Nezavisne Novine

Kanada

Kanada i APEK

Kanada uvek u redovima mirovnjaka

Na sastanku APEK-a u Sangaju, premijer Zan Kretjen je dalju ulogu Kanade u antiteroristickoj kampanji video kroz obavljanje mirovne misije, nakon svrgavanja sa vlasti vladajuceg rezima Talibana. On je naglasio da se Kanada uvek trudila da bude medju zemljama ukljucenim u mirovne operacije.
Premijer je time propratio donosenje deklaracije o jednoglasnosnoj osudi teroristickih napada na Ameriku, 11 septembra. Deklaracija napade oznacava kao zlocinacki cin, kojim se ugrozava mir, prosperitet i bezbednost svih ljudi, svih vera i svih naroda, a insistira da bi Ujedinjene nacije trebalo da imaju vodecu ulogu u objedinjavanju medjunarodnih napora za suzbijanje terorizma.
Predlazu se posebne mere za borbu, kao sto su pojacana finansijska kontrola, bolja sigurnost na aerodromima i u lukama, poboljsanje carinske mreze na granicnim prelazima, unapredjenje obuke i tehnicke kooperacije protiv terorizma, zajednicki elektronski sistemi za koordinaciju provere identiteta i kretanja trazenih lica.
Ruski predsednik Putin i kineski DJijan Cemin zajednicki su se zalozili da napadi na Avganistan budu precizni i brzi. I vecina ostalih lidera se slozila da napade treba okoncati sto je pre moguce.
Na poslednjoj sednici dvodnevnog sastanka, Kretjen je govorio i o potrebi da se u Avganistanu uspostavi novi rezim i to pod nadzorom Ujedinjenih nacija, jer niti Kanada ni SAD ne zele da ostanu stalno u toj zemlji.
Tokom boravka u Sangaju, premijer nije uspeo da se sastane sa americkim predsednikom Busom, posto je njihov sastanak zakazan za subotu, bio otkazan. Obrazlazuci razloge za to, premijer je rekao da ostali lideri imaju manje prilika da razmene misljenja sa Busom, za razliku od njega.
Njih dvojica su ipak porazgovarali u dva navrata. Prva njihova tema je bio problem saobracaja preko granice u svetlu pojacane bezbednosti.
Drugi predmet njihovog dijaloga je bila americka zelja da predlozi amandman ili da eliminise sporazum o antibalictickim raketama, koje su prepreka Busovoj nameri da izgradi stit raketne odbrane.
Nisu dati nikakvi detalji o toku njihove razmene misljenja. Zbog toga nije poznato ni da li se americki predsednik saglasio da se pocetkom iduce godine sastane sa kanadskim i meksickim kolegom da raspravljaju o pitanjima bitnim za usaglasavanje bezbednosne politike na citavom kontinentu.
Premijeri Kanade i Singapura, Kretjen i Go Zok Tong, najavili su da ce dve zemlje poceti pregovore o slobodnoj trgovini. To ce biti korak ka postizanju slobodne trgovinske zone medju razvijenim zemljama do 2010. godine, a medju zemljama u razvoju do 2020. godine.

Policija u Alberti uhapsila trojicu imigranata

Da li su uhapseni povezani sa teroristima?

Po svoj prilici, trojica ljudi, Emad Dzamal Hasan, Jusuf al Amel i Mohamadkair Salah, uhapsenih proslog petka u Alberti zbog imigracionih prekrsaja, izgleda da su povezani sa teroristickim napadima na Ameriku. Njih je uhapsila policija iz Fort MkMareja i nalaze se u Edmontonu u pritvoru, radi saslusanja.
U stanu u centru grada, koji su trojica osumnjicenih delili, pronadjeno je vise laznih dokumenata, od kreditnih kartica do skolskih svedocanstava. Hasan i Salah su imali cak cetrnaest razlicitih identiteta. Oni su vec imali nekih problema sa americkim zakonom.
Predstavnica Sluzbe za imigraciju i drzavljanstvo, Silvija Rapadz, kaze da je za dvojicom raspisana poternica u Cikagu, zbog povezanosti sa septembarskim dogadjajima
Medjutim, portparol javnog tuzioca Lorensa MekOlija je rekao da policija za sada nema pouzdane dokaze da su ova trojica umesana u napade. Oni sami, takodje odbijaju svaku povezanost sa napadima.
Istraga je u toku.

