemacki i americki pripadnici Kfora preduzeli sve da bi uspesno kontrolisali tesko pristupacnu granicu u brdima".
"Iluzija je verovati da granica, koja delom prolazi i duz visokih planina, moze da bude hermeticki zatvorena", rekao je Fiser.
Ne izjasnjavajuci se o akcijama makedonske vojske u Tetovu, Fiser je rekao da Berlin vladu u Skoplju "podrzava politickim sredstvima i pojacanom aktivnoscu jedinica Kfora na Kosovu".
"Za makedonsku vladu vazi sto i za citavu medjunarodnu zajednicu, naime da mora primenjivati situaciji primerena sredstva", rekao je Fiser.
Sef nemacke diplomatije je istovremeno opovrgao spekulacije da na Zapadu nema jedinstvenog stava o tome kako da se resi kriza u Makedoniji.
"Za razliku od pocetka devedesetih godina, kada je pocinjala kriza u bivsoj Jugoslaviji, danas ne postoje razlike u misljenjima izmedju zapadnih saveznika", rekao je Fiser.
To sto su se SAD do sada jedva izjasnjavale o situaciji Makedoniji treba, prema Fiserovom tumacenju, shvatiti samo kao posledicu smene vlasti u Vasingtonu, a "nikako kao politicki signal".
Fiser je dodao i da "Evropska unija ni u kom slucaju ne pokusava da resavanje krize u Makedoniji pretvori u evropski projekat", vec "sve korake preduzima u dogovoru sa NATO, pa time i sa SAD".
OEBS DONEO ODLUKU NA SASTANKU U BECU :
Privremeno pojacavanje misije u Makedoniji
Stalni savet OEBS juce je u Becu doneo odluku o privremenom pojacavanju misije u Makedoniji.
Posmatracka misija u Makedoniji ce, kako je odlucilo 55 clanica OEBS, u narednih sest meseci imati 16 umesto osam clanova, kao do sada.
"Dodatni clanovi misije radice prevashodno u pogranicnom regionu, sa ciljem ojacavanja spremnosti misije da posmatra razvoj dogadjaja duz granice i o tome izvestava. Oni ce, takodje, obavljati druge duznosti u skladu sa mandatom misije", navodi se u saopstenju Stalnog saveta OEBS.
Predsedavajuci Stalnog saveta, rumunski ambasador Liviu Bota rekao je, na konferenciji za stampu, da ce novi clanovi misije, opremljeni za rizicne uslove u kojima ce raditi, otputovati za Skoplje tokom popodneva.
Govoreci o situaciji u Makedoniji, Bota je ocenio da je citava medjunarodna zajednica mobilisala resurse da bi se okoncalo nasilje, koje u sebi nosi rizik da se prosiri na citav region.
Na pitanje kako komentarise mogucnost da makedonske snage bezbednosti zapocnu ofanzivu sirokih razmera protiv naoruzanih Alanaca, Bota je odgovorio da OEBS priznaje pravo Vlade u Skoplju da reaguje na pretnju koju predstavljaju ekstremisti.
"Upravo zato sto makedonske vlasti nisu preterivale u akcijama protiv ekstremista, medjunarodna zajednica je dala svoju podrsku. Ipak, svi priznajemo njeno pravo da reaguje", naglasio je Bota.
Upitan da li smatra da je 16 ljudi dovoljno za kontrolu granice on je odgovorio da OEBS u Makedoniji nije sam, vec su prisutne i Evropska unija, NATO i KFOR, te da ce "vreme pokazati da li ce ovaj broj posmatraca dovoljan".
On je najavio da ce u Bukurestu, 27. marta, biti odrzan sastanak o situaciji u Makedoniji na kojem ce ucestvovati predsedavajuci OEBS, rumunski sef diplimatije Mircea Dzoana, visoki komesar OEBS za manjine OEBS Maks van der Stul i novonaimenovani specijalni izaslanik predsedavajuceg za Makedoniju, ambasador Robert Frovik.
Ambasador Makedonije pri OEBS Ognen Maleski izjavio je jugoslovenskim novinarima da je odluka Stalnog saveta politicki veoma znacajna.
"Rec je o jednom kompleksnom problemu u cije resavanje moraju da se ukljuce svi koji mogu da pomognu i u tome vidimo i ulogu OEBS-a. U resavanju konflikta koristice svi raspolozivi instrumenti ove organizacije", rekao je Maleski.
On je, medjutim, upozorio da to ne znaci da i NATO, EU i UN ne moraju uraditi svoj deo posla.
