Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

24 MART 1999.- DVE GODINE KASNIJE

Dan secanja na zrtve NATO bombardovanja

Dan bombardovanja Jugoslavije od zdruzenih NATO snaga demokratskog sveta obelezen je pomenima po srpskim crkvama u Torontu i okolnim gradovima .
Udruzenje Srpskih Zena je ovaj komemorativan dan obelezilo polaganjem venca ispred sponemnika gde se obicno polazu venci svim zrtvama rata ispred stare zgrade opstine Toronto, kao podsetnik svim Kanadjanima na zlocine pocinjene protiv naroda Jugoslavije
Centralni dogadjaj, kao i tokom svih 78 dana bombardovanja desio se preko puta americkog konzulata.
Ispred organizatora, Centra za mir na Balkanu, skup su vodili Goran Bojovic i DJordje Saratlic.
Po izuzetno hladnom vremenu skup, kome je prisustvovalo oko 2000 ljudi, otvoren je molitvom za sve poginule. Zatim su se prisutnima obratili govornici medju kojima i Bendzamin Vorks iz The Strategic Issues Research Institute iz Vasingtona, Nikola Delov pripadnik makedonske zajednice u Torontu, Dzin Kirigijanis poslanik u ontariskom parlamentu i drugi.
Na skupu je najavljeno da ce se svake godine odrzavati pomen na istom mestu.

Tacno u ponoc 24. marta minutom cutanja otvorena je i izlozba, "NATO BOMBING MY PARENTS" u organizaciji SKC-a iz Toronta i galerije out/aut.
Izlozba je predstavljena u alternativnom kaficu "GRENROOM" i bice otvorena do 6. aprila.
Predstavljene su i kreacije "remenmber 999" autora Ranka Pavica.

OKONCANE BORBE MAKEDONSKIH SNAGA BEZBEDNOSTI I ALBANSKIH GERILACA

Makedonske zastave na tvrdjevi Kale!

Makedonska zastava istaknuta na brdu Kale iznad Tetova i gotovo potpun prestanak bilo kakvih vojnih dejstava oznacili su, bar za sada, kraj sukoba makedonskih snaga bezbednosti i albanskih gerilaca, koji svoju organizaciju nazivaju Oslobodilacka nacionalna armija (ONA), koji su oko Tetova besneli punih 11 dana.
Jucerasnja ofanziva makedonskih snaga bezbednosti uspesno je okoncana znatno pre nego sto se bilo ko nadao, a vecina albanskih gerilaca netragom je nestala po brdima i sumama oko Tetova nepuna 24 casa od pocetka akcije.
Okolinu grada polako napustaju i pripadnici specijalnih jedinica makedonske policije, koji svojim "hamvijima" odlaze ka Skoplju.
Sam grad deluje gotovo avetinjski mirno nakon pravih kanonada kojima se makedonske snage bezbednosti zasipale polozaje albanskih gerilaca proteklih desetak dana.
Prestanak borbi u okolini grada nije, medjutim, uneo spokojstvo medju ovdasnje stanovnistvo, koje dane radije provodi u svojim kucama. Ulice su jos uvek puste, izmedju ostalog i zbog cinjenice da je Tetovo od pocetka borbi napustilo oko 70 odsto stanovnika, ukljucujuci gotovo sve zene i decu.
Brzina kojom je okoncana makedonska ofanziva iznenadila je gotovo sve. Zestoke borbe, posebno oko sela Gajre, trajale su svega nekoliko casova, nakon cega su gerilci, ali i nekoliko hiljada stanovnika tetovskih sela, koje je prethodno kontrolisala ONA, jednostavno nestali u okolnim sumama.
Deo njih uputio se prema nekoliko kilometara udaljenom Kosovu, gde je registrovano oko 300 albanskih izbeglica iz Makedonije. Kfor je, medju njima, uhapsio cetiri osobe za koje se sumnja da pripadaju "militantnim grupama".
Nejasno je, medjutim, gde se nalaze pripadnici ONA, koji su prethodnih dana drzali sve kljucne polozaje iznad Tetova. Broj pripadnika albanskih gerilskih grupa nije poznat, ali se, prema razlicitim procenama kretao od 250 do nekoliko hiljada.
Najprecizniji dostupan podatak saopstili su, cini se, predstavnici nemackog kontigenta pri Kforu, koji su, pozivajuci se na rezultate izvidjanja, izjavili da je na brdima oko grada nalazilo oko 350 naoruzanih Albanaca.
Odgovor na pitanje sta se dogodilo sa albanskim gerilcima nisu do sada dali ni predstavnici vlasti u Skoplju, koji su, analizirajuci rezultate ofanzive zakljucili da je akcija uspesno izvrsena, te da su se "grupe ekstremista jednostavno raspale".
Za pripadnicima ONA ostalo je, u selu Selce, svega nekoliko gotovo neupotrebljivih "kalasnjikova" proizvedenih u Kini, nesto municije i opreme.
Mestani tog sela nestali su u okolnim sumama kao i gerilci koji su, prethodno, u potpunosti kontrolisali selo. Nema ni pripadnika makedonskih snaga bezbednosti, ciji su polozaji prilicno udaljeni od sela.
Jedan od pripadnika ONA, koji je zeleo da ostane anoniman, izjavio je juce da ONA nije porazena u okolini Tetova, vec se radi u "taktickom potezu, ucinjenom kako bi se izbegle zrtve medju stanovnicima tetovskih sela".
On je, takodje, demantovao da makedonska vojska i policija kontrolisu sva okolna sela, te tvrdjavu na brdu Kale, sto se ubrzo pokazalo netacnim, jer se na tvrdjavi iz vremena Otomanske imperije viju dve makedonske zastave.
Mada je operacija okoncana, epilog ostaje nepoznat. Makedonske vlasti i albanski gerilci tvrde da su protivnickoj strani naneli velike gubitke, ali zvanicnih potvrda jos uvek, medjutim, nema.
Izvesno je da su u operaciji makedonskih snaga bezbednosti ranjena dva policajca, ali je jedan stradao od svojih suboraca posto se nije na vreme zaustavio ispred jednog kontrolnog punkta u Tetovu. Na slican nacin povredjena su i cetiri civila, koji su ranjeni posto u prevideli policijski punkt.
Nemacki oficiri iz sastava Kfora ocenili su, medjutim, da bi gubici medju pripadnicima ONA morali biti znacajni, posto su gerilci na nekoliko kljucnih tacaka pruzali zestok otpor.
prestanka pucnjave ni jedan nije predao makedonskim snagama bezbednosti.
Prvi cin krize koja je Makedoniju dovela na ivicu gradjanskog rata je, cini se, okoncan.
Brda oko Tetova, cija imena doskora niko nije znao i koja ce brzo biti zaboravljena, polako padaju u drugi plan, ustupajuci mesto makedonsko-albanskim pregovorima u kojima ce posredovati hrvatski predsednik Stjepan Mesic. Grad je vec napustila i vecina novinara, a vlasti su pozvale stanovnike da se vrate kucama.
Specijalni izvestac Bete Rade Marojevic