poveCanjE kvote za imigrante

Politika se kosi sa zdravim razumom

Predstavnik Kanadske Alijanse Pol Forset upozorio je ministarku za imigraciona pitanja Elinor Kaplan da za zemlju moze biti 'opasno' povecanje kvote imigranata kojima se dozvoljava useljavanje, ukoliko se prethodno ne uvedu visi standardi. On smatra da se time politika kosi sa zdravim razumom, jer je situacija u svetu opasnija nego sto vladajuci liberali zele da priznaju.
On smatra da bi to trebalo da bude vise pitanje sigurnosti nego politicke korektnosti.
Gospodin Forset je reagovao na ranije datu izjavu ministarke Kaplan, koja je u intervjuu istakla da teroristicki napadi na Ameriku nece uticati na promenu kanadske politike prema useljenicima i izbeglicama. "Kanada je tradicionalno zemlja sa humanim pristupom, i nastavice se prihvatanje onih koji traze nasu zastitu", rekla je ministarka Kaplan. Promene zakona ce pozitivno uticati na prevazilazenje postojecih propusta u propisima. Predvidjeno je ubrzavanje procedure za izbeglice, uz dodatne provere za sve.
Ministarka Kaplan je naglasila da teroristi nisu bili uspesni zbog blagih imigracionih procedura, vec zbog toga sto obavestajne sluzbe nisu na vreme otkrile njihovo delovanje.
Cule su se i reakcije lidera progresivnih konzervativaca Dzoa Klarka da nije problematicno povecanje broja imigranata, koliko utvrdjivanje legitimiteta. Treba promeniti uobicajenu sliku o Kanadi kao lako dostupnom azilu, zato sto ne postoji pravni nacin za adekvatnu detaljnu proveru.

Sigurnost od teroristiCkih napada

Lista objekata za zastitu

Ministar odbrane Art Iglton je, odgovarajuci na poslanicko pitanje u Donjem domu Parlamenta, izjavio da federalna vlada nije kompletirala listu infrastrukturnih objekata koje mogu biti na meti terorista, mada je deo posla vec obavljen.
Ministar je rekao da se sa operaterima i vlasnicima kriticnih objekata raspravlja o neophodnim merama za obezbedjivanje zastite i sigurnosti.
Bez obzira na uveravanja ministra Igltona, lider progresivnih konzervativaca Dzo Klark je vladi zamerio sto cak ni pet nedelja posle teroristickih napada, nije zavrsila taj vazan zadatak, i time dovela u opasnost bezbednost objekata i zemlje u celini.
Po misljenju vlade, Kanada nije u direktnoj opasnosti od napada, premda se situacija donekle izmenila posto su se kanadske oruzane snage pridruzile pripadnicima americke i britanske flote.

Vlada i bezbednost

Dodatno izdvajanje za obavestajce

Federalna vlada je odlucila da izdvoji dodatnih 47 miliona dolara za obavestajnu mrezu. Od ukupnog iznosa, kanadska obavestajna sluzba (CSIS) ce dobiti deset miliona, dok ce se ostatak proslediti Organizaciji za bezbednost komunikacija (CSE).
Po recima javnog tuzioca Lorensa MekOlija, sredstva ce se upotrebiti za obezbedjivanje nove tehnologije i povecanje kapaciteta istrazivanja. On je naglasio daje sluzba od vitalnog interesa za Kanadu i njene buduce napore u borbi protiv terorizma.
Obe sluzbe deluju uglavnom u zemlji, koje imaju obavezu i sposobnosti, mada ne i dovoljno sredstava za rad i u inostranstvu, tako da ce se delom sredstava bolje povezati sa slicnim sluzbama u najrazvijenim zemljama.

komitet za nacionalnu bezbednost

Nacrt antiteroristicke strategije zemlje

Na sastanku u Mic Lejku, Kvebek, desetoro ministara clanova specijalnog vladinog komiteta za nacionalnu bezbednost, slozili su se oko nacrta antiteroristicke strategije zemlje.
Sastanku je predsedavao ministar inostranih poslova Dzon Menli, a zakazan je da bi se sagledale vanredne mere bezbednosti za period do kraja godine.
Diskusija koja je vodjena moze da dovede do uvodjenja novog sveobuhvatnog zakona o bezbednosti, kojim bi se dopunio antiteroristicki omnibus zakon donesen prosle nedelje.