Podsecajuci da je misija OEBS u Makedoniji uspostavljena u septembru 1992. godine, sa zadatkom da prati moguce prelivanje sukoba sa severa u Makedoniju, Maleski je konstatovao da se to "upravo i dogodilo".
"Pokazalo se da misija nema dovoljan broj ljudi da bi ispunila svoj zadatak. Granica je dugacka 250 kilometara i cak da je na medji postavljeno 100 puta vise posmatraca, pitanje je da li bi oni mogli da neprekidno posmatraju granicu", naglasio je makedonski ambasador.
FRANCUSKA STAMPA O BALKANU
Oven se zalaze za izmenu granica na Balkanu
Izvrsenje mandata NATO snaga i Ujedinjenih nacija na Kosovu na putu je da postane nemoguce, a teski sukobi na jugoslovenskoj i makedonskoj granici prema Kosovu trebalo bi da predstavljaju upozorenje NATO-u, ocenio je bivsi britanski ministar spoljnih poslova i izaslanik EU u mirovnim pregovorima za Jugoslaviju, Lord Dejvid Oven.
U komentaru koji je objavio pariski Mond, Oven je ocenio da ti sukobi pokazuju da kosovski Albanci nisu spremni da prihvate da ta teritorija ostane u okviru Jugoslavije, a u vezi su sa njihovom borbom za nezavisnost izvan granica Kosova.
Lord Oven ocenjuje da sto vise Albanci budu shvatali kontingent KFOR-a kao prepreku nezavisnosti, veci je rizik da njegovi vojnici postanu meta.
Doslo je vreme da se ponovo razmotri pitanje Kosova jer ima malo perspektiva za pregovore, smatra Oven i dodaje da bi americki predsednik Dzordz Bus trebalo da trazi od clanica NATO da posteno preispitaju odrzavanje vojnih snaga na Kosovu protiv kojih je preko 90 odsto njegovih stanovnika.
Trebalo bi ispitati i zavisnost kompanija koje zapadne zemlje zele da otvore dok se odrzava vojna kontrola u Srbiji, odnosno Kosovu, a sada bi cilj trebalo da bude obezbedjenje stabilne i trajne buducnosti Balkana.
Prilikom zakljucenja sporazuma u Rambujeu, u februaru 1999, clanice NATO su malo paznje posvetile znatnim prednostima koje su stekli Srbi, medju kojima je, bar privremeno, najvaznija bilo prihvatanje suvereniteta Jugoslavije i cinjenica da je upravljanje Kosovom povereno UN, a ne NATO-u ili Evropskoj uniji, smatra Oven i podseca da je Rezolucijom 1244 ukinuta nezavisnost Kosovu na zahtev Rusije i Kine.
Oven smatra da je sada potrebno da se nadje resenje za ceo Balkan, sadasnji ekvivalent Berlinskom kongresu 1878, koje bi donelo izmene granica na kojima su se postavile najvece sile.
Oven ocenjuje da se novi jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica pokazao kao kompetentan rukovodilac koji ne samo da je ubedio jugoslovensku vojsku da prihvati ishod izbora u septembru 2000, vec je istovremeno potkopao poluge moci Slobodana Milosevica i gotovo je sigurno da ce ga izvesti pred sud.
Po Ovenovom misljenju, naredna etapa za NATO bi trebalo da bude da jasno stavi na znanje rukovodiocima albanskih muslimana i muslimana u vladi Bosne i Hercegovine da bi za uzvrat za nezavisnost Kosova moralo da dodje do izmene medjunarodnih granica Jugoslavije.
Redefinisanje granica Bosne i Hercegovine, utvrdjenih 1992, trebalo bi da se osloni na referendum u Bosni, navodi Oven i dodaje da je Sarajevo zainteresovano za povratak na plan Evropske unije iz 1993. u korist tri republike, posle najnovijeg odbijanja Hrvata da saradjuju u okviru muslimansko-hrvatske Federacije.
Oven navodi da bi u muslimansku republiku bili ukljuceni Brcko i Srebrenica.
Treba se nadati da ce Crna Gora ostati u federaciji sa Srbijom, smatra Oven, ali dodaje da izgleda da ona insistira u svojoj zelji za nezavisnoscu.
Ukoliko dodje do toga, trebalo bi je obavestiti da u okviru sirokog sporazuma za Balkan, jedan mali deo crnogorske teritorije bi morao da se da Srbiji da bi imala pristup moru u Kotorskom zalivu, gde u lokalnim vlastima vec dominiraju Srbi.
