Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

NATO ODLUCIO DA DOZVOLI POVRATAK VOJSKE YU I U DRUGE DELOVE ZONE BEZBEDNOSTI

Srbi stite NATO od Albanaca

U sedistu NATO-a u Briselu je saopsteno da je Savet NATO -a pred odlukom da prihvati ulazak jugoslovenske vojske i policije i u sektor tampon-zone "C Zapad", uz jugoslovensko-albansku granicu, kao i u sektor "A", a to znaci od granicnog pojasa prema Albaniji, nedaleko od Plava, pa sve do nivoa Medvedje.
U diplomatskim izvorima NATO-a se istovremeno saznaje da je odluka vec usaglasena tzv. "precutnim postupkom" i da ce generalni sekretar Atlantskog saveza Dzordz Robertson samo izdati saopstenje o tome.
Jugoslovenski vojnici i policajci bi, prema ovoj odluci, kroz dva ili tri dana usli u sektore "C Zapad" i sektor "A", u okviru postepenog ukidanja Zone kopnene bezbednosti, u meri u kojoj se sprovode koraci "jacanja poverenja" koje su vlasti u Beogradu usaglasile sa NATO i Kforom u cilju nalazenja mirnog resenja za probleme nasilja koje izazivaju albanski teroristi na jugu Srbije.
Kako je danas novinarima rekao jedan zvanicnik u sedistu NATO-a u Briselu, "jos je u toku postupak usvajanja ove odluke o daljem etapnom i uslovljenom ukidanju Zone kopnene bezbednosti".
Funkcioner NATO-a je precizirao da je o tome juce popodne raspravljao Savet Atlantskog saveza.
On je, takodje, naglasio da "paket mera" koji je juce usvojio NATO u vezi sa nasiljem albanskih terorista u Makedoniji, znaci da ce jos vise biti ojacana bezbednost jugoslovensko-makedonske granice sa kosovske strane i neposredna saradnja s makedonskim vlastima.
Nove trupe i sredstva Kfora ce doci na granicu ili ce obavljati pomocne operacije u cilju obezbedjivanja granice, rekao je predstavnik NATO-a i podvukao da je veoma vazno "vazdusno izvidjanje i nadzor".
Zvanicnik NATO-a je rekao da jos ne moze da potvrdi koliko ce tacno vojnika jos biti upuceno kao pojacanje na granicu, odnosno prebaceno iz "operativne rezerve" na samom Kosovu. Neke zemlje su dale trupe, a drugi saveznici salju "znacajnu oopremu", dodao je on.
Izvori NATO-a su juce Beti potvrdili informacije da je generalni sekretar Alijanse Dzordz Robertson zatrazio od zemalja-clanica pojacanja od 1.400 vojnika.
Receno je da je Spanija vec predocila da salje jednu cetu, sto bi moglo biti oko 150 vojnika, dok je Francuska stavila do znanja da Kforu stavlja na raspolaganje bespilotne letelice za vazdusna izvidjanja.
Funkcioner u sedistu NATO-a je naglasio je da jucerasnje hapsenje vise lica koja su preko granice na mazgama prebacivala oruzje i municiju, kao i hapsenje "naoruzanih pobunjenika" na administrativnoj medji Kosova sa Srbijom, dokazuje da se vec na delu sprovodi resenost da se spreci dotur oruzja i pojacanja albanskim ekstremistima u Makedoniji i dolini Preseva.
On je dodao da ako albanski ekstremisti tzv. Nacionalne oslobodilacke armije u Makedoniji "govore o prekidu vatre, onda je to dobro". Ali je podvukao da se "nece dozvoliti da Kosovo bude bezbedno zaledje i baza za sirenje nasilnih akcija u susednim zemljama".
Zamoljen da kaze u kojoj meri su albanski ekstremisti u Makedoniji povezani sa istomisljenicima na Kosovu, NATO zvanicnik je odgovorio da medju Albancima u Makedoniji i na Kosovu postoje "rodjacke veze, mnogi makedonski Albanci su se obrazovali na univerzitetu u Pristini". "Postoje i neformalne veze, a to su povezanost preko kriminala i sverca".
Zvanicnik u Briselu je rekao i da ce ambasadori u Savetu NATO - a 3. aprila posetiti Skoplje, gde ce razgovarati s makedonskim vlastima o situaciji u zemlji.
Predstavnici zemalja-clanica u ovom najvisem stalnom politickom telu Atlantskog saveza ce 4. aprila doputovati i u Pristinu, gde ce se sastati sa celnicima Kfora i UNMIK-a, razgovarati s lokalnim politickim prvacima, a, "sto je i kljucni cilj posete", dobice na licu mesta iscrpne izvestaje o vojnoj situaciji od vrhovnog zapovednika NATO-a, generala Dzozefa Ralstona i predsednika Vojnog komiteta NATO-a, admirala Gvida Venturonija.

