Nezavisne Novine

BIVŠA JUGOSLAVIJA

USTAV MAKEDONIJE

Deblokirana skupstinska procedura za izmenu ustava

Odlukom stranaka makedonskih Albanaca da ucestvuju radu Ustavne komisije, u Skoplju je juce prakticno deblokiran rad Skupstine Makedonije na usvajanju ustavnih promena u skladu sa mirovnim sporazumom iz Ohrida.
Politicke partije Arbena Dzaferija i Imera Imerija, Demokratska partija Albanaca (PDA) i Partija demokratskog prosperiteta (PDP) protekle dve sedmice su bojkotovale rad Skupstinske ustavne komisije.
Kao obrazlozenje, te stranke su navele da ne prihvataju pocetak rasprave o amandmanima sve dok ih predsednik Boris Trajkovski, kao predlagac, ne dostavi u kompletu, a ne pojedinacno kao sto je cinio.
Nakon proslonedeljne posete visokog predstavnika EU Havijera Solane, generalnog sekretara NATO Dzordza Robertsona i predsedavajuceg OEBS Mircea Dzoane Skoplju, Dzaferi i Imeri su, medjutim, popustili i ukljucili svoje predstanike u rad Skupstine, a Trajkovski se obavezao da do narednog petka dostavi preostalih sest ustavnih amandmana, posto je do sada dostavio ukupno devet predloga izmene ustava.
Iz izvora u kabinetu Trajkovskog, Beta saznaje da ce "najsporniji" amandman, predlog da u preambuli i pored Ohridskog dogovora ostane odrednica "Makedonski narod", sef Makedonske drzave dostaviti u petak, kada je planirano i glasanje o paketu amandmana.
Iz istih izvora saznaje se i da je Trajkovski proslog cetvrtka od Robertsona, Solane i Dzoane trazio da ga podrze i da kod Dzaferija i Imerija izdejstvuju da u preambuli ostane odrednica "Makedonski narod", sto su oni i obecali.
"Mislim da ce diplomatski pritisak na DPA i PDP biti uspesan i da cemo postici da taj amandman predsednika Trajkovskog podrze i stranke Dzaferija i Imerija, a zauzvrat od Makedonske vlasti i od predsednika Trajkovskog trazimo da postuju izjavu o amnestiji pripadnika Oslobodilacke nacionalne armije koji su se do 26. septembra razoruzali i nisu vinovnici zlocina", izjavio je za Betu jedan zapadni diplomata.
On je precizirao da je u toku diplomatski pritisak i na makedonsku i na albansku stranu u Makedoniji i da se sada radi na formuli "Makedoncima preambulu, Albancima amnestiju", koja bi obuhvatila i one protiv kojih su podignute krivicne prijave zbog ilegalnog posedovanja oruzja i koji su u pritvoru zbog tog dela.
Ukoliko bi stvari tekle prema planu, skupstinsko razmatranje i utvrdjivanje amandmana Trajkovskog pocece u sredu, a vec narednog dana, a najkasnije u petak moguce je da poslanici u paketu glasaju o predlozenim izmenama ustava.
Beta iz diplomatskih izvora saznaje da postoje veliki izgledi da krajem sedmice, ukoliko usledi izjasnjavanje o amandmanima, u Skoplje ponovo doputuju Robertson, Solana i Dzoana.
"Planirano je da se oni ovog cetvrtka ili najverovatnije petka ponovo nadju u Skoplju i ocekujemo da cemo biti u stanju da nazdravimo usvajanju predlozenih promena u Ustavu zemlje, saglasno ohridskom dogovoru potpisanom od strane liderske cetvorke Georgijevski, Crvenkovski, Dzaferi i Imeri", izjavio je za betu strani diplomata koji je trazio anonimnost.
Beta iz izvora u Skoplju saznaje da se ocekuje da ce se skupstinsko glasanje o amandmanim odigrati u petak, buduci da predlagac amandmana, predsednik Boris Trajkovski, vec u subotu putuje u Moskvu.