Pristup Srbije tom delu Jadranskog mora morao bi da se izvede prenosom jednog dela teritorije Republike Srpske, navodi Oven.
Makedonija je suocena sa velikim problemom zbog albanske manjine, ocenjuje Oven i podseca da iako po popisu Albanci cine 23 odsto njenog stanovnistva, posmatraci veruju da je taj procenat u stvari 35 odsto i pokazuje tendenciju rasta.
Na politickom planu, malo je izgleda da dodje i do najmanje izmene granice u Makedoniji, smatra Oven i dodaje da su aspiracije Velike Albanije ogromne i moraju da se cvrsto drze pod kontrolom ako se zeli stabilnost na Balkanu.
Po njegovom misljenju, Grci srecom ulazu u Makedoniju, a Evropska unija treba da sto pre pruzi ekonomsku i politicku, pa mozda i vojnu pomoc.
Veruje se da bi bilo kakva modifikacija sadasnje mape Balkana ponovo otvorila Pandorinu kutiju, navodi Oven ali kaze da je taj strah po njegovom misljenju preteran.
Pitanja u vezi sa izmenama medjunarodnih granica nisu nova i iz drugog plana prete jos od 1991, a te izmene predstavljaju najvecu nadu da se u tom regionu uspostavi trajni mir.
BRITANSKI "FajnenSel tajms"
Albanski gerilci mogu da destabilizuju Makedoniju
Iako se smatra da sarenolika grupa albanskih gerilaca koja se bori u Makedoniji iz raznorodnih interesa ne broji vise od 1.000 ljudi, ona moze da prouzrokuje haos i da destabilizuje zemlju, ocenjuje danas "Fajnensel tajms".
Britanski list pise da u toj grupi ima pripadnika raspustene Oslobodilacke vojske Kosova, koji su nakon ulaska NATO snaga na Kosovo nasli bezbedno utociste u Kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije, odakle su nastavili da se bore za svoje ciljeve, ozlojedjeni zbog toga sto medjunarodna zajednica ne podrzava njihove teznje za nezavisnoscu.
"Fajnensel tajms" navodi da je i dalje nejasno ko finansira albanske pobunjenike u Makedoniji i kakav je njihov odnos sa drugim radikalnim albanskim grupama na Kosovu i na jugu Srbije.
Bardhil Mahmuti koji je, kako navodi britanski list, iz inostranstva znacajno pomogao osnivanje Oslobodilacke vojske Kosova, demantuje da su albanski ekstremisti na Kosovu zapoceli sukobe u Makedoniji.
Prema njegovim recima, prosto je slucajnost da su sukobi u Makedoniji poceli u blizini granice prema Kosovu.
"Fajnensel tajms" citira i novinara "Kohe Ditore" Ardiana Arifaja, koji tvrdi da su sukobi u Makedoniji uzrokovani inferiornim statusom Albanaca u toj zemlji.
Medjutim, navodi list, neki u medjunarodnoj zajednici smatraju da su sukobi u Makedoniji izbili zbog toga sto neki pripadnici OVK smatraju da se relativni mir na juznom Balkanu protiv njihovim interesima.
RUSKA STAMPA O MILOSEVICU
Amerika spasila Milosevica od hapsenja
Bivsi predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic trebalo je da bude uhapsen prosle nedelje, ali do toga nije doslo, jer su ga spasle SAD, pise moskovski nedeljnik "Komersant vlast".
"Direktni ultimatum" koji je SAD uputila jugoslovenskim vlastima, da do 31. marta uhapse Milosevica i isporuce Haskom tribunalu, postavio je novu vlast u "veoma delikatan polozaj", pise nedeljnik i objasnjava da bi hapsenje Milosevica u tim uslovima znacilo "priznanje da (nova vlast) radi po nalozima iz Vasingtona", sto uveliko govore pristalice bivseg predsednika.
List navodi da Americi "odgovara da se Milosevic odrzi u politickom zivotu, isto kao sto joj odgovaraju napadi albanskih gerilaca na jugu Srbije i u Makedoniji".
Nedeljnik ocenjuje da u akcijama albanskih gerilaca nema nikakve logike, i da ispada da su napadi gerilaca rezultat nerazumnosti njihovih komandanata, ali, naglasava list, da bi se oni tesko na tako nesto resili samostalno. Amerika nije ni pokusala da ih zaista odvrati od sadasnjih akcija, dodaje list.