AKCIJA MAKEDONSKIH SNAGA BEZBEDNOSTI

Tenkovima na Albanske polozaje

Makedonske snage bezbednosti juce preciznom artiljerijskom vatrom gadjaju polozaje albanskih gerilaca oko tvrdjave Kale, nekoliko stotina metara udaljenoj od centra Tetova, ali je jos uvek tesko proceniti da li je pocela vise dana najavljivana ofanziva makedonske vojske i policije.
Po prvi put od izbijanja sukoba u Tetovu, makedonske snage bezbednosti su danas tenkovima bombardovale polozaje albanskih gerilaca iz formacije koja sebe naziva Oslobodilacka nacionalna armije (ONA), a okolina tvrdjave Kale se prakticno ne vidi od oblaka dima prouzrokovanih eksplozijama artiljerijskih projektila.
Tokom prepodneva u Tetovo su dopremljena jos tri tenka T-51 - bugarske verzije ruskog tenka T-55, koji gadjaju polozaje albanskih gerilaca oko grada.
Ranije sinoc u okolini stadiona u Tetovu, makedonska policija ubila je dva Albanca, koji su, kako navode izvori bliski makedonskom MUP-u, pokusali da bace rucne bombe na policijski bunker u tom gradu.
U okolini stadiona u Tetovu, prethodnih dana vodjene su zestoke borbe u kojima su upotrebljavani minobacaci, teski mitraljezi i pesadijsko naoruzanje. U tim sukobima unisteno je nekoliko kuca, iz kojih su pucali pripadnici ONA.
Prema procenama nemackog kontigenta KFOR-a u Tetovu, ciji su pripadnici prethodnih dana oko grada postavili termicke kamere koje su u stanju da detektuju bilo pokrete, na polozajima koje drze pripadnici ONA nalazi se izmedju 250 i 300 gerilaca.
Portparol nemackih snaga, kapetan Hanc Ginter Bender izjavio je da je tesko proceniti da li je pocela ofanziva makedonskih snaga bezbednosti, ali je napomenuo da, po pravilu, pre nastupanja pesadije prethodi dvocasovna artiljerijska paljba.
Makedonske vlasti nabavile su prethodnih dana iz Ukrajine deset jurisnih helikoptera MI-24, naoruzanih rotirajucim sestocevnim topom od 30 milimetara, te sirokim spektrom vodjenih i nevodjenih projektila, ali za sada te letelice nisu upotrebljene u akciji.
U samom gradu je, uprkos artiljerijskoj vatri makedonskih snaga bezbednosti, prilicno mirno, mada je policija nakratko blokirala puteve koji vode ka delu grada u kojem se nalazi fudbalski stadion.
Na ulicama se, za razliku od prethodnih dana, nalazi znatno vise ljudi, koji posmatraju akciju makedonskih topova i minobacaca. Tek povremeno cuje se i vatra iz automatskog naoruzanja.

BUJANOVAC

Srbi i Albanci sa po pet clanova u timu za pregovore

Pregovaracka delegacija Albanaca sa juga Srbije na danasnjim pregovorima sa predstavnicima vlasti u Beogradu, ce imati pet clanova, od kojih ce vecinu ciniti predstavnici politickog krila naoruzanih formacija koje sebe nazivaju Oslobodilackom vojskom Preseva, Bujanovca i Medvedje (OVPBM).
Clanovi albanske delegacije su predsednik opstine Presevo i predsednik Partije za demokratsko delovanje Riza Halimi, zatim predstavnici Politickog veca OVPBM Jonuz Musliu, Haljilj Selimi i Sadik Jasari, dok ce oruzani deo OVPBM predstavljati Camiz Ramadani, poznatiji kao "komandant Lesi", preneli su Beti veceras izvori bliski Albancima u Bujanovcu.
Dogovor o broju i sastavu delegacije, albanska strana je postigla juce u selu Konculj, gde je i komanda formacija OVPBM, naveo je Betin izvor.
On je potvrdio da su pregovori dveju strana uz posredovanje zvanicnika NATO-a Pitera Fejta, zakazani za sutra u 15 casova u selu Merdare, na adminstrativnoj granici Kosova i centralne Srbije.
I srpska strana je odredila svoj petoclani pregovaracki tim, navodeci da ce je zastupati predstavnici vlada Srbije i Jugoslavije, zatim zvanicnici republickog i saveznog Ministarstva unutrasnjih poslova i predstavnik saveznog Ministarstva odbrane.
Imena srpske pregovaracke ekipe nisu saopstena.
Pregovori u Merdaru ce biti prvi ozbiljniji pokusaj da se nakon visemesecnih okrsaja, politickim putem resi kriza na jugu Srbije.

BUJANOVAC

Oteti pripadnici VJ prikazani na TV Kosovo

Pripadnike Vojske Jugoslavije, Miliju Belojicu i Sasu Bulatovica, koji su juce zalutali u rejonu sela Veliki Trnovac kod Bujanovca i nalaze se u zatocenistvu naoruzanih albanskih ekstremista na jugu Srbije, prikazala je sinoc TV "Kosovo".
Ova TV stanica je emitovala izjave oficira VJ, koji su tokom saslusanja, rekli da im je "kapetan izdao zadatak" da dodju u selo Trnovac, "da navodno izvidimo gde se nalazi Oslobodilacka vojska, ali niko nam nije rekao da OVPBM tamo drzi polozaje".
Ovi snimci su sinoc prikazani novinarima u bujanovackom Pres centru.
Betin izvestac je premetio da se na tim snimcima vide tragovi mucenja dvojice pripadnika VJ.
Beogradski Rradio B92, preneo je ocekivanja jugoslovenskog ministra unutrasnjih poslova Zorana Zivkovica, da ce dvojica jugoslovenskih vojnika biti "oslobodjena za dan-dva".
On je dodao da su jugoslovenske vlasti u sredu bile na putu da oslobode cetvoro ranije kidnapovanih Srba, ali da je jucerasnje zarobljavanje dvojice vojnika poremetilo taj proces.
"Ocekujem da prvo cetvoro Srba danas-sutra bude pusteno, a sigurno za dan-dva i dvojica kidnapovanih vojika", rekao je Zivkovic.

