Nezavisne Novine

SVET

INDONEZIJA

Bombarodvanje za vreme Ramazana moze razbesneti vernike

Muslimani sirom Azije upozorili su SAD da, ako nastave bombardovanje Avganistana i tokom verskog praznika Ramazana, mogu izazvati bes islamskih vernika i da umereni muslimani mogu postati radikalni.
Islamski verski lideri i vodje zajednica saopstili su da bi napadi za vreme najsvetijeg meseca u islamskom kalendaru, koji pocinje sredinom novembra, bili neprihvatljivi i prouzrokovali bi velike i moguce vrlo nasilne proteste medju milijardu muslimana u svetu.
"Umerene muslimanske zemlje nece to podneti. Petnaest dana napada je vise nego dovoljno. Bilo bi nepodnosljivo da se napadi nastave i za vreme svetog meseca Ramazana", rekao je generalni sekretar Saveta muslimanskih organizacija Tajlanda Niti Hasan.
Oko 30.000 Tajlandjana je juce protestovalo na jugu zemlje, u kome zive uglavnom muslimani, protiv americkih napada na Avganistan.
Indonezija, najveca muslimanska zemlja na svetu, nalazeci se na osetljivoj liniji izmedju udobrovoljavanja muslimanskih grupama i podrzavanja svog glavnog saveznika, upozorila je Vasington na opasnost od produzavanja vojne kampanje za vreme ramazana.
Partija Islam se Malezija, najveca opoziciona partija u toj zemlji, pozvala je na odrzavanje novih mitinga protiv bombardovanja za vreme Ramazana, a slicna upozorenja stizu i sa Filipina, na kojima je dominantna religija katolicka.
Oko 90 odsto inodnezanske nacije od 210 miliona ljudi su muslimani, u Indiji i Pakistanu zivi po 100 miliona muslimana, 87 odsto od 130 miliona gradjana Bangladesa su muslimani, a dve trecine od 23 miliona Malezana su islamske veroispovesti. Tajland i Filipini takodje imaju znacajnu islamsku manjinu.
Ramazan je mesec samozzrtovanja, uzdrzavanja i religiozne kontemplacije. Za vreme ramazana muslimanima je danju zabranjeno da jedu, piju ili puse.

Avganistanski talibani

Ubijeno najmanje 20 americkih komandosa

Avganistanski talibani su saopstili da su njihove snage ubile izmedju 20 i 25 americkih komandosa tokom njihovog prvog kopnenog napada i ponovili da su oborili jedan americki helikopter.
SAD su, medjutim, saopstile da su dva pripadnika americkih snaga poginula, a tri povredjena prilikom rusenja helikoptera koji je pokusao da sleti na aerodrom jedne vazdusne baze u Pakistanu, i odbacile talibanske tvrdnje da su oni oborili letelicu.
"Sigurno smo oborili americki helikopter... dok je poletao tokom noci napada" americkih specijalnih jedinica, izjavio je talibanski ministar obrazovanja Amir Kan Mutaki.
On je dodao da su u napadu na juzni deo Kandahara, uporiste talibana, ucestvovala "cetiri helikoptera".
"Verujemo da je u incidentu zivote izgubilo izmedju 20 i 25 americkih boraca", kazao je Amir Kan Mutaki agenciji Rojters. "Nasa poruka Amerikancima je da, ako zele da budu bezbedni, ne smeju da dodju u Avganistan", rekao je on.
Zvanicnici americkog Ministarstva odbrane, medjutim, tvrde da je stotinu komandosa ucestvovalo u brzoj akciji u kojoj su usli i izasli iz Avganistana i ispunili svoj cilj - napali komandno-kontrolni centar i aerodrom.
Americki zvanicnici tvrde da komandosi nisu naisli na snazan otpor i da su izazvali nepoznat broj zrtava, a da su dva americka vojnika prilikom skoka sa padobranom pretrpela povrede od kojih im zivoti nisu bili ugrozeni.
Napad se dogodio skoro dve nedelje nakon sto je Vasington poceo bombardovanje Avganistana u kome su, u potrazi za Osamom bin Ladenom, optuzenim da je organizovao napade na Njujork i Vasington 11. septembra, ispaljene tone bombi i raketa.
Talibani su saopstili da su pogubili petoro ljudi u severnom gradu Mazar-i-Sarif zbog spijunaze u korist SAD.
"Dva komandanta po imenu Sabor i Jusuf, zajedno sa njihovom trojicom ljudi, pogubljeni su zbog sabotaze, provokacija i spijunaze za Amerikance", rekao je zvanicnik talibanskog Ministarstva informisanja Abdul Hanan Himat.
Talibani se bore da zadrze Mazar-i-Sarif posto su trupe Severne alijanse prisle na pet kilometara od grada.
Amir Kan Mutaki je ocenio da je americka "odluka da zapocnu rat pogresna" i da je to nepravedan cilj za koji "ne treba da zrtvuju ni sebe, niti da prolivaju krv Avganistanaca".
Talibani se pripremaju da se suoce sa novim americkim kopnenim upadima koje je Pentagon najavio. "Avganistanci su potpuno spremni za kopneni napad i Amerikanci ce u njemu imati brojne zrtve", rekao je Mutaki.
Svedoci u avganistanskoj prestonici Kabulu kazu da su udari americkih aviona u nedelju ujutro za cilj verovatno imali usancene pozicije talibana na frontu prema snagama Severne alijanse severno od Kabula.
Zvanicnici su odbili da govore o broju zrtava, a nepoznato je i kolika je naneta steta.
Talibanski borci sada pucaju na americke avione uglavnom iz pokretnih protivvazdusnih topova sa kamiona, koji lakse mogu izbeci da budu meta napada.
Najveci deo talibanske protivvazdusne odbrane vec je unisten u dvonedeljnom americkom bombardovanju, saopstio je Pentagon. U nedelju ujutro nad Kabulom se cula buka aviona, samo nekoliko sati nakon sto su talibani u noci izmedju subote i nedelje premestali svoje borce kroz ulice prestonice u kojoj je proglasen policijski cas.
U Kabulu nije bilo struje. Letelica koja je zvucala kao helikopter ili avion sa propelerom dvaput je nisko preletela grad, kroz koji se pronosila buka tenkova koji su isli niz ulice, ali i zvuci verskih pesama emitovanih sa zvucnika.
U delovima grada cula se i sporadicna pucnjava, posto su talibani pucali na letelicu i iz manjeg oruzja.
Svedoci tvrde da su americki avioni izveli niz napada na mete u Kabulu rano jutros i da se culo najmanje sedam eksplozija.

Pentagon:

Ni potvrda ni demanti da je pogodjena bolnica

Americko Ministarstvo odbrane saopstilo je danas da ne moze odmah ni da potvrdi niti da demantuje optuzbe talibana da su americki vojni avioni bombardovali bolnicu u Avganistanu i ubili 100 ljudi.
"Nista nismo culi o tome. Ne mogu to jos da potvrdim niti da negiram", rekla je Rojtersu predstavnica Pentagona za stampu Vikotrija Klark.
Talibanski ambasador u Pakistanu je danas saopstio da je u napadu na grad Herat poginulo 100 ljudi, kada su bombe pale na bolnicu u tom gradu.
Klarkova je, medjutim, negirala optuzbe talibana da SAD koriste hemijsko i biolosko oruzje u napadima na Avganistanu, kao i da su talibani oborili jedan americki helikopter.
"Nismo izgubili nijedan helikopter u Avganistanu. Ako su i pronasli olupinu helikoptera, on nije bio nas", dodala je ona.
"To jednostavno nije tacno. Talibani stalno pokazuju da su sposobni da lazu", kazala je Klarkova povodom tvrdnji talibana da su pronasli olupine americkog helikoptera.

VASINGTON

Americki avion greskom bombardovao polozaje opozicije

Jedan americki ratni avion juce je greskom bombardovao pozicije avganistanske opozicione Severne alijanse, u napadima na borbene linije severno od Kabula, rekli su ocevici.
Pentagon je odbio da komentarise ove tvrdnje.
Kako su Frans presu ispricala cetiri fotoreportera koji su se nalazili na jednom od polozaja opozicije na borbenoj liniji, preleteo ih je avion koji je podsecao na letelicu tipa F-16.
Najmanje dve bombe tom prilikom su pale u blizini pozicija Severne alijanse, dok je jedna pogodila podrucje pod kontrolom talibana, zapadno od nekadasnje vazdusne baze u Bagramu, 50 kilometara severno od Kabula. Vojnici opozicije koji su pratili fotoreportere, pobegli su sa svojih mesta nakon napada.
"Pitali su nas da li imamo neki telefon kako bismo pozvali Amerikance i rekli im da su pogresili", kazao je Amerikanac Ron Haviv, koji radi za agenciju VII, sa sedistem u Parizu.
Ostali fotoreporteri koji su prisustvovali bombardovanju polozaja opozicije, bili su Amerikanac Piter Blejkli iz agencije Saba, Amerikanac Tajler Hiks iz "Njujork tajmsa" i Spanac Moizes Saman iz "Njuzdeja".
Oni su rekli da su se nalazili oko 75 metara od mesta gde je pala jedna od bombi, u podrucju pod kontrolom opozicije.
"Mozda su napravili gresku", kazao je jedan od lokalnih komandanata Sajed Mir Sah i dodao: "Dve bombe su pale sa nase strane, a ostale kod talibana".
Komandant je precizirao da medju njegovim borcima nije bilo zrtava. Pentagon je odbio da komentarise navode da je jedan americki avion greskom bombardovao polozaje avganistanske opozicije, u trecem talasu napada izvedenom severno od Kabula.
"Ne govorimo o operacijama koje su u toku", bilo je jedino sto je o tome rekao portparol americkog ministarstva odbrane Brajan Vitman (Bryan Njhitman).

NISU SVI BRITANCI ZA PODRSKU SAD

Nesuglasice u redovima laburista

Kritikujuci podrsku britanske vlade americkim napadima na Avganistan, clan vladajuce Laburisticke partije Pol Marsden suocio je juce premijera Tonija Blera sa izazovom da, u Donjem domu parlamenta, odobri glasanje o ratu.
"Smatram da bi o ovoj temi trebalo da imamo slobodnu i otvorenu raspravu, i cega se uopste vlada toliko boji", upitao je Marsden, jedan od sestorice clanova vladajuce Laburisticke partije koji su prosle nedelje kritikovali Blerovu podrsku politici SAD.
"Na bol i patnju neduznih zrtava u SAD ne moze se odgovoriti bombardovanjem i izgladnjivanjem podjednako neduznih zrtava u Avganistanu", napisala su njih sestorica u zahtevu koji predstavlja mehanizam za izrazavanje misljenja u parlamentu.
Marsden se prosle nedelje posvadjao sa sefom poslanickog kluba Laburista, Hilari Armstrong koja mu je, kako je sam rekao, dobacila: "Ljudi poput vas olaksali su Hitleru 1938. godine".
Britanski ministar oruzanih snaga Adam Ingram u intervjuu za televiziju Skaj rekao je da se radi o zlu koje se siri svetom a koje podseca na nacizam i fasizam. "Oni koji takvo zlo podrzavaju treba da preispitaju svoj stav o svemu tome".
Marsden je ragzovarao sa Ingramom i potom ispricao da mu je ministar kazao da bi vlada mogla da omoguci glasanje o ratu, ali da bi to bilo glasanje u kome bi laburisti morali da glasaju isto kao i vlada ili bi, u suprotnom, bili iskljuceni iz partije.
Marsden je zapis razgovora sa Ingramom predao listu "Mejl on sandej" iako je njegov sagovornik upozorio da je to privatan razgovor.