MULTIETNICKA POLICIJA

Mesovite policijske patrole usle u albanska sela

Sestoclane makedonske policijske patrole mesovitog nacionalnog sastava usle su danas pre podne, u skladu sa planom, u pet izabranih makedonskih sela koja su se tokom krize u toj zemlji nalazila pod kontrolom albanskih pobunjenika.
Patrole sastavljene od po tri Makedonca i tri Albanca usle su u sela Lesok i Tearce, u tetovskom kraju, i Opae Grusino i Lopate u oblasti Kumanova.
Mesovite policijske patrole su u selima patrolirale od 9 do 13 sati, u pratnji posmatraca Evropske unije i OEBS. Tokom patroliranja nisu zabelezeni incidenti.
Prisustvo policiskih patrola u tim selima, koja su vise od pola godine bila van kontrole makedonskih snaga bezbednosti, bice svakodnevno produzavano za po jedan sat, tako da ce za osam dana biti uspostavljeno celodnevno prisustvo.
"Pocetak realizacije pilot plana predstavlja snazan politicki signal za produzetak procedure usvajanja i implementacije odredaba Ohridskog dogovora", ocenio je predsednik kriznog staba makedonske vlade, vicepremijer Ilija Filipovski koji je zajedno sa sefom misije OEBS u Makedoniji, Reg Dzenesom boravio u tetovskom selu Tearce u vreme ulaska policijske patrole.
"Danas smo svi tu, tu su i brojne novinarske ekipe i sve je u redu. Mislim da ce i narednih dana biti tako i da ce zapoceti normalizacija stanja na terenu", izjavio je sef misije OEBS Reg Dzenis.

Otvorene ambasade SAD i Velike Britanije

Uhapsena "alzirska grupa" u Sarajevu

Ambasade SAD i Velike Britanije u Sarajevu juce su ponovo otvorene nakon sto je procenjeno da je sigurnosna situacija povoljna, saopstila je ambasada SAD u BiH.
U saopstenju ambasade Velike Britanije navodi se da je osim te ambasade juce otvoren i Britanski savet za kulturu u Sarajevu.
"Veoma smo zahvalni bosanskohercegovackim vlastima za pomoc koju su pruzili u resenju tog problema. Pozdravljamo delotvorne korake koje je preuzela vlast u borbi protiv terorizma", navodi se u saopstenju ambasade Velike Britanije.
MUP Federacije BiH je u saradnji sa kantonalnim ministarstvima unutrasnjih poslova od srede uhapsio pet Alziraca, za koje se sumnja da su povezani sa pretnjama americkoj i britanskoj ambasadi u BiH, zbog cega su one od prosle srede bile privremeno zatvorene.
Sarajevski "Dnevni avaz" navodi da je juce uhapsen jedan Alzirac, a nedavno jos dvojica pripadnika tzv. "alzirske grupe", ciji identiteti jos nisu poznati. Pored njih, 17. oktobra uhapseni su i Saber Lahmar i Mustava Alkadir.
Sva petorica uhapsenih, tvrdi "Dnevni avaz", nalazili su se na sirem spisku osoba za koje su se, posle teroristickih napada na Njujork i Vasington 11. septembra, interesovale SAD i navodno su naturalizovani drzavljani BiH. Zamenik ministra unutrasnjih poslova Federacije BiH Tomislav Limov rekao je sarajevskom dnevniku da je rec o veoma opasnoj grupi.
Jedan od uhapsenih Alziraca proveo je pet godina u zatvoru u BiH zbog teskih krivicnih dela, ali da ga je, navodno, pomilovao Ejup Ganic, dok je obavljao duznost predsednika Federacije BiH, nezvanicno saznaje list.
Uhapseni ce uskoro biti predati istraznom sudiji Vrhovnog suda Federacije BiH koji je merodavan za medjunarodni terorizam.