GORAN SVILANOVIC:

Neophodno sazvati samit balkanskih zemalja

Jugoslovenski ministar inostranih poslova Goran Svilanovic ocenio je da treba sazvati balkansku konferenciju o miru, saradnji i bezbednosti, u koju bi se ukljucili Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Evropska unija (EU) i Ujedinjene nacije (UN), a na kojoj bi bila stavljena tacka na sporenja i ratovanja u ovom regionu.
U intervjuu sutrasnjim "Vecernjim Novostima", Svilanovic je rekao da bi na toj konferenciji trebalo dati tacnu definiciju Balkana, a da bi kljucna stvar bila u tome da sve balkanske drzave jedna drugoj garantuju integritet i kazu koje sve drzave postoje.
"Zalazemo se za dogovor da sve drzave regiona jedna drugoj, u potpunosti, garantuju integritet", nakon sto postignu dogovor o zastiti manjina i njihovom statusu i sto odluce da zatvore stranicu nasilja, da bi mogle da idu u nesto drugo, u Evropu, rekao je Svilanovic.
On je kazao da je predlozio takvu konferenciju na samitu zemalja jugoistocne Evrope u Skoplju, ali da je ta ideja bila odbijena, iako je naveo da je neophodna zbog Kosova, "koje je sada velika tema iz koje sada izvire jug Srbije i Makedonija".
Jugoslovenski sef diplomatije je ocenio da svi relevanti faktori na Balkanu moraju da sednu za pregovaracki sto, jer bez jasne garancije integriteta drzava nema ni mira ni stabilnosti, vec samo produzavanja i jacanja nasilja.
Ocenjujuci razbuktavanje krize u Makedoniji, Svilanovic je rekao da je vrlo nesrecan zbog toga, jer je to proces destabilizacije, u koji je usla SRJ.
"Nasilje preti jugu Srbije, Kosovu, zapadnoj Makedoniji. Kfor i NATO tek sada vide da je to jedan zaista regionalni problem, da ne mogu da se oslobode odgovornosti i dopuste stihiju i organizovanje paravojnih ili vojnih formacija, koje sada ucestvuju u akcijama, ne samo na jugu Srbije, nego i u Makedoniji", rekao je Svilanovic. On je ocenio da svest o potrebi odlucnije reakcije postoji i preovladjuje medju oficirima Kfora i NATO, kao i kod politicara.
Prema njegovim recima, kada je o albanskom pitanju rec, potrebna je jasna poruka medjunarodne zajednice da nema cepanja teritorije, da se garantuje bezbednost, stabilnost i integritet drzava.
"Ako takva poruka izostane, onda ce uvek biti neko ko je spreman da uzme pusku i da se bori, jer ce verovati da ga podrzava, recimo Albanija, ili neka druga drzava u medjunarodnoj zajednici, ili neki krugovi spolja", rekao je Svilanovic.
On je ocenio da, dok ne bude jasne poruke od svih u regionu da novih drzava nece biti niti cepanja postojecih, onda ce onaj ko je uzeo pusku u ruku, shvatiti da ima podrsku za ono sto radi.

POKRET ZA DEMOKRATSKU SRBIJU

Teroristi ne postuju potpisano primirje

Otmica dvojice pripadnika Vojske Jugoslavije Milije Belojice i Sase Bulatovica pokazuje da albanski teroristi nemaju nameru da postuju potpisani sporazum o primirju, saopstio je Pokret za demokratsku Srbiju (PDS).
Dvojica vojnika nestali su u blizini bujanovackog sela Veliki Trnovac. U albanskim izvorima na jugu Srbije, jugoslovenski vojnici kretali su se u vojnom dzipu ka Velikom Trnovcu, nakon cega im se gubi trag.
"Teroristicke akcije (Albanaca) na teritoriji i Jugoslavije i Makedonije pokazuju da mira nece biti bez konkretnog i energicnog pritiska medjunarodne zajednice", navodi se u saopstenju PDS-a.
Ta stranka navodi i da "deklarativne osude terorista od strane medjunarodne zajednice" predstavljaju "moralnu podrsku", ali "ne pomazu postizanju mira i bezbednosti u regionu". "Medjunarodna zajednica ima mnogo dokaza da je rec o terorizmu koji moze prerasti u opsti balkanski rat i zato od nje ocekujemo da angazuje svoje vojne snage na neposredan nacin u cilju suzbijanja albanskog terorizma", navodi se u saopstenju PDS-a.

CRVENI KRST

Prijavite nestale clanove porodica

Rukovodilac Savezne sluzbe trazenja Branko Popovic je apelovao na sva izbegla i raseljena lica da prijave sve nestale clanove svojih porodica i rodbine, prilikom popisa izbeglica koji je u toku u Srbiji.
Popovic je na konferenciji za novinare rekao da sva lica koja su nestala u periodu od 1991. do 2000. godine treba da prijave clanovi porodica i rodbine, kako bi na taj nacin bila napravljena evidencija nestalih i poboljsana istraga.
Nestala lica treba prijaviti prilikom odazivanja na popis izbeglih i raseljenih lica. Popis izbeglica, koji se odrzava pri svim gradskim opstinama, trajace do 31. marta.