KNJIZEVNO VECE

Dejvid Homelu Nisu

U Nisu je, proslog petka, u prostorijama Studentskog kulturnog centra, odrzano interesantno knjizevno vece. Gost je bio poznati kanadski knjizevnik Dejvid Homel, koji je predstavio svoje delo "Osvajanje vrha", upravo izaslo iz stampe na srpskom jeziku. Prevodilac romana je Slobodan Drenovac, a izdavac romana i jedan od organizatora veceri je beogradska Geopoetika.
Homel je neosporno zanimljiva licnost, i to iz vise razloga.
On pise na oba zvanicna kanadska jezika, poreklom je Amerikanac, a sledeci njegov roman ce biti smesten na prostor bivse Jugoslavije, tacnije u Beograd.
Govoreci spontano i nekonvencionalno ne samo o svom knjizevnom radu, vec i o sadasnjem trenutku kanadske knjizevnosti uopste, Homel je osvojio simpatije svih prisutnih i podstakao mnoge da se odluce da procitaju njegovu knjigu.

Kontroverzan potez ontarijske vlade

Otpusteno pet vrhunskih naucnika

U vreme potencijalnih pretnji bioterorizmom, mnoge je zaprepastio potez ontarijske vlade da otpusti pet vrhunskih strucnjaka iz te oblasti, zbog toga sto im njihove usluge vise ne trebaju. Dr Cing Lo, Ketrin Smitka, dr Martin Preston, dr Norma Harnet i dr Stiven Vang, od prosle nedelje zvanicno vise nisu potrebni u ogranku Ministarstva za zdravlje gradjana. Medju njima su cetiri strucnjaka za mikrobiologiju i jedan za biohemiju.
Oni su ucestvovali u mnogim vaznim projektima, kao na primer, razvijanju metodologije za identifikovanje i pracenje eserihije koli u Volkertonu, virusa zapadnog Nila i mikroorganizama otpornih na antibiotike.
Ministar zdravlja Ontarija Toni Klement je, pokusavajuci da opravda potez vlade, pred parlamentarcima rekao da ovim zdravlje gradjana Ontarija nece biti ugrozeno ni na koji nacin. On potencira da naucnici nisu bili angazovani na radu sa organizmima vezanim za bioterorizam, vec je Ministarstvo samo ove godine zaposlilo pedesetoro ljudi bas za te poslove. Ministarstvo tezi da akcenat baci na testiranje, a u ovom trenutku istrazivanja zaraznih bolesti su u drugom planu.
On je napomenuo da pomenuti naucnici nisu kvalifikovani da obavljaju provere. Takodje je najavio zaposljavanje tri laboranta za obavljanje testiranja, tako da ce u Ministarstvu biti ukupano desetoro tog profila. Oni ce se oslanjati na ekspertizu Nacionalne mikrobioloske laboratorije u Vinipegu i Centra za kontrolu zaraznih bolesti u Atlanti.
Opozicioni clanovi Parlamenta nisu bili zadovoljni objasnjenjem ministra Klementa. Mnogi od njih su uzeli ucesce u diskusiji, dovodeci u sumnju opravdanost postupka prema naucnicima.
Medicinski strucnjaci u provinciji smatraju da bi Ontario kao najbogatija provincija u zemlji, trebalo da ima svoje sopsvene potencijale, a ne da se oslanja na pomoc drugih u resavanju problema.
I jedan od naucnika, dr Cing Lo, odbija da prihvati Klementovu argumentaciju. On naglasava da su upravo oni ti koji su osmislili, napravili i razvili postojeci nacin provere, i osposobili laboratorijsko osoblje da rade na njemu. Dr Lo kaze da ce se u narednim godinama jos i vise osetiti posledice pogresne odluke, posto ce se pojaviti novi sojevi bakterija, a nece biti odgovarajucih testova za njih.
Petoro naucnika je svojevremeno ubedilo clanove vlade da otvore laboratoriju specijalizovanu upravo za slucaj pojave bioterorizma, medjutim ona nikada nije otpocela sa radom.