"Tokom devedestih godina, Amerikancima je u postizanju ciljeva pomagao upravo onaj koga nazivaju ljutim neprijateljem, Milosevic. Bez aktivne pomoci bivseg jugoslovenskog lidera vojska NATO tesko da bi se stacionirala u BiH. Da Milosevic nije poceo etnicko ciscenje na Kosovu, SAD i NATO ne bi imali povod za pocetak bombardovanja, i na Kosovo nikada ne bi bila uvedena vojska NATO", zakljucuje nedeljnik.
"U mnogim situacijama Milosevic je bio odlican sparing partner za Vasington, nabacujuci mu lopte za jake udarce. Sva istorija uzajamnih odnosa Milosevica i SAD bila je veoma zanimljiva i protivureciva.
S jedne strane, Amerikanci su mu uvek lepili najostrije etikete, nazivajuci ga svojim najljucim neprijateljem. Ali, sa druge strane, u najtezim momentima za Milosevica, SAD su mu, namerno ili slucajno, pomagale da se zadrzi na vlasti.
Nedeljnik, tako nabraja, da je u jeku borbe sa Milosevicem poslednji premijer SFRJ Ante Markovic zatrazio od Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF), gde je rec SAD odlucujuca, zajam od cetiri milijarde dolara. MMF je odbio, i Milosevic je lako izdejstvovao ostavku svog protivnika.
"Komersant vlast" dalje nabraja da SAD "nije poverovala" i da je "odbila da podrzi " bivseg premijera SRJ Milana Panica u borbi sa Milosevicem. A da je 1999. godine, posle pocetka bombardovanja, u kojima je glavnu ulogu imala americka avijacija, rejting Milosevica naglo skocio, a opozi cija gurnuta u cosak.
"Kada je Americi bilo potrebno, od Milosevica su uvek lako dobijali nuzne ustupke. Bivsi americki izaslanik Ricard Holbruk je 1995. godine trebalo je nekoliko puta da dodje u Beograd, poprica sa Milosevicem u cetiri oka, i da on odmah prihvati sve americke predloge, sto nisu mogle da postignu ni evropske, ni ruske diplomate", pise nedeljnik.
List navodi da su SAD pozdravile dolazak na vlast demokrata, ali da im "realnu pomoc ni do dan danas nisu dali". Sta vise, dodaje list, neka dejstva i izjave Vasingtona, osim stete beogradskim demokratama nisu nista drugo donosile.
Realizacija reformi koju su zamislile demokrate u Beogradu, omogucice Srbiji da se integrise u Evropu. Orijentacija republike ka EU, koja je vidljiva vec sada, u buducnosti ce biti jos ociglednija. To ce, neizbezno dovesti do smanjenja uticaja SAD u regionu, koji je svih ovih godina bio kljucni", pise list.
"Posle pada rezima Milosevica, situacija nije pocela da se razvija, u njihovu korist i izgleda da su zato odlucili da je jos rano da Milosevic nestane bez traga", zakljucuje "Komersant vlast".
AMERICKA STAMPA O MAKEDONIJI - NjUZVIK:
Kriminalci i lazni patrioti sire sukobe
Sulejman Ramadani (41) poginuo je od metka albanskog snajpera kada je otvarao garazu u svom dvoristu. Ramadani je etnicki Albanac kao i vecina njegovih suseda u Tetovu i kao sto su to i gerilci koji kontrolisu visove nad drugim po velicini makedonskim gradom, pise americki nedeljnik "Njuzvik".
Takva cinjenica ne sprecava snajpere i minobacacke posade pobunjenika da seju smrt na svoje sunarodnike ispod njih. Pobunjenici ce se mozda okrenuti protiv slovenskog zivlja, koje cini dve trecine stanovnistva Makedonije, ali su za sada objavilii rat protiv bespomocnijeg neprijatelja - umerenih Albanaca.
Ta surova taktika igleda da uspeva. Hiljade umerenih Albanaca napustaju svoje domove u Tetovu i beze. Istovremeno, sve veci broj mladih Albanaca razgovara o tome da se prikljuci "oslobodilackim" snagama u brdima.
Konflikt u Makedoniji moze da se pokaze kao veca nesreca za Zapad nego sto je to bila Somalija. Ako mirovne snage pokusaju da zaustave novu OVK, neminovno ce navuci gnev Albanaca. Pre ili kasnije, to ce znaciti brojanje mrtvih, i veoma ozbiljan politicki problem za Dzordza Busa. U medjuvremenu, OVK je izgleda spremna da sukob rasiri po celom regionu.
"Kriminalci i lazni patrioti", kaze Rufi Ramadani za pobunjenike. Ovaj etnicki Albanac je sef policije u Tetovu.