SKUPSTINA SRJ

Izglasano poverenje Saveznoj vladi i Micunovicu

Vece gradjana jugoslovenskog parlamenta juce je izglasalo poverenje Vladi SR Jugoslavije, cime je izvrsna vlast odolela prvom testu nakon izbora pre cetiri meseca.
Vecinom glasova poslanici su izglasali poverenje predsedniku Veca gradjana Dragoljubu Micunovicu (DOS).
Saveznu vladu cine DOS, So-cijalisticka narodna partija Crne Gore (SNP) i Srpska narodna stranka iz Crne Gore (SNS).
Poslanici opozicione Srpske radikalne stranke (SRS) inicirali su da se Saveznoj vladi izglasa nepoverenje zbog incidenta od 26. februara, kada je ministar odbrane Slobodan Krapovic u parlamentu udario poslanika i lidera SRS Vojislava Seselja.
Taj predlog odbijen je vecinom glasova. Za predlog SRS glasalo je 29 poslanika, protiv je bilo 70, a tri su bila uzdrzana.
Tokom danasnje sednice, radikali i poslanici opozicione Socijalisticke partije Srbije (SPS) kritikovali su celokupan rad vlade, a premijer Zoran Zizic i nekoliko clanova njegovog kabineta odbacili su te optuzbe.
Pojedini poslanici optuzili su Vladu i da, povodom situacije na jugu Srbije, ispunjava naloge Zapada i NATO.
Poslanik SRS Maja Gojkovic ocenila je da je akt ministra odbrane bilo "siledzijstvo" i dodala da je Srpska radikalna stranka ocekivala od vlade ostriju reakciju, odnosno smenjivanje ministra Krapovica zbog njegovog postupka.
Ona je navela da takav incident "nije zabelezen" u jugoslovenskom, niti u nekom evropskom parlamentu.
Predsednik Savezne vlade Zoran Zizic odbacio je tvrdnje Gojkoviceve da vlada u prethodna cetiri meseca nije zabelezila neki uspeh, isticuci kao najvece rezultate izlazak zemlje iz izolacije, odnosno povratak u medjunarodne organizacije i institucije, ali i povoljniju politicku klimu na unutrasnjoj poliitckoj sceni.
On je podvukao i da je ekonomsko stanje bolje nego pre mandata nove vlade, navodeci da je ocuvana stabilnost dinara, da su porasle devizne rezerve zemlje na 580 miliona dinara, kao i da su plate zaposlenih vece.
Zizic nije govorio o incidentu izmedju Krapovica i Seselja, sto mu je zamerio poslanik Jugoslovenske levice (JUL) Zivko Soklovacki, ocenjujuci da ce "biti lose ako ministri nastave da sopaju poslanike".
U maratonskoj raspravi koja je trajala do kasnih popodnevnih sati, za govornicom su se smenjivali uglavnom opozicioni poslanici kritikujuci rad vlade, dok su poslanici vladajuce koalicije DOS prebacivali Seselju da je poslednji koji moze da govori o moralu, podsecajuci na njegove mnogobrojne napade i incidente koje je izazivao u proslosti.
Ministar za telekomunikacije Boris Tadic pokazao je za govornicom fotografiju Seselja sa pistoljem u ruci ispred jugoslovenkog parlamenta.
Seselj je na to odgovorio da je "samo pozirao" i da to moze da radi jer "ima dozvolu za nosenje pistolja".
Poslanici Veca gradjana sinoc su vecinom glasova odbacili predlog grupa od 32 poslanika SPS-a da se predsedniku Veca gradjana Dragoljubu Micunovicu izglasa nepoverenje.
Poslanici SPS trazili su Micunovicevo razresenje u znak protesta sto na njihov zahtev nije prekinuo sednicu Veca 16. februara, kada su poginuli srpski civili u podmetnutoj eksploziji kod Podujeva.
Micunovic je naknadno istog dana prekinuo sednicu, u dogovoru sa poslanickim grupama u Skupstini.
Poslanik SPS-a Ljubomir Ilkic naveo je, obrazlazuci predlog, da je Micunovic tada rekao da ne moze da prekine sednicu zbog dnevnog dogadjaja kakav je pogibija 11 ljudi i ranjavanje njih 40 kod Podujeva.
Micunovic je pozdravio zahtev da se "proveri kod Veca da li uziva poverenje ili ne", ali je dodao da je "gnusno i sramno" imputirati nekome da mu nije zao sto je poginulo 11 ljudi.
"Sednice se ne prekidaju na osnovu toga sto neko mobilnim telefonom cuje vest", kazao je Micunovic. On je rekao da je sednicu prekinuo kada je proverio vest i cuo o razmerama tragedije.
Predsednik Veca gradjana je kazao da, ako bude potvrdjena njegova funkcija, "nikada nece prekidati sednicu na bilo ciji mobilni telefon".
Poslanici opozicionih SPS i SRS zamerili su Micunovicu i zbog nacina vodjenja sednica, optuzujuci ga da cesto krsi poslovnik i da favorizuje poslanike stranaka na vlasti.
Poslanici DOS ustali su u odbranu Micunovica isticuci da je on primer kako na demokratski nacin treba voditi sednice.
Nakon sto mu je izglasano poverenje, Micunovic se zahvalio i istakao da inicijativa i tok rasprave nece uticati na njegovo buduce vodjenje sednica.
On je dodao da o ozbiljnosti inicijative za njegovo smenjivanje govori i podatak da je inicijativu pokrenulo 32 poslanika, a da je za njegovo smenjivanje glasalo samo 22 poslanika i to i iz redova SRS.
Vece gradjana veceras je odbilo i zahtev Opstinskog suda u Jagodini da se poslaniku DOS Miodragu Nikolicu skine imunitet kako bi se protiv njega vodio krivicnog postupka.

BEOGRAD

Danas sastanak Kostunice i Sarovica

Najvisi funkcioneri SR Jugoslavije, Srbije i Republike Srpske (RS) danas ce u Beogradu razgovarati o sprovodjenju Sporazuma o specijalnim paralelnim vezama izmedju SRJ i RS, rekao je jedan visoki funkcioner RS.
Isti izvor navodi da bi sutrasnjem sastanku trebalo da prisustvuju jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica, savezni premijer Zoran Zizic i neki od clanova njegovog kabineta, predsednici Veca gradjana i Veca Republika u saveznom parlamentu Dragoljub Micunovic i Bozovic.
Iz RS ce u Beograd doputovati predsednik RS Mirko Sarovic, predsednik Narodne skupstine RS Dragan Kalinic, premijer Mladen Ivanic, kao i nekoliko ministara u vladi RS.
Sastanku bi trebalo da prisustvuje i premijer Srbije Zoran DJindjic, a ukoliko se on do pocetka susreta ne bude vratio iz zvanicne posete Sjedinjenim Americkim Drzavama (SAD), sastanku ce prisustvovati neko od ministara u vlade Srbije.
Sporazum o specijalnim paralelnim vezama izmedju SRJ i RS nedavno su u Banjaluci potpisali predsednici SRJ i RS Vojislav Kostunica i Mirko Sarovic.