MAKEDONIJA I SRJ - "Dnevnik":

Spisak naoruzanja koje ce Makedonija dobiti od SRJ

Skopski "Dnevnik" objavio je juce listu naoruzanja koje ce SR Jugoslavija isporuciti Makedoniji na osnovu dogovora koji su prosle sedmice u Beogradu postigli najvisi zvanicnici jugoslovenskih vlasti i makedonski ministar odbrane Vlado Buckovski.
Prema pisanju skopskog dnevnika, Jugoslavija ce Makedoniji isporuciti dva putnicka aviona Jak-40, dva transportna "antonov AN-26", 31 tenk tipa T-55, 31 oklopni transporter tipa BTR-60P, kao i dve baterije visecevnih raketnih bacaca "plamen".
"Dnevnik" navodi i da ce iz SRJ u Makedoniju biti dopremljeno i oko 70 protivavionskih sistema, 20.000 automatskih i poluutomatskih pusaka, desetak vagona municije, kao i opremu za obuku pilota.
List spekulise da bi Makedonija, prema tom sporazumu, mogla dobiti jos cetiri aviona.

"Glas srpski"

Identifikovano 12 Srba ubijenih juna 1992.

Medicinski strucnjaci identifikovali su tela 12 Srba ubijenih 8. juna 1992. godine na lokalitetu Javorska kosa, na planini Treskavici, pise banjalucki "Glas srpski".
U tekstu se navodi da su identifikovani uglavnom clanovi porodica Tesanovic, Vasic i Kenjic iz Trnova, cija su tela otkopana u poslednja dva meseca na podrucju Javorske kose, gde su bila zatrpana ispod 20 kubika jelovine.
Medju identifikovanima su i tela cetvoro dece, od kojih je najmladji bio Milun Tesanovic, rodjen 1990. godine, Danijela Tesanovic imala je 12 godina, Sladjana Sekulic imala je 13 godina, a Dragomir Tesanovic 10 godina kada su ubijeni, precizira "Glas srpski".
List pise da je na slepoocnici Danijele Tesanovic uocena prostrelna rana iz vatrenog oruzja.
Patolozi su identifikovali i Milorada (1956), Milenka (1960), Nevenku (1957), Rada (1964) i Vinku (1971) Tesanovic, Radojku (1954) i Slavojku (1964) Vasic i Savu Kenjica (1933).
Patolog Zoran Stankovic, koji je predvodio ekspertski tim, izjavio je da su svi identifikovani ubijeni vatrenim oruzjem iz blizine i da su prostrelne rane uocene na svim delovima tela.
"Glas srpski" prenosi i izjave prezivelih prema kojima su zrtve pronadjene na Javorskoj kosi bile deo grupe od oko 300 srpskih civila koji su pred ofanzivom Armije BIH na Trnovo pokusali da stignu do Kalinovika.
U tekstu se jos navodi da postoje pretpostavke da se na Treskavici nalazi jos lokacija na kojima su zatrpani ubijeni srpski civili iz sela Ledici, prvog srpskog sela na podrucju trnovske opstine koje su osvojile bosnjacke snage iz okolnih sela Dujmovici, Bejcici, Turovi i Ostojici, i pripadnici Igmanske brigade kojom je komandovao Vehbija Karic.
"Glas srpski" takodje navodi da su na sarajevskom groblju "Lav" pronadjeni posmrtni ostaci Kose Mladjen (1917) i Stane Mojevic (1926), koje su ubijene 9. juna 1992. godine u svojim kucama u sarajevskom naselju Mojmilo.
"Glave su im nadjene odvojene od tela", navodi banjalucki list.
Patolozi su identifikovali i Trifka Glisica (1935), cije je telo pronadjeno u Visokom, gde je u logoru ubijen 25. septembra 1992. godine, kao i telo Mice Seslije (1930), ubijenog u 1993. godine u Gornjem Vakufu.