HASKI TRIBUNAL I REPUBLIKA SRPSKA

Ocekujem saradnju pre donosenja zakona

Glavni tuzilac Haskog tribunala izjavila je da ocekuje da Republika Srpska (RS) pocne saradnju s sa tim sudom i pre donosenja zakona o saradnji s Haskim tribunalom u parlamentu RS.
Karla Del Ponte je to rekla nakon sto je u Banjaluci imala odvojene sastanke s predsednikom RS Mirkom Sarovicem i premijerom Mladenom Ivanicem.
Ona je rekla da je s predstavnicima vlade RS razgovarala o uspostavljanju potpune saradnje sa Haskim tribunalom i dodala da vlada RS smatra da ta saradnja moze biti ostvarena tek nakon sto se u parlamentu donese zakon o saradnji sa sudom u Hagu.
"Odgovor je slican kao i u Beogradu. Medjutim, tamo (u Beogradu) se vec desava saradnja. Nadam se ta ce se ta saradnja desiti i ovde i pre usvajanja zakona, jer postoje i medjunarodne obaveze koje treba da se ispune", naglasila je Delponteova.
Ona je demantovala da je bivsem premijeru RS Miloradu Dodiku predala listu imena lica iz RS protiv kojih je Tribunal podigao tajne optuznice za pocinjene ratne zlocine.
Del Ponte je, na pitanje da li ce Tribunal podici optuznice protiv predstavnika bosnjackog vojnog i politickog vraha tokom rata u BIH, odgovorila da se "tome moze nadati vec naredne sedmice ili pocetkom narednog meseca".
Ona je, prilikom posete Banjaluci 1999. godine, najavila da ce pocetkom 2000. godine biti podignute optuznice i protiv predstavnika bosnjackog naroda u BIH. Delponteova je potvrdila da hapsenje ratnog gradonacelnika Prijedora Milomira Stakica smatra pocetkom saradnje Beograda s Haskim tribunalom.
Komentarisuci izjavu predsednika SR Jugoslavije Vojislava Kostunice da Stakicevo hapsenje predstavlja "izuzetak koji nije smeo da se napravi", ona je ocenila da se "ni u kom slucaju nije radilo o izuzetku, nego o pocetku nove faze" saradnje Tribunala i zvanicnog Beograda."Ja sam o tim stvarima konkretno razgovarala s ministrima pravde Momcilom Grubacem i Vladanom Baticem", dodala je ona.
Glavni tuzilac demantovala je informaciju da je ministru pravde Srbije Vladanu Baticu dala obecanja o produzenju roka za hapsenje bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica."Ne, nisam nikome dala nikakav rok. Zelimo da se hapsenja optuzenih sprovedu odmah", istakla je ona .
Premijer RS Mladen Ivanic izjavio je da je Glavnom tuziocu Haskog tribunala predao nacrt zakona o saradnji RS s Tribunalom i dodao da ocekuje da ta institucija vladi dostavi svoje komentare pre nego sto taj zakon bude dostavljen Narodnoj skupstini na usvajanje.
Ivanic je najavio i osnivanje Biroa za odnose s Haskim tribunalom u RS. Prema njegovim recima, sa Delponteovom je postignuta saglasnost o tome da pocinjeni ratni zlocini tokom rata u BIH mogu biti samo individulani, a nikako kolektivni.
Premijer RS dodao je da je glavnom tuziocu Tribunala ukazao na potrebu sto transparentnijeg rada te institucije, kako bi se javnost RS uverila u nepristrasnost tog suda i samim tim stekla pozitivniji odnos prema toj instuciji.
Karla del Ponte je svoju posetu Banjaluci nastavila susretom sa republickim javnim tuziocem Vojinom Dimitrijevicem.
Ona je, na pitanje da li ce Dimitrijevicu predati listu sa imenima Srba iz RS koji se nalaze na tajnoj listi Tribunala, odgovorila da je moguce da to i ucini, ali da o tome ne zeli da govori.

SEF POSLANICKE GRUPE DOS-A U SKUPSTINI SRBIJE - JOVANOVIC

Protokol o saradnji unutar DOS do kraja nedelje

Sef Poslanicke grupe DOS-a u Skupstini Srbije Cedomir Jovanovic izjavio je da ce, Protokolom o saradnji unutar te politicke grupacije, biti predvidjen konkretan nacin kritickog odnosa prema aktivnostima izvrsne i zakonodavne vlasti.
U izjavi za danasnji "Blic", Jovanovic je rekao da ce predlog tog protokola biti saopsten Predsednistvu DOS-a do kraja ove nedelje.
Prema njegovim recima, tim protokolom ce biti predvidjena i tehnologija izbegavanja kontraproduktivnih rasprava u medijima i njihovo prenosenje na organe DOS-a, koji mogu efikasno da ih resavaju.
Jovanovic je rekao da unutar DOS postoji potreba za unapredjenjem procedure kojom se uspostavlja komunikacija izmedju svih nivoa vlasti na kojima se nalaze predstavnici te politicke grupacije, kao i same tehnologije resavanja problema, koji se pojavljuju u svakodnevnom obavljanju funkcija na lokalnom, republickom i saveznom nivou.
"Unutar DOS-a postoji izrazena zelja za izgradnjom mehanizama i usaglasavanja politickog delovanja i ocuvanja jedinstvenog i celovitog nastupa pred gradjanima, kao sto je to bilo na septembarskim i decembarskim izborima", kazao je Jovanovic.

BEOGRAD - HAG

U Nacrtu zakona i izrucenja po posebnoj proceduri

Radna verzija zakona o saradnji sa Medjunarodnim krivicnim sudom za bivsu Jugoslaviju predvidja vise oblika saradnje Jugoslavije sa tim tribunalom, ukljucujuci i izrucenje optuzenih za ratne zlocine, pise "Blic".
Pozivajuci se na izvore bliske Saveznoj vladi, "Blic" navodi da se izrucenja nece obavljati po principu automatizma, vec ce biti zahtevana odredjena pravna procedura.
"To prakticno znaci da ce u postupku ocenjivanja osnovanosti zahteva za izrucenje glavnu rec imati domaci pravosudni organi, posto prethodno prouce dokumentaciju koja se odnosi na konkretan slucaj i izjasne se da li su ispunjeni uslovi za predaju jugoslovenskog gradjanina Haskom sudu", pise "Blic".
Taj dnevnik navodi da je Nacrt novog zakona sacinila ekspertska grupa krajem prosle nedelje, a o njemu ce se izjasniti Savezno ministarstvo pravde, po povratku Momcila Grubaca sa konferencije ministara pravde zemalja Centralnoevropske inicijative.
Ukoliko tekst tog projekta podrzi Ministarstvo pravde, uskoro bi trebalo da se nadje i na dnevnom redu jugoslovenske vlade, pise "Blic".