SAD I POMOC JUGOSLAVIJI - DJINDJIC:

Odlaganje odluke o ukidanju finansijske pomoci

Premijer Srbije Zoran DJindjic izjavio je sinoc, nakon susreta sa americkim drzavnim sekretarom Kolinom Pauelom, da vlada Srbije trazi odlaganje odluke o ukidanju americke finasijske pomoci posle 31. marta.
"Trazimo da se odlozi ta odluka i da americki Kongres bude neutralan oko nasih kontakata sa medjunarodnim finansijskim istitucijama", rekao je DJindjic nakon cetrdesetominutnih razgovora sa sefom americke diplomatije.
DJindjic je izjavio da je zadovoljan pristupom americke administracije prema zahtevu za odlaganje te odluke, ali je ocenio da ce biti jos dosta problema u americkom Kongresu i Senatu, da se ubede kongresmeni i senatori da je vlada Srbije ucinila veliki progres na svim poljima.
Prema njegovim recima, vlada Srbije, za razliku nekih kongresmena i senatora SAD, smatra da je mnogo ucinila. "Ne trazimo nikakvu medalju za to sto smo dosad uradili ali ne bismo voleli ni da dobijemo nikakvu negativnu ocenu, jer to nismo zasluzili", rekao je DJindjic.
"Mi istinski zelimo da demokratizujemo nasu zemlju," izjavio je premijer, dodajuci da Srbja i Jugoslavija zele da se vrate u svet i da resavaju krizu na miran nacin.
Premijer Srbije rekao da ce do kraja radne posete Vasingtonu ciniti ono sto se najbolje moze, dodajuci da je cilj Srbije da americki Kongres odustane od postavljanja datuma, vec da pazljivo analizira situaciju i da u zavisnosti od nje deluje i u smislu finansijske podrske Srbiji.
DJindjic je izrazio nadu da 31. mart nece biti pocetak diskontinuiteta u odnosima SAD i SR Jugoslavije i Srbije.
"Nadam se da to nece biti dan posle koga pocinje neka nova politika, jer to ne bi bilo dobro ni za koga, niti za Sjedinjene Drzave niti za za Jugoslaviju", rekao je DJindjic.
Juce posle podne Dindjic je u Beloj kuci razgovarao i sa Stivom Hedlijem, pomocnikom savetnika za nacionalnu bezbednost predsednika Dzordza Busa. Nakon toga bio je najavljen susret sa clanovima senatskog odbora za medjunarodnu politiku, medju kojima su i najugledniji demokratski senator Dzozef Bajden i republikanac Ricard Lugar.

SRJ I HAG - BATIC:

Nisu pominjani rokovi za izrucivanje optuzenih

Ministar pravde Srbije Vladan Batic izjavio je juce u Beogradu, nakon posete Haskom tribunalu, da predstavnici te institucije nisu pominjali nikakave rokove za uspostavljanje pune saradnje SRJ sa Tribunalom.
On je na beogradskom aerodromu rekao da je glavni tuzilac Tribunala Karla del Ponte najavila da ce podneti izvestaj Savetu bezbednosti UN krajem maja, ali da nije pominjala nikakve rokove i imena osoba koje bi trebalo izruciti.
"Uspeli smo da objasnimo da su nove vlasti na sceni tek nekoliko meseci i da je svako postavljanje ultimatuma i orocavanje nesto neprimereno. Mislim da je to doprlo do svesti onih koji vode Tribunal", rekao je Batic, koji je sa saveznim ministrom pravde Momcilom Grubacem boravio prethodna dva dana u Hagu.
Prema recima Batica, u razgovoru sa zvanicnicima Haskog suda "nijednom nije pomenut 31. mart kao krajni rok za izrucenje optuzenih", medju kojima je i bivsi presdednik SRJ Slobodan Milosevic.
Batic je ocenio da je poseta Tribunalu doprinela pokretanju istrage o zlocinima pripadnika Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) od juna 1999. godine na Kosovu, kao i pripadnika Oslobodilacke vojske Preseva, Bujanovca i Medvedje na jugu Srbije.
On je dodao da bi "epilog toga" trebalo da bude podizanje optuznica protiv nekadasnjih lidera OVK Hasima Tacija i Agima Cekua.
Batic je rekao da bi oni trebalo da odgovaraju po principu komandne odgovornosti.
Grubac je dodao da su predstavnicima Haskog suda podneti dokazi protiv OVK, kao i "dokazna gradja o zlocinima svojevremeno pocinjenim prema srpskom stanovnistvu u Gospicu".
Prema oceni Grubaca, poseta Haskom sudu predstavlja "dokaz spremnosti SRJ da pristupi punoj saradnji sa Haskim sudom i time izvrsi jednu od svojih medjunarodnih obaveza".
Batic je ocenio da su razgovori u Hagu "veliki korak napred" u smislu shvatanja da je Haski sud "realnost, mozda i surova, ali koja se ne moze ignorisati".
"Svaki pokusaj ignorisanja mogao bi skupo da nas kosta", ocenio je Batic. Grubac je dodao da bi odbijanje saradnje sa Haskim sudom bilo "stetno za drzavne i nacionalne interese".
On je izrazio uverenje da ce poseta Tribunalu ublaziti pritiske pojedinih velikih sila na SRJ da uspostavi punu saradnju sa Hagom.
"Istovremeno, svesni smo da smo na samom pocetku saradnje i da nas ocekuju teski, brojni i neugodni poslovi", rekao je on.
Ministri pravde SRJ i Srbije saopstili su i da je dogovoreno uspostavljanje posebnog tela na nivou dve vlade, koje ce biti u kontaktu sa Haskim sudom.
"Imacemo neku vrstu oficira za vezu", rekao je Batic.
Batic i Grubac rekli su da su tokom boravka u Hagu posetili u zatvorskoj jedinici Biljanu Plavsic, Momcila Krajisnika i Blagoja Simica, te da su im oni preneli svoja uverenja da je saradnja SRJ sa Tribunalom i u njihovom i u interesu gradjana SRJ i drzave u celini.
Grubac je dodao da bi "novim vlastima u tome trebalo da pomognu i sami osumnjiceni, dobrovoljnom predajom Haskom sudu", kako su to vec ucinili Plavsiceva i Simic.
Batic nije zeleo da precizira svoju izjavu datu u Hagu da ce biti izrucene neke osobe optuzene pred Tribunalom, koje nisu jugoslovenski drzavljani.
On je rekao da nema podatke da li i koliko takvih osoba ima u SRJ, ali je dodao i da je stav Vlade da Srbija "ne moze biti sabirni centar za ratne zlocince".
Izrazio je i uverenje da ce u narednom periodu "jos neko otici" dobrovoljno u Hag i time "osloboditi pritisaka i svoju porodicu i zemlju, a istovremeno iskazati "pun patriotizam".