JASENOVAC

Muzej holokausta vratice arhivu iz Jasenovca u Hrvatsku

Muzej holokausta u Vasingtonu namerava da, u skladu s ranijim dogovorom, svoju arhivsku gradju iz Jasenovca posalje u Hrvatsku, izjavio je za banjalucki "Glas srpski" poslanik u parlamentu Republike Srpske (RS) Miroslav Mikes.
Mikes je, po nalogu Vlade RS, koja je zatrzila da se memorijalna jasenovacka gradja stavi pod medjunarodnu zastitu, prisustvovao konferenciji UNESKO-a u Parizu.
"Vlada RS morace preko ministarstva za inostrane poslove BIH zatraziti da se arhivska gradja iz logora Jasenovac iz Muzeja holokausta u Vasintonu vrati u RS ili stavi pod medjunarodnu zastitu", istakao je Mikes.
On je jos ocenio da su "mali izgledi da se trazenju RS udovolji".
Mikes je naveo da UNESKO saradjuje samo sa zemljama koje su clanice te organizacije, od kojih je jedna i BiH, dodajuci da je zahtev da se jasenovacka zbirka vrati u RS trebalo da stigne od zajednickih organa BiH, a ne od Vlade RS.
"Ucinicemo sve da arhiva iz Jasenovca ne ode u Hrvatsku, bar dok se ne okonca postupak pred UNESKO-om. Nisam siguran da cemo uspeti u ovim nastojanjima", rekao je on.
Mikes je istakao da je posredno dobio informacije iz Muzeja holokausta u Vasingtonu da ce arhivska gradja, koja se nalazila u RS, biti data Hrvatskoj.
On je bio predsednik komisije parlamenta RS koja je ispitivala okolnosti pod kojima je muzejska jasenovacka zbirka iz RS otisla u Muzej holokausta u Vasingtonu.
Bivsi premijer RS Milorad Dodik u oktobru prosle godine potpisao je sporazum sa Muzejom holokasuta u Vasingtonu, kojim je nepovratno jasenovacku arhivsku gradju ustupio tom Muzeju.

za "Vjesnik" Ademijev advokat Cedo ProdanoviC

Hag odugovlaci s procesom protiv Ademija

Haski tribunal odugovlaci s procesom protiv hrvatskog generala Rahima Ademija koga tereti za ratne zlocine nad srpskim civilima u vojnoj akciji Medacki dzep 1993. godine, a koji se vec nalazi u pritvoru, pise danas zagrebacki "Vjesnik".
"Haski tribunal propustio je sazvati tzv. statusnu konferenciju, na kojoj bi tuzilac Haskog suda upoznao branitelja s dodatnim dokazima protiv Ademija i s dinamikom njihova iznosenja", izjavio je za "Vjesnik" Ademijev advokat Cedo Prodanovic.
List navodi da bi statusnu konferenciju Tribunal trebalo da odrzi najkasnije do 25. oktobra, ali da Prodanovic ne ocekuje da ce se to do tada dogoditi, jer o tome za sada nema nikakvih informacija.
Sve to sada advokatu Prodanovicu "veze ruke" u odbrani njegovog klijenta, ocenjuje dnevnik, konstatujuci da Prodanovic sada ne moze nista da preduzme, jer prvi potez mora povuci glavni tuzilac Karla del Ponte.
Prema Prodanovicevim informacijama, Tribunal menja sudije koji ce voditi proces protiv Ademija, mada to ne bi smio biti opravdan razlog za usporavanje procesa. Po Pravilima o postupku i dokazima Haskog tribunala, statusna konferencija mora se odrzati tri meseca nakon prvog pojavljivanja optuzenog pred sudijama.
Taj rok za Ademija istice upravo ovih dana, podseca "Vjesnik". Advokat Prodanovic i dalje prikuplja dokaze za Ademijevu odbranu, a neke dokumente je zatrazio od Ureda hrvatske vlade za saradnju s Haskim sudom, kao i od hrvatskog ministarstva unutrasnjih poslova.
Prodanovic je zagrebackom dnevniku kazao da je sada najvise zaokupljen zahtevom Haskom tribunalu da Ademiju dopusti odbranu sa slobode. On je najavio da ce takav zahtev podneti verovatno do kraja godine.
I u tom slucaju, Prodanovic zavisi od postupaka suda u Hagu, jer zahtev za odbranu sa slobode ne moze uputiti sve dok se ne odrzi statusna konferencija za Ademija, dodaje "Vjesnik".
Prodanovic bi sutra trebalo da otputuje u Hag kako bi se s Ademijem okvirno dogovorio o nacinu obrane.
"Ademi je vec nestrpljiv da iznese svoju obranu pred sudom", rekao je listu Prodanovic.