Ekstremisti iz kosovske OVK govorili su da se bore za stvaranje Velike Albanije ili Velikog Kosova, sto je cilj koji su odbacili politicki vodje kosovskih Albanaca. Prosle sedmice, u Makedoniji su gerilci tvrdili da se bore za jednaka prava.
Ali, strani i domaci zvanicnici sa obe strane kosovsko-makedonske granice kazu da se sukob vodi uglavnom oko kontrole rastuce kriminalne imperije koju vode Albanci. Njihov je cilj da aktivno destabiliziju ceo region.
Malo je ljudi medju Albancima koji se usudjuju da govore o reketu. Poslovi koji najbrze rastu u regionu - trgovina belim robljem, drogama i drugi sverc - eksplodirali su od kako je NATO potisnuo jugoslovensku armiju sa Kosova juna 1999.
Gazde u enklavi danas su bivsi "borci za slobodu" iz OVK. Sada je OVK zvanicno odlozila oruzje, ali ona pomaze i pokrece pobune ne samo u u susednoj Makedoniji, vec i u presevskoj dolini na jugu Srbije.
Zvanicnici UN na Kosovu kazu da su mafijaske vodje podelile pokrajinu na sedam gangsterskih feuda, koji se grubo poklapaju sa sedam operativnih zona tokom rata, i gde vladaju uglavnom bivsi komandanti OVK. Vecina njih su danas "generali" u Kosovskom zastitnom korpusu, navodno neonaoruzanoj miliciji stvorenoj na osnovu mirovnog sprazuma 1999.
Bezakonje na Kosovu im je omogucilo da se obogate i postanu mocni kao sto nikad nisu bili u svojoj sredini, pise "Njuzvik".
UJEDINjENE NACIJE
Anan objavio da ce se ponovo kandidovati
Generalni sekretar UN Kofi Anan objavio je juce da ce se kandidovati za drugi petogodisnji mandat na tom polozaju, i dodao da mu nije bilo lako da donese tu odluku. Ananov prvi mandat istice 31. decembra.
On je rekao da se pitao da li moze da skupi istu snagu za jos jedan petogodisnji mandat i da li zeli da porodicu, narocito suprugu, optereti svojim iscrpljujucim poslom.
"Ovo je bila veoma zahtevna i izazovna odgovornost sa kojom sam se nosio i koja je uticala na moj zivot i na porodicu. Ali, nakon pazljivog razmisljanja i kosultacija sa porodicom i mojom zenom Nejn, koja je me je najsnaznije podrzavala kako u dobrim tako u losim trenucima, drago mi je sto danas mogu da vam kazem da je moj odgovor 'da'", rekao je Anan.
"Ukoliko drzave clanice odluce da mi ponude drugi mandat (na mesto) generalnog sekretara, bicu pocastvovan da ga prihvatim", izjavio je Anan.
Ponovni izbor Anana, koji je iz Gane, predstavljao bi treci mandat za africke zemlje u odnosu na uobicajena dva mandata. Ananov prethodnik, Egipcanin Butros Butros-Gali, koji je bio generalni sekretar od 1991. do 1996. godine, nije bio ponovo izabran, posto su SAD ulozile veto u Savetu bezbednosti UN.
Ocekuje se da ce nova americka administracija podrzati Anana koji je u dobrim odnosima sa americkim drzavnim sekretarom Kolinom Pauelom, iako mu je prilikom prvog izbora pomogao bivsi americki predsednik Bil Klinton.
Diplomate smatraju da ce svih 15 clanica Saveta bezbednosti UN, koje ce se prve izjasniti o izboru buduceg generalnog sekretara krajem ove godine, podrzati drugi Ananov mandat, koji bi trebalo da pocne 2002. godine. Grupa od 53 africke zemlje saopstila je prosle nedelje da ce podrzati Anana, ukoliko on odluci da se kandiduje. Anan je proveo vise od 30 godina u sistemu UN i za to vreme se pokazao kao izvanredan diplomata, da bi u martu 1993. godine postao sef mirovnih operacija UN.
On je uspeo da izbegne krivicu zbog neuspeha u zaustavljanju rata u BiH, potpunu propast mirovnih operacija u Somaliji i za genocid u Ruandi, izvinjavajuci se u dugim izvestajima za greske.
Anan je ozenjen svedskom umetnicom i advokatom Nane Lagergren koja je necaka Raula Valenberga, diplomate koji je spasao 100.000 Jevreja iz Madjarske tokom Drugog svetskog rata.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
Copyright © 1996-2001 Nezavisne NOVINE
POWERED by