"NIN" - Velesin Sljivancanin:

Nisam kriv, nema razloga da me hapse

Pukovnik Vojske Jugoslavije (VJ) Veselin Sljivancanin izjavio je da se ne oseca krivim po optuznici Haskog tribunala koja ga tereti za ratne zlocine na podrucju Vukovara 1991. godine, ali nije iskljucio mogucnost da mu se, ako za to ima osnova, sudi u Jugoslaviji.
"Priznajem sud svoje drzave i svog naroda. Na priznajem Haski sud, nema nikakvih izgleda da se tamo branim. Ja sam branio svoju zemlju u svojoj zemlji", rekao je Sljivancanin za najnoviji broj beogradskog nedeljnika NIN.
On je ocenio da ne moze biti uhapsen, rekavsi da "nikako ne vidi sliku" da se nadje u Hagu.
Sljivancanin je kazao da se susrece sa 5.000 ljudi koje poznaje sa ratista "iz vremena kada je vojsci bilo nametnuto da brani svoje kasarne od terorista i zlikovaca".
"Kako bih mogao da budem medju njima da je istinit ijedan delic onoga za sta me optuzuju. A nista nije tacno", dodao je on.
Sljivancanin je, zajedno sa oficirima Miroslavom Radicem i Miletom Mrksicem optuzen pred Tribunalom za ratne zlocine na podrucju Vukovara pocinjene 1991. godine.
Sljivancanin je kazao da je u vreme njegove sluzbe u Vukovaru SFRJ bila "legalna drzava", dok je on kao pripadnik JNA bio duzan da brani njen suverenitet i da "razoruza bandite".
"Odluku o tome da li sam uradio bilo sta lose treba da donesu oni koji su mi dali odredjeni zadatak i legalni sudovi ove zemlje, koji su sasvim sposobni za to", rekao je Sljivancanin.
Za hasku optuznicu protiv "vukovarske trojke", Sljivancanin je rekao da je nastala na osnovu razgovora iz 1992. godine izmedju njegovih "tuzilaca i dezertera iz JNA, potom komandanta odbrane Vukovara (Mileta) Dedakovica".
"Razgovarali su u njegovoj (Dedakovicevoj) kuci u Virovitici. Taj ustasa im je rekao da sam ja cinio zlocine. Terete nas zbog rata vodjenog na teritoriji SFRJ i da smo izveli iz bolnice ustaske teroriste i streljali ih na Ovcari, njih tri stotine. U svemu tome nema trunke istine", kazao je Sljivancanin.
On je rekao da su hrvatske snage tada spalile nekoliko vojnika JNA i da "niko od njih za to ne odgovara", dodajuci da su oni koji su "branili drzavu od rasturanja" krivi, dok su oni koji su drzavu rasturali nevini.
"Necasno je ziveti kao zlocinac. Moji vojnici i ja to nismo. Zarobio sam i Marina Vilica i Vesnu Bosanac i mnoge druge ustase. Neka kazu da im je falila dlaka s glave. Drzali smo ih kao malo vode na dlanu i pustili ih zive", kazao je Sljivancanin i dodao da je cuo da su na Ovcari nadjeni lesevi, kao i da legalni organi treba da utvrde ciji su to lesevi.
Upitan da li to znaci da Haski tribunal ne smatra nadleznim da to utvrdi, Sljivancanin je kazao da "nije jedini koji misli da je Haski sud politicki" i da mu je pre mesec dana americki kongresmen Brus rekao da je Tribunal "uperen protiv Srba i da nema ni promila mogucnosti da tamo dokaze svoju nevinost".
"Predstavnici Tribunala su prisustvovali sudjenju koje je nama organizovano 1998. godine pred Vojnim sudom u Beogradu. Nismo bezali od tog suda. Ljudi iz Tribunala slusali su dva sata moju izjavu. Saslusani su i mnogi svedoci koje ja ne znam. Sudjenje nije okoncano, traje i dalje...", kazao je on.
Na pitanje da li mu je bivsa vlast obecala da nece biti izrucen Haskom tribunalu, Veselin Sljivancanin kazao je da za tim "nije bilo nikakve potrebe", kao i da "nije trazio nikakvu zastitu od vlasti", navodeci da nije zlocinac.
Rekao je da ni prosla ni sadasnja vlast nisu vrsile pritisak na njega i dodao: "Jedino sam, za razliku od ostalih oficira morao da budem skrajnut, da nekome ne skodim".
"Jedino sto ja umem da radim jeste da budem oficir, za to sam ucio i dobijao najvise ocene, nisam obrukao ni te skole ni svoje pretke, branio sam svoju slobodu i slobodu svoje otadzbine", rekao je on.
Sljivancanin je kazao i da bi vlast morala "ako hoce da je narod postuje" da najpre dokaze neciju krivicu, kao i da postuje svoje ljude i svoje oficire", upitavsi kako ce oficiri izvrsavati svoje zadatke "ako vide da je sumnja dovoljna da budu hapseni i deportovani".

DSS NOVI SAD - Kurjacki:

Problem Vojvodine ne postoji...