JEVGENIJ PRIMAKOV:

Milosevic napravio niz gresaka na Kosovu

Bivsi predsednik SRJ Slobodan Milosevic "napravio je mnogo gresaka" na Kosovu, pre pocetka vojne akcije NATO protiv SRJ, rekao je bivsi ruski premijer Jevgenij Primakov
"On je dozvolio citav niz gresaka. Glavna se sastojala u tome sto nije vratio autonomiju Kosovu. Kada se situacija na Kosovu 'kuvala' mi smo mu o tome govorili. Smatramo to njegovom grubom greskom", rekao je Primakov u intervjuu za moskovski dnevnik "Vremja".
"Trebalo je sve uciniti na vreme, jer tada ne bi bilo ni takve tenzije. Ali, ne mogu da kazem da je samo Milosevic bio kriv: Albanci su provocirali vojne akcije Srba", rekao je Primakov, koji je u vreme bombardovanja bio premijer, a prethodno ministar spoljnih poslova.
On je rekao da i danas misli da je ucinio pravilan potez kada je, uoci pocetka bombardovanja, odustao od posete Vasingtonu, vrativsi avion nazad u Moskvu. On je ocenio da je zamrzavanje odnosa Rusije i NATO bio pravilan potez, ali je naveo da bi bilo "besmisleno i da ne bi smelo da se desi" da se Rusija vrati u "hladni rat" ili da udje u direktnu konfrontaciju sa SAD i NATO.
Primakov je naveo da je pregovaracka misija Rusije bila "efikasna" jer bez nje nije bilo moguce zaustaviti bombardovanje i dodao da je Rusija "ucinila sve sto je mogla".
On je ocenio da je tadasnji specijalni izvestilac ruskog predsednika za Balkan Viktor Cernomirdin, "ucinio mnogo dobrog" da se bombardovanje zaustavi i dodao da smatra "neosnovanim" kritike njegove misije.
Primakov je rekao da je "Zapad sam zatrazio pomoc Rusije". Po njegovim recima, francuski predsednik Zak Sirak pozvao ga je telefonom odmah posle pocetka bombardovanja.
"Posle razgovora sa tadasnjim americkim predsednikom Bilom Klintonom, zamolio me je da otputujem u Jugoslaviju i da izdejstvujem kod Milosevica 'makar mali signal' koji bi omogucio obustavu bombardovanja. Pitao sam da li ce smatrati signalom sazivanje Kontakt grupe, a Sirak je odgovorio - 'Ocigledno da", navodi Primakov.
"Sledeceg jutra usledio je poziv italijanskog premijera D'Aleme, koji je prosirio znacenje 'malog signala'. Savrseno je jasno da su Siraka nagovarali Amerikanci, koji su hteli da se Milosevic slozi sa politickim odlukama Rambujea. Rekao sam da ne nameravamo da diktiramo uslove za kapitulaciju, ali sam se slozio da je od Milosevica potreban signal", rekao je on. Primakov je dodao da je "razgovor sa Milosevicem trajao sest sati i postigli smo veoma ozbiljan napredak - rekao je da je spreman na pregovore o statusu Kosova, da obezbedi povratak izbeglica, da dozvoli dolazak medjunarodnih organizacija na Kosovo".
On je naveo da je Milosevic uslovio povlacenje jugoslovenskih snaga sa Kosova stepenom povlacenja NATO sa jugoslovensko-makedonske granice, i da je Rusija smatrala to "veoma vaznim signalom".
"Ali, tek sto sam (iz Beograda) poleteo za Bon, gde je trebalo da se sretnem sa Gerhardom Srederom, bombardovanje je nastavljeno. Pre naseg dolaska (u Nemacku), Sreder je razgovarao sa Klintonom, zato nam je odmah rekao da je takav signal nedovoljan", dodao je Primakov.

VLADAN BATIC NA KONFERENCIJI ZA NOVINARE:

Neformalni nagovestaj Haga

Ministar pravde Srbije Vladan Batic objasnio je da mu je u "nezvanicnom razgovoru" sa predstavnicima Haskog tribunala nagovesteno da Tribunal u narednih godinu dana nece zahtevati izrucenje bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica.
Batic je na konferenciji za novinare rekao da je od predstavnika Haskog tribunala trazio da u naredne dve godine ne bude postavljano pitanje izrucenja Milosevica, ali da mu je neformalno receno da bi taj period mogao biti godinu dana.
Batic je sa jugoslovenskim ministrom pravde Momcilom Grubacem boravio prosle sedmice u sedistu Tribunala u Hagu.
Povodom jucerasnje izjave predsednika SRJ Vojislava Kostunice da se u slucaju hapsenje bivseg gradonacelnika Prijedora Milomira Stakica i njegovog izrucenja Tribunalu "nije vodilo dovoljno racuna" o pravnim okvirima, Batic je rekao da je to "verovatno rezultat licnih stavova".
"Sa Kostunicom smo imali sastanak pre mesec dana kada je zakljuceno da se pristupi izradi zakona o saradnji sa Tribunalom i da strani drzavljani mogu biti izruceni. Postupili smo prema tom zakljucku. Predsednistvo DOS-a i republicka vlada rade u skladu sa tim dogovorom", rekao je Batic.
Zamoljen da prokomentarise zahteve Vasingtona koje je premijer Srbije Zoran DJindjic izneo po povratku iz SAD, Batic je kazao da "ne misli da su ti zahtevi neka narocita jeres".
"Ubedjen sam da ce odluka SAD biti pozitivna, jer su nove vlasti u Srbiji i SRJ uspele da naprave pomak ka njima. Mi sa nase strane cinimo sve sto smo u mogucnosti, svi ostali zahtevi predstavljali bi sitnicarenje", kazao je Batic.
On je dodao da nova vlast "ne moze da snosi odgovornost za odluke i politiku bivseg rezima".
"Ukoliko se nastavi sa ucenama oko nastavka finansijske pomoci i ako grdadjani treba da budu taoci, ja sam onda na strani gradjana. Ova zemlja mora da zivi i ne moze da se bavi racunaima iz minulog vremena", kazao je Batic, dodavsi da novim vlastima izrucenje Milosevica Hagu "nije najpreca stvar na svetu".
Batic nije zeleo da komentarise izjavu jugoslovenskog predsednika Kostunice o izborima u Srbiji, ukoliko dodje do otcepljenja Crne Gore.
On je izbegao da odgovori na pitanje da li ce DOS na te, eventuelne, izbore izaci u koaliciji ili ne, dodavsi da su to "hipoteticke stvari" i da je o tome rano govoriti, ali da on ne zeli da iznosi "licne stavove".
Batic je izrazio zadovoljstvo rezultatima sinocnjeg dogovora na predsednistvu DOS-a da se svi problemi koje ta koalicija ima "resavaju na nivou predsednika stranaka".
"Dogovorili smo se da se ubuduce uzdrzavamo od solistickih tumacenja pojedinih dogadjaja. Tako ce sve sumnje u opstanak DOS-a konacno biti rasprsene", kazao je Batic.
Ministar pravde Srbije je najavio zavrsetak predloga zakona o izmenama i dopunama krivicnog zakona, kao i formiranje radne grupe koja ce raditi na nacrtu zakona o sudijama i sudstvu.
On je izrazio zadovoljstvo zbog povratka zdruzenih snaga bezbednosti u deo tampon zone, dodavsi da veruje da ce "uskoro citava kopnena zona biti u nadleznosti snaga bezbednosti SRJ i Srbije".

OSUMNJICENI FUNKCIONERI SOCIJALISTICKE PARTIJE SRBIJE

Privedeni Suvakovic, Pantovic i Loncar

Policija je juce privela sedam osoba blisko pozvezanih sa vlascu bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica, kojima je zbog zloupotrebe sluzbenog polozaja istrazni sudija Okruznog suda u Beogradu odredio jednomesecni pritvor.
Pritvor je odredjen bivsem direktoru diplomatskog stambenog preduzeca "Dipos" Milosu Loncaru, clanu rukovodstva Socijalisticke partije Srbije Urosu Suvakovicu i bivsem generalnom sekretaru Saveznog ministarstva inostranih poslova, predsedniku upravnog odbora "Diposa" i funkcioneru Jugoslovenske levice Danilu Pantovicu.
Za zloupotrebu polozaja osumnjicen je i funkcioner Socijalisticke partije Srbije i bivsi sef jugoslovenske diplomatije Zivadin Jovanovic, kome, medjutim, nije odredjen pritvor.
Oni su osumnjiceni da su ucestvovali u zakljucenju ugovora kojim je SPS "protivpravno za 300.000 dinara 7. septembra 2000. godine stekla vlasnistvo nad rezidencijom u Uzickoj ulici broj 32 u Beogradu".
U saopstenju je navedeno da je Okruzno javno tuzilastvo u Beogradu na osnovu krivicne prijave MUP-a Srbije istraznom sudiji Okruznog suda u Beogradu podnelo zahtev za sprovodjenje istrage protiv njih trojice i protiv bivseg saveznog ministra inostranih poslova Zivadina Jovanovica.
Okruzno javno tuzilastvo je saopstilo i da je jednomesecni pritvor odredjen bivsem direktoru Republickog zavoda za zdravstveno osiguranje Tomislavu Jankovicu, direktoru Instituta za onkologiju i radiologiju Nikoli Mitrovicu, predsedniku upravnog odbora preduzeca "Best grup" Radosavu Sekulicu i direktoru preduzeca "Medifarm" Zoranu Visnjicu.
Oni su osumnjiceni da su prilikom nabavke citostatika i drugih lekova ostetili Republicki zavod za zdravstveno osiguranje za vise od tri miliona dinara i tako zloupotrebili sluzbeni polozaj.
Protiv njih je istraznom sudiji Okruznog suda u Beogradu takodje podnet zahtev za sprovodjenje istrage.

MINISTARSTVO UNUTRASNjIH POSLOVA SRBIJE

Portparol bez odgovora o nalozima za buduca hapsenja

Portparol Ministarstva unutrasnjih poslova (MUP) Srbije Vladan Colic nije juce zeleo da odgovori na pitanje da li policija ima naloge za hapsenje i drugih lica koje Haski tribunal tereti za ratne zlocine, osim Milomira Stakica.
Colic je na konferenciji za novinare rekao da MUP Srbije naloge za hapsenje dobija od drzavnih "nadleznih organa", ne precizirajuci da li se ti nalozi odnose na otuzene pred Haskim sudom za ratne zlocine ili za druge vidove kriminala.
On je kazao da MUP Srbije "formalno nije clanica Interpola", ali da to "nije smetnja za saradnju".
Colic nije zeleo da odgovori ni na pitanje da li je policija dobila nalog za hapsenje nekadasnjeg vojnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladica, rekavsi da je to pitanje za Ministarstvo pravde, a ne za policiju.
Pripadnici MUP-a Srbije uhvatili su trojicu otmicara podgorickog biznismena Dusana Krstovica, za ciji je otkup trazeno 3,5 miliona nemackih maraka.
Otmicari Zoran Popovic (1973.) iz Sombora, Goran Popovic (1977.) iz Apatina i Milorad Ristic (1978.) iz Sombora, Krstovica su oteli 19. marta u Novom Sadu, trazeci otkup od njegovog brata Gojka.
Oni su bratu otetog pretili da ce, u slucaju da pozove policiju, Dusanu Krstovicu "odseci ruke i noge".
Policija je otmicare uhapsila 24. marta, u ranim jutarnjim satima, a otetog Krstovica pronasli su u ataru mesta Salasi, u pomocnoj zgradi, lancima vezanih ruku i nogu, i kapuljacom preko glave.
Na konferenciji za novinare saopsteno je i da su pripadnici MUP-a Srbije sprecili sverc jednog kamiona cigareta.
Policija je podnela krivicnu prijavu protiv direktora preduzeca "LD Trejd" iz Celareva Ljubisava Drobnjaka, koji je u bekstvu, i uhapsila direktora "HB Promet" iz Celareva Nebojse Bjelica, direktora "Tiger prometa" Branka Morace iz Celareva i advokata Sladjane Kupres iz Sremskih Karlovaca.
Uhapseni su pokusali da prosvercuju kamion sa cigaretama, tako sto su nadleznim organima na uvid podneli "virmane overene laznim pecatom Narodne banke Jugoslavije", i na taj nacin pokusali da izbegnu placanje obaveza u iznosu od cetiri miliona dinara.
Portparol MUP-a takodje je naveo da je beogradska policija otkrila i napadace koji su pretukli studenta Milosa Dosena, jer je cepao izborne plakate Socijalisticke partije Srbije (SPS).
Colic je kazao da je taj "dogadjaj u potpunosti rasvetljen", kao i da je "pouzdano utvrdjeno da su izvrsioci ovog napada bila lica, koja su u to vreme bila angazovana na lepljenju plakata SPS-a u Krunskoj i okolnim ulicama".
Trecem opstinskom javnom tuzilastvu dostavljen je izvestaj u kome se navodi da su napadaci na Dosena bili studenti DIF-a Bojan Baranin (1978.), Ilija Bailovic (1977.), Miljan Jankovic (1977.), Vojin Velickovic (1974.) i Milan Pajevic (1977.).
U saopstenju MUP-a Srbije navodi se da su vozila koja su pomenuti studenti koristili u toku napada na Dosena vlasnistvo Ministarstva za nauku i tehnologiju, na cijem je celu u to vreme bio visoki funkcioner SPS-a Branislav Ivkovic.
Colic je kazao da "Ivkovic nije doveden u vezu sa napadacima", kao i da protiv njega nije pokrenuta istraga, jer ne postoji sumnja da je on "nalogodavac" napada na Milosa Dosena.

REAKCIJE NA HAPSENjE MILOMIRA STAKICA :

Izrucenje Stakica nije zabranjeno Ustavom

Strucnjak za medjunarodno pravo Vojin Dimitrijevic izjavio je juce da izrucenje bivseg gradonacelnika Prijedora Milomira Stakica Haskom tribunalu "nije zabranjeno Ustavom", jer je Stakic strani drzavljanin.
"Da je Stakica trazila strana drzava, morao bi da bude sproveden postupak po Zakonu o krivicnom postupku. Posto ga je trazio Tribunal, koji se ne mora smatrati stranom drzavom, nije rec o ekstradiciji, nego o predaji Tribunalu koji su obrazovale UN", rekao je agenciji Beta Vojin Dimitrijevic, predsednik Beogradskog centra za ljudska prava.
Povodom hapsenja Milomira Stakica i njegovom izrucenju Haskom tribunalu, pred kojim je optuzen, Dimitrijevic je rekao da su "organi u Srbiji koji su ga predali smatrali da nisu obavezni da primenjuju ceo ekstradicioni postupak". Stakic je drzavljanin Republike Srpske.
"I nas Zakon o krivicnom postupku kaze da se on primenjuje ako ne postoje odredbe medjunarodnog ugovora. Moze se smatrati da je Povelja UN, ciji je Jugoslavija sada nesumnjivo clan, taj ugovor na osnovu koga SRJ mora da postuje statut Haskog tribunala, koji je usvojio jedan od glavnih organa UN - Savet bezbednosti", rekao je Dimitrijevic.
On je precizirao da bi u slucaju da je ekstradiciju trazila neka drzava, a ne Medjunarodni tribunal, onda bi morao biti postovan postupak ekstradicije, osim u slucaju da sa tom stranom drzavom SRJ nema poseban ugovor.
Dimitrijevic je jos rekao da bi u slucaju ekstradicije stranog drzavljanina nekoj drzavi postupak podrazumevao iznosenje zahteva pred sud, zatim odluku suda da postoje uslovi za ekstradiciju i konacno - odluku Saveznog ministarstva pravde da se ekstradicija moze odobriti.

REAGOVANjE...

SPS osudila izrucenje Stakica Haskom tribunalu

Socijalisticka partija Srbije (SPS) osudila je juce vlasti u zemlji zbog toga sto su bivseg gradonacelnika Prijedora Milomira Stakica izrucile Haskom tribunalu.
"Milomir Stakic otet je prema klasicnom kriminalnom obrascu, mucki, zaverenicki, a uz zvanicno negiranje ministra pravde Vladana Batica, koji o tome navodno nista nije znao. Nacin na koji su aktuelne dosovske vlasti izrucile Milomira Stakica Haskom tribunalu govori i o samom karakteru, i o posledicama tog cina", navodi se u saopstenju SPS-a.Ta partija ocenila je da su "dosovske vlasti jos jednom jasno pokazale svu svoju beskrupuloznost, nedemokraticnost, osobinu da su najuspesniji kada deluju kroz spletke, zavere i nedostatak nacionalnog dostojanstva".
SPS ocenjuje i da je "otmicom" Stakica i izrucenjem Tribunalu ucinjen "presedan u pravnom sistemu" SRJ, kao i "opasan presedan koji se tice medjunarodnih odnosa i polozaja nase zemlje u svetu".
"Jer, kako se odnositi prema zemlji koja hvata i isporucuje ljude na svojoj teritoriji ne na osnovu zakona, odredjenog pravnog postupka i cvrstih dokaza, vec na osnovu pritisaka, ucena i krajnje pragmaticnih razloga vladajuce garniture", upitala je SPS na kraju saopstenja.

HELSINSKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA

SRJ daleko od pravog demokratskog drustva

Clanica Helsinskog odbora za ljudska prava (HOPS) u Srbiji Seska Stanojlovic juce je izjavila da SR Jugoslavija "jako daleko" od pravog demokratskog i otvorenog drustva.
Ona je na konfreneciji za stampu, na kojoj je predstavljen godisnji izvestaj HOPS, rekla da se SRJ, uprkos nekim promenama koje su se desile 5. oktobra, "vrlo tesko i sporo" krece ka demokratskom drustvu i ocenila da postoji "odsustvo promena" u vojnim, politickim, finansijskim i drugim vaznim strukturama.
Ona je rekla da nije uspostavljena prava saradnja i odnos prema Haskom sudu, mada je, prema njenoj oceni, ta tema detabuizirana.
Koordinator programa "Hocu kuci" za izbeglice Mirko Vukcevic rekao je da je, u saradnji sa hrvatskim konzulatima u SRJ, Helsinski odbor u protekle tri godine pruzio oko 25.000 besplatnih usluga izbeglicama iz Hrvatske i obezbedio oko 3.600 putnih listova za izbeglice iz te republike.
On je ocenio da je kampanja za popis izbeglica, koji je u toku do 31. marta, "vrlo nepojmljiva" i dodao da ce posledice tog popisa biti "katastrofalne" jer ce se, prema njegovim recima, popisu odazvati manji broj izbeglica nego sto ih stvarno ima u Srbiji.
Vukcevic je rekao da ce na osnovu broja popisanih izbeglica biti odredjivana strana pomoc, koja ce, s obzirom da ce se popisu odazvati manje lica, biti drasticno smanjena, kao i da ce hrvatska vlada na osnovu toga popisa revidirati broj izbeglica u SRJ i tvrditi da ih ima manje nego sto ih je zaista izbeglo iz te republike.
Vukcevic je kazao da se izbeglice mogu obratiti HOPS u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kraljevu, Kragujevcu, a uskoro ce kancelarije tog udruzenja biti otvorene i u Nisu i Kotoru.
Clanica Odbora za prvavosudje HOPS Natasa Novakovic ocenila je su promene koje se vrse u pravosudju spore i izrazila sumnju u brzu i efikasnu promenu zatecenog stanja nakon 5. oktobra.
Ona je, takodje, kritikovala stav vlasti prema Haskom sudu, ocenivsi da je argumantacija koja se zasniva na tome da SRJ nece dobiti materijalnu pomoc ukoliko ne bude saradjivala sa tim sudom losa, kao i da se malo govori o moralnoj odgovornosti, koja je, po njenoj oceni, sustinska.
Clan Odbora za medije HOPS i novinar Petar Lukovic ostro je kritikovao stanje u medijima, dodavsi da je "situacija u poslednja dva meseca jos gora".
Prema njegovim recima, postoji "ogroman sovinisticki trend u puno tekstova u puno novina", kao i da su mnoga iskustva u medijima preuzeta iz prethodnog rezima Slobodana Milosevica.

PREDIZBORNA KRETANjA U CRNOJ GORI

Predizborni savezi narodnjaka

Narodna stranka Crne Gore (NS) treci put u svojoj 12-godisnjoj istoriji izlazi na izbore u koaliciji, ovoga puta sa Socijalistickom narodnom partijom (SNP).
Prvi put NS je to ucinila uoci crnogorskih parlamentarnih izbora 1996. godine, kada je sa Liberalnim savezom (LS) osnovala koaliciju "Narodna sloga".
NS je na majskim izborima 1998. godine ucestvovala u koaliciji "Da zivimo bolje", u kojoj su bili Demokratska partija socijalista (DPS), Socijaldemokratska partija (SDP), Demokratska unija Albanaca (DUA) i Demokratski savez (Albanaca) u Crnoj Gori (DS).
Toj koaliciji prethodio je sporazum o izgradnji minimuma demokratske infrastrukture u Crnoj Gori, koji su te stranke, ukljucujuci i LS, potpisale 1. septembra 1997. godine.
Za razliku od prve dve koalicije NS, koje bi se moglo oznaciti kao "neprirodne", posebno sa LS, najnoviji predizborni savez NS i SNP logicniji je u pogledu osnovnih programskih opredeljenja te dve stranke.
Liberali i "narodnjaci" su sve do formiranja koalicije "Narodna sloga" predstavljali dva pola crnogorske politicke scene, ciji koreni datiraju u prve decenije 20. veka. Jos tada pojavili su se "zelenasi", privrzenici drzavne nezavisnosti Crne Gore, i "bjelasi", pretece savremenih crnogorskih unitarista.
Do stvaranja "Narodne sloge", NS i LS medjusobno su bili u politickim, pa i fizickim konfrontacijama, s obzirom na nepomirljive razlike njihovih programskih platformi.
NS je u vreme osnivanja, u maju 1989. godine, otvoreno negirala crnogorsku naciju i zalagala se za resavanje "srpskog nacionalnog pitanja" podelom BiH i Hrvatske po etnickom principu.
Formiranje "Narodne sloge" uticalo je ne samo na pomirenje dve suprotstavljene politicke opcije, vec je predstavljalo i svojevrsni presedan u dotadasnjim odnosima crnogorskih opozicionih partija.
NS i LS su tom koalicijom pokazale da je saradnja moguca i izmedju ljutih politickih protivnika, ako nadju zajednicke tacke u delovanju.
Formiranju "Narodne sloge", pored "politicke filosofije" tadasnjih lidera NS i LS Novaka Kilibarde i Slavka Perovica - sklonih kompromisima i demokratskom dijalogu, doprineo je i zajednicki interes dve stranke da se odupru tada mocnoj, vladajucoj DPS i umanje njenu apsolutnu premoc u parlamentu.
Prema oceni relevantnih crnogorskih analiticara, koalicija "Narodna sloga", medjutim, nije bila kadra da ozbiljnije ugrozi dominaciju DPS-a u crnogorskom parlamentu.
Na majske izbore 1998. godine, NS je izasla u visepartijskoj koaliciji "Da zivimo bolje". Dotadasnjeg predizbornog partnera LS, "narodnjaci" su zamenili DPS-om.
U koaliciji sa DPS, SDP, DUA i DS, koja je osvojila izbornu pobedu, NS je ostala do kraja prosle godine.
U medjuvremenu, stranka je dobila novog lidera Dragana Soca.
Kilibarda, dotadasnji predsednik NS, presao je od osnivanja stranke put od "srpskog nacionaliste" do demokrate koji je otvoreno priznao crnogorsku naciju, pa cak i preuzeo duznosti u nekim tipicno crnogorskim, nacionalnim institucijama.
Smenjivanje na partijskom vrhu NS, pre godinu dana, poklapa se sa povratkom stranke izvornom programu s pocetka 90-ih godina.
Funkcioneri NS sada opet naglasavaju da predstavljaju stranku "srpske provenijencije", a ne ustezu se ni da kazu da je Crna Gora "srpska drzava".
NS je izasla iz crnogorske koalicione vlade krajem prosle godine, u znak protesta zbog inoviranja vladine platforme o redefinisanju drzavno-pravnih odnosa izmedju Crne Gore i Srbije.
Prema toj platformi, koja je usvojena 1999. godine, Crna Gora i Srbija ostale bi u nekoj vrsti medjudrzavnog saveza, ali sa minimumom zajednickih funkcija.
Crnogorska vlada izmenila je tu platformu u novembru prosle godine, zatrazivsi medjunarodno priznavanje Crne Gore i Srbije pre nego sto bi, kao suverene drzave, stupile u novi drzavni savez.
Visoki funkcioneri NS vise puta su rekli da ostaju privrzeni prvobitnoj platformi, a bivse koalicione partnere iz DPS-a i SDP-a optuzili su za napustanje tog dokumenta.
U vreme ucesca u vlasti, NS je bojkotovala odluke Vojske Jugoslavije tokom vazdusnih napada NATO na Jugoslaviju.
Ta stranka nije ucestvovala na septembarskim saveznim izborima prosle godine, kao ni ostale clanice crnogorske vladajuce koalicije.
NS nije zelela ni ucesce u novoj Saveznoj vladi, formiranoj posle oktobarskih politickih promena u Srbiji.
Predsednik NS Dragan Soc je, prilikom formiranja Savezne vlade, rekao da ce njegova stranka podrzati tu vladu "samo u domenu njene medjunarodne aktivnosti", a nikako "u pokusajima da se mesa u pitanje uredjivanja unutrasnjih odnosa izmedju Crne Gore i Srbije".
Soc je juce, na zajednickoj konferenciji za novinare sa predsednikom SNP Predragom Bulatovicem, priznao da bi NS "najradije isla samostalno na izbore".
On je, medjutim, rekao da je preovladalo opredeljenje za predizborni savez sa SNP, jer je na drugoj strani formirana koalicija DPS i SDP koju je nazvao "dukljanskom".
Prema oceni Soca, predstojeci vanredni parlamentarni izbori u Crnoj Gori, zakazani za 22. april, odlucuju o sudbini Jugoslavije.
Soc je vise puta rekao da nema nista protiv drugacijeg naziva zajednicke drzave Crne Gore i Srbije.
Ilija Despotovic
Podgorica

ZAJEDNO ZA JUGOSLAVIJU

SNP 52, NS 25 poslanickih mandata

Na zajednickoj listi izborne koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" od 77 kandidata za poslanike, 52 bice iz Socijalisticke narodne partije (SNP), a ostali iz Narodne stranke (NS).
SNP je saopstila da ce iz svoje kvote dva poslanicka mandata dati Srpskoj narodnoj stranci (SNS), trecem clanu te koalicije, kako bi mogla da formira svoj poslanicki klub.
Listu kandidata SNP-a i NS predvode celnici tih partija Predrag Bulatovic i Dragan Soc.
U sadassnjem sazivu crnogorskog parlamenta SNP ima 29, a NS pet poslanika.

CRNA GORA - NIKSIC

Pocela predizborna kampanja DPS-a

Stranackim skupom u Niksicu, vladajuca Demokratska partija Socijalista (DPS) Crne Gore pocela je veceras predizbornu kampanju u toj republici.
Pod sloganom "Pobeda je Crne Gore", pred nekoliko desetina hiljada zitelja Niksica i okoline, govorili su predsednik Crne Gore i predsednik DPS-a Milo DJukanovic i potpredsednici stranke Svetozar Marovic i Filip Vujanovic.
DJukanovic je obracajuci se okupljenima, izrazio uverenje da ce nakon izbora u Crnoj Gori biti odrzan referendum o drzavno-pravnom statusu republike i, kako je rekao, doci do "poraza" politickih protivnika DPS-a, "koji ce biti dovedeni u situaciju da ucestvuju na referendumu i na taj nacin budu odgovorni akteri obnove crnogorske drzavnosti".
Predsednik Crne Gore je rekao da "pitanje drzavnosti u Crnoj Gori nije izraz ni posledica zakasnelog balkanskog subjektiviteta, vec pitanje drzavnosti, sto je DPS uvek razumevala kao pitanje odgovornosti za nasu sadasnjost i buducnost".
DJukanovic je izrazio ocekivanje "da ce Crna Gora odgvornom drzavnom politikom tokom naredne decenije postati clanica Evropske unije". "Da bi to i ostvarili moramo imati vazan instrument u svojim rukama, suverenu i medjunarodnu priznatu Crnu Goru", rekao je predsednik DPS-a.
Potpredsednik te partije i predsednik crnogorske Skupstine Svetozar Marovic je kazao da je savez Crne Gore i Srbije, kao savez medjunarodno priznatih nezavisnih drzava "realna moguca zajednica", jer su to "dve stare evropske drzave, koje cvrsto drze sudbinu u svojim rukama i gde je svako domacin u svojoj kuci".
"Ne znam zasto bi neko ko zivi i ko se radja ovde bio protiv Crne Gore i ne znam zasto bi se ljudi stideli da priznaju da je Crne Gore bilo i pre Jugoslavije, i da ce je biti i posle nje", istakao je Marovic. On je dodao "da bez Crne Gore ne moze biti Jugoslavije, a da je bez Jugoslavije Crne Gore bilo, i bice".
"Isto tako kao sto ce biti i Srbije, koja je bila i bice, verujem, ne samo nas komsija, nego deo jednog saveza sa kojim se ulazi i zivi u Evropi", porucio je Marovic na prvom predizbornom skupu DPS-a.
On je podsetio "da je crnogorska vlast bila podrska svim demokratskim snagama u Srbiji" i ocenio "da su Srbi to previse brzo zaobravili". "Umesto demokratskih dogovora sa saveznicima u Crnoj Gori, pojedinci u Beogradu se opredeljuju za saveznistvo sa dojucerasnjim protivnicima u Podgorici", naglasio je predsednik crnogorskog parlamenta.
Predsednik Vlade Crne Gore Filip Vujanovic je okupljenim Niksicanima preneo stav aktuealnog rukovodstva da je ono "sacuvalo ovu drzavu (Crnu Goru) od onih koji su hteli da je pretvore u 27 izborni region".

DPS - Vukovic

Poslanici DPS-a glasace za referendum

Visoki funkcioner Demokratske partije socijalista (DPS) Miodrag Vukovic potvrdio je danas da ce buduci poslanici vladajuce crnogorske stranke, posle prevremenih parlamentarnih izbora 22. aprila, glasati u republickoj skupstini za raspisivanje referenduma o drzavnom statusu Crne Gore.
"DPS je dosljedna partija i tako ce postupiti i u ovom slucaju", rekao je Vukovic za danasnje podgoricke "Vijesti".
U izbornom koalicinom sporazumu DPS-a i Socijaldemokratske partije (SDP) nije bilo precizirano da ce DPS glasati za raspisivanje referenduma.
Crnogorski predsednik i lider DPS-a Milo DJukanovic ranije je izjavio da ce odmah nakon vanrednih izbora i konstituisanja nove skupstine predloziti raspisivanje referenduma o drzavnom statusu Crne Gore.
Vukovic je ocenio da ce se na prevremenim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori na jednoj strani naci koalicija koja nudi "kontinuitet pobjeda i demokratije", a na drugoj strani koalicija sa manipulatorskim nazivom "Za Jugoslaviju".

MEDIJI U CRNOJ GORI - Jaredic:

Savezna vlada podrzava "Ju Info"

Republicki sekretar Crne Gore za informacije Bozidar Jaredic izjavio je danas da je direktor JU INFO Televizije Zoran Predic spreman da tu televiziju "uvede u zakoniti rad, ali nema saglasnost Savezne vlade".
Na sednici Saveta za zastitu slobode javnog informisanja u Crnoj Gori zakljuceno je da su za ustupanje frekvencija u Crnoj Gori nadlezne crnogorske vlasti, kao i da se TV program ne moze emitovati sa vojnih objekata.
TV JU Info emituje se u Crnoj Gori na osnovu dozvole Savezne vlade. Crnogoroske vlasti zahtevaju da JU Info dozvolu za emitovanje zatrazi od Crne Gore, kao i da emisione uredjaje ukloni sa vojnih objekata.
Savet je preporucio drzavnim organima i svim drugim akterima da u "slucaju TV JU Info" postignu "mirno poravnanje". U suprotnom, treba preduzeti sve zakonske mere za legalizovanje rada TV JU Info u Crnoj Gori, rekao je predsednik Saveta Nebojsa Vucinic.
Savet je zakljucio da se odluka Osnovnog suda u Herceg Novog, o oduzimanju radio-difuzne opreme TV Skaj Sat i skidanju predajnika Radija "Montena" sa objekta Obosnik kod Herceg Novog mora postovati, odnosno da se sva oprema mora vratiti njihovim vlasnicima.
Odluku o oduzimanju opreme donela je Vojska Jugoslavije tokom NATO bombardovanja SRJ 1999. godine.
Primedbe na uredjivacku politiku "Vijesti" imao je clan Saveta akademik Crnogorske akademije nauka i umjetnosti Momir DJurovic, koji je rekao da taj list "uporno" uz imena clanova CANU stavlja samo titule "profesor" ili "doktor", dok uz imena clanova "udruzenja gradjana, zvanog Dukljanska akademija nauka i umjetnosti" stavlja titulu "akademik".
DJurovic je ocenio da je Radio "Montenegro free" vulgaran, jer, kako je on rekao, taj radio emituje "vulgarne kvalifikative na racun predsednika Crne Gore Mila DJukanovica".
"Gospodin Jaredic morao bi da ostane bez posla, zato sto nije zatvorio tu radio-stanicu. Moze se nama svidjati ili ne DJukanovic, ili bilo ko drugi, ali su vulgarnosti nedopustive", rekao je DJurovic.
On se zauzeo za donosenje zakona u Crnoj Gori, koji bi, slicno Zakonu o javnom informisanju u Srbiji koji je bio na snazi za vreme bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica, drasticno sankcionisao neprofesionalizam u medijima.
Na sedinici su se cula misljenja da na sednicu Saveta, kada se raspravlja neprofesionalizu u pojedinim medijima, treba pozvati i glavne urednike tih medija.
Savet je, takodje, zapoceo raspravu i pojedinim tekstovima objavljenim u dnevnim listovima "Vijesti" i "Dan" koja ce biti nastavljena na iducoj sednici tog saveta u ponedeljak.
Savet je osnovan pre nekoliko godina i ponovo je zapoceo sa radom uoci vanrednih izbora u Crnoj Gori.

NOVI SAD - DjukiC:

Povratak nadleznosti Vojvodine do kraja godine

Predsednik Izvrsnog veca Vojvodine DJordje DJukic izjavio je juce da ce do kraja ove godine pokrajinskim organima vlasti biti vracene nadleznosti.
DJukic je kazao i da je vojvodjanska vlada juce usvojila Predlog odluke o budzetu Vojvodine u iznosu od 395 miliona dinara i naveo da je tim predlogom predvidjeno da se prvi put posle deset godina nadleznosti Vojvodine finansiraju "iz izvornih prihoda".
Predlog vojvodjanske vlade pokrajinski parlament razmatrace na sednici zakazanoj za 29. mart.
Komentarisuci odluku Predsednistva Demokratske opozicije Srbije (DOS) da se Vojvodini postepeno vracaju nadleznosti koje joj pripadaju po Ustavu Srbije, on je kazao da ta odluka svedoci o ispravnosti i opravdanosti Platforme o ostvarivanju nadleznosti i autonomije Autonomne pokrajine Vojvodine, koju je nedavno usvojila pokrajinska vlada.
Pokrajinski sekretar za finansije DJordje Misirkic rekao je da ce izvorni prihodi u Vojvodini, u iznosu od pet odsto, biti prikupljani od poreza na plate gradjana, dok ce deset odsto izvornih prihoda biti obezbedjeno od poreza na dobit preduzeca.
"Rebalans vojvodjanskog budzeta, koji bi se punio izvornim sredstvima, moze se ocekivati na jesen nakon sto to uradi i republicka vlada i skupstina", ocenio je Misirkic.

KOSOVSKI MEDIJI

"Bota sot" izmenio fotografiju iz Tetova

Kancelarija Privremenog komesara za medije na Kosovu saopstila je juce da je dnevnik "Bota sot" napravio izmene na fotografiji koja je objavljena uz tekst o ubistvu dvojice albanskih civila u Tetovu.
Svi dnevnici na Kosovu preneli su proslog petka vest o ubistvu dvojice Albanaca u Tetovu, uz pratecu fotografiju agencije Rojters na kojoj je uocljiv crni predmet pored tela jednog od ubijenih.
Dvojica Albanaca ubijeni su prilikom pokusaja da bace rucne bombe na kontrolni punkt makedonske policije, a na svim snimcima napravljenim posle tog dogadjaja, pored tela jednog od ubijenih mogla se videti bomba, osim na fotografiji koja je objavljena u pristinskom listu na albanskom jeziku "Bota sot", gde je taj predmet uklonjen.
Kancelarija, takodje, upozorava da je "izuzetno alarmanto" uklanjanje "kljucnog dokaznog materijala" sa fotografije koju je "Bota sot" preuzela od medjunarodnog izvora.
Kancelarija komesara za medije, zajedno sa Visim pravnim savetom agencije Rojters, pokusava da sa sigurnoscu ustanovi da li je "Bota sot" izmenila originalnu fotografiju Rojtersa kako bi na taj nacin podrzala tezu koja se zastupa u clanku povodom tog dogadjaja.
Kancelarija je takodje u kontaktu i sa televizijama Si-En-En (CNN) i Asosijejted pres (AP), a pregledani su i njihovi snimci i izvestaji o tom incidentu. Svi pregledani video snimci i fotografije potvrdjuju prisustvo predmeta, sto se slaze i sa izvestajima njihovih novinara sa lica mesta.
Ukoliko se ispostavi da je list "Bota sot" zaista manipulisao fotografijama koje su dobijene od Rojtersa, to ce predstavljati veoma ozbiljno krsenje profesionalne etike, dodaje se u saopstenju.
Pokusaj da se ostali mediji, koji su preneli fotografiju, prikazu kao oni koji su obmanjivali javnost, primer je namernog izvrtanja naocigled snaznog dokaza, navodi se u saopstenju komesara za medije. Zadatak urednika je da se izvestava o cinjenicama sto je tacnije moguce, i da pravi razliku izmedju sopstvenog stava i cinjenice, sto je posebno vazno u situacijama gde postoje velike tenzije, kao i kad je rec o veoma osetljivim temama.
Manjanje dostupnih dokaza kako bi se podrzao sopstveni stav, koji bi se potom proturio kao vest, nesavestan je postupak i dikredituje novinarstvo kao profesiju, navodi se na kraju saopstenja.

PRISTINA

Podrska Albancima u Makedoniji

Vise od 10.000 kosovskih Albanaca okupilo se danas u Pristini na skupu podrske zahtevima Albanaca u Makedoniji.
Skup su organizovali Nezavisna unija studenata Univerziteta u Pristini, Udruzenje albanskih politickih zatvorenika i Veterani rata, zvanicno rasformirane, Oslobodilacke vojske Kosova.
Nekoliko hiljada albanskih studenata okupilo se tacno u podne ispred studenske menze u Pristini, gde su pre 20 godina pocele studenske demonstracije, koje se kasnije nazvane "Albansko prolece 1981. godine".
Studenti su se potom uputili u protestnu setnju do centra grada, gde im se prikljucili gradjani.
Ucesnici protesta su nosili albanske zastave i parole - "Stop teroru nad Albancima u Makedoniji", "Albancima sva prava koje im pripadaju", "Svi smo mi Oslobodilacka nacionalna armija"...
Predsednik Nezavisne unije studenata Afrim Hoti, u svom obracanju demonstrantima je osudio makedonske vlasti zbog skorasnjeg ubistva dvojice albanskih civila u Tetovu.
Ta dva Albanca ubijena su proslog cetvrtka, kada je jedan od njih izasao iz automobila i pokusao da baci bombu na kontrolni punkt makadonskih snaga bezbednosti.
Hoti je ocenio da je to bio "klasicni cin streljanja pred ocima sveta". "Mi smo za politicko resenje problema, a protiv rata", rekao je on.
Ucesnicima protesta pozdravni telegram je uputio Ali Ahmeti, predstavnik politickog krila naoruzanih fomacija Albananaca u Makedoniji koje se nazivaju Oslobodilackom nacionalnom armijom, a koji, kako je receno, "nije bio u mogucnosti da ucestvuje na protestnom skupu u Pristini".
Ahmeti je, takodje, bio jedan od organizatora demonstracija na Kosovu 1981. godine.
Protest u Pristini je trajao dva sata, i protekao je bez incidenata. Albanski izvori javljaju da slican protest kosovskih Albanaca danas odrzan i u Peci.

SAOPSTENjE GORANACA NA KOSOVU

Goranac preminuo posle teroristickog napada

Goranac iz Dragasa Irfan Rahte preminuo je od posledica teroristickog napada na kucu u kojoj je stanovao, saopstila je juce Nacionalna zajednica Goranaca Kosova i Metohije.
Rahte je juce tesko ranjen od eksplozivne naprave koju su postavili albanski teroristi, nakon cega je i podlegao povredama, navodi se u saopstenju. Etnicka zajednica Goranaca najostrije je osudila taj napad koji, kako se navodi u saopstenju, nije prvi atak na gradjane Gore sto dodatno doprinosi uznemirenju ljudi i pojacanom iseljavanju sa tih prostora.
Etnicka zajednica Goranaca zatrazila je od Kfora, civilne misije i civilnog administratora da zastiti tu zajednicu koja je "prepustena sama sebi i ekstemistima sa Kosova i Metohije i Albanije".