Koordinator Demokratske stranke Srbije (DSS) za Vojvodinu Arsen Kurjacki ocenio je danas da "ne postoji problem Vojvodine" vec problem decentralizacije Srbije.
"Voleo bi sve one koji poturaju takozvani problem Vojvodine da objasne da li je on veci od problema na jugu Srbije ili problema odnosa izmedju Srbije i Crne Gore", rekao je Kurjacki na konferenciji za novinare.
On je ocenio da "ne postoji problem" autonomije Vojvodine vec "problem decentralizacije Srbije" i dodao da "tzv. probleme koje ima Vojvodina ima i cela Srbija". "Postoji problem centralizacije Srbije i taj problem treba resavati postepeno i sa punom odgovornoscu jer to podrazumeva ustavne reforme", kazao je Kurjacki.
On je dodao da jos uvek ne postoji stav DSS da li ce na narednoj sednici poslanici ove stranke glasati za ili protiv Platforme o ostvarivanju nadleznosti i autonomije AP Vojvodine koju je sastavila pokrajinska vlada.
"Jos nismo dobili tekst platforme i tek kada ga dobijemo mi cemo se o tome izjasniti", rekao je Kurjacki i dodao da je "pisanje platformi i skupa zelja jedno, a preuredjenje drzave nesto drugo".
Platforma, koju je usvojila pokrajinska vlada, podrazumeva predloge izmena i dopuna postojecih oko 120 republickih zakona koji se ticu vracanja nadleznosti pokrajinskim organima vlasti po sadasnjem Statutu Vojvodine i Ustavu Srbije.

PRINUDNI RADNICI I ZRTVE NACISTICKOG REZIMA

Zahtevi za odstetu zbog prinudnog rada do 11. avgusta

Prinudni radnici i zrtve nacistickog rezima zahtev za isplatu obestecenja mogu podneti do 11. avgusta, saopsteno je juce u beogradskom sedistu Jugoslovenskog Crvenog krsta (JCK).
Koordinator Medjunarodne organizacije za migraciju (IOM) Zivota Vito de Luka rekao je na konferenciji za novinare da pravo na odstetu zbog prinudne sluzbe pod nacistickim rezimom imaju bivsi zatvorenici koncentracionih logora prisiljeni na ropski rad, prinudni radnici u firmama ili javnom sektoru i poljoprivredi, roditelji dece i naslednici zrtava koje su preminule pre 16. februara 1999. godine, kao i osobe koje su pretrpele gubitak imovine.
Medjutim, pravo na odstetu nemaju ratni zarobljenici, osim ako su bili prebaceni u koncentracioni logor ili su bili oslobodjeni statusa ratnog zarobljenika, dodao je on.
Molbe za odstetu podnose se na obrasu IOM, koji je dostupan u svim opstinskim organizacijama Crvenog krsta, ali i u sedistu JCK, a moraju biti podnete najkasnije do 11. avgusta.
Prema recima De Luke, procenjeno je da u Srbiji ima izmedju 6.000 i 10.000 ostecenih, a JCK je vec primio oko 4.000 molbi.
Najveci pojedinacni iznos koji se moze dobiti na ime odstete je 15.000 maraka. Zakon o odsteti stupio je na snagu u Nemackoj 12. avgusta prosle godine.
Fond za isplatu odstete, od ukupno 740.000.000 nemackih maraka, obezbedile su zajedno nemacka vlada i nemacke firme.
Na konferenciji je potpisan sporazum izmedju JCK i IOM o sprovodjenju nemackog programa odstete prinudnim radnicima iz SRJ, cime je saradnja te dve organizacije i ozvanicena.

PREDIZBORNA TRIBINA DEMOKRATSKE PARTIJE SOCIJALISTA U BARU

Odgovor za nasu buducnost u nasim rukama

Buducnost crnogorskog drustva su dalje reforme i evropeizacija, a da bismo to ostvarili potrebno je da imamo sve neophodno instrumente u svojim rukama, izjavio je predsednik Crne Gore Milo DJukanovic.
"Imamo iskustva iz perioda kada su drugi donosili odluke u nase ime, kao i iz vremena kada smo preuzeli odgovornost na sebe - monetarnu i spoljnopolticku", kazao je DJukanovic na preizbornoj tribini Demokratske partije socijalista u Baru.
Prema njegovim recima, resavanje drzavno-pravnog statusa zbog toga nije "romanticarsko, kakvim ga prikazuju politicki protivnici, vec savrseno racionano" pitanje.
"Da li imamo samopouzdanja da odgovor za nasu buducnost drzimo u nasim rukama, ili da ono, zbog personalnih promjena u Beogradu, i dalje bude u tudjim rukama", zapitao je DJukanovic i odmah odgovrio da je "resenje u nasim rukama".
Izbor SDP kao koalicionog partnera DJukanovic je obrazlozio funkcionisanjem dosadasnje koalicije, bliskoscu programa i potrebom homogenizacije snaga koje ce raditi na dobro Crne Gore i za njenu poziciju u medunarodnim organizacijama.
"Nas cilj je nastaviti dinamicne ekonomske i demokratske reforme, i sto prije uvesti Crnu Goru u drustvo razvijenih evropskih naroda. Rok, uz konsultaciju sa inostranim ekspertima, je 2010. godina, u kojoj je moguce obezbijediti pristupnicu EU", rekao je crnogorski predsednik.
On je kao ciljeve naveo i izgradnju novog politickog i ekonomskog sistema, dalju afirmacija institucija i ozbiljan nastavak privatizacije.
Komentarisuci "skepsu medjunarodne zajednice" povodom inicijative za redefinisanje odnosa Crne Gore i Srbije, DJukanovic je ocenio da inicijativa ne narusava stabilnost regiona, vec joj doprinosi.
"Nasi odnosi sa Srbijom se ne mogu pogorsati, jer cemo tako iskorijeniti svaku mogucnost konflikata. Sada je na nama da uverimo medjunarodnu zajednicu da njeni argumenti niesu na mestu", rekao je on.
Govoreci o situaciji u Makedoniji, DJukanovic je ocenio da zaostravanje te krize ne ide u prilog Crnoj Gori, jer ce se makedonski problem zloupotrebiti od strane celnika crnogorske opozicije i vlasti u Srbiji "napadnim pokusajima da se zaplasi medjunarodna zajednica navodnim domino efektom".

RASPODELA MANDATA

SNP spremna na ustupke

Socijalisticka narodna partija (SNP) Crne Gore spremna je na ustupke oko raspodele mandata u eventualnoj "projugoslovenskoj" koaliciji za predstojece prevremene parlamentarne izbore u Crnoj Gori, rekao je u Beogradu predsednik te partije Predrag Bulatovic.
On je novinarima u Skupstini SRJ rekao da je SNP svesna da je pojedinacno najjaca partija u Crnoj Gori, ali da je spremna da "postupa racionalno u smislu raspodele mandata da bi pokazala pravi koalicioni odnos".
Bulatovic je rekao da postoji preliminarni stav Glavnog odbora SNP-a da se sa Narodnom strankom i Srpskom narodnom strankom formira koalicija za Jugoslaviju, dodajuci da se ovih dana vode razgovor sa predstavnicima te dve stranke oko modaliteta buduce koalicije i oko moguceg potpisivanja koalicionog sporazuma.
"Zelimo da napravimo koaliciju ciji ce cilj biti da sacuva Jugoslaviju, sto je adekvatan odgovor separatistickoj koaliciji koju je Milo DJukanovic i njegova Demokratska partija socijalista napravila sa Socijaldemokratskom partijom", rekao je on.
Bulatovic je rekao da ce do nedelje biti poznat stav SNP-a, Narodne stranke i Srpske narodne stranke oko eventualne koalicije. On nije potpuno iskljucio mogucnost da se jos neka partija ukljuci u mogucu "projugoslovensku" koaliciju, rekavsi da SNP ne zeli da izgubi nijedan glas za Jugoslaviju. Na pitanje da li je moguca saradnja SNP-a sa novoformiranom Narodnom socijalistickom strankom, bivseg lidera SNP-a Momira Bulatovica, Predrag Bulatovic je odgovorio da ce biti "razmotrene sve varijante".

IZBORI - CRNA GORA

SDP SDP i DPS u koaliciji na izborima 22. aprila

Socijaldemokratska partija Crne Gore (SDP) izaci ce na vanredne republicke parlamentarne izbore u koaliciji sa Demokratskom partijom socijalista (DPS), odluceno je na jucerasnjoj sednici Glavnog odbora SDP.
Predsednik SDP Zarko Rakcevic rekao je, u delu sednice koji je bio otvoren za novinare, da su DPS i SDP pre tri godine pokrenule politicki projekat otvaranja Crne Gore prema svetu.
"Strpljivo smo i uporno zaokruzivali crnogorsku drzavnost", rekao je Rakcevic, i dodao da SDP i DPS taj projekat treba da okoncaju na izborima zakazanim za 22. april, i kasnije na referendumu o drzavno-pravnom statusu Crne Gore.
Ranije je Liberalni savez Crne Gore ponudio DPS-u stvaranje koalicije, kao je navedeno, demokratskih snaga za Crnu Goru.
DPS je, medjutim, 20. marta odlucila da na predstojece parlamentarne izbore izadje u koaliciji samo sa SDP-om, i najavila mogucnost stvaranja koalicije sa "liberalima" tek nakon izbora.

DRAGAN KOPRIVICA:

"Crna Gora u delikatnoj situaciji"

Funkcioner Socijalisticke narodne partije (SNP) Dragan Koprivica ocenio je da je "Balkan, a u njemu Crna Gora, u delikatnoj situaciji".
Koprivica je u izjavi time objasnio nedavnu tvrdnju saveznog premijera Zorana Zizica o prisustvu pripadnika samozvane Oslobodilacke vojske Kosova na podrucju Crne Gore.
On navodi da se Zizic pozvao na informacije u stampi, kada je izjavio da su pripadnici OVK vidjeni na padinama iznad Gusinja.
To je bila "dobronamjerna izjava saveznog premijera Zizica", rekao je Koprivica u pisanoj izjavi koju je, pred novinarima, procitao u pres centru Televizije Crne Gore.
Zato su, po njegovim recima, u vezi sa time bila "neprimjerena negodovanja" pomocnika crnogorskog ministra unutrasnjih poslova Vuka Boskovica.
"Gospodinu Boskovicu bolje bi bilo da razmisli o tome zasto se nije oglasio po pitanju protjerivanja Crnogoraca koji su nedavno, umjesto da im se dodijele placevi s druge strane Cijevne kraj Podgorice, puskama najureni od strane mjestana albanske nacionalnosti", rekao je Koprivica.
On nije izneo druge pojedinosti u vezi sa tim "protjerivanjem".
Ranije je opstinski sindikat Podgorice pokrenuo akciju da se na vise lokacija u okolini glavnog grada Crne Gore siromasnijim radnicima dodele besplatni placevi, pa i na podrucju na levoj obali reke Cijevne.
Prema tada raspolozivim informacijama, dodelu placeva na toj lokaciji osporavali su mestani koji, kako je bilo objasnjeno u opstinskom sindikatu, tvrde da je to zemljiste njihova svojina.
Koprivica je kritikovao i izjavu predsednika Izvrsnog odbora Demokratske partije socijalista Miodraga Vukovica, u vezi sa Zizicevom izjavom, da ce biti objavljena imena svih onih koji su lansirali pricu o OVK u Crnoj Gori.
"Orkestracija Vuka Boskovica i Miodraga Vukovica predstavlja klasican vid promasenog komentara iz brozovskih vremena", ocenio je Koprivica, u ime